Kad srce prestane da kuca...

[melita 0]

placem kao kisa....najradije bih te sada zagrlila pa da zajedno placemo.znam da reci utehe za tebe ne postoje ali ja sam prosto osecala potrebu da ti bilo sta kazem...budi jaka kao sto si bila i do sada!jako si hrabra i divim ti se!pozz

[bokicina mikica]

Drage mame, ja ću da otvorim ovu temu mada nije ni malo prijatna ali volela bih da sa vama podelim ove teške trenutke. Moja trudnoća je tekla uredno i moja devojčica je rasla u mom stomaku kao iz vode. Obavila sam sve preglede pre nego što sam zatrudela a i trudica sam bila za primer, od čestih ultarzvuka preko plodove vode do čarapa, potkošulja i svega ostalog. Poslednje dve nedelje sam redovno išla na ctg i po mom doktoru je sve bilo ok. Ne želim nikog da imenujem jer ne želim da budem ogorčena, ne smem da vraćam film i tražim greške jer mislim da neću više moći normalno da živim. Ovako je tekla priča, u četvrtak sam bila na ctg-u, bilo je sve u redu, u subotu ujutru je zadnji put štucala a u nedelju u Betaniji je ctg samo šuštao, bilo mi je sve jasno. Fetus mortus, moja devojčica je umrla 5 dana pre termina za porođaj. Koga tu čovek da krivi? O čemu da razmišlja? Od tada je prošlo samo dve nedelje, porodila sam se prirodno i sada sma kući i oporovljamse. Ostala sam normalna zahvaljujući ljubavi koju mi je suprug u ovim danima nesebično pružao i optimizmu i snazi, koje zaista ne znam odakle je crpeo. U meni je ostala praznina i bol, svako jutro počinje isto a noć je najgora. Čekamo ph posteljice i izveštaj sa obdukcije (strašno). Spomijali su neke viruse mada ja u to ne želim sa verujem. Rekli su za 6 meseci ponovo možemo biti trudni i to me jedino raduje. Ja sam moju devojčicu sačuvala u srcu, ja sam je rodila i i videla i ceo život će mi ostati u srcu. To nije samo plod, to je bilo naše dete... i neka sam ja zadnja.

draga moja sugradjanko,ne mogu da ti opisem koliko me je pogodila i rasplakala tvoja nesreca!dogodio ti se kosmar svakog buduceg roditelja!jako mi je zao sto bilo ko kroz to prolazi,ovaj period tugovanja ce ti biti najgori,jer kao sto si i sama vec rekla ,sve podseca na nju...zNAM DA SAD NIKO NIJE DOVOLJNO PAMETAN DA TI DAJE SAVETE,samo bih ti rekla sledece:istuguj i otplaci,isprati je na nacin na koji zasluzuje,ali ne dozvoli da te bol zauvek uvuce u sebe i oduzme ti hrabrost da pokusas ponovo.svi novi pocetci su teski,ali kad se upustis,stvari idu svojim tokom.ZELIM TI SVE NAJBOLJE NA SVETU I MNOGO,MNOGO DIVNE ZDRAVE DECICE!

[anjaj]

Ne znam da li postoji nešto teže od ovoga što ti se desilo. Zaista strašno i jako tužno. Isto se desilo mojoj jetrvi na sam dan termina, prije pola godine. Dva dana prije toga sve je bilo u redu, svi smo samo čekali malog Andriju, a onda ta grozna vijest... Naravno da bol još nije prošla, ali ona i djever idu dalje... i nadaju se velikoj porodici.

Želim ti svu sreću ovog svijeta ida što prije začuješ plač vaše bebice! Veliki pozdrav!

[Citana 28]

Nisam laka na suzama...ali posle toga sto se tebi desilo i stena bi zaplakala!

Divim ti se, sto si uspela da otkucas na tastaturi svoju bol,to je zaista poduhvat.I mojoj bebi je pre 3 meseca prestalo srce da kuca,na ulasku u drugo tromesecje.Jedino cime sam ja mogla sebe da utesim,jeste to,da sam stalno govorila,ko zna zasto je to "dobro",mozda je i bolje nego da se rodila bolesna pa ceo zivot da se pati...nisam pametna...

Nastavi da budes snazna!Posle kise dodje duga...kazu

[Tamara/Mina 7]

Zaista je strasan dogadjaj... I veoma me je potresao, koga i ne bi...

Ja Vam iskreno, ali zaista iskreno zelim da prebrodite to (ne zaboravite jer necete moci vec prebrodite), budete jaki, uporni i optimisticni.. Zelim da Vam druga kao i sve ostale trudnoce prodju lepo i da budete jedna lepa, nasmejana i vedra trudnica!

[djule 0]

Mnogo mi je zao zbog vaseg gubitka!Ne mogu reci da znam potpuno kako ti je,ali pre 4 godine sam ostala u drugom stanju,zbog svojih zdravstvenih problema su mi rekli da necu preziveti trudnocu,uradjena mi je hitna kiretaza,beba je bila dobro,srecom ili nesrecom nisam bila dugo trudna,tek pocetak.Nisam mogla da se oporavim dugo,pogotovu sto je beba bila u redu i sto nista drugo nije uticalo do misljenja lekara.Kada sam smogla snage,ostala sam trudna opet,sada imam divnu devojcicu,sve je bilo u redu,ali onu prvu bebu nikada nisam zaboravila i dan danas placem kad se setim jer je abortus uradjen protiv moje volje,ali po njima za moje dobro.Neke stvari neces nikad zaboraviti,bol uvek ostane,ali daj sve od sebe da budes pozitivna,jer bice sve u redu drugi put/MORA BITI!zELIM VAM BEBU STO PRE,DA UZIVATE!Budi jaka i sve ce biti u redu!!!!!!!!!!!!!

[viki77 36]

Jako mi je zao.Ljubim te i budi jaka.

[Mira 12]

Ne mogu da se pomirim sa gubitkom, jedan dan mi je ovakav drugi onakav. Najgore je to što nekada mi moj život više nema smisla i onda mi je jako teško da se izvučem iz te situacije. Mislim da ću ponovo biti srećna tek kada budem čula svoje dete kako plače, dotle ću se truditi da se bar malo dignem na noge. Nekada mi dođe da vičem na sav glas i molim Boga da mi je vrati. Ne mogu da shvatim zašto mi se to desilo kad sam je toliko čekala.

[/quote

Dušo mila, potpuno te razumem.

[Baca 30]

Drage mame, ja ću da otvorim ovu temu mada nije ni malo prijatna ali volela bih da sa vama podelim ove teške trenutke. Moja trudnoća je tekla uredno i moja devojčica je rasla u mom stomaku kao iz vode. Obavila sam sve preglede pre nego što sam zatrudela a i trudica sam bila za primer, od čestih ultarzvuka preko plodove vode do čarapa, potkošulja i svega ostalog. Poslednje dve nedelje sam redovno išla na ctg i po mom doktoru je sve bilo ok. Ne želim nikog da imenujem jer ne želim da budem ogorčena, ne smem da vraćam film i tražim greške jer mislim da neću više moći normalno da živim. Ovako je tekla priča, u četvrtak sam bila na ctg-u, bilo je sve u redu, u subotu ujutru je zadnji put štucala a u nedelju u Betaniji je ctg samo šuštao, bilo mi je sve jasno. Fetus mortus, moja devojčica je umrla 5 dana pre termina za porođaj. Koga tu čovek da krivi? O čemu da razmišlja? Od tada je prošlo samo dve nedelje, porodila sam se prirodno i sada sma kući i oporovljamse. Ostala sam normalna zahvaljujući ljubavi koju mi je suprug u ovim danima nesebično pružao i optimizmu i snazi, koje zaista ne znam odakle je crpeo. U meni je ostala praznina i bol, svako jutro počinje isto a noć je najgora. Čekamo ph posteljice i izveštaj sa obdukcije (strašno). Spomijali su neke viruse mada ja u to ne želim sa verujem. Rekli su za 6 meseci ponovo možemo biti trudni i to me jedino raduje. Ja sam moju devojčicu sačuvala u srcu, ja sam je rodila i i videla i ceo život će mi ostati u srcu. To nije samo plod, to je bilo naše dete... i neka sam ja zadnja.

Draga moja,vec par dana namerno obilazim ovu temu sluteci na sta cu da naidjem,ali.... Naravno,kao i svaka majka placem dok citam tvoju pricu i zelim da ti kazem da budes jaka......Cmok

[vaga1982 1]

Drage moje mame, jako mi je drago što od vas imam toliko lepih reči i toliko podrške, ne mogu da vam opišem koliko mi to zaista znači. Ovo je jedna jako strašna stvar i hvala vam što se ipak suočite sa tom temom. Dobila am rezultate i naravno nisu otrili ništa. Najgora stvar koja mi je rečena je da su me porodili 5 dana ranije danas bi imala dete i to me sada proganja. Pošto nisu imali šta da nam kažu svalili su sve na mene tipa da ja imam neka antitela, viruse i ostalo i sada se ja osećam jako bolesno i upala sam u depresiju da mi je nešto. Pored sve te boli koja mi je u duši još i to da je sa mnom nešto a u principu nisu imali šta da mi kažu. Najgore od svega je to što je ona bila zdrava devojčica koja je danas mogla biti živa...

[layla 0]

Drage mame, ja ću da otvorim ovu temu mada nije ni malo prijatna ali volela bih da sa vama podelim ove teške trenutke. Moja trudnoća je tekla uredno i moja devojčica je rasla u mom stomaku kao iz vode. Obavila sam sve preglede pre nego što sam zatrudela a i trudica sam bila za primer, od čestih ultarzvuka preko plodove vode do čarapa, potkošulja i svega ostalog. Poslednje dve nedelje sam redovno išla na ctg i po mom doktoru je sve bilo ok. Ne želim nikog da imenujem jer ne želim da budem ogorčena, ne smem da vraćam film i tražim greške jer mislim da neću više moći normalno da živim. Ovako je tekla priča, u četvrtak sam bila na ctg-u, bilo je sve u redu, u subotu ujutru je zadnji put štucala a u nedelju u Betaniji je ctg samo šuštao, bilo mi je sve jasno. Fetus mortus, moja devojčica je umrla 5 dana pre termina za porođaj. Koga tu čovek da krivi? O čemu da razmišlja? Od tada je prošlo samo dve nedelje, porodila sam se prirodno i sada sma kući i oporovljamse. Ostala sam normalna zahvaljujući ljubavi koju mi je suprug u ovim danima nesebično pružao i optimizmu i snazi, koje zaista ne znam odakle je crpeo. U meni je ostala praznina i bol, svako jutro počinje isto a noć je najgora. Čekamo ph posteljice i izveštaj sa obdukcije (strašno). Spomijali su neke viruse mada ja u to ne želim sa verujem. Rekli su za 6 meseci ponovo možemo biti trudni i to me jedino raduje. Ja sam moju devojčicu sačuvala u srcu, ja sam je rodila i i videla i ceo život će mi ostati u srcu. To nije samo plod, to je bilo naše dete... i neka sam ja zadnja.

Draga Milice 2010, veoma sam potresena. U meni se sve prevrnulo. Ne znam sta da napisem pa da, barem malo, ublazim tvoju bol. Budi i dalje jaka i hrabra. Zelim vam svu srecu ovog svijeta i neka ne bude vise placa, sem djecijeg.

[Mira 12]

Drage moje mame, jako mi je drago što od vas imam toliko lepih reči i toliko podrške, ne mogu da vam opišem koliko mi to zaista znači. Ovo je jedna jako strašna stvar i hvala vam što se ipak suočite sa tom temom. Dobila am rezultate i naravno nisu otrili ništa. Najgora stvar koja mi je rečena je da su me porodili 5 dana ranije danas bi imala dete i to me sada proganja. Pošto nisu imali šta da nam kažu svalili su sve na mene tipa da ja imam neka antitela, viruse i ostalo i sada se ja osećam jako bolesno i upala sam u depresiju da mi je nešto. Pored sve te boli koja mi je u duši još i to da je sa mnom nešto a u principu nisu imali šta da mi kažu. Najgore od svega je to što je ona bila zdrava devojčica koja je danas mogla biti živa...

[Mira 12]

Nemoj molim te tako da razmišljaš. Da sa tobom nešto nije u redu, ne bi beba živela u tebi devet meseci. Teško je, znam. Najgore je kad ne znaš istinu. U sledećoj trudnoći insistiraj da te porode ranije i biće sve dobro. Poljubac!

[negica 0]

Draga Milice, nisi zadnja... proslo je mjesec dana od kada sam ja rodila mog andjela. Jedan dan na kontroli je sve bilo u redu a vec sledeci srce nije kucalo. Tri dana pred termin... Boli, nisam ni znala da moze ovako da boli, a da srce ne pukne. Budite jedno drugom podrska, borite se. I neka nam Bog podari snagu da se nosimo sa svojim bolom.

[vaga1982 1]

Draga Milice, nisi zadnja... proslo je mjesec dana od kada sam ja rodila mog andjela. Jedan dan na kontroli je sve bilo u redu a vec sledeci srce nije kucalo. Tri dana pred termin... Boli, nisam ni znala da moze ovako da boli, a da srce ne pukne. Budite jedno drugom podrska, borite se. I neka nam Bog podari snagu da se nosimo sa svojim bolom.

A joj Negice, jaaako sam se potresla i znaš i sama da znam kako ti je ali... Digni glavu gore, taj strašan događaj i svoje dete stavi na posebno mesto u svom srcu i guraj dalje. Bog će ti dati snage i volje za životom i dete kojem ćeš se radovati. Moraš biti jača od svega, postoje dva puta, lakši tuga, bol, depresija i teži oporavak, snaga za životom i nova trudnoća, ovaj put izaberi taj teži jer je to život i borba a život je samo jedan. Ja te ljubim iz sveg srca. I još nešto NIKAKO nemoj dozvoliti da te ubede da je sa tobom nešto, ne to je samo tvoja sudbina.

[ruskinja]

Drage moje, svaki put pretražujući forum naišla bih na ovaj naslov, a suze su mi se skupljale u očima. Danas sam smogla snagu da otvorim temu i da pročitam. Gubitak deteta je najjača bol, i ne može nikad da nestane. Milice2010 ti si hrabra, jer si pored svega uspela da vidiš svoju bebu koju si nosila 9 meseci. Ona će i dalje živeti, jer ti pamtiš njen lik. Želim ti sve naj, naj i da osetiš sreću uskoro. Negice, žao mi je i zbog tvog gubitka, ali uz podršku muža prebrodićeš ovu neizmernu tugu, želim ti sve naj, naj i da te sunce uskoro obasja. Držite se devojke!

[Clara82]

Drage mame, ja ću da otvorim ovu temu mada nije ni malo prijatna ali volela bih da sa vama podelim ove teške trenutke. Moja trudnoća je tekla uredno i moja devojčica je rasla u mom stomaku kao iz vode. Obavila sam sve preglede pre nego što sam zatrudela a i trudica sam bila za primer, od čestih ultarzvuka preko plodove vode do čarapa, potkošulja i svega ostalog. Poslednje dve nedelje sam redovno išla na ctg i po mom doktoru je sve bilo ok. Ne želim nikog da imenujem jer ne želim da budem ogorčena, ne smem da vraćam film i tražim greške jer mislim da neću više moći normalno da živim. Ovako je tekla priča, u četvrtak sam bila na ctg-u, bilo je sve u redu, u subotu ujutru je zadnji put štucala a u nedelju u Betaniji je ctg samo šuštao, bilo mi je sve jasno. Fetus mortus, moja devojčica je umrla 5 dana pre termina za porođaj. Koga tu čovek da krivi? O čemu da razmišlja? Od tada je prošlo samo dve nedelje, porodila sam se prirodno i sada sma kući i oporovljamse. Ostala sam normalna zahvaljujući ljubavi koju mi je suprug u ovim danima nesebično pružao i optimizmu i snazi, koje zaista ne znam odakle je crpeo. U meni je ostala praznina i bol, svako jutro počinje isto a noć je najgora. Čekamo ph posteljice i izveštaj sa obdukcije (strašno). Spomijali su neke viruse mada ja u to ne želim sa verujem. Rekli su za 6 meseci ponovo možemo biti trudni i to me jedino raduje. Ja sam moju devojčicu sačuvala u srcu, ja sam je rodila i i videla i ceo život će mi ostati u srcu. To nije samo plod, to je bilo naše dete... i neka sam ja zadnja.

Joj..nisam do sada videla ovu temu :( ...šta reći..a ne zaplakati..nemam reči.. :(

[vaga1982 1]

Negice, čekam te na ovom istom mestu za nekoliko meseci da mi javiš da si trudna i da očekuješ dolazak na svet svog deteta. Samo se pomoli Bogu da ti da snage i izguraćeš ti to sve isto kao i ja. Hvala vam ljudi moji na velikoj podržci, život je čudan a isto toliko i sudbine mnogih ljudi. Nešto je zapisano tamo gore i protiv toga ne može niko od nas. Volim vas sve

[Clara82]

Negice, čekam te na ovom istom mestu za nekoliko meseci da mi javiš da si trudna i da očekuješ dolazak na svet svog deteta. Samo se pomoli Bogu da ti da snage i izguraćeš ti to sve isto kao i ja. Hvala vam ljudi moji na velikoj podržci, život je čudan a isto toliko i sudbine mnogih ljudi. Nešto je zapisano tamo gore i protiv toga ne može niko od nas. Volim vas sve

Slažem se u potpunosti sa tobom..neke stvari je ipak nemoguće predvideti

[Mara77 3]

I ja sam dugo zaobilazila ovaj naslov...jer sam znala sta stoji iza njega...strasno potresna prica.Saosecam sa vama dvema.I,zaista se nadam da cemo za nekoliko meseci procitati ovde da cekate bebu.Samo napred,bog nagradjuje dobre ljude.

[Maraya 0]

Drage mame, ja ću da otvorim ovu temu mada nije ni malo prijatna ali volela bih da sa vama podelim ove teške trenutke. Moja trudnoća je tekla uredno i moja devojčica je rasla u mom stomaku kao iz vode. Obavila sam sve preglede pre nego što sam zatrudela a i trudica sam bila za primer, od čestih ultarzvuka preko plodove vode do čarapa, potkošulja i svega ostalog. Poslednje dve nedelje sam redovno išla na ctg i po mom doktoru je sve bilo ok. Ne želim nikog da imenujem jer ne želim da budem ogorčena, ne smem da vraćam film i tražim greške jer mislim da neću više moći normalno da živim. Ovako je tekla priča, u četvrtak sam bila na ctg-u, bilo je sve u redu, u subotu ujutru je zadnji put štucala a u nedelju u Betaniji je ctg samo šuštao, bilo mi je sve jasno. Fetus mortus, moja devojčica je umrla 5 dana pre termina za porođaj. Koga tu čovek da krivi? O čemu da razmišlja? Od tada je prošlo samo dve nedelje, porodila sam se prirodno i sada sma kući i oporovljamse. Ostala sam normalna zahvaljujući ljubavi koju mi je suprug u ovim danima nesebično pružao i optimizmu i snazi, koje zaista ne znam odakle je crpeo. U meni je ostala praznina i bol, svako jutro počinje isto a noć je najgora. Čekamo ph posteljice i izveštaj sa obdukcije (strašno). Spomijali su neke viruse mada ja u to ne želim sa verujem. Rekli su za 6 meseci ponovo možemo biti trudni i to me jedino raduje. Ja sam moju devojčicu sačuvala u srcu, ja sam je rodila i i videla i ceo život će mi ostati u srcu. To nije samo plod, to je bilo naše dete... i neka sam ja zadnja.

Draga Milice, citajuci tvoju pricu suze su mi lile niz obraze, ne postoje reci koje bi te mogle utesiti. Ja sam trenutno u sestom mesecu trudnoce i ne znam da li bi mogla podneti gubitak beteta. Svaka cast tebi i tvom suprugu na hrabrosti za sve ovo, jer ipak zajedno mozete sve. Od srca ti zelim puno srece sa sledecom trudnocom.

[negica 0]

Milice jaka si, i ostani takva. Mislim da ja toliko snage nemam, ali borim se, kako mogu i kako znam, guram dalje. I da, cekacu ja opet bebu, ali nema njega.. A nazad covjek ne moze. Ipak vjerujem da su nase bebe sada na nekom ljepsem mjestu, da im je lijepo, a mi moramo naprijed. Grlim te i ljubim puno, i da se krajem godine opet ovdje nadjemo sa vijestima da cekamo svoje bebice.

[vaga1982 1]

Milice jaka si, i ostani takva. Mislim da ja toliko snage nemam, ali borim se, kako mogu i kako znam, guram dalje. I da, cekacu ja opet bebu, ali nema njega.. A nazad covjek ne moze. Ipak vjerujem da su nase bebe sada na nekom ljepsem mjestu, da im je lijepo, a mi moramo naprijed. Grlim te i ljubim puno, i da se krajem godine opet ovdje nadjemo sa vijestima da cekamo svoje bebice.

Draga Negice i ti si jaka ako si još uvek živa posle takve tragedije a ja sam uvek tu da te bodrim i da ti kažem da posle kiše uvek dođe sunce. Ja se nekada danima raspadam a opet znam da moram dalje, samo napred. Jedino me nervira što sam od toliko "stručnih " lekara ostala bez odgovora šta se desilo, ne znaju, navodno ni oni. Da li su vama rekjli razlog? Izvini ako ne želiš o tome da pričaš.

Ja sada na bebcu skidam tekstove za priptemu za narednu trudnoću, folna, gvođže, vitamin B i ... idemo iz početka. Kad god imaš vremena piši, ja redovno sam tu. Ljubim te i volim iako te ne znam i veruj mi da uvek postoji tvoj anđelčić oko tebe da te čuva...

[bokicina mikica]

Negice, čekam te na ovom istom mestu za nekoliko meseci da mi javiš da si trudna i da očekuješ dolazak na svet svog deteta. Samo se pomoli Bogu da ti da snage i izguraćeš ti to sve isto kao i ja. Hvala vam ljudi moji na velikoj podržci, život je čudan a isto toliko i sudbine mnogih ljudi. Nešto je zapisano tamo gore i protiv toga ne može niko od nas. Volim vas sve

i tebi zelimo sve najbolje i da nas obradujes lepim vestima

[mama Bojana 19]

Milice, negice, duboko saosecam sa vama i javljam se iako ne znam kojim bih uopste recima mogla i smela da vam se obratim.

Ja sam izgubila bebu u 15 nedelji trudnoce i znam koji je bio moj bol, a znam, takodje, da je vas gubitak i bol bio neuporedivo veci.

Mozda ce vas ohrabriti podrska koju mozete da dobijete od majki i trudnica na ovom forumu.

Vas dve ste se suocile sa najvecim strahom svake od nas. Mnogo mi je zao sto ste pretrpele takve gubitke. Ja sam se udavila u suzama citajuci vase price, a i svaka druga zena na ovom forumu, koja uopste skupi snagu da ih procita.

Zelim vam ljubav, podrsku, zdravlje i hrabrost da nastavite dalje.