Kada se vratiti na posao ili poceti traziti posao?

[Pasuljce 3]

Interesuje me vase misljenje o ovoj temi, posto sam dobila jednu poslovnu ponudu koja je vrlo primamljiva, e, s obzirom na to da moj bebac ima skoro 5 meseci da li mislite da je jos uvek rano?

I kada bi vi pocele ponovo da radite?

[godak 12]

ako ima ko da ti čuva bebca možda bi mogla i da prihvatiš tu ponudu... ja tako mislim zato što nemam posao i još uvek nema šanse da ga nađem u skorije vreme... znam da ti je bebac još mali i da nije baš lako ostaviti ga tako rano, ali s druge strane pitanje je kad će ti se ukazati sledeća prilika... ja to kažem iz svog lošeg iskustva... ali ako misliš da ima šanse da kasnije dobiješ neku drugu ponudu onda baš i ne moraš još da kreneš da radiš... dobro razmisli... donećeš pravu odluku sigurna sam...

[Lena 19]

Ako je dobra ponuda, sto da ne?! Ja vec tri godine ne radim i jedva cekam da ovu moju smestim u vrtic pa da pocnem negde da radim. Sada sam toliko ocajna da razmisljm da pocnem da ribam stepenista samo da bih nesto radila!

[godak 12]

Ako je dobra ponuda, sto da ne?! Ja vec tri godine ne radim i jedva cekam da ovu moju smestim u vrtic pa da pocnem negde da radim. Sada sam toliko ocajna da razmisljm da pocnem da ribam stepenista samo da bih nesto radila!

he, jel ti to meni čitaš misli?...

[Lena 19]

Ahaaaaa..... :lol:

[micika 13]

Idi da radis odmah i ne razmisljaj previsejer sto vise budes razmisljala teze ces se odluciti da ostavis bebu...E kamo srece da imam posao...bez obira na to sto sam dipl ekonomista isla bih i da gulim krompir i da cistim, radila bih bilo sta...

[Pasuljce 3]

Jao, sad mi je mnogo lakse, kad znam da nisam jedina koja tako misli. E bas vam hvala!

[nina 9]

Vratila sam se na posao kad je devojcica napunila 11 meseci i veruj mi da se ni malo ne kajem. Da nije bila svaki cas bolesna vratila bi  se i ranije. Ja sam naucila da sam stalno u pokretu i ne drzi me mesto i gusili su me oni zidovi, mislila sam da cu da poludim. I hB sto sam imala posao i sto sam imala gde da se vratim. 

Sa sinom nisam imala posao, tako da mi se prva prilika ukazala kad je on napunio 22 meseca. I normalno, prihvatila sam je.

Ja ne bi razmisljala ni trenutka, prihvatila bih tu ponudu. U pocetku ce sigurno biti tesko, ali dobrom organizacijom sve se moze.

[lukica 9]

Moj bebac ima 8 meseci. Ja sam formalno zaposlena ali ne mislim da se vraćam u tu firmu, ovih dana tražim drugi posao. Da mi se pojavi nešto odmah bi prihvatila pošto bi bebca čuvala baka.

[cherry lady 1]

Znate sta mi je palo na pamet, gledajuci situacije mojih i mnogih drugih roditelja, a uskoro i sebe... Kad su deca mala i kad si im potreban, ides i radis, nisi kod kuce, a posle, kad su stariji, kad si im manje potreban, ti sedis kod kuce i nemas posao... Tuzno, zar ne? Mislim, lepo je raditi i pruziti deci sve, usto se i oni nauce nekom redu i pravilima, ali bas kad su tako mali, a moras da radis...

[Pasuljce 3]

E pa, da vam kazem, danas sam primljena na posao, doduse kao volonter, ali to je na mesec ili dva, zbog formalnosti pa onda za stalno. Jeeeeeeee....

Ali s druge strane, mnogo sam nekako tuzna, bebac je pola dana bez mene, imam utisak da ce da me zaboravi, od kad sam dosla s posla ne ispustam ga iz ruku.

Dobra strana mog posla je sto mi je na 3 min od kuce, bukvalno ispred zgrade, pa nece biti problema da skoknem do kuce da ga podojim ili nesto slicno. To mi je najbitnije.

[nina 9]

Pasuljce, zaista mi je drago zbog posla.

Sto se tice bebe, potpuno te razumem, ne brini, nece te zaboraviti...

Kad sam se vratila na posao, ostavila bih malu u jaslice i svaki put kad bih silazila niz stepenice meni bi se kupila neka muka u stomaku, osecala sam se kao da sam nesto kriva, ma kao da sam nesto ukrala. Taj me je osecaj duuuugo pratio, ali vremenom sve to naviknes i jos vise se radujes susretu sa svojim detetom. Odem da je uzmem, a ona sa kraja ucionice trci i krivuda izbegavajuci da ne udari koje dete u trku...ima li sta lepse... Dusa moja, vec sam joj se uzelela...

[ljoobica]

E pa, da vam kazem, danas sam primljena na posao, doduse kao volonter, ali to je na mesec ili dva, zbog formalnosti pa onda za stalno. Jeeeeeeee....

Ali s druge strane, mnogo sam nekako tuzna, bebac je pola dana bez mene, imam utisak da ce da me zaboravi, od kad sam dosla s posla ne ispustam ga iz ruku.

Dobra strana mog posla je sto mi je na 3 min od kuce, bukvalno ispred zgrade, pa nece biti problema da skoknem do kuce da ga podojim ili nesto slicno. To mi je najbitnije.

ne brini nece te zaboraviti nikako , moj sin je imao malo vise, 9 meseci kada sam pocela da radim, sada ima 3, i nas odnos je super.

Prvo, kada dodjem s posla, osim sto nesto skuvam na brzinu, ne trcim okolo da spremam ili radim po kuci, vec prvo provodim vreme sa njim, a poslovi neka cekaju, i tako izbalansiram i nadoknadim propusteno vreme

Drugo, zaista je bitno ono sto pomalo zvuci vec kao fraza, da je je vazniji kvalitet nego kvantitet.

I trece, da se ne izmotavamo i lazemo, za normalan zivot i funkcionisanje porodice veoma je bitno imati posao, jos bolje ako je dobar da roditelji ne bi bili nervozni i samim tim nezadovoljni.

puno pozdrava

[Gost]

ako mozes da se organizujes,ne razmisljaj nego pocinji odmah.ja sam pocela da radim mesec dana posle carskog reza.

[Linuš 0]

Znate sta mi je palo na pamet, gledajuci situacije mojih i mnogih drugih roditelja, a uskoro i sebe... Kad su deca mala i kad si im potreban, ides i radis, nisi kod kuce, a posle, kad su stariji, kad si im manje potreban, ti sedis kod kuce i nemas posao... Tuzno, zar ne? Mislim, lepo je raditi i pruziti deci sve, usto se i oni nauce nekom redu i pravilima, ali bas kad su tako mali, a moras da radis...

Potpuno se slažem sa tobom, meni će biti žao kada krenem na posao. Meni i bebi bi još značilo godinu dana bar.

[Pasuljce 3]

Hvala vam puno na komentarima i podrci, bas mi je bilo potrebno...

Ljubac za sve! :-*

[secer 154]

Znate sta mi je palo na pamet, gledajuci situacije mojih i mnogih drugih roditelja, a uskoro i sebe... Kad su deca mala i kad si im potreban, ides i radis, nisi kod kuce, a posle, kad su stariji, kad si im manje potreban, ti sedis kod kuce i nemas posao... Tuzno, zar ne? Mislim, lepo je raditi i pruziti deci sve, usto se i oni nauce nekom redu i pravilima, ali bas kad su tako mali, a moras da radis...

Upravo to!!!slazem se potpuno.!!!mada znas sta, nevezano za decu (mada njihovi prioritetu su broj 1 sad za nas), meni nije napamet padao posao prvih godinu dana....nisam ni pomisljala na to...jos uvek ne radim, hvala Bogu finansijski dobro stojimo pa nemam potrebu sa tim, a inace nisam neko kome je dosadno ili ne zna sta ce po ceo dan sa detotom...luka je napunio 2 godine sad i od septembra krece , ako Bog da, u vrtic.....e onda mogu i ja da razmisljam o poslu.....uopste mi se ne zuri,,jer kad pomislim da cu da se maltretiram po kancelarijama ispred kompjutera po ceo dan, glava me zaboli.....samo ce guzica da mi se siri po tim stolicama

divno bi bila da sam neki umetnik, ili nesto sto ima veze sa kreativnoscu, vratila bih se posle godinu dana na posao...ovako raditi projekte sa kojekakvim , vec mi nije dobro....

[secer 154]

ali da dodam, ne optuzujem ni one sto se vrate na posao odmah, jer naravno neke zene nemaju izora.......svako radi kako misli da je najbolje za njihovo dete....a i kako mora.....

[Micilici 23]

Draga cure su ti sve rekle- ako je iz tvoje perspektive to ispravna odluka onda samo napred i nemoj se osvrtati. Srecno na poslu!!!

Ja sam pocela raditi kada je mala imala nepunih 10 meseci. Dobila sam ponudu i resila da prihvatim- posao u struci, super placen i mogucnost da radim 3 dana nedeljno. Takodje je presudno bilo i to sto je mala 2 dana ostajala sa nanom, a samo 1 bila u vrticu. Sve moje prijateljice vratile su se na posao u isto vreme i to mi se cinilo razumnim iz te perspektive.

Nama novac nije bio glavna motivacija, al bio je vazan, naravno. Mogli smo normalno ziveti i bez moje plate, ali to bi bilo samo "normalno", uz stednju verovatno... Da ja nisam radila ne bi mogli da godinu dana kasnije kupimo kucu, nova kola, putujemo, ne gledamo na cenu kad kupujemo u marketu, castimo se malim i velikim luksuzima isl...

Takodje, ja sam 5 godina na faxu provela i zelela sam da radim jer mi je i karijera kao i porodica vazna bila i ostala. Mozak mi je posle godinu dana ne-upotrebe u onu svrhu koju sam mu predodredila poceo da "odlazi na ispasu" sto sam videla spremajuci ispite...

Sta je presudilo- mala mi je bila samostalno i nezahtevno dete, prilagodljiva, navikla da ostaje bez mene- sa tatom, nanom, i ostalim clanovima porodice i to je odvajanje ucinilo prihvatljivim.

E bilo je dana kada sam se kajala, a bogami i dalje ih ima... Sada radim 4 dana sa svojim "ostrvom spasa" usred nedelje kada celi dan samo svom cedu posvetim. Radim duge sate, do posla putujem po 1h u jednom smeru i na sve to i mm isto- zajedno odlazimo i vracamo se jer smo u istoj firmi i dalje... Nije mi pravo sto mi je dete uvek poslednje u vrticu, sto ponekad dok stignem kuci ona zaspi... Ima dana kada razmisljam dati otkaz i biti samo mama, ali to se nece desiti jer to nisam ja...

E jos jedna stvar- gledam prijateljice koje ostaju kod kuce i vode racuna o deci 24-7 i primecujem cesto veliku dozu frustracije. Nije tako kod svih, ali je jako cesto i to je ono sto ne bih zelela da se meni desi. Ne mogu da zamislim da budem samo i iskljucivo mama i domacica, da ko one moram dete da posadim pred TV-om da bih ista zavrsila po kuci... Znam da kad sam ja na poslu tog zavrsavanja ne bi bilo (manje se prlja kuca u kojoj se manje boravi) a dete bi se za to vreme igralo sa vrsnjacima u vrticu isl. Ima stvari koje znam da u takvoj situaciji ne bih mogla da pruzim svom detetu iz dana u dan, mesecima, godinama rizikujuci da zapadnem u kolotecinu... Takav sam tip jednostavno, ne drzi me mesto i trazim dinamiku. Sto sam vise zauzeta bolje sam i organizovana, vise se posvetim svakom cilju kada ih je vise jer kada je samo jedan umem se rasplinuti... Zato svaki trenutak naseg zajednickog vremena mnogo vise cenim, isplaniram i iskoristim sada no sto sam dok sam bila kod kuce.

[FILIPA 73]

Почела сам радити када је Филип напунио шест мјесеци, добила сам примамљиву понуду коју нисам могла одбити. Тренутно га чува тета, са којом сам стварно задовољна, супер ју је прихватио и ја спокојна одлазим на посао јер знам да је у сигурним рукама. Као што знате, у доба када су наше мајке радиле, трудничко је трајало 6 мјесеци, па не знам зашто је данас то толики проблем.

[Ivana]

Znate sta mi je palo na pamet, gledajuci situacije mojih i mnogih drugih roditelja, a uskoro i sebe... Kad su deca mala i kad si im potreban, ides i radis, nisi kod kuce, a posle, kad su stariji, kad si im manje potreban, ti sedis kod kuce i nemas posao... Tuzno, zar ne? Mislim, lepo je raditi i pruziti deci sve, usto se i oni nauce nekom redu i pravilima, ali bas kad su tako mali, a moras da radis...

Mislim da si skroz u pravu.Vratila sam se na posao kada mi je sin imao 10 meseci i ne mogu da prezalim, jer nisam bila kod kuce kada je prohodao, kada je poceo da prica. A sada ima 4 godine i nije mu toliko vazno da li sam kod kuce. Imam cerku od 7 meseci i ne razmisljam da napravim istu gresku, ostacu sa njom koliko god budem mogla.

Prihvatila bih neki posao jedino da sam na ivice bede i da nemam uslova za normalan zivot. A sta je danas uopste primamljiva ponuda da bi ostavila dete??? 2000-3000 evrica???

[mira34 10]

Почела сам радити када је Филип напунио шест мјесеци, добила сам примамљиву понуду коју нисам могла одбити. Тренутно га чува тета, са којом сам стварно задовољна, супер ју је прихватио и ја спокојна одлазим на посао јер знам да је у сигурним рукама. Као што знате, у доба када су наше мајке радиле, трудничко је трајало 6 мјесеци, па не знам зашто је данас то толики проблем.

Podržavam tvoju odluku .

Za one koje slučajno ne znaju, a možda bi im značilo da znaju: u Srbiji može otac da nastavi bolovanje od onog momenta kada ste ga vi prekinule. Bolovanje traje godinu dana i može da ga koristi bilo ko od roditelja.

[Gost]

Ja sam počela da radim kada je Vuk napunio 14 meseci.

Ne mogu da kažem da mi ne prija, izađem iz kuće, doteram se... bolje se osećam.

Ali, ja ne znam gde udaram. Stalno sam u nekoj frci, valjda mi je imunitet opao pa sam non-stop bolesna... Radim u prosveti i jedva čekam raspust da se malo sastavim. Vuka čuva moja mama i ne mogu da se žalim, ali ipak je sve pod kontrolom jedino kad sam ja tu. Odem ja nekad uveče od kuće, ali ipak ja držim sve konce u rukama.

Da sam mogla, ostala bih još koji mesec kod kuće, bar dok mu ne izađu svi zubi i da počne da spava normalno noću.

Ne bih volela da ne radim. Sve i da imam novaca, čisto iz nekog osećaja da sam korisna bih radila. Kamo sreće da moramo da radimo iz obesti, a ne zbog moranja!

[happiness 13]

E pa čestitam i ja...

[godak 12]

E pa, da vam kazem, danas sam primljena na posao, doduse kao volonter, ali to je na mesec ili dva, zbog formalnosti pa onda za stalno. Jeeeeeeee....

Ali s druge strane, mnogo sam nekako tuzna, bebac je pola dana bez mene, imam utisak da ce da me zaboravi, od kad sam dosla s posla ne ispustam ga iz ruku.

Dobra strana mog posla je sto mi je na 3 min od kuce, bukvalno ispred zgrade, pa nece biti problema da skoknem do kuce da ga podojim ili nesto slicno. To mi je najbitnije.

Pasuljce, kako je na poslu?... nešto te nema u poslednje vreme ovde na forumu... verovatno ne možeš sve da postigneš...