Kratak dah

[YelenaC 765]

Ne moras da se zahvaljujes. Znam kroz sta prolazis. Ja sam pre tog neuorologa zavrsila u hitnoj gde su mi dali infuziju glukoze i vitamina C koliko sam bila umorna i iscrpljena.

[Mali Idjos 367]

Mozda bih, ipak, trebalo da se preselim u temu depresija Da vam se pozalim na nove momente, koji su me malo i uplasili. Juce mi je bio grozan dan (moram da napomenem da suprug radi po cio dan i jedino mogu na majku da racunam dok je on na poslu, a majka ovih dana u neodloznim obavezama). U jednom momentu sam mislila da sam skrenula - beba place, spava joj se, ja pokusavam da je zabavim ne bi li se uspavala, u drugoj prostoriji rucak samo sto ne zagori, istovremeno mi se ide u toalet... Suprug je dosao kad me je preko tel. cuo da placem. A, ja plakala zbog svega. Usla sam u kupatilo da se umijem i skvasim vrat ne bi li me malo smirilo. U tom momentu mi je doslo da svima posaljem poruku kako sam u haosu, a niko da mi pomogne (!?). To je bilo bas nezdravo. U tom trenutku sam osjetila neki cudan strah - da cu da se onesvijestim ili jednostavno puknem (nije bio napad panike koji sam nekad osjecala, ovo je bila neka kulminacija nervoze). Posle kratkog vremena je proslo, cio dan sam bila kao da me tenk spljostio Nije mi se pricalo, bila sam ljuta na cio svijet. Danas sam razgovarala sa majkom. I rekla sam joj da trenutno ne osjecam volju ni za drustvom, izlaskom, kupovinom... I stvarno je tako. Osjecam se kao da me ovi zidovi u kuci guse (a pri tom sam jos pod nekim stresom sto su se blind vrata onog dana sama zakljucala, mozda su stvarno bili duhovi , Boze oprosti).

Poci cu kod ljekara. I to me brine, sta ako mi kaze da moram da prestanem da dojim zbog neke terapije. Osjecala bih se kao gubitnik, ali stvarno. Jer zelim, zaista zelim da beba dobija moje mlijeko. Nije to posesivnost, uradicu sve za nase dobro. Nego jednostavno zelim dobro za nju, bar do godinu dana.

Negdje osjecam i ocaj zasto mi se ovo desava, a ove mjesece sam zamisljala tako opustene.

Uh. Da napomenem, nemam lose misli prema bebi, nisam nezainteresovana, puno joj pricam, igram se sa njom, zaplacem da me ne vidi Ona je vesela i dobra, hvala Bogu.

Cekam platu, pa cu uraditi hormone stitne (u drzavnoj bolnici se ceka po mjesec).

Ne ljutim se ja ma sta da mi kazete sta mislite da mi je

I ne zamjerajte, znam da sigurno malo gnjavim sa mojim lavirintima u glavi!!!

[FILIPA 73]

Kroz isto sam i ja prolazila...napade tuge koji se pretvaraju u napad depresije...pa napad panike zbog svega...onda napad nesvijestice...straha... Bila sam mnogo uplašena, niko me nije razumio, odnosno nikome nisam ni pričala upravo zbog straha da će me proglasiti ludom....Tražila sam njihove poglede, ukoliko me neko krivo pogleda pomislila sam "evo misle da sam luda"...

Ali. prošlo je samo od sebe...spas sam tražila na zraku i dubokom disanju. Uglavnom, bile su faze....i da, dešavale su se u ovom periodu pretprošle godine...Kada je moje dijete bilo kao tvoje...

[Mama Dy 34]

Srce moje, i sama sam prosla kroz slicno. Sve htedoh da ti napisem kao i Filipa. Obuzimali su me bezrazlozni strahovi, tuga, bes, anksioznost. U jednom momentu me obliva hladan znoj i nemam vazduha. Nikako, ali nikako da se zatvaras u kucu. Napravi sama sebi gust raspored, kad god mozes sa bebom izadji napolje. Obraduj sebe necim sto volis, sto te opusta, frizer, kozmeticar...Nikako ne dopusti sebi crne misli.

Kad se desi zuta minuta izadji na terasu ili stani pred siurom otvoren prozor i zazmuri, duboko udahnii reci sebi da je sve ok. Kako god da ti se cini da je krenulo nizbrdo, znaj da nije, znam kako je jak taj osecaj nemoci........Ne ne ne ne ne ne dozvoli sebi da potones.

I sto je najvaznije razgovaraj sa tm, pokusaj da mu sve objasnis, bice ti lakse da pricas o tome......

[YelenaC 765]

Mislim da smo sve mi imale ovakve momente. Smatram da je sve to normalno. Stigao te umor, ne znas kud udaras i sama si sa bebom.

mama dy ti je dala najbolje savete. Trosi lepo vreme... idi setaj sa bebom i disi!

[Mali Idjos 367]

Vi ste prave duse drage!

MM je u toku sa svim, srecom pa sa njim mogu da razgovaram i o ovim stvarima, a da me ne gleda kao nekog frustriranog od svega i svacega.

Zakazala sam kod dr sledece sedmice, pa cu javiti kako je i to proslo. Znacice svima Do tada, radicu sve ovo sto ste me savjetovale. I javljacu ako budem opet bila na ivici (ja sam mislila da je to prekjuce bio neki slom zivaca ).

Ljubim vas dobre moje!

[YelenaC 765]

Nije, duso, slom zivaca, nego frustracija + hormoni

[Mali Idjos 367]

Ovako - bila sam kod psihijatra i zakljucak - nisam skrenula! Potvrdio mi je sve ono sto ste mi vi rekle. Sve sto osjecam - depresija, nervoza, kratak dah, glupi strahovi... posledica je isrpljenosti. Kaze da 90 % zena nakon porodjaja sve to osjeca zbog novog ritma, nespavanja, obaveza...

Savjetovao me da reorganizujem dan, da se manem spremanja kuce, da radim samo ono sto moram, da se bacim na neke vjezbice kako bih se opustila (bar po desetak minuta dok beba spava), da setam...

Ih, sve ja to znam, nego sve nesto sumnjam hoce li mi to izbrisati ovu tminu

I, Yelo, rekao mi je da mogu bromazepam od 1,5, ali po potrebi. Pitao me kolika je pauza izmedju podoja, pa mi je rekao da ga, kad osjetim potrebu, pijem posle nocnog podoja, jer beba prespava noc. Nesto mi je rekao da dejstvo bromazepama prodje nakon devet sati, ako sam dobro shvatila. I rekao mi je ono sto si i ti, bromazepam se razlaze po mom tijelu, a mozda samo mali dio stigne i do mlijeka. Medjutim, nije toksican, moze da izazove samo pospanost kod bebe, sto nije opasno.

Ljubim vas sve, dobre moje!

[FILIPA 73]

Dobra je ta pospanost

[YelenaC 765]

Eto. Bar ces imati kvalitetan san sto sam ti i predlozila, a sto ti je i najpotrebnije.

[Mali Idjos 367]

Nista, samo da vam mahnem Ovaj pms me bas drma. Dako mi se hormoni stabilizuju do pedesete.

Pijem magnezijum i sinoc sam drmnula jedan persen (bromazepame jos nisam pila). Uglavnom, malo njunjave misli (a malo i pravih problema, ali sve se da rijesiti), malo cimanja u snu, ali ne dam se.

Sad disem kao vuk