Preseljenje

[Hellen 14345]

Tangi..a ja pomislih da si srecna sigurno sto se vracas. Znam da nisi volela Ns u pocetku..

Eh..

[andisam 14091]

Tangerine, to meni samo govori da ste srecni, da volis svoj zivot. Bice vama divno i u Beogradu, a u Novi Sad mozes uvek da skoknes za cas.

[snowhite 5773]

Uh, Tangi, mogu samo da zamislim kako se osjecas...ja se nikada nisam selila iz grada u grad, al jesam iz mjesta u mjesto u istom gradu, pg. Nije mi to tesko padalo. Al za ovo drugo...ne znam, znam samo da mi je prva godina studija u Niksicu bila bas teska(jer sam tamo zivjela, a dolazila u pg svakog vikenda) samo zbog razdvojenosti od svojih.

Inace, mm cesto kaze da mu NS bas odgovara, da bi ladno mogao tamo da zivi, da mu prijaju ljudi, klima...ma sve. Inace on je studirao u Somboru, i nekoliko puta je svaracao u NS. I ja ga juce pitam BG ili NS, on kao iz topa NS. Nista, jednog dana i ja moram tamo svratiti da vidim u cemu je car tog grada

[Margaritta 16173]

Jako volim naš sadašnji život -- sve je tako jednostavno, lagano i komotno ovde. Sednem na bicikl, odvezem dete u vrtić, produžim na posao, vratim se, muž doveze dete iz vrtića, ručamo, sednemo u kola, zapalimo na Stražilovo, u Beočin, Bukovac ili gde nam padne na pamet po Fruškoj Gori... za dva sata, već smo se vratili. Beograd ima mnogo drugih čari, ali nema tu jednostavnost koju sam zavolela. Dan ovde mnogo duže traje, sve nam je blizu. I ako budemo dolazili nekad u Novi Sad, to više neće biti naš život i naš grad.

Ovo što si opisala meni je slika savršenog života.

Utešno je (i ne zaboravi to) što porodicu i lepe trenutke činite vas troje (uskoro i četvoro). Ako sam nešto naučila kao dete vojnog lica - to je da nije važno gde si, ako si pored onih koje voliš. Gde god da ste, vama će biti podjednako lepo kao u Novom Sadu. Jer je to vaša energija, vaš način da provedete vreme zajedno. I ako postoji nešto što je najveća prednost promene sredine - to je snalažljivost koju time stičemo. Mene je taj osećaj nepripadanja, nemanja "svog" mesta dugo tištio, sada ga shvatam kao jednu od svojih najvećih prednosti. Vas tek čekaju uspomene, porodične fotografije, događaji. Videćeš, sve će biti isto, i bolje, jer je novo i jer je zanimljivo. A Zemun je bliži Novom Sadu nego Beogradu po načinu uređenja, te mislim da će vam baš prijati promena.

[bikica85 3667]

Uh, Tangi, mogu samo da zamislim kako se osjecas...ja se nikada nisam selila iz grada u grad, al jesam iz mjesta u mjesto u istom gradu, pg. Nije mi to tesko padalo. Al za ovo drugo...ne znam, znam samo da mi je prva godina studija u Niksicu bila bas teska(jer sam tamo zivjela, a dolazila u pg svakog vikenda) samo zbog razdvojenosti od svojih.

Inace, mm cesto kaze da mu NS bas odgovara, da bi ladno mogao tamo da zivi, da mu prijaju ljudi, klima...ma sve. Inace on je studirao u Somboru, i nekoliko puta je svaracao u NS. I ja ga juce pitam BG ili NS, on kao iz topa NS. Nista, jednog dana i ja moram tamo svratiti da vidim u cemu je car tog grada

Razumem ja tvog muza.Iz Sombora sam Carolija i So i Ns i svih vojvodjanskih gradova je bas u tom sporom protoku vremena o kojem je vec Tangi pisala.Tamo dan nekako duze traje,sve je "caskom",sve je na dohvat ruke i ljudi ne zure kao u drugim,velikim gradovima.Meni je BG dzungla u kojoj nikad ne bih zelela da zivim.Pogotovo leti.

[*Sanja* 6812]

Tangerine znam koliko nisi volela NS u pocetku.

A nisi ga volela zato sto ga nisi upoznala

Kad citam vidim koliko ovde lepo funkcionisete. I verujem da ce ti svasta nesto faliti

Ali i Bg ima svojih cari. Dom je tamo gde je porodica

Na Ribljoj sam i ja redovna,verovatno smo se nekad i sretale

[mna mama 4535]

Da, bila sam jako ogorčena. A kad je muž dobio posao u Novom Sadu, bili smo puni entuzijazma, jedva smo čekali da počnemo nov život ovde... Sve je to nekako splasnulo u prvih nekoliko meseci -- valjda smo sretali pogrešne ljude... I sad, kad je konačno sve na svom mestu, kad sve funkcioniše divno, moramo da se selimo.

Jako volim naš sadašnji život -- sve je tako jednostavno, lagano i komotno ovde. Sednem na bicikl, odvezem dete u vrtić, produžim na posao, vratim se, muž doveze dete iz vrtića, ručamo, sednemo u kola, zapalimo na Stražilovo, u Beočin, Bukovac ili gde nam padne na pamet po Fruškoj Gori... za dva sata, već smo se vratili. Beograd ima mnogo drugih čari, ali nema tu jednostavnost koju sam zavolela. Dan ovde mnogo duže traje, sve nam je blizu. I ako budemo dolazili nekad u Novi Sad, to više neće biti naš život i naš grad.

Ovo stvarno deluje tako nestvarno i divno!!!!