Dete i separacija

[mamasa 9]

Imam devojcicu od dve godine, a razvela sam se od muza kad je devojcica imala 5 meseci. Muz i ja smo ostali u dobrim odnosima, on zivi 200 km od mene, nase porodice se takodje cuju i saradjuju u vezi sa detetom i devojcica mi je jako voljena. Moj veliki strah je to sto je ona bila sa mnom do 21 meseca, a onda sam je odvela kod njega i njegovih roditelja jer sam morala da radim po ceo dan, a nemam mogucnost za dadilje, za jaslice, moji roditelji nisu mogli svaki dan da je cuvaju jer rade, a dete sam morala mnogo da vozim sa jednog kraja grada na drugi, tako da sam procenila da je zdravije za nju da bude sa jednim roditeljem koji ne radi (radi od kuce po prar sati i uvece), plus on zivi sa roditeljima, a ovako sa mnom se slabo vidja preko dana (prakticn0o nije ni sa mnom ni sa ocem), a vozamo je vamo tamo. Tako da je ona sada par meseci kod oca, presrecna je, obozavaju se, plus su i baka i deka sa njom, ja radim po ceo dan, tri dana nedeljno sam sa njom, optutujem tamo.

Moj strah je da li njoj pravim neki stres sto sam je odvojila od sebe (ponavljam stalno idem tamo na pra dana i dete napreduje i vragolanka je i vesela, lepo jede i spava super).

Zanima me da li cu poremetiti njen razvoj i emocije ako je sada za mesec dva (na leto) ponovo vratim kod sebe.

Ipak ce to biti odvajanje od oca i deke i bake i te sredine na koju je navikla tamo....

Sta da radim?

Da li da je ostavim do trece godine kod oca, pa da je dovedem pred polazak u vrtic kod sebe...a opet kako tada objasniti odvajanje od oca?

[mna mama 4535]

Imam devojcicu od dve godine, a razvela sam se od muza kad je devojcica imala 5 meseci. Muz i ja smo ostali u dobrim odnosima, on zivi 200 km od mene, nase porodice se takodje cuju i saradjuju u vezi sa detetom i devojcica mi je jako voljena. Moj veliki strah je to sto je ona bila sa mnom do 21 meseca, a onda sam je odvela kod njega i njegovih roditelja jer sam morala da radim po ceo dan, a nemam mogucnost za dadilje, za jaslice, moji roditelji nisu mogli svaki dan da je cuvaju jer rade, a dete sam morala mnogo da vozim sa jednog kraja grada na drugi, tako da sam procenila da je zdravije za nju da bude sa jednim roditeljem koji ne radi (radi od kuce po prar sati i uvece), plus on zivi sa roditeljima, a ovako sa mnom se slabo vidja preko dana (prakticn0o nije ni sa mnom ni sa ocem), a vozamo je vamo tamo. Tako da je ona sada par meseci kod oca, presrecna je, obozavaju se, plus su i baka i deka sa njom, ja radim po ceo dan, tri dana nedeljno sam sa njom, optutujem tamo.

Moj strah je da li njoj pravim neki stres sto sam je odvojila od sebe (ponavljam stalno idem tamo na pra dana i dete napreduje i vragolanka je i vesela, lepo jede i spava super).

Zanima me da li cu poremetiti njen razvoj i emocije ako je sada za mesec dva (na leto) ponovo vratim kod sebe.

Ipak ce to biti odvajanje od oca i deke i bake i te sredine na koju je navikla tamo....

Sta da radim?

Da li da je ostavim do trece godine kod oca, pa da je dovedem pred polazak u vrtic kod sebe...a opet kako tada objasniti odvajanje od oca?

Složena situacija..kod koje ne bih znala dati pravi komentar...svakako zahteva razgovor sa psihologom,mislim da će ti stručno lice najviše pomoći (ti da razgovaraš) da li si to već uradila?