Povećanje količine mleka

odgovora

Objavljeno

Ja sam isto imala problem, jos u porodilistu su mi rekli da se ni slucajno ne izmuzavam niti da masiram grudi, jer ce mi mleko nadoci kao luco. Po izlasku iz bolnice pocinje pakao. Taj dan sam odspavala 2 sata popodne da bih kada sam se probudila osetila pakao u grudima, bukvalno nisam mogla ruke da spustim koliko me je sve bolelo, bilo upaljeno i tvrdo. Jos sam se vise brinula sto moj sin se nikako nije budio, spavao je u cugu po 5,6 sati, nije bilo sanse da ga probudim, a to sve zato sto nije dovoljno jeo, tj. nista nije jeo jer su moji kanali bili skroz zapuseni. Taj dan sam bukvalno od 7 uvece do 7 ujutru, masirala se, izmazala i sve to na silu davala bebi da pojede na kasicicu kako bih ga malo razdrmala tj. kako bih zivnuo. Poceo je da se budi zavisi kako kad nekad na 2, nekad na 3 nekad na 4 sata, svaki put bih mu davala da sisa, a posle toga masaza i izmuzavanje do kraja.

E sad imam jedno pitanje, on je jako lenja beba i bukvalno posle 15 minuta sisanja zaspi i nema sanse da ga probudim, nema sta ne radim. Onda pocinje moj haos u glavi, da li je dovoljno jeo, da li je sit. Da kazem da ima stolicu po 7,8 puta dnevno da cesto piski. Da li je to znak da moja beba dovoljno jede?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

E sad imam jedno pitanje, on je jako lenja beba i bukvalno posle 15 minuta sisanja zaspi i nema sanse da ga probudim, nema sta ne radim. Onda pocinje moj haos u glavi, da li je dovoljno jeo, da li je sit. Da kazem da ima stolicu po 7,8 puta dnevno da cesto piski. Da li je to znak da moja beba dovoljno jede?

Boja stolice i dobijanje na težini su najbolji pokazatelji da li dete dovoljno jede. Ako je sa tim sve OK, nemoj da se nerviraš!!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Mama lavice, koliko ti bebac ima meseci/dana sada? Mislim da ne bi imao sta da iskaki i da ispiski da nije jeo.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

ima 10 dana! Tufnica moja!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Mene jedino sto je spaslo kad je nadoslo mleko jeste savet da odem pod tus i pustim da se vruca voda sliva sa ramena na grudi...i tako satima...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

da, vruc tus pomaze.... meni posle tusiranja mleko curi kao ludo!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Stefan ima dva meseca. Osim prvih dve nedelje, dok mleko nije lepo krenulo, nisam imala problema. Sada imam mleka, on sisa i lepo napreduje, ali je poceo da se igra sa bradavicama dok sisa. Izbaci bradavicu i onda je brzo usisa, i tako stalno. Bradavice me sada bas bole, jako su osetljive. Nemam ragade. Ne znam kako da ga odviknem od toga. Odvojim ga od dojke i sacekam malo, pa mu opet dam da sisa, ali ne pali. Da li imate neki savet?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

ima 10 dana! Tufnica moja!

Mrvica mala! Opusti se onda. Vi tek treba da se udjete u ritam, a to sto zaspi na siki ne znaci da je lenja beba, ako sisa po 15 minuta, vec joj je lepo tu. Uzivaj i ne opterecuj se previse.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Stefan ima dva meseca. Osim prvih dve nedelje, dok mleko nije lepo krenulo, nisam imala problema. Sada imam mleka, on sisa i lepo napreduje, ali je poceo da se igra sa bradavicama dok sisa. Izbaci bradavicu i onda je brzo usisa, i tako stalno. Bradavice me sada bas bole, jako su osetljive. Nemam ragade. Ne znam kako da ga odviknem od toga. Odvojim ga od dojke i sacekam malo, pa mu opet dam da sisa, ali ne pali. Da li imate neki savet?

Mozes da promenis polozaj za dojenje Bradavice bole kada beba ne uhvati dobro bradavicu, to, verujem, znas. Obrati paznju kako hvata bradavicu. Mozda u startu ne uhvati dobro, pa se odvoji od dojke zbog toga. U tom uzrastu, moj bebac je sisao iskljucivo ako sam ga drzala na ledjima, samo okrenute glave prema dojci.

U svakom slucaju, sve ce se to promeniti kad prodje treci mesec i kad postanete iskusni oboje ;)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Mrvica mala! Opusti se onda. Vi tek treba da se udjete u ritam, a to sto zaspi na siki ne znaci da je lenja beba, ako sisa po 15 minuta, vec joj je lepo tu. Uzivaj i ne opterecuj se previse.

Hvala Jelena, malo se poboljsalo pu pu da ne ureknem :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Hvala Jelena, malo se poboljsalo pu pu da ne ureknem :)

Ma nista ti ja pametno nisam rekla :) Videces i sama kako se stvari menjaju munjevitom brzinom. Samo ti budi opustena...racunaj na to da dolazi period raznih 'faza' koje traju po nekoliko dana. Sve sto ti se ucini zabrinjavajuce danas, za par dana ces i sama zaboraviti na to.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Ja sam nekako još u trudnoći imala jaku želju da dojim svoje dete, jer je to najzdravije što možete da mu pružite u samom početku.

Mleko mi je nadošlo treći dan (CR). Bilo je čupavo, dobila sam ragade odma posle prvog podoja. Srećom, bila je tu jedna sestra koja me je uzela pod svoje. Donela mi veštačku bradavicu i ručno me izmlazala nekoliko puta (e to je baš bilo bolno) jer su mi dojke bile kao kamen.

No, već posle drugog dana, bebac je sisao koliko treba.

Mleka sam uvek imala dosta. Malu krizicu smo imali oko njegovog četvrtog meseca, kad je pio više vode i čaja, pa je manje sisao, a samim tim se meni prilično smanjilo mleko, ali izborili smo se i sa tim. Primenila sam sve što sam znala da pomaže za povećanje kolilčine mleka i uspeli smo.

Mislim da sam o dojenju pročitala sve uzduž i popreko. U školici smo isto učili dosta o dojenju, ali dok se ne proba u praksi, teoriju možete da bacite u vodu.

Evo 21. mesec i još uvek sisamo. Još mesec-dva i kraj. :)

Cao Phoenix,

zanima me kako si postigla da ne izgubis mlijeko? Ja dojim 2 i po mjeseca i bila je borba prvih dana, ali smo uspjeli uz silno izmlazanje (muz je mislio da cu ga zamrziti poslije toga,posto mi je on rucno izmlazao a suze samo frcaju :P ).

U ponedeljak je Mila primila tu drugu vakcinu i otad je nastao haos. Kao da sam dobila drugo dijete. Niti znam da li se najela,niti koliko imam mlijeka, ona pocne da place na siki. Jede 5-10 minuta i onda se uznemiri i pocne da place. A prije toga je sisala po 15 minuta na obe sike. I tako je bilo stalno. Bila je prava mirna beba, sad je malo nervoznija. Ja nema sta ne pijem i ne jedem. Pijem Hyppov caj za dojilje, pijem kompot od jabuka sa kimom, kuham corbu od komoraca, jedem raznovrsnu hranu, plazmu sam uvela sa bananom, pijem mlijeko.

Ona ima faza kad fino spava, pa zato jos nisam totalno posizila.

Kad joj nudim caj ili vodu poslije sisanja, nece nista ili popije 20-30ml.

Visim non stop na internetu, trazim sta bi mi jos moglo pomoci,jer bas zelim da je dojim i ne namjeravam da odustanem.

Sike se sad mnogo prazne i imam osjecaj da ne mogu postici da ih "napunim" do sljedeceg podoja.

Molim te,pomozi nam sa savjetima. :rolleyes:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

MOzda i moje iskustvo pomogne nekom...

Moj bebac se rodio ranije mjesec dana, i proveo 15 dana u bolnici, u inkubatoru, bez mene, bez dojenja! Za svo to vrijeme (osim prva 3 dana koja sam provela u bolnici) ja sam se izmlazala na tri sata kao da je on sa mnom. Pomogla mi je kuma, pokazala mi kako i donijela pumpicu i prva dva puta me je ona i izmlazala. Boljelo je kao ludo, ali brzo sam se navikla i mogla za tren oka da napunim bocicu!

Kada sam ga konacno otela i dovela kuci, naravno da nije umio da sisa, a nisam ni ja umjela da dojim! Prvo bih ga stavila na grudi, malo se mucili, pa onda radi pumpica i on popije ostatak mog miljeka na bocicu. To je trajalo nedelju dana, kada smo bacili bocicu i nastavili samo sa dojenjem! Super je napredovao i iskljucivo sisao 5 i po mjeseci kada smo poceli polako da uvodimo cvrstu hranu. Ni u jednom trenutku nisam sumnjala da imam mlijeko, iako smo imali krize, skokove u razvoju, soor, ragade - sve je to pratece! Svako ko bi pokusao da mi kaze da nemam mlijeka (a vjerujte mi da takvih uvijek ima) dobijao bi po nosu i vrlo brzo su shvatili da sa mnom nema pregovora kada je on u pitanju! 13 mjeseci i sisao i oboje smo uzivali! Prestali smo vrlo lagano, podoj po podoj i nikad avise nije ni trazio!

Uspjela sam da ga dojim i izbacim bocicu onog trenutka kada sam prestala da slusam i doktore, i sve dobronamjerne, kada sam prestala da ga mjerim svaki dan i kada sam utuvila sebi u glavu da imam mlijeko i da moje dijete zna koliko treba da uzme!

E da, uvijek je bilo jedna dojka jedan podoj!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Cao Phoenix,

zanima me kako si postigla da ne izgubis mlijeko? Ja dojim 2 i po mjeseca i bila je borba prvih dana, ali smo uspjeli uz silno izmlazanje (muz je mislio da cu ga zamrziti poslije toga,posto mi je on rucno izmlazao a suze samo frcaju :P ).

U ponedeljak je Mila primila tu drugu vakcinu i otad je nastao haos. Kao da sam dobila drugo dijete. Niti znam da li se najela,niti koliko imam mlijeka, ona pocne da place na siki. Jede 5-10 minuta i onda se uznemiri i pocne da place. A prije toga je sisala po 15 minuta na obe sike. I tako je bilo stalno. Bila je prava mirna beba, sad je malo nervoznija. Ja nema sta ne pijem i ne jedem. Pijem Hyppov caj za dojilje, pijem kompot od jabuka sa kimom, kuham corbu od komoraca, jedem raznovrsnu hranu, plazmu sam uvela sa bananom, pijem mlijeko.

Ona ima faza kad fino spava, pa zato jos nisam totalno posizila.

Kad joj nudim caj ili vodu poslije sisanja, nece nista ili popije 20-30ml.

Visim non stop na internetu, trazim sta bi mi jos moglo pomoci,jer bas zelim da je dojim i ne namjeravam da odustanem.

Sike se sad mnogo prazne i imam osjecaj da ne mogu postici da ih "napunim" do sljedeceg podoja.

Molim te,pomozi nam sa savjetima. :rolleyes:

Nisam Phoenix, ali bih ti predlozila jos da pijes mnogo, mnogo, mnogo vode i da masiras grudi kad god stignes ( cak i sa uljem za masazu grudi) kako bi 'otvorila' kanale sto vise da joj bude lakse da sisa.

Ako si sama mnogo sumnjicava da nemas mleka, izmlazaj i probaj da joj das na flasicu. Tako ces videti koliko mleka mozes da izvuces (beba uvek izvuce vise i bolje od svake pumpice,pa nemoj da te brine kolicina odmah). Prosto pretpostavljam da je to samo faza, reakcija u ponasanju posle vakcine. Ne bi trebalo da brines. Nisi samo navela koliko vremena prodje od podoja do podoja kad je vec dojenje takvo.

Inace, slazem se sa Minozom: nema toga ko je mene ubedio da nemam mleka i evo, sad vec 9 meseci lije iz mene bez ikakvih problema. Svaka upornost se isplatila visestruko!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Drage mame,

evo mene uspesno i po drugi put u misiji zvanoj dojenje :rolleyes: ! Prvi put je trajalo 14 meseci (pocela sam da radim i prekinula) a sad sa drugom bebom jos bolje ide, da ne kazem kao po knjizi, jer sam ipak iskusnija :D . Pored jednog vrlo popularnog hrvatskog sajta koji je po mom misljenju najbolji po pitanju edukacije vezane za dojenje, naisla sam i na ovaj text za koji smatram da je definitivno srz vecne teme i brige svezih mama. Ne zamerite ako je text poduzi, ali mislim da ovo treba da zna svaka trudnica i mama da bi bolje razumele princip dojenja a samim tim ce biti lakse u ovom jako vaznom poduhvatu :

Kako nastaje majcino mleko

napisala: Karmen Mlinar, savetnica za dojenje pri La Leche League International

Literatura:

- Breastfeeding Answer Book, La Leche League International, 2003

- The Womanly Art of Breastfeeding, La Leche League International, 1997

- LEAVEN, Vol. 37 No. 3, June-July 2001, p. 54-55, Linda J. Smith, BSE, FACCE, IBCLC , Dayton, Ohio, USA

- Dojenje in materinstvo iz srca, Ksenija Šoster Olmer, 1999

Rečnik izraza

AREOLA - bradavični krug oko bradavice

ALVEOLA - mlečna ćelija

REFLEKS OTPUŠTANJA - kada dete svojim sisanjem aktivira hormon oksitocin, on zgrči mišićna vlakna u mlečnim ćelijama (alveolama) i prouzrokuje "ceđenje" gušćeg, tzv. zadnjeg mleka

KOLOSTRUM - prvo majčino mleko po porođaju, gusto, žućkaste boje i u jako malim količinama

LAKTACIJA - nastanak i izlučivanje mleka u toku dojenja

MLEČNI GROZDOVI - mlečne ćelije se udružuju u mlečne grozdove

MLEČNI KANAL - veza između mlečnih ćelija i vrha bradavice

OKSITOCIN – hormon koji se izlučuje u toku porođaja (grčenje materice) i u toku dojenja

ADAPTIRANO MLEKO - mlečna formula tj. mleko u prahu, napravljeno na osnovi kravljeg mleka, prilagođeno hranjenju beba

PROLAKTIN - hormon, koji uređuje delovanje mlečnih žlezda

PREDNJE MLEKO - mleko koje se nakupilo u mlečnim ćelijama i kanalima, ređe je i može da uteši zeđ

ZADNJE MLEKO - gušće mleko koje ima više masnoća i može da zasiti

"Nisam imala više dovoljno mleka" je najčešći uzrok, koji čujemo u grupi za podršku dojenju, kao objašnjenje za prebrzo okončavanje dojenja ili početak dodavanja adaptiranog mleka na flašicu. Ponekad je taj uzrok vrlo istinit, ali ponekad, nažalost, samo majčino razmišljanje tj. nedovoljna i nepravilna informisanost.

Ideja o "nedostatku mleka" dolazi i proizilazi najčešće od strane proizvođača dečije hrane i industrije kravljeg mleka koje imaju snažan finansijski interes. Uprkos usvajanju međunarodnog kodeksa (http://www.who.int/nut/documents/code_english.PDF ) o oglašavanju mlečnih zamena dečije hrane, još uvek čujemo i čitamo u reklamama sledeće: "ako mama nema dovoljno mleka…" Ili u posebnim, specijalizovanim časopisima ili brošurama za roditelje, koje izdaju proizvođači mlečnih formula, gde mame pišu u rubrikama Pisma čitalaca: "kada mi je nestalo mleka počela sam da koristim vašu formulu, koja je super, fantastična,… i konačno je naša tromesečna beba prespavala celu noć" i slično.

Pre 1940. su naučnici verovali da mleko nastaje izričito u vreme refleksa otpuštanja, kada mleko nadolazi iz dojki i zato teče brže. Peterson je 1944. godine dokazao da je nastanak majčinog mleka neprekidan, neprestan proces, a refleks otpuštanja je potpuno drugačiji i odvojen proces.

Veoma često je mišljenje majki da ne mogu da proizvedu dovoljno mleka za svoje dete, iako većina može da proizvede čak i više nego dovoljno mleka. Kod mnogih majki je prvih dana i nedelja dojenja prisutna čak prevelika količina mleka. Kod nekih beba, koje ne rastu dovoljno brzo ili čak gube na težini, nije razlog nedostatak već previše mleka koje dete ne dobije.

Najčešći razlog što beba ne dobija svo mleko koje želi je da je obično nepravilno stavljena na grudi i ne sisa efektivno ili da su podoji prekratki i/ili suviše retki (npr. na 3-4 sata ili više). Vrlo je važno da se majci prvih dana pokaže kako se beba pravilno stavlja na dojku i da ona nauči da doji po bebinoj želji (čak i ako je to na svaki sat ili čak češće).

Vrlo retke su mame (1 - 3% žena), koje zaista ne mogu da proizvedu dovoljno mleka za potpuno dojenje ili ne mogu da doje iz fizioloških razloga. To je zbog:

1. operacije dojki

2. ostatka posteljice u materici

3. Sheehanov sindrom, oštećenje hipofize

4. neprimerene hormonske kontracepcije

5. nerazvijenih mlečnih ćelija ili žlezda

6. hirurških operacija kada su prerezani mlečni kanali

7. druge, vrlo retke situacije.

Ako ne postoji nijedan od gore navedenih razloga, dva su osnovna i najčešća razloga za nedovoljnu količinu mleka :

1. beba se ne doji dovoljno dugo i dovoljno često, razmaci između podoja su predugi, beba sisa druge predmete za utehu (cucle, flašice)

2. beba ne dobija mleko iz dojki efektivno: zbog nepravilnog položaja na grudima ili je nepravilno prisisana na bradavicu, beba nije dovoljno blizu dojke (sisa samo bradavicu, umesto da bude bukvalno zarivena u dojku), zbog posebnih teškoća sa sisanjem (zarastao jezik, teškoće pri gutanju) ili su mamine dojke nabrekle zbog previše mleka (posebno za neke mame prvih dana posle porođaja) i beba ne može pravilno da zgrabi dojku.

Bebe se normalno doje 8 do 12x na dan dok se laktacija i mlečna zaliha stvarno dobro ne uspostave. Većina beba se u proseku doji oko 140 minuta u toku celog dana, u proseku od 10 do 30 minuta po jednom podoju.

Veličinu dojke uslovljava količina masnog tkiva i zato veličina nema baš nikakvog uticaja na količinu mleka koje nastaje u toku proizvodnje mleka. Često žene s jako velikim grudima imaju veće probleme pri dojenju nego žene koje imaju manje grudi.

Prvo majčino mleko se zove kolostrum, gusto je, tamno žute boje i ima ga u jako malim količinama, ali je zato vrlo kalorično i izuzetno važno za novorođenče. Uz dovoljno često stavljanje bebe na grudi kolostrum zadovoljava sve njene potrebe prvih 2 – 4 dana, dok ne počne da nastaje zrelo mleko. Često u prvim danima posle porođaja osećamo da nemamo (dovoljno) mleka jer neke bebe imaju potrebu da se češće doje. Uzrok za to moze biti nepravilno stavljanje i nepravilno sisanje tako da beba ne dobija mleko lako i previše se umara. Probavni sistem beba se postepeno navikava na veće količine mleka koje nastaje u maminim grudima. Posle nekoliko dana (2 – 5 dana posle porođaja) mleko postaje ređe i više ga je (osećaj napetih grudi i curenje mleka).

Nekim majkama mleko nikada ne curi, što ne znači da ga nemaju dovoljno. Ako vam neko predloži da prvih dana posle porođaja pumpom istisnete mleko da se uverite koliku količinu proizvodite savet slobodno prečujte jer istisnuto mleko nije siguran pokazatelj – beba uvek posisa više nego što može da se ispumpa. Količina ispumpanog mleka zavisi od više faktora: kvaliteta pumpe, pravilne upotrebe, vremena koje je proteklo od zadnjeg podoja, stresa koji doživljava novopečena mama,… Pored toga pumpa ne može tako dobro da isprazni grudi kao što to može da uradi beba koja pravilno sisa. Majka nikada ne može napumpati toliko mleka koliko ga beba može dobiti sisanjem.

Isto tako, besmisleno je određivati vreme koliko dugo beba treba da sisa. Najpre moramo da razlikujemo pojmove "biti na grudima" i "dojiti se". Beba se dobro i pravilno doji ako je pravilno stavljena i ako aktivno sisa. Pored toga, mišljenje da beba dobije 90% mleka iz prve dojke za prvih 5 - 10 minuta ne važi za sve. Bebe su vrlo različite i različito sisaju, pored toga je isticanje mleka kod majki različito. Neke bebe se najedu za 5 - 10 minuta na jednoj dojki, drugima je za to potreban ceo sat i moraju da se podoje na obe dojke. Prilagodite se bebi i dojite je kada i koliko dugo ona želi.

Takođe, vrlo često je sasvim pogrešno ubeđenje dojilja da kada grudi nisu više nabrekle ili pune, da im mleka nedostaje. Od druge nedelje pa sve negde do trećeg meseca starosti bebe uspostavlja se ravnoteža između ponude i potražnje (između nastanka mleka i bebinih zahteva za dojenje). Mama i beba se naviknu jedno na drugo i dojenje postane rutina. Tada mame primete da su njihove grudi postale mekše, otpuštanje mleka nije više tako intenzivno i prvo pomisle na to da je mleko počelo da nestaje. Neke mame nažalost baš iz tog razloga prestaju da doje jer su ubeđene da nemaju više mleka i počinju da koriste prilagođeno, adaptirano mleko. Kada se grudi prilagode ponudi i potražnji one omekšaju i postanu "pune" samo ako npr. beba prespava svoj sat za hranjenje ili preskoči neki obrok. Grudi, naime, nisu rezervoar za mleko (zato velike grudi nemaju više mleka nego male) već mleko u njima nastaje neprestano, čak i onda dok beba sisa.

Dojke

Vaše grudi su se promenile u trudnoći zbog vaše genetike, starosti i činjenice da li ste dojile ili ne. Samo dojenje ne utiče bitno na promenu dojki. U trudnoći se dojke povećaju, posle porođaja kada počne da se stvara veća količina mleka one još više rastu , ali se to ne može izbeći čak i ako ne dojimo. Priroda je ženama poklonila grudi za hranjenje bebe.

Razvoj dojki

Razvoj dojki počinje u pubertetu, kada grudi počnu da rastu, razvijaju se i dobijaju oblik. U pubertetu se pod uticajem hormona estrogena razviju mlečni kanali, s prvim ovulacijama i menstruacijama (hormon progesteron) počinje razvoj mlečnih žlezda. U toku trudnoće se grudi jako promene i razvoj mlečnih žlezda se završi. I žene koje nisu rađale imaju već izgrađene mlečne žlezde, i iz literature i prakse poznajemo čak primere, kada su majke dojile svoju usvojenu decu iako nisu nikada rodile. Mada je to dojenje veoma retko i isključivo dojenje, majke koje nisu rađale obično ne mogu da proizvedu dovoljno mleka za potrebe bebe. Dojke se zatim menjaju ceo život.

Dojka je sastavljena:

- iz tkiva žlezde koje stvara i transportuje mleko (mlečni grozdovi i kanali)

- vezivno tkivo koje podupire dojku

- krvnih žila i krvi koje hrane tkivo žlezde s materijama koje su potrebne za nastanak majčinog mleka

- limfe koja odstranjujeje otpatke

- nervi i nervni završeci uz bradavicu i areolu koji obezbeđuju osetljivost dojki na dodir i stimulišu nastajanje hormona koji aktiviraju refleks otpuštanja u toku proizvodnje mleka kada beba ritmično sisa.

- masno tkivo koje deluje kao zaštita od povreda

Građu dojke, dakle, ne čine mlečni sinusi i ona ne podseća na strukturu drveta već govorimo o cevastom tkivu žlezde i strukturi grozdova žlezda u kojima direktno nastaje mleko.

Povećanje dojki u toku trudnoće i dojenja pokazuje da mlečne žlezde postaju funkcionalne. Zbog toga se dojke u prvom mesecu posle porođaja mogu jako povećati upravo iz tog razloga.

Alveole (udubljenja) su grozdaste grupe žlezdanog tkiva u kojem se sintetizuje mleko iz krvi. Alveolne ćelije izlučuju mleko. Okružene su mrežom povezanih mioepitelnih (krvnih) ćelija koje pod uticajem hormona oksitocina prouzrokuju grčenje alveola u toku refleksa ceđenja. Tada mleko "pojuri" u duktule i mlečne kanale.

Duktule su cevčice koje se rastežu iz grozdova alveola. Nekada se mislilo da se svaka duktula prazni u sve veće kanale koji su se zvali mlečni kanali. Novija istraživanja su dokazala da manji kanali ne stvaraju strukturu drveta i postepeno prelaze u sve veće, već su veći mlečni kanali izvedeni direktno iz grozdova ćelija (Hartmann 2002).

Do nedavno se takođe mislilo da se mlečni kanali ispred bradavice rašire u mlečne sinuse, odmah ispod površine bradavice i da se mleko tamo skuplja. Stručnjaci su verovali da beba može efektivnije sisati dojku ako ustima obuhvati što veći deo bradavične areole i što više mlečnih sinusa.

Ultrazvučna ispitivanja dojki u toku laktacije (po ispitivanjima naučnog tima dr. Petra Hartmanna, Perth, Avstralia, 2002) su dokazala da ti rašireni mlečni sinusi uopšte ne postoje. Prečnik mlečnog kanala na izlazu iz mlečnog grozda je jednak prečniku kanala odmah ispred prelaza iz bradavice napolje, ispod areole. Jos uvek važi tvrdnja da beba efektivnije posisa više mleka ako je ustima prisisana daleko u dojku. Zašto do toga dolazi još nije detaljno ispitano.

Svaka mlečna žlezda oblikuje režanj, deo dojke, koji je sastavljen iz jedne veće, glavne grane grozdova mlečnih ćelija i mlečnog kanala, koji se završava na bradavičnoj rupici. Do nedavno smo verovali da je u dojki 15 do 25 rupica, ali zadnja ispitivanja su pokazala da većina žena u dojkama ima od 7 do 10 rupica (Kent, 2002).

Prethodne, sada već zastarele sheme građe dojke, urađene su na osnovu crteža iz 1840, kada se pokušalo ubrizgati vruć vosak u dojke laktirajućih trupala i rupice, kanali i mlečni grozdovi su izgledali slično kao cvet brokolija. Buket alveola se slio uredno u manje kanale, koji su se opet udružili u veće kanale, koji su se naduvali u mlečne sinuse odmah ispred bradavice i onda su se jako suzili i zavrsili bradavičnu rupicu. Današnje ultrazvučno ispitivanje, dojke opisuje kao neuređene režnjeve tkiva, sličnije korenu drveta i sa mnogo manjim, međusobno isprepletanim mlečnim kanalima.

Na površini bradavice je pet do deset rupica, gde su izvodi mlečnih kanala. Na površini bradavice i areole je glatko mišićno tkivo koje se stimulacijom grči i prouzrokuje da bradavice postanu još čvršće i ispupčenije. Bradavica je uvek spremna da se savršeno prilagodi bebinom nepcu, jeziku i desnima u toku dojenja. Funkcija tamnijeg dela areole oko bradavice je lakše ªciljanje´ centra dojke i bradavice, jer beba odmah posle porođaja slabije vidi.

Na areoli su takodje Montgomerijeve žlezde, male lojnice, koje proizvode masni premaz i popravljaju vrednost pH kože u tom delu, što sprečava rast bakterija na tom području (Williams 1992). U toku trudnoće se Montgomerijeve žlezde povećaju i liče na mitisere.

Umivanje bradavica sapunom je potpuno nepotrebno, ako je koža na tom delu potpuno zdrava. Upotreba sapuna ili trljanje bradavica (za učvršćenje u toku trudnoće) je pogrešna, jer se time odstranjuje zaštitni sloj, koji na koži naprave Montgomerijeve žlezde. Za održavanje osnovne higijene je dovoljno jednom dnevno tuširanje ili umivanje toplom vodom.

UTICAJ HORMONA

ESTROGEN

Povišen nivo estrogena u trudnoći dovodi do rasta sistema mlečnih žlezda i kanala. Odmah posle porođaja nivo estrogena padne i ostane jako nizak u prvim mesecima dojenja.

PROGESTERON

Povišenje progesterona u toku trudnoće dovodi do rasta mlečnih ćelija i prsnih režnjeva. Zajedno sa estrogenom nivo progesterona posle porođaja jako padne i time nastupi početak laktacije.

LAKTOGEN IZ LJUDSKE PLACENTE

Laktogen je hormon koji izlučuje placenta (posteljica u materici) u velikim količinama u toku trudnoće. Izlučivanje tog hormona počinje na početku drugog meseca i bitno je za rast i razvoj dojki, bradavica i povećanje i potamnjenje areole pre porođaja.

PROLAKTIN

U toku trudnoće se nivo prolaktina takođe poveća. Zajedno s drugim hormonima učestvuje pri ubrzanju rasta mlečnih ćelija (Rilemma 1994). Stepen količine prolaktina u krvi povećava se sisanjem bebe i najviši je otprilike 45 minuta posle dojenja. Posle tri sata on se vraća na nivo u krvi koji je postojao pre dojenja.Kada beba sisa mlečne ćelije (alveole) počinju da proizvode mleko i tada se oslobadja hormon prolaktin. Ispitivanja su pokazala da je nivo prolaktina u krvi najviši u toku veće proizvodnje mleka i da su najveće vrednosti prolaktina v vremenu između 2. i 6. noću, posle čestog dojenja, kada je, obično, mleko iz dojke najbolje izdojeno. I obrnuto – nivo prolaktina u krvi je najniži, kada je dojka još uvek puna mleka.

Prolaktin zovemo i ªmaterinski´ hormon. Zajedno s oksitocinom on prouzrokuje veoma snažna osećanja i potrebu majke da je s bebom i da ugađa svakoj njenoj potrebi.

OKSITOCIN

Oksitocin grči glatke mišiće materice u toku porođaja, posle porođaja i u toku orgazma. Posle porođaja oksitocin grči glatke mišiće povezanih mrežnih ćelija oko alveola (mlečnih ćelija) i time istiska novonastalo mleko u sistem mlečnih kanala. Oksitocin je veoma važan za refleks otpuštanja.

KAKO DAKLE NASTAJE MAJČINO MLEKO?

Mleko nastaje u mlečnim žlezdama. Iz mlečnih žlezda ono se izlučuje u mlečne kanale. Kada beba sisa bradavičnu areolu mleko se oslobađa kroz rupice na bradavici.

Za nastanak mleka su potrebna dva hormona - prolaktin i oksitocin. Na početku podoja se oslobodi prvo tzv. prednje mleko, koje se nakupilo u mlečnim kanalima i mlečnim grozdovima. Kada se oslobađa hormon oksitocin, dolazi do tzv. refleksa otpuštanja, koji prouzrokuje da se mleko istisne direktno iz mlečnih ćelija ili alveola. U njima mleko nastaje neprestano – direktno iz krvi! Ili jednostavnije: dojke nisu rezervoari za mleko u koje bi mleko moralo da nadođe. Mleko, koje osećamo u dojkama je prednje mleko, koje se nakupilo u mlečnim kanalima. Kada dođe do refleksa otpuštanja počinje da se oslobađa zadnje mleko, koje nastaje neprestano. Upravo zbog toga saveti tipa: "između podoja mora da prođe najmanje tri sata da se mleko u dojkama nakupi" nemaju smisla.

Naucna ispitivanja (Peter Hartmann, Australia, 1990) među dojiljama su dokazala da je brzina punjenja mlečnih ćelija zavisna od ispražnjenosti dojke. Ta pojava se stručno naziva "autocrine" ili "lokalni nadzor". Ako se mlečna ćelija (alveola) ne isprazni potpuno, novonastalo mleko se pomeša s preostalim mlekom u ćeliji. Kada je mlečni kanal pun, oslobađaju se materije (enzimi, masne kiseline i drugi elementi) koje ćelijama šalju signal koji usporava stvaranje mleka. Što je dojka praznija, brže će se napuniti.

Kod majki kod kojih je je laktacija već dobro uspostavljena, u proseku nastaje 11 do 58 ml mleka na sat po jednoj dojci. Ispražnjene dojke stvaraju mleko brže nego pune. Ako se mleko iz dojki prazni redovno i neprestano - stvaranje mleka je potpuno.

Hartmannova ispitivanja su pokazala, da mlečne zalihe veoma zavise od potreba bebe. One veoma retko potroše baš svo mleko, koje im je ponuđeno. Prosečno, u toku jednog dana, bebe isprazne samo 74% razpoloživog mleka. Dečije sisanje na taj način stalno kontroliše stvaranje mleka u kraćim vremenskim intervalima (24 sata).

Tu pojavu nazivamo " koncept 80:20" gde 80% predstavlja običnu bebinu potrošnju svakoga dana a 20% mleka je ostatak mleka koje ostane u dojkama. Ako beba isprazni vise od 80%, zaliha mleka se POVEĆAVA da bi se održala razmera. Ako je ispražnjeno manje od 80% mleka, proizvodnja se SMANJI. Taj koncept je vrlo pojednostavljeno objašnjenje jako složenog procesa. Bitno je činjenica da se zaliha mleka ne može smanjiti iznenada ("preko noći"), već je taj proces jako spor i postepen.

Ispitivanja su takođe dokazala da količina i vrsta ishrane kao i količina unesene tečnosti vrlo malo utiču na proces proizvodnje mleka. Ako mati doji pravilno i često, ona i proizvodi dovoljno mleka. Ako nema čestog pražnjenja mleka, ni hrana ni piće ne mogu da pomognu.

Zaključak:

Prilagodite se svojoj bebi i posmatrajte je. Ako stvarno imate osećaj da nemate dovoljno mleka, bebu stavljajte da sisa pravilno i često. Za povećanje zaliha mleka možete da koristite i različite tehnike istiskanja mleka (ručno ili s pumpom). Najbolji recept za uvećanje zaliha mleka je često i pravilno dojenje. Ako beba slabo ili premalo sisa, mleko u dojkama ostaje, mlečna zaliha se smanjuje i beba je gladna. Zapamtite: ZAKON PONUDE I POTRAŽNJE!

A kako će mama najbolje i najjednostavnije znati da beba dobija dovoljno mleka?

- treba da broji mokre pelene (najmanje pet)

- treba da broji pokakane pelene (prvih nedelja najmanje dve , posle šeste nedelje može i na nekoliko dana, ali onda jaaaakooo mnoooogoo)

- beba dobija na težini prva tri meseca NAJMANJE 450 g na mesec. Znači, najmanje 110g-115g nedeljno. Pridobijena težina se računa od NAJNIŽE težine, ne od porođajne. Od trećeg do šestog meseca najmanje 80g nedeljno i od šestog meseca pa nadalje najmanje 50g nedeljno.

- beba se često i pravilno doji

- ona treba da izgleda zdravo, ima zategnutu kožu, zdravu boju, raste u dužinu i povećava joj se obim glavice

- beba je živahna i aktivna.

jelena74, duca_x i Srecisko volite ovo

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

BRAVO!!!! Ovaj tekst gore govori apsolutno sve. Bravo Mimice za ovo sto si postavila.

I mene su doktori opominjali kako ne bih smela da bebi od 2 meseca dajem da sisa na manje od sat vremena, a najduze 3 sata. Nisam ih poslusala, pratila sam svoje dete. Bilo je tu dojenja i na sat i na pola sata i na 4 sata. Sve je bilo u redu.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

BRAVO!!!! Ovaj tekst gore govori apsolutno sve. Bravo Mimice za ovo sto si postavila.

I mene su doktori opominjali kako ne bih smela da bebi od 2 meseca dajem da sisa na manje od sat vremena, a najduze 3 sata. Nisam ih poslusala, pratila sam svoje dete. Bilo je tu dojenja i na sat i na pola sata i na 4 sata. Sve je bilo u redu.

Da, da, i meni su davali slicne savjete, cak me je ova dr sto ga je vodila, tjerala da ga budim posle 3 sata i tjeram da jede. Jadnicak moj, on spava i nece ziv d aklopa...Posle 20 minuta se probudi i naravno trazi da jede, naklopa se i super zadovoljan! To sam radila par dana i rekla nikad vise, sisao je kad god je trazio i super je napredovao, ja imala dovoljno mlijeka, sve kako treba!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Drage mame,

evo mene uspesno i po drugi put u misiji zvanoj dojenje :rolleyes: ! Prvi put je trajalo 14 meseci (pocela sam da radim i prekinula) a sad sa drugom bebom jos bolje ide, da ne kazem kao po knjizi, jer sam ipak iskusnija :D . Pored jednog vrlo popularnog hrvatskog sajta koji je po mom misljenju najbolji po pitanju edukacije vezane za dojenje, naisla sam i na ovaj text za koji smatram da je definitivno srz vecne teme i brige svezih mama. Ne zamerite ako je text poduzi, ali mislim da ovo treba da zna svaka trudnica i mama da bi bolje razumele princip dojenja a samim tim ce biti lakse u ovom jako vaznom poduhvatu :

Kako nastaje majcino mleko

napisala: Karmen Mlinar, savetnica za dojenje pri La Leche League International

Literatura:

- Breastfeeding Answer Book, La Leche League International, 2003

- The Womanly Art of Breastfeeding, La Leche League International, 1997

- LEAVEN, Vol. 37 No. 3, June-July 2001, p. 54-55, Linda J. Smith, BSE, FACCE, IBCLC , Dayton, Ohio, USA

- Dojenje in materinstvo iz srca, Ksenija Šoster Olmer, 1999

Rečnik izraza

AREOLA - bradavični krug oko bradavice

ALVEOLA - mlečna ćelija

REFLEKS OTPUŠTANJA - kada dete svojim sisanjem aktivira hormon oksitocin, on zgrči mišićna vlakna u mlečnim ćelijama (alveolama) i prouzrokuje "ceđenje" gušćeg, tzv. zadnjeg mleka

KOLOSTRUM - prvo majčino mleko po porođaju, gusto, žućkaste boje i u jako malim količinama

LAKTACIJA - nastanak i izlučivanje mleka u toku dojenja

MLEČNI GROZDOVI - mlečne ćelije se udružuju u mlečne grozdove

MLEČNI KANAL - veza između mlečnih ćelija i vrha bradavice

OKSITOCIN – hormon koji se izlučuje u toku porođaja (grčenje materice) i u toku dojenja

ADAPTIRANO MLEKO - mlečna formula tj. mleko u prahu, napravljeno na osnovi kravljeg mleka, prilagođeno hranjenju beba

PROLAKTIN - hormon, koji uređuje delovanje mlečnih žlezda

PREDNJE MLEKO - mleko koje se nakupilo u mlečnim ćelijama i kanalima, ređe je i može da uteši zeđ

ZADNJE MLEKO - gušće mleko koje ima više masnoća i može da zasiti

"Nisam imala više dovoljno mleka" je najčešći uzrok, koji čujemo u grupi za podršku dojenju, kao objašnjenje za prebrzo okončavanje dojenja ili početak dodavanja adaptiranog mleka na flašicu. Ponekad je taj uzrok vrlo istinit, ali ponekad, nažalost, samo majčino razmišljanje tj. nedovoljna i nepravilna informisanost.

Ideja o "nedostatku mleka" dolazi i proizilazi najčešće od strane proizvođača dečije hrane i industrije kravljeg mleka koje imaju snažan finansijski interes. Uprkos usvajanju međunarodnog kodeksa (http://www.who.int/nut/documents/code_english.PDF ) o oglašavanju mlečnih zamena dečije hrane, još uvek čujemo i čitamo u reklamama sledeće: "ako mama nema dovoljno mleka…" Ili u posebnim, specijalizovanim časopisima ili brošurama za roditelje, koje izdaju proizvođači mlečnih formula, gde mame pišu u rubrikama Pisma čitalaca: "kada mi je nestalo mleka počela sam da koristim vašu formulu, koja je super, fantastična,… i konačno je naša tromesečna beba prespavala celu noć" i slično.

Pre 1940. su naučnici verovali da mleko nastaje izričito u vreme refleksa otpuštanja, kada mleko nadolazi iz dojki i zato teče brže. Peterson je 1944. godine dokazao da je nastanak majčinog mleka neprekidan, neprestan proces, a refleks otpuštanja je potpuno drugačiji i odvojen proces.

Veoma često je mišljenje majki da ne mogu da proizvedu dovoljno mleka za svoje dete, iako većina može da proizvede čak i više nego dovoljno mleka. Kod mnogih majki je prvih dana i nedelja dojenja prisutna čak prevelika količina mleka. Kod nekih beba, koje ne rastu dovoljno brzo ili čak gube na težini, nije razlog nedostatak već previše mleka koje dete ne dobije.

Najčešći razlog što beba ne dobija svo mleko koje želi je da je obično nepravilno stavljena na grudi i ne sisa efektivno ili da su podoji prekratki i/ili suviše retki (npr. na 3-4 sata ili više). Vrlo je važno da se majci prvih dana pokaže kako se beba pravilno stavlja na dojku i da ona nauči da doji po bebinoj želji (čak i ako je to na svaki sat ili čak češće).

Vrlo retke su mame (1 - 3% žena), koje zaista ne mogu da proizvedu dovoljno mleka za potpuno dojenje ili ne mogu da doje iz fizioloških razloga. To je zbog:

1. operacije dojki

2. ostatka posteljice u materici

3. Sheehanov sindrom, oštećenje hipofize

4. neprimerene hormonske kontracepcije

5. nerazvijenih mlečnih ćelija ili žlezda

6. hirurških operacija kada su prerezani mlečni kanali

7. druge, vrlo retke situacije.

Ako ne postoji nijedan od gore navedenih razloga, dva su osnovna i najčešća razloga za nedovoljnu količinu mleka :

1. beba se ne doji dovoljno dugo i dovoljno često, razmaci između podoja su predugi, beba sisa druge predmete za utehu (cucle, flašice)

2. beba ne dobija mleko iz dojki efektivno: zbog nepravilnog položaja na grudima ili je nepravilno prisisana na bradavicu, beba nije dovoljno blizu dojke (sisa samo bradavicu, umesto da bude bukvalno zarivena u dojku), zbog posebnih teškoća sa sisanjem (zarastao jezik, teškoće pri gutanju) ili su mamine dojke nabrekle zbog previše mleka (posebno za neke mame prvih dana posle porođaja) i beba ne može pravilno da zgrabi dojku.

Bebe se normalno doje 8 do 12x na dan dok se laktacija i mlečna zaliha stvarno dobro ne uspostave. Većina beba se u proseku doji oko 140 minuta u toku celog dana, u proseku od 10 do 30 minuta po jednom podoju.

Veličinu dojke uslovljava količina masnog tkiva i zato veličina nema baš nikakvog uticaja na količinu mleka koje nastaje u toku proizvodnje mleka. Često žene s jako velikim grudima imaju veće probleme pri dojenju nego žene koje imaju manje grudi.

Prvo majčino mleko se zove kolostrum, gusto je, tamno žute boje i ima ga u jako malim količinama, ali je zato vrlo kalorično i izuzetno važno za novorođenče. Uz dovoljno često stavljanje bebe na grudi kolostrum zadovoljava sve njene potrebe prvih 2 – 4 dana, dok ne počne da nastaje zrelo mleko. Često u prvim danima posle porođaja osećamo da nemamo (dovoljno) mleka jer neke bebe imaju potrebu da se češće doje. Uzrok za to moze biti nepravilno stavljanje i nepravilno sisanje tako da beba ne dobija mleko lako i previše se umara. Probavni sistem beba se postepeno navikava na veće količine mleka koje nastaje u maminim grudima. Posle nekoliko dana (2 – 5 dana posle porođaja) mleko postaje ređe i više ga je (osećaj napetih grudi i curenje mleka).

Nekim majkama mleko nikada ne curi, što ne znači da ga nemaju dovoljno. Ako vam neko predloži da prvih dana posle porođaja pumpom istisnete mleko da se uverite koliku količinu proizvodite savet slobodno prečujte jer istisnuto mleko nije siguran pokazatelj – beba uvek posisa više nego što može da se ispumpa. Količina ispumpanog mleka zavisi od više faktora: kvaliteta pumpe, pravilne upotrebe, vremena koje je proteklo od zadnjeg podoja, stresa koji doživljava novopečena mama,… Pored toga pumpa ne može tako dobro da isprazni grudi kao što to može da uradi beba koja pravilno sisa. Majka nikada ne može napumpati toliko mleka koliko ga beba može dobiti sisanjem.

Isto tako, besmisleno je određivati vreme koliko dugo beba treba da sisa. Najpre moramo da razlikujemo pojmove "biti na grudima" i "dojiti se". Beba se dobro i pravilno doji ako je pravilno stavljena i ako aktivno sisa. Pored toga, mišljenje da beba dobije 90% mleka iz prve dojke za prvih 5 - 10 minuta ne važi za sve. Bebe su vrlo različite i različito sisaju, pored toga je isticanje mleka kod majki različito. Neke bebe se najedu za 5 - 10 minuta na jednoj dojki, drugima je za to potreban ceo sat i moraju da se podoje na obe dojke. Prilagodite se bebi i dojite je kada i koliko dugo ona želi.

Takođe, vrlo često je sasvim pogrešno ubeđenje dojilja da kada grudi nisu više nabrekle ili pune, da im mleka nedostaje. Od druge nedelje pa sve negde do trećeg meseca starosti bebe uspostavlja se ravnoteža između ponude i potražnje (između nastanka mleka i bebinih zahteva za dojenje). Mama i beba se naviknu jedno na drugo i dojenje postane rutina. Tada mame primete da su njihove grudi postale mekše, otpuštanje mleka nije više tako intenzivno i prvo pomisle na to da je mleko počelo da nestaje. Neke mame nažalost baš iz tog razloga prestaju da doje jer su ubeđene da nemaju više mleka i počinju da koriste prilagođeno, adaptirano mleko. Kada se grudi prilagode ponudi i potražnji one omekšaju i postanu "pune" samo ako npr. beba prespava svoj sat za hranjenje ili preskoči neki obrok. Grudi, naime, nisu rezervoar za mleko (zato velike grudi nemaju više mleka nego male) već mleko u njima nastaje neprestano, čak i onda dok beba sisa.

Dojke

Vaše grudi su se promenile u trudnoći zbog vaše genetike, starosti i činjenice da li ste dojile ili ne. Samo dojenje ne utiče bitno na promenu dojki. U trudnoći se dojke povećaju, posle porođaja kada počne da se stvara veća količina mleka one još više rastu , ali se to ne može izbeći čak i ako ne dojimo. Priroda je ženama poklonila grudi za hranjenje bebe.

Razvoj dojki

Razvoj dojki počinje u pubertetu, kada grudi počnu da rastu, razvijaju se i dobijaju oblik. U pubertetu se pod uticajem hormona estrogena razviju mlečni kanali, s prvim ovulacijama i menstruacijama (hormon progesteron) počinje razvoj mlečnih žlezda. U toku trudnoće se grudi jako promene i razvoj mlečnih žlezda se završi. I žene koje nisu rađale imaju već izgrađene mlečne žlezde, i iz literature i prakse poznajemo čak primere, kada su majke dojile svoju usvojenu decu iako nisu nikada rodile. Mada je to dojenje veoma retko i isključivo dojenje, majke koje nisu rađale obično ne mogu da proizvedu dovoljno mleka za potrebe bebe. Dojke se zatim menjaju ceo život.

Dojka je sastavljena:

- iz tkiva žlezde koje stvara i transportuje mleko (mlečni grozdovi i kanali)

- vezivno tkivo koje podupire dojku

- krvnih žila i krvi koje hrane tkivo žlezde s materijama koje su potrebne za nastanak majčinog mleka

- limfe koja odstranjujeje otpatke

- nervi i nervni završeci uz bradavicu i areolu koji obezbeđuju osetljivost dojki na dodir i stimulišu nastajanje hormona koji aktiviraju refleks otpuštanja u toku proizvodnje mleka kada beba ritmično sisa.

- masno tkivo koje deluje kao zaštita od povreda

Građu dojke, dakle, ne čine mlečni sinusi i ona ne podseća na strukturu drveta već govorimo o cevastom tkivu žlezde i strukturi grozdova žlezda u kojima direktno nastaje mleko.

Povećanje dojki u toku trudnoće i dojenja pokazuje da mlečne žlezde postaju funkcionalne. Zbog toga se dojke u prvom mesecu posle porođaja mogu jako povećati upravo iz tog razloga.

Alveole (udubljenja) su grozdaste grupe žlezdanog tkiva u kojem se sintetizuje mleko iz krvi. Alveolne ćelije izlučuju mleko. Okružene su mrežom povezanih mioepitelnih (krvnih) ćelija koje pod uticajem hormona oksitocina prouzrokuju grčenje alveola u toku refleksa ceđenja. Tada mleko "pojuri" u duktule i mlečne kanale.

Duktule su cevčice koje se rastežu iz grozdova alveola. Nekada se mislilo da se svaka duktula prazni u sve veće kanale koji su se zvali mlečni kanali. Novija istraživanja su dokazala da manji kanali ne stvaraju strukturu drveta i postepeno prelaze u sve veće, već su veći mlečni kanali izvedeni direktno iz grozdova ćelija (Hartmann 2002).

Do nedavno se takođe mislilo da se mlečni kanali ispred bradavice rašire u mlečne sinuse, odmah ispod površine bradavice i da se mleko tamo skuplja. Stručnjaci su verovali da beba može efektivnije sisati dojku ako ustima obuhvati što veći deo bradavične areole i što više mlečnih sinusa.

Ultrazvučna ispitivanja dojki u toku laktacije (po ispitivanjima naučnog tima dr. Petra Hartmanna, Perth, Avstralia, 2002) su dokazala da ti rašireni mlečni sinusi uopšte ne postoje. Prečnik mlečnog kanala na izlazu iz mlečnog grozda je jednak prečniku kanala odmah ispred prelaza iz bradavice napolje, ispod areole. Jos uvek važi tvrdnja da beba efektivnije posisa više mleka ako je ustima prisisana daleko u dojku. Zašto do toga dolazi još nije detaljno ispitano.

Svaka mlečna žlezda oblikuje režanj, deo dojke, koji je sastavljen iz jedne veće, glavne grane grozdova mlečnih ćelija i mlečnog kanala, koji se završava na bradavičnoj rupici. Do nedavno smo verovali da je u dojki 15 do 25 rupica, ali zadnja ispitivanja su pokazala da većina žena u dojkama ima od 7 do 10 rupica (Kent, 2002).

Prethodne, sada već zastarele sheme građe dojke, urađene su na osnovu crteža iz 1840, kada se pokušalo ubrizgati vruć vosak u dojke laktirajućih trupala i rupice, kanali i mlečni grozdovi su izgledali slično kao cvet brokolija. Buket alveola se slio uredno u manje kanale, koji su se opet udružili u veće kanale, koji su se naduvali u mlečne sinuse odmah ispred bradavice i onda su se jako suzili i zavrsili bradavičnu rupicu. Današnje ultrazvučno ispitivanje, dojke opisuje kao neuređene režnjeve tkiva, sličnije korenu drveta i sa mnogo manjim, međusobno isprepletanim mlečnim kanalima.

Na površini bradavice je pet do deset rupica, gde su izvodi mlečnih kanala. Na površini bradavice i areole je glatko mišićno tkivo koje se stimulacijom grči i prouzrokuje da bradavice postanu još čvršće i ispupčenije. Bradavica je uvek spremna da se savršeno prilagodi bebinom nepcu, jeziku i desnima u toku dojenja. Funkcija tamnijeg dela areole oko bradavice je lakše ªciljanje´ centra dojke i bradavice, jer beba odmah posle porođaja slabije vidi.

Na areoli su takodje Montgomerijeve žlezde, male lojnice, koje proizvode masni premaz i popravljaju vrednost pH kože u tom delu, što sprečava rast bakterija na tom području (Williams 1992). U toku trudnoće se Montgomerijeve žlezde povećaju i liče na mitisere.

Umivanje bradavica sapunom je potpuno nepotrebno, ako je koža na tom delu potpuno zdrava. Upotreba sapuna ili trljanje bradavica (za učvršćenje u toku trudnoće) je pogrešna, jer se time odstranjuje zaštitni sloj, koji na koži naprave Montgomerijeve žlezde. Za održavanje osnovne higijene je dovoljno jednom dnevno tuširanje ili umivanje toplom vodom.

UTICAJ HORMONA

ESTROGEN

Povišen nivo estrogena u trudnoći dovodi do rasta sistema mlečnih žlezda i kanala. Odmah posle porođaja nivo estrogena padne i ostane jako nizak u prvim mesecima dojenja.

PROGESTERON

Povišenje progesterona u toku trudnoće dovodi do rasta mlečnih ćelija i prsnih režnjeva. Zajedno sa estrogenom nivo progesterona posle porođaja jako padne i time nastupi početak laktacije.

LAKTOGEN IZ LJUDSKE PLACENTE

Laktogen je hormon koji izlučuje placenta (posteljica u materici) u velikim količinama u toku trudnoće. Izlučivanje tog hormona počinje na početku drugog meseca i bitno je za rast i razvoj dojki, bradavica i povećanje i potamnjenje areole pre porođaja.

PROLAKTIN

U toku trudnoće se nivo prolaktina takođe poveća. Zajedno s drugim hormonima učestvuje pri ubrzanju rasta mlečnih ćelija (Rilemma 1994). Stepen količine prolaktina u krvi povećava se sisanjem bebe i najviši je otprilike 45 minuta posle dojenja. Posle tri sata on se vraća na nivo u krvi koji je postojao pre dojenja.Kada beba sisa mlečne ćelije (alveole) počinju da proizvode mleko i tada se oslobadja hormon prolaktin. Ispitivanja su pokazala da je nivo prolaktina u krvi najviši u toku veće proizvodnje mleka i da su najveće vrednosti prolaktina v vremenu između 2. i 6. noću, posle čestog dojenja, kada je, obično, mleko iz dojke najbolje izdojeno. I obrnuto – nivo prolaktina u krvi je najniži, kada je dojka još uvek puna mleka.

Prolaktin zovemo i ªmaterinski´ hormon. Zajedno s oksitocinom on prouzrokuje veoma snažna osećanja i potrebu majke da je s bebom i da ugađa svakoj njenoj potrebi.

OKSITOCIN

Oksitocin grči glatke mišiće materice u toku porođaja, posle porođaja i u toku orgazma. Posle porođaja oksitocin grči glatke mišiće povezanih mrežnih ćelija oko alveola (mlečnih ćelija) i time istiska novonastalo mleko u sistem mlečnih kanala. Oksitocin je veoma važan za refleks otpuštanja.

KAKO DAKLE NASTAJE MAJČINO MLEKO?

Mleko nastaje u mlečnim žlezdama. Iz mlečnih žlezda ono se izlučuje u mlečne kanale. Kada beba sisa bradavičnu areolu mleko se oslobađa kroz rupice na bradavici.

Za nastanak mleka su potrebna dva hormona - prolaktin i oksitocin. Na početku podoja se oslobodi prvo tzv. prednje mleko, koje se nakupilo u mlečnim kanalima i mlečnim grozdovima. Kada se oslobađa hormon oksitocin, dolazi do tzv. refleksa otpuštanja, koji prouzrokuje da se mleko istisne direktno iz mlečnih ćelija ili alveola. U njima mleko nastaje neprestano – direktno iz krvi! Ili jednostavnije: dojke nisu rezervoari za mleko u koje bi mleko moralo da nadođe. Mleko, koje osećamo u dojkama je prednje mleko, koje se nakupilo u mlečnim kanalima. Kada dođe do refleksa otpuštanja počinje da se oslobađa zadnje mleko, koje nastaje neprestano. Upravo zbog toga saveti tipa: "između podoja mora da prođe najmanje tri sata da se mleko u dojkama nakupi" nemaju smisla.

Naucna ispitivanja (Peter Hartmann, Australia, 1990) među dojiljama su dokazala da je brzina punjenja mlečnih ćelija zavisna od ispražnjenosti dojke. Ta pojava se stručno naziva "autocrine" ili "lokalni nadzor". Ako se mlečna ćelija (alveola) ne isprazni potpuno, novonastalo mleko se pomeša s preostalim mlekom u ćeliji. Kada je mlečni kanal pun, oslobađaju se materije (enzimi, masne kiseline i drugi elementi) koje ćelijama šalju signal koji usporava stvaranje mleka. Što je dojka praznija, brže će se napuniti.

Kod majki kod kojih je je laktacija već dobro uspostavljena, u proseku nastaje 11 do 58 ml mleka na sat po jednoj dojci. Ispražnjene dojke stvaraju mleko brže nego pune. Ako se mleko iz dojki prazni redovno i neprestano - stvaranje mleka je potpuno.

Hartmannova ispitivanja su pokazala, da mlečne zalihe veoma zavise od potreba bebe. One veoma retko potroše baš svo mleko, koje im je ponuđeno. Prosečno, u toku jednog dana, bebe isprazne samo 74% razpoloživog mleka. Dečije sisanje na taj način stalno kontroliše stvaranje mleka u kraćim vremenskim intervalima (24 sata).

Tu pojavu nazivamo " koncept 80:20" gde 80% predstavlja običnu bebinu potrošnju svakoga dana a 20% mleka je ostatak mleka koje ostane u dojkama. Ako beba isprazni vise od 80%, zaliha mleka se POVEĆAVA da bi se održala razmera. Ako je ispražnjeno manje od 80% mleka, proizvodnja se SMANJI. Taj koncept je vrlo pojednostavljeno objašnjenje jako složenog procesa. Bitno je činjenica da se zaliha mleka ne može smanjiti iznenada ("preko noći"), već je taj proces jako spor i postepen.

Ispitivanja su takođe dokazala da količina i vrsta ishrane kao i količina unesene tečnosti vrlo malo utiču na proces proizvodnje mleka. Ako mati doji pravilno i često, ona i proizvodi dovoljno mleka. Ako nema čestog pražnjenja mleka, ni hrana ni piće ne mogu da pomognu.

Zaključak:

Prilagodite se svojoj bebi i posmatrajte je. Ako stvarno imate osećaj da nemate dovoljno mleka, bebu stavljajte da sisa pravilno i često. Za povećanje zaliha mleka možete da koristite i različite tehnike istiskanja mleka (ručno ili s pumpom). Najbolji recept za uvećanje zaliha mleka je često i pravilno dojenje. Ako beba slabo ili premalo sisa, mleko u dojkama ostaje, mlečna zaliha se smanjuje i beba je gladna. Zapamtite: ZAKON PONUDE I POTRAŽNJE!

A kako će mama najbolje i najjednostavnije znati da beba dobija dovoljno mleka?

- treba da broji mokre pelene (najmanje pet)

- treba da broji pokakane pelene (prvih nedelja najmanje dve , posle šeste nedelje može i na nekoliko dana, ali onda jaaaakooo mnoooogoo)

- beba dobija na težini prva tri meseca NAJMANJE 450 g na mesec. Znači, najmanje 110g-115g nedeljno. Pridobijena težina se računa od NAJNIŽE težine, ne od porođajne. Od trećeg do šestog meseca najmanje 80g nedeljno i od šestog meseca pa nadalje najmanje 50g nedeljno.

- beba se često i pravilno doji

- ona treba da izgleda zdravo, ima zategnutu kožu, zdravu boju, raste u dužinu i povećava joj se obim glavice

- beba je živahna i aktivna.

:rolleyes: :rolleyes: :rolleyes: HVALA MNOGO ZA OVAJ TEKST!!! Kod nas pedijatri samo kazu: Na dohranu! Niko da ohrabri majku da ona to moze.

Makicaaa voli ovo

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Drago mi je da vam se text dopada! Da sam sve ovo procitala pre 6,5 godina, postedela bih sebe nerviranja i nagadjanja da li radim sve kako treba. Ovde nedostaju informacije jos o opstim skokovima u razvoju, a vezanim za dojenje, kad mame misle da vise nemaju mleka i ne znaju zasto im bebe vise i cesce sike nego obicno... Ih ja bih sad ovde disertaciju :lol: ... Ma, ne gledajte na sat, ne pokusavajte uobrocavanje bebe koju iskljucivo dojite i siiiiiiiiiiiiiikenjeeeeeee koliko beba zeli. Tako je najbolje za prevenciju svih mogucih problema :D

jelena74 voli ovo

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Naravno, treba shvatiti i da dojenje nije samo ishrana nego i mazenje, uteha, toplota, ljubav. Nista od toga ne moze da se meri u minutima.

Upravo sam sad podojila bebca koji ce za 10 dana da napuni 9 meseci. Sisao je pred spavanje citavih sat i 10 minuta. Uzivao. :) :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Evo i moja petomesecna sisoljupka je upravo konektovana :lol: ! Sin je tako sikio po sat vremena i vise, a ona brzo ali efikasno - po 15 minuta i to je to ;) ! Kad napuni 6 meseci ovog meseca krenucemo sa jabukom, pa redom kako treba. Inace, iskljucivo je dojena beba :) .

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Nas su u skoli ucili da to uobrocavanje-kao 15-20 min na jednu,15-20 min na drugu dojku ide kad beba slabo sisa,bas zato da ne bi doslo da ragada. Beba koja lepo vuce,moze da sisa koliko god zeli,dok se ne najede,a bebu koja slabije sisa ne treba drzati dugo na dojci iz razloga da ne bi gnjavila dojku i stvorila rane. Zato je lepo stavis malo na jednu,malo na drugu,pa ce se navici da ima samo toliko vremena na raspolaganju i sledeci put ce se najesti za to vreme i nece gnjaviti dojku...

post-17922-1270713668_thumb.jpg

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Ja sam isla u Frontovu skolu roditeljstva, koja na zalost vise ne postoji. Svasta sam naucila ali o dojenju ne bas... nigde to lepo ne predstave, a mogli bi. Morala sam sama da ceprkam po internetu o svemu. Steta sto pedijatri, kao jedine uticajne osobe cija se rec slusa i postuje, takodje malo znaju o tome ili su nezainteresovani. Najlakse je dati flasicu <_< .Tu su onda mame bake i ostala zenska "sveznajuca" garda koja ima neke zastarele mitove i dovoljno je da se odustane na pocetku, kod samih ragada i prve prepunjenosti sika. A u stvari, sve je tako jednostavno :rolleyes: .

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

meni je beba rodjena ranije, on u inkubatoru, ja lezim u bolnici 4 dana, niko od dr-a i sestara nije ni jednom pitao da li mi je krenulo mlijeko, niko mi nijednom nije rekao da treba da praznim dojke jer cu inace dobiti mastitis isl. Kuma me preko telefona ucila sta da radim, posle sam izasla, bacila se na internet i uz kuminu pomoc izgurala kako sam vam i gore napisala. A onda mi se neki od njih pojave na tv-u i novinama i pricaju o blagodetima dojenja i kako se majke dovoljno ne trude!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Super je tekst.

Ja sam svoju priču napisala i evo već 22 meseca uspešno dojimo. Odlučili smo se da prekinemo pre drugog rođendana.

E sad, ima druga strana priče:

Na sve strane dobijam negativne komentare i negodovanje zato što dojim još uvek. I to traje već mesecima, praktično od kako smo napunili godinu dana. To uglavnom dobijam od prijateljica koje i same imaju decu (neke su dojile do godinu dana, a neke nisu ni 2 dana). Jedinu podršku koju mi pruža je mm. Čak i moji roditelji me svaki čas pitaju pa dokle više.

Sve je to dovelo do toga da počinje da me bude sramota da kažem da još uvek sisamo. Baš je to tužno. I ako kažem da svetska zdravstvena kao i pedijatri preporučuju dojenje do druge godine, oni uglavnom negoduju.

Ne znam da li majke koje toliko doje kao ja imaju slično iskustvo. Ja u okruženju nemam nikog, pa nemam ni podršku.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Napravite nalog ili se prijavite da biste odgovorili

You need to be a member in order to leave a comment

Napravite nalog

Postanite član/ica Bebac porodice i uključite se u diskusije na forumu.


Napravite novi nalog

Prijavite se

Već imate nalog na Bebac forumu? Prijavite se ovde.


Prijavite se

  • Članovi/članice na temi   0 članova

    No registered users viewing this page.



  • Postovi

    • Najraniji simptomi trudnoće
      Započeo/la Nataa · Objavljeno
      Sad mi je beta 473, kasnije imam kod ginekologa I ja imam endomezriozu ali u početnoj fazi, rekli su mi da ako ne zatrudnim do 25te godine da ću morati prvo na te operacije pa onda da pokušavam, tako da sigurno znaš kako se osećam što sam možda trudna i možda ne moram proći kroz sve to... Nadam se da si ubola iz prve, želim ti puno sreće!
    • Najraniji simptomi trudnoće
      Započeo/la miliccam · Objavljeno
      To je skroz normalno, mene je na pocetku obe trudnoce boleo stomak kao da cu dobiti, pa sam radila test svakog dana prvih nedelju dana. Hoce to kod tako rane trudnoce. Sve je ok dok nema krvarenja, a cak i tada moze na kraju sve biti ok. Ja ti zelim da sve bude ok. 
    • Najraniji simptomi trudnoće
      Započeo/la comy · Objavljeno
      Nato, moj prvi nalaz bete bio je 23, zatim 50 itd.Ono sto je neophodno jeste da odmaras, sacekas pregled, jer svi bolovi BEZ KRVARENJA SU OK. Ukoliko se pojavi krvarenje- moras sto pre kod ginekologa, jer uvek deluje kao los znak. Mene je negde pocev od bete vrednosti 400-500 je stomak ubijao- kao kontrakcije. Nocu sam ustajala od bola, sednem na wc solju i umirem- a nigde ni krvarenja ni nista. Ja bih pre rekla da se telo navikava na plod, svakako je rana trudnoca i nemoj da brines. Ponedeljak je blizu. Ja sam isla svakidrugi dan na betu, pa kod doktora posle svake bete... mislim da sam im presela... dok nisu nasli plod u materici a bolovi me urnisali. Bolovi su prestali tek u sedmoj nedelji uz progesteron i mirovanje.  Imam decaka od 4godine:)i pre dva meseca operisana endometrioza ( citaj kao uzaludno pokusavanje pravljenja druge bebe minimum god dana:() Danas mi je 32 dan... ciklusa nema... ali ja cekam i cekam i cekam da vidim da li cu dobiti ili sam ubola iz prve.Ali tesko- baksuz je baksuz :(((
    • Najraniji simptomi trudnoće
      Započeo/la Tacaa · Objavljeno
      Slazem se sa tobom jer sam ja ttako prosla. Ujutru uradim jedan test, 2 jake crtice dobijem, uvece opet uradim test vec druga je bila bledja. Odem kod ginekologa on ne vidi nista na uz i skrene mi paznju da je moguce biohemijska za koju, do tada, nisam ni cula. Sutradan dobijem jake bolove i prokrvarim redovno. Kad me je prosla menst odem opet kod ginekologa cisto da se uverim da je sve okej, i bilo je, i gin mi je rekao da je to dobra priprema tela za sledecu trudnocu i znak da ja mogu da ostanem u drugom stanju. Posle par meseci sam redovno ostala trudna i sad imam malu smizlu od 2 godine.  Tako da ne odustajte.
    • Najraniji simptomi trudnoće
      Započeo/la Nataa · Objavljeno
      Zdravo svima! Pre 4 dana na testu mi se pojavila jedna bleda, jako bleda linija, odnosno kontrolna i ta bleda test linija. Sutradan sam uradila beta HCG u laboratoriji i rezultat je bio 40. Danas sam opet uradila test i bile su dve jako izražene crte. Ali me jako brine što mi kasni samo jedan dan i imam bolove kao pred menst. Osećam pritisak u donjem delu stomaka. Da li je to normalno na početku trudnoće ili da se ne radujem još? U ponedeljak ponavljam betu i idem kod ginekologa  
  • Teme

  • Ko je online? (See full list)

    There are no registered users currently online