Prirodni porođaj

[ChiMama 12]

A posle porodjaja ima da nakacimo svi tikere sa kg,i da brojimo minuse...

Mislim...ja vec imam 10 kg.viska... i eto,upravo sam smazala Bounty... sram da me bude...

[Borjana 28]

Opet ponavljam...nema pravila...drugarica koja se pre neki dan porodila se "ukakila" na stolu...nista strasno i nista cudno...

Meni nisu radili klistir (nisu verovali da cu se poroditi) i nisam se niti upiskila niti ukakila...nema pravila

Borjanice...manje misli o porodjaju...na taj nacin...dogovorili smo se da ces ovih par dana samo pozitivno

Jesmo, i dajem casnu pionirsku da necu vise "frkisati".... :P

Sjetila sam se nekih bas "smotanih" drugarica koje su se porodile, pa sebi ponavljam- kad su mogle one, mogu i ja... To mi je mantra ovih dana.

[viki77 36]

Ma,sve ce biti super,videces.Beba kad krene mora i da izadje Ajde brisi vec jednom u bolnicu Svima nama je bila frka dok nisu pocele kontrakcije,a posle vise nemas vremena za frku.Cmokic od mene veliki.

[lilika 12]

auuuuuuuuu ja dobila kg za 15 dana?nemoguceeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeee

[Borjana 28]

Ma,sve ce biti super,videces.Beba kad krene mora i da izadje Ajde brisi vec jednom u bolnicu Svima nama je bila frka dok nisu pocele kontrakcije,a posle vise nemas vremena za frku.Cmokic od mene veliki.

Ma, kontam ja da ne moze ostati unutra zauvijek! :lol:

Vi ste mi djevojke ovde velika podrska, i puno mi je lakse kada procitam ohrabrujuce rijeci!

[OTI]

Moram jos nesto da vam priznam... U posljednje vrijeme me hvata strah da cu, posto sam odlucila da ostanem kuci sto duze budem mogla, imati malo vremena u bolnici za pripremu, i da me nece stici klistirati (valjda se to tako kaze), pa cu se jos i unerediti na sred porodjajne sale...

E, svasta! :blink:

i ja sam imala frku od ovoga.ali boli te uvo.

sve i da se desi (a nece) jaka stvar

ti gledaj sebe i da se porodis..ima ko da cisti za tobom.haha

bas te briga..

nemoj da se sekiras...samo lagano...

inace ovo ti prica zena kojoj se tresla vilica od samog ulaska u deveti...

lako mi je sada hrabra biti...hahahah

[MONI BONBONI 0]

Borjana kao sto su vec rekle devojke nemoj toliko razmisljati.Kod mene nisu ni stigli da stave klizmu jer je porodzaj vec poceo, pa nisam se ni ukakila ni upiskila.

Nebrini sve ce biti uredu.kad god sam pomislila na porodzaj uvek me vatalo strah i rekla sma sebi d anecu da razmisljam sve dok ne dodze taj dan.A kad je dosao nisam imala vremena da razmisljam i sve je proslo u najboljem redu.

[Jelena_Bg 0]

Evo moje porodjajne price. Nisam uspela da je objavim na proslom forumu evo sada pricam vama:

24. 04. budim se, primecujem da su mi gace mokre, hmmmm? Na trenutak sam zbunjena ali mi pade na pamet- pa mozda ti je puko vodenjak curko! Odlazim u toalet da proverim- nisam se upiskila.  Budim muza potpuno smirena, sa recenicom:

-Pukao mi je vodenjak!

Sirotan sav se izgubio, nikada se brze nije razbudio, sledi standardna grupa pitanja:

-Stvarno?

- Jesi sigurna?

- Jel te boli?

- Idemo li u porodiliste?…

Smirujem situaciju:

-Popij kafu, probudi tatu da nas vozi, cekaj da se istusiram I operem kosu pa krecemo.

-OPERES KOSU??? Ti nisi normalna!

-Sve je ok nemam nikakve bolove, opusti se.

Zovem doktora, objasnjavam mu situaciju, on kaze da dodjem I da ponesem stvari. Obavila sam sve sto sam naumila, isfenirala se, nasminkala (muz I tata cupkaju pored mene dok se sminkama I komentarisu kako sam prolupala nacisto, ja kazem: -Necu valjda prvi put pred dete bez sminke?)

Stizem u prijemnu ambulantu, pregledaju me, nista im nije jasno, nigde se ne vidi prsnuce vodenjaka, voda je vidno samnjena u odnosu na kolicinu prethodnog dana ali I dalje normalna kolicina, iz mene po malo curka ali nista posebno, kazu da je mozda visoko prsnuce. Ipak odlucuju da me zadrze na patologiji, moj doktor kaze da necu kuci dok se ne porodim. Pozdravljam se s onom mojom pogubljenom dvojim I odlazim. Patologija katastrofa odeljenje, ali sva sreca na gornjem spratu su samo mi koje cekamo porodjaj pa je atmosfera super, navijamo jedna za drugu sa osmehom I stisnutim palcevima ispracamo one cije bebice su odlucile da izadju. Prosla su dva dana, moj Milos se ulenjio, s vremena na vreme osecam slabe kontrakcije ali to je nista. Ispratila sam ih vec ihaj, a ja nikad da krenem. Postajem nervozna I besna, jede mi se normalna hrana, seta mi se, poradja mi se!

Dolazi ponedeljak 27. krece velika vizita I pregledi. Na pregledu dve doktorke utvrdjuju da meni nije pukao vodenjak I da ja mogu kuci posto nisam puno prebacila termin. Odlazim u sobu, pakujem se, cekam, cekam, … cekam, dolazi sestra donosi otpusnu listu devojci do mene, ja pitam sat je samnom ona kaze da ja ne idem (?!). Nista mi nije jasno, al’ ajde ja legnem na krevet, uzmem moju knjigu kad dolazi druga sestra I pita me da li su mi doneli odecu za odlazak kuci (?!). Posle toga ja odlazim do sestra da pitam sta se desava kazu jos nisu odlucili sta ce samnom. Ok! Cekam ja.. Do kraja posle cetiri slanja kuci I vracanja- pustaju me!

Dolazim kuci (oko 15.30h), moja divna mama mi napravila pravu gozbu, ja presrecna lepo se najdem. Malo se prosetam po dvoristu, I oko 18h legnem da se odmorim, UPS! Sta je ovo? Ovako nikad nije bolelo… Posle nekih pola sata opet, ja I dalje ne kontam sta se desava, posle 15ak minuta opet, krecem da setam, na 15 minuta boli sve zesce. Muz je otisao po novi uput za porodjaj, ja kazem mami da mislim da se poradjam, cekam jos malo bolovi su sve ucestaliji, na 8-9 minuta. Da definitivno se poradjam! Zovem muza kazem mu sta se desava, on mi objasnjava dam u ne daju jos jedan uput jer su mi jedan vec dali I da ne moze dva puta. Jadan, jedva ih je ubedio dam u to ispisu I krece kuci. Ja vec pocinjem da “skolski” da disem. Stize! Uf, ovo je sve jace I sve cesce… Boli na 5 minuta, ipak me ubedjuju da krenemo, da ne moram cekati da budu na 3 min. Iz kola zovem doktora, on kaze da krece ka bolnici. Oko 20h stizemo. Odradih sve na prijemu, otvorena sam 3 prsta, kontrakcije na 4 minuta. Ispostavilo se da je dezurni dr. mamin poznanik, mog doktora saljem kuci jer ovog isto znam. Dok sam stigla do sale, prosla klistiranje, setnju, tusiranje, otvorena 4 prsta a kontrakcije na 4 minuta. Hukcem li hukcem… Ukljucuju mi indukciju jer sam malo otvorena a kontrakcije jake I ucestale. Ucim zenu pored mene kako se dise, sestra nam umire od smeha I hvali se po odeljenju kako smo nas tri u njenoj sobi super, disemo ko prave! Ih sva sam ponosna, kako sam bila streber u skolici! A joj ljudi, ovo nije normalno, pa to BOLI, BAS BOLI! Buse mi vodenjak. Daju mi injekciju bensedina, iskljucuju indukciju I ukljucuju infuziju da malo dodjem sebi. Bensedin deluje, padam u bunilo oko 22h je otvorena sam tek 5 cm, bolovi ne prestaju (normalno, nije mi jasno ni sto mi to pada na pamet), spavam izmedju kontrakcija. Doktor mi kaze da ustanem I malo prosetam, jedva sam to izvela. Lezem ponovo, opet indukcija, jedva mogu da nadjem polozaj u krevetu. BOOOOLIIII! Ne znam ni koliko je sati, ne mogu da obracam paznju na to iako me zanima… Daju mi jos jednu inekciju ovaj put trodon, posle par minuta se osecam drogirano, ne znam kako to inace izgleda ali mislim da je to to stanje! Obliva me znoj, molim doktora da vidi koliko sam otvorena kaze 7 cm, mislim da je to bilo oko 1- 1.30h. Agonija se nastavlja. Sestra kaze:

-Kada budes mislila da vise ne mozez znaj da je to kraj!

O, Boze: STA JE SAD OVO?! Celo telo mi se grci I, i… Naponi! Zovem sestru, kazem da su mi krenuli naponi ona mi objasnjava da ne smem da guram, pregleda me I kaze da nisam dovoljno otvorena. Neeee! Samo to nisam zelela da se desi. Dolazi dr. pregleda me I kaze:

- 9,5cm, Majo kraj, slobodno guraj!

Odjednom nalet neke ne prirodne snage. Do mene dolaze dve babice, objasnjavaju kako da guram. Napinjem se jednom, drugi put, treci put, kaze babica jos jedno jako guranje I idemo na porodjajni sto! Toooo, Majo, svaka cast, pucam od bolova I ponosa!  Guuuuuuraaaaaam! Idemo! Jedva stizem do tvrdog stola, objasnjavaju mi da je glavica skoro napolju. Znam da sad sve zavisi od mene I opet GURAAAAAAAM, seku me (nista strasno, malo je pecnulo) jos jednom GURAAAAAM I evo ga olaksanje! Ju imam osecaj da mi pola utrobe izaslo! Glava mi pada nazad.

Kme! ETO GA, MOJA BEBA!

-Cestitamo Majo rodili ste sina!

Jedva dizem glavu, vidim u sestrinim rukama nesto malo skvrceno, odnose ga, brisu I dolazi taj momenat spustaju mi ga na grudi, dize glavicu I gleda me- kupio me je za ceo zivot! 

Evo i dve slicice iz porodilista. Prva je sat vremena posle porodjaja, druga je sa odeljenja.

Svaka cast nadam se da cu tako i ja :)

Bebac je meden :wub:

[Takilend 22]

Uh, Jelena, a ja videla da si poslednja pisala nesto na ovoj temi, pa sam se ponadala da cu citati o tvom iskustvu.

[Clara82]

I ja redovno obilazim ovu temu, da vidim ima li čega novog :lol:

[Anchi-KŠ 10]

Uh, Jelena, a ja videla da si poslednja pisala nesto na ovoj temi, pa sam se ponadala da cu citati o tvom iskustvu.

Taki, posto ces ti pre mene, moras da napises svoje iskustvo obavezno a jos bolje, ako se porodis ovde, dolazim da te vidim

[Tamara/Mina 7]

Takilend, Anchi, Borjana, BM ne mozemo da docekamo da nam se porodite!!! Ala ce biti veselja!!!

[Anchi-KŠ 10]

Takilend, Anchi, Borjana, BM ne mozemo da docekamo da nam se porodite!!! Ala ce biti veselja!!!

ZURKAAAAAA

[viki77 36]

Ja volim pivo,pa otvaram jedno cim cujem novosti .

[Takilend 22]

Cim se vratim iz porodilista, pravo s` vrata na BEBAC, tema MOJ PORODJAJ.

[Borjana 28]

Ima da bude veselooo!!!

E, tek sada sam vidjela da se JelenaBg jos nije porodila...

Sto su ove bebe neke.... femkaju se.. :P

[ruskinja]

Loth, SVE ČESTITKE, i za bebu i za tako lep opis, zaista si dočarala te divne trenutke i nadam se da će ovo iskustvo ohrabriti naše trudnice... Sve najlepše tebi, tm i da uživate u bebcu.

[Borjana 28]

OTI i MONI, hvala vam, divne ste...

Sta da se radi.. Stalno govorim sebi da se necu vise nervirati i plasiti, ali ne ide...

Svaki dan me nesto novo obeshrabri... pa se onda opet vratim osmijehu i pozitivnom razmisljanju, i sve tako...

[Takilend 22]

Evo moje porodjajne price. Nisam uspela da je objavim na proslom forumu evo sada pricam vama:

24. 04. budim se, primecujem da su mi gace mokre, hmmmm? Na trenutak sam zbunjena ali mi pade na pamet- pa mozda ti je puko vodenjak curko! Odlazim u toalet da proverim- nisam se upiskila.  Budim muza potpuno smirena, sa recenicom:

-Pukao mi je vodenjak!

Sirotan sav se izgubio, nikada se brze nije razbudio, sledi standardna grupa pitanja:

-Stvarno?

- Jesi sigurna?

- Jel te boli?

- Idemo li u porodiliste?…

Smirujem situaciju:

-Popij kafu, probudi tatu da nas vozi, cekaj da se istusiram I operem kosu pa krecemo.

-OPERES KOSU??? Ti nisi normalna!

-Sve je ok nemam nikakve bolove, opusti se.

Zovem doktora, objasnjavam mu situaciju, on kaze da dodjem I da ponesem stvari. Obavila sam sve sto sam naumila, isfenirala se, nasminkala (muz I tata cupkaju pored mene dok se sminkama I komentarisu kako sam prolupala nacisto, ja kazem: -Necu valjda prvi put pred dete bez sminke?)

Stizem u prijemnu ambulantu, pregledaju me, nista im nije jasno, nigde se ne vidi prsnuce vodenjaka, voda je vidno samnjena u odnosu na kolicinu prethodnog dana ali I dalje normalna kolicina, iz mene po malo curka ali nista posebno, kazu da je mozda visoko prsnuce. Ipak odlucuju da me zadrze na patologiji, moj doktor kaze da necu kuci dok se ne porodim. Pozdravljam se s onom mojom pogubljenom dvojim I odlazim. Patologija katastrofa odeljenje, ali sva sreca na gornjem spratu su samo mi koje cekamo porodjaj pa je atmosfera super, navijamo jedna za drugu sa osmehom I stisnutim palcevima ispracamo one cije bebice su odlucile da izadju. Prosla su dva dana, moj Milos se ulenjio, s vremena na vreme osecam slabe kontrakcije ali to je nista. Ispratila sam ih vec ihaj, a ja nikad da krenem. Postajem nervozna I besna, jede mi se normalna hrana, seta mi se, poradja mi se!

Dolazi ponedeljak 27. krece velika vizita I pregledi. Na pregledu dve doktorke utvrdjuju da meni nije pukao vodenjak I da ja mogu kuci posto nisam puno prebacila termin. Odlazim u sobu, pakujem se, cekam, cekam, … cekam, dolazi sestra donosi otpusnu listu devojci do mene, ja pitam sat je samnom ona kaze da ja ne idem (?!). Nista mi nije jasno, al’ ajde ja legnem na krevet, uzmem moju knjigu kad dolazi druga sestra I pita me da li su mi doneli odecu za odlazak kuci (?!). Posle toga ja odlazim do sestra da pitam sta se desava kazu jos nisu odlucili sta ce samnom. Ok! Cekam ja.. Do kraja posle cetiri slanja kuci I vracanja- pustaju me!

Dolazim kuci (oko 15.30h), moja divna mama mi napravila pravu gozbu, ja presrecna lepo se najdem. Malo se prosetam po dvoristu, I oko 18h legnem da se odmorim, UPS! Sta je ovo? Ovako nikad nije bolelo… Posle nekih pola sata opet, ja I dalje ne kontam sta se desava, posle 15ak minuta opet, krecem da setam, na 15 minuta boli sve zesce. Muz je otisao po novi uput za porodjaj, ja kazem mami da mislim da se poradjam, cekam jos malo bolovi su sve ucestaliji, na 8-9 minuta. Da definitivno se poradjam! Zovem muza kazem mu sta se desava, on mi objasnjava dam u ne daju jos jedan uput jer su mi jedan vec dali I da ne moze dva puta. Jadan, jedva ih je ubedio dam u to ispisu I krece kuci. Ja vec pocinjem da “skolski” da disem. Stize! Uf, ovo je sve jace I sve cesce… Boli na 5 minuta, ipak me ubedjuju da krenemo, da ne moram cekati da budu na 3 min. Iz kola zovem doktora, on kaze da krece ka bolnici. Oko 20h stizemo. Odradih sve na prijemu, otvorena sam 3 prsta, kontrakcije na 4 minuta. Ispostavilo se da je dezurni dr. mamin poznanik, mog doktora saljem kuci jer ovog isto znam. Dok sam stigla do sale, prosla klistiranje, setnju, tusiranje, otvorena 4 prsta a kontrakcije na 4 minuta. Hukcem li hukcem… Ukljucuju mi indukciju jer sam malo otvorena a kontrakcije jake I ucestale. Ucim zenu pored mene kako se dise, sestra nam umire od smeha I hvali se po odeljenju kako smo nas tri u njenoj sobi super, disemo ko prave! Ih sva sam ponosna, kako sam bila streber u skolici! A joj ljudi, ovo nije normalno, pa to BOLI, BAS BOLI! Buse mi vodenjak. Daju mi injekciju bensedina, iskljucuju indukciju I ukljucuju infuziju da malo dodjem sebi. Bensedin deluje, padam u bunilo oko 22h je otvorena sam tek 5 cm, bolovi ne prestaju (normalno, nije mi jasno ni sto mi to pada na pamet), spavam izmedju kontrakcija. Doktor mi kaze da ustanem I malo prosetam, jedva sam to izvela. Lezem ponovo, opet indukcija, jedva mogu da nadjem polozaj u krevetu. BOOOOLIIII! Ne znam ni koliko je sati, ne mogu da obracam paznju na to iako me zanima… Daju mi jos jednu inekciju ovaj put trodon, posle par minuta se osecam drogirano, ne znam kako to inace izgleda ali mislim da je to to stanje! Obliva me znoj, molim doktora da vidi koliko sam otvorena kaze 7 cm, mislim da je to bilo oko 1- 1.30h. Agonija se nastavlja. Sestra kaze:

-Kada budes mislila da vise ne mozez znaj da je to kraj!

O, Boze: STA JE SAD OVO?! Celo telo mi se grci I, i… Naponi! Zovem sestru, kazem da su mi krenuli naponi ona mi objasnjava da ne smem da guram, pregleda me I kaze da nisam dovoljno otvorena. Neeee! Samo to nisam zelela da se desi. Dolazi dr. pregleda me I kaze:

- 9,5cm, Majo kraj, slobodno guraj!

Odjednom nalet neke ne prirodne snage. Do mene dolaze dve babice, objasnjavaju kako da guram. Napinjem se jednom, drugi put, treci put, kaze babica jos jedno jako guranje I idemo na porodjajni sto! Toooo, Majo, svaka cast, pucam od bolova I ponosa!  Guuuuuuraaaaaam! Idemo! Jedva stizem do tvrdog stola, objasnjavaju mi da je glavica skoro napolju. Znam da sad sve zavisi od mene I opet GURAAAAAAAM, seku me (nista strasno, malo je pecnulo) jos jednom GURAAAAAM I evo ga olaksanje! Ju imam osecaj da mi pola utrobe izaslo! Glava mi pada nazad.

Kme! ETO GA, MOJA BEBA!

-Cestitamo Majo rodili ste sina!

Jedva dizem glavu, vidim u sestrinim rukama nesto malo skvrceno, odnose ga, brisu I dolazi taj momenat spustaju mi ga na grudi, dize glavicu I gleda me- kupio me je za ceo zivot! 

Evo i dve slicice iz porodilista. Prva je sat vremena posle porodjaja, druga je sa odeljenja.

Kako si ti to lepo docarala. Na kraju su mi, cak, i suze radosnice krenule. Bebac je slatkis pravi.

A ziva nisam kako cu ja proci, s obzirom da nisam ucila disanje.

[Jelena_Bg 0]

Uh, Jelena, a ja videla da si poslednja pisala nesto na ovoj temi, pa sam se ponadala da cu citati o tvom iskustvu.

Citaces sigurno samo draga malo strpljenja

[Jelena_Bg 0]

Ima da bude veselooo!!!

E, tek sada sam vidjela da se JelenaBg jos nije porodila...

Sto su ove bebe neke.... femkaju se.. :P

Bas se femkaju ali doduse nece one kada mi hocemo, sta ih briga, stalno ih ljuljuskamo, lepo im je u stomaku, toplo, stalno slusaju svoje mame tako da...verovatno se ni meni ne bi izlazilo dusice nase male

[maslinica 0]

ajde zene neka je sa srecom:)..jel imamo temu porodjaj, da cekamo i navijamo.....to je bas lepo i jos lepse kad dodjes kuci i citas

drz' te se....brzo to prodje!

[Borjana 28]

ajde zene neka je sa srecom:)..jel imamo temu porodjaj, da cekamo i navijamo.....to je bas lepo i jos lepse kad dodjes kuci i citas

drz' te se....brzo to prodje!

Imamo temu MOJ PORODJAJ u kojoj friske porodilje mogu napisati svoje iskustvo.

Hvala za podrsku!

[Clara82]

Takilend, Anchi, Borjana, BM ne mozemo da docekamo da nam se porodite!!! Ala ce biti veselja!!!

A ja..šmlc

[viki77 36]

A za tebe cemo se,draga nasa,ako Bog da malo nacekati Ljubim!!!