Prirodni porođaj

[Lejlita 39]

Bas ti hvala!

[Šećerlema 359]

Bas ti hvala!

Molim!

[MatroNadja 7362]

Pitanje za zene koje su prosle prirodni porodjaj: Meni se evo sedam dana prije termina apetit bas povecao i spava mi se cesto, kao na pocetku trudnoce. Prije desetak dana nisam mogla okusiti vise od pet zalogaja, zeludac mi kao orah bio cini mi se...Da li mislite da se to tijelo priprema za porod, trebam li jesti ako mi se jede ili su poludjeli hormoni u pitanju? Neko mi skoro rece da jedem, trebace snage. Je li neko imao isto iskustvo pred termin? Hvala unaprijed

Sigurno se beba spustila pa je oslobodila zeludac A za savete se sve slazem sa Secerlemom

[Lorelaj 80]

Ako si gladna jedi!

Ja nisam imala apsolutno nikakvih predznaka za porodjaj, jos taj dan sam se pitala hoce li vise. Ni vodenjak mi nije pukao, busili su ga.

[Lejlita 39]

Hvala drage zene!

[mama mia 0]

Ispričajte budućim majkama vaša iskustva o prirodnom porođaju. Gde ste se porodili i kako ste se osećali nakon porođaja, da li vam je prvi porođaj bio lakši.

Ukoliko želite da pročitate sve o fazama porođaja kliknite ovde

[mama mia 0]

Moja priča počinje pobačajem u ranoj trudnoći što se desi kad tad većini žena, koji sam, na savet dr prevazišla prirodno i posle dva meseca ponovo zatrudnela.Trudnoću sam imala sjajnu i laku, obzirom da sam radila psihofizički izuzetno zahtevan posao sve do trenutka kad sam otišla u novosadsku Betaniju da se porodim.Nisam išla u školice ni na ikakve pripreme, nisam se ni mnogo informisala jer od posla nisam stizala.Zbog pobačaja nije mogao da se utvrdi tačan začetak, ali mi je moj privatani dr u jednom momentu rekao da je plod zreo, da ima 4,5 kg i pošto je velik da idem na carski.Primili me na patologiju, ali nisam prošla komisiju za carski, jer je tamošnja dr rekla da mi dete nema ni 3,5 kg i da mi nije vreme za porođaj bar još dve nedelje sigurno.Tako su me vratili kući i rekli da dođem za nedelju dana.Dva dana pre nego što je trebalo da se vratim u Betaniju zakačim stomačni virus i čitavu noć i dan iz mene sve iz svih rupa izlazi.Prošlo me to malo pa sam sutradan otišla na bratancov rođendan, vratila se kući oko 22h, otišla do toaleta kad ono curi, ali ne odande odakle obično curi kad se vrši nužda.Presvučem se da sednem kad ono još jedno mega curenje...eto puče vodenjak.Kažem mužu, odem da se okupam, on me obrije, gledali malo tv i oko 1h, kažem mu da me odveze da se porodim.Tu sledi pregled u prijemnoj ambulanti, otvorena 8 cm, pa polako oko 2h me odveli na klistir.Tu smo se šetkali pored toaleta još jedna žena i ja i tek tada su mi krenuli pomalo bolovi, ustvari osećaj kao intezivni nagon za velikom nuždom.Oko 3h kažu tuširaj se pa upadaj u pretporođajno, tu me stavili sa još tri žene.Ja počela da jaučem ne znam šta ću od bolova, a to što nas teraju da ležimo na leđima zbog ctg-a, me ubilo.Ni kad se najlepše osećam ne mogu tako ležati.Disanje tu ništa nije pomagalo, jer sam od toga povraćala.Taj bol se u životu ne zaboravlja i ne može se opisati, dok odjednom nisam osetila da bebica izlazi napolje i počela da vičem evo je izlazi da bih dozvala dr ili nekog, jer smo tamo bile samo nas tri porodilje.Tu su me odveli na porodiljski sto i posle par mojih napona, i malo seckanja, u 4:o7, rodila se moja ćerkica, 4,440 kg 53 cm.Pošto posteljica nije cela izašla uspavali su me na pola sata, probudili pa sam još sat tamo ležala i ništa mene živo nije nikad više od tad bolelo.Malo sam bila malokrvna pa sam primila transfuziju i posle tri dana me pustiše kući.To je bilo pre 4,5 meseci i od tada je biti mama sve samo uživanje, bez problema, a na posao sam se vratila dve nedelje posle porođaja, jedino što od silnog stresa zbog posla nisam imala mleka skoro uopšte, ali šta da se radi kad u ovoj zemlji država voli da maltretira privatnike čak i kad su trudnice i to ne mislim na osoblje u Betaniji, jer su oni svi bili sjajni.

[MatroNadja 7362]

Mama mia, super sto je kratko trajalo i sto se sve lepo zavrsilo Ali dve nedelje To mi je bas zao...

[Beetlejuice 0]

Porodila sam se pre skoro 11 meseci. Trudnoća je bila uredna. Mada, nekih mesec dana pre termina provela sam dva dana u bolnici na posmatranju, zbog "lošeg" CTG-a. Ali, da napomenem da sam jako loše spavala poslednji trimestar, što se verovatno povremeno odražavalo i na bebu. Za to vreme provedeno na odeljenju, kad nije bio slobodan regularni CTG, radili su mi ga u porođajnoj sali tako da sam imala priliku osmotriti to "mesto" iz neke druge perspektive.

Elem, nisam se porodila za vikend, kako je dr prognozirao i morala sam se javiti u bolnicu prvi radni dan. Otišla sam opušteno, bez ikakvih kontrakcija, očekujući samo pregled i povratak kući dok ne dobijem bolove. Dežurni dr me pregledao i reče sestri da me pripremi za porođajnu salu! Otvorena 4cm. Mogu misliti kakva mi je faca bila u tom momentu

Otišla sam u pripremnu sobu, priključili me na indukciju i tu sam provela cela 4h. Bolovi su na momente bili nesnosni, ali sam samo mislila na bebu.

Posle sam odvedena u salu, i dok su šili ženu koja se porodila pre mene, krenuli su naponi. Imala sam osećaj da ću se poroditi sama. Ali, došla je babica, pratila sam instrukcije koliko sam mogla i posle nekoliko napona, u 16:20h rodila se moja devojčica

Nisam sečena, malo sam popucala, tako da sam šivana.

Posle dva sata, ustala sam do kupatila, a ujutru sam išla na tuširanje.

Posle tri dana smo izašle iz bolnice.

Sve je odlično prošlo, posebno kad čujem tužne priče nekih poznanica

[Tila 113]

Evo i mog iskustva...

U petak 20.07. sam bila na ctg-u u poliklinici u Zemunu i dr. mi je zakazao da u utorak 24.07. dođem u bolnicu sa sve stvarima, da mi opet urade ctg, uz i pregled i da vide da li da me ostave ili da čekamo da krene prirodno pošto sm desetak dana pre toga bila otvorena 2-3cm i imala blage kontrakcije.

Međutim u ponedeljak uveče, oko 23.45h, nakon što sam ispratila drugaricu, pokupila veš sa žice i isti složila, istuširla se i sredila kupatilo meni pukne vodenjak.Samo što sam legla i počeo da me hvata onaj prvi san osetim kako mi mlaz tople tečnosti ističe između nogu. Sačekam nekoliko minuta, a ono još jedan. Ustanem, smotam čaršaf između nogu pa lagano do kupatila.Tamo pogledam bistra tečnost, umotam se u peškir pa legnem u dnevnu i budim mm koji je zadremao uz tv. Ja se smejem kao blesava, a on se sav pogubio, ne zna gde udara Lagano se spremimo i posle nekih sat vremena krenemo ka porodilištu. Ja usput opušteno ćaskam, pijem sokić, pevušim, čak sam i cigaru zapalila i zezam mm "Samo nam pljoska fali pa da bude kao u "Mi nismo Anđeli""

Sve u svemu oko 01.30h smo bili u bolnici i dok me je dr. pregledala na prijemu, pa odvela u porodilište, pa dok su mi uradili klizmu i izmerili prođe nekih sat vremena. Svo to vreme sam šetkala po hodniku i dopisivala se sa mm koji je kući "studirao" kako da uključi veš mašinu i opere posteljinu E, otprilike oko 02.30h me smestiše u salu i tu sam ležala još nekih sat vremena sa slabim kontrakcijama. E, onda se kontrakcije uozbiljiše i krenuše na 5 min. otprilike, pa na 3 min. i sve jače i jače. Ležim na onom stolu, stiskam ručke kad zaboli i dahćem kao lokomotiva...prođe pa gledam na sat i čekam sledeću. Disanje mnogo pomaže da se izdrži bol. Babica uđe s vremena na vreme, pogleda me, kaže koliko sam otvorena, hrabri me da dišem...

I tako dok ja ležim, dišem i trpim bol ženica u boksu pored mene se porodi, a onog momenta kada je njena devojčica zaplakala i ja zaplakah na sav glas. To mi je tako dirljiv momenat bio da nisam mogla da se suzdržim Dolazi dr. pregleda me i pita zašto plačem i kaže "Majka čuvaj suze radosnice za svoje bebče koje će nam uskoro stići"...i uključi mi kiseonik da malo povratim snagu.

I onda kada sam mislila da više ne mogu da izdržim bol, sve prestade i zaista se nađoh u čudu i zapitah "Šta sad?" i tu kreću naponi. Osećaj kao kada ti se kaki, ništa posebno bolno, telo se samo napinje i gura.

Sve je to trajalo do posle smene dr., sestara i babica oko 7h. Onda sam sačekala da ljudi popiju kaficu i oko 8.30h dr. me pogleda, kaže da sam otvorena 9 i po cm i da slušam i radim kako mi on kaže. Prvi put nisam skontala kako da guram samo dole pa sam gurala kao da ću se na uši poroditi, ali već posle 3-4 uspešna napona i malo pritiskanja stomaka od strane dr. izleti moja mrvica. Sve u svemu to guranje nije bolno, osetila sam i kako su me secnuli ali nije me bolelo ili prosto nisam mislila o bolu u tom momentu čekajući da vidim svog dečaka. Sve misli su mi bile usmerene da sve prođe kako treba i da on bude dobro. I onda ona čuvena scena iz filmova kada ga onako modrog i sluzavog drže za noge da ga vidim pa ga spuštaju na moje grudi da ga poljubim. Neverovatan osećaj...zaista.

Nakon 10-ak minuta uz napon i stiskanje stomaka od strane babice izađe i posteljica, a onda kreću da me ušivaju. Pošto sam mnogo ispucala i još su me secnuli ušivanje je trajalo oko sat vremena. Osetila sam svako povlačenje konca ali ništa što se uz stisnute zube ne može izdržati...doduše anestezija je počela popuštati pa sam ona poslednja 3-4 šava baš osetila, ali izdrži se.

Sve u svemu od pucanja vodenjaka do porođaja prošlo je 9 sati, a u bolovima i naponima oko 5-6 sati.

Najveći problem su mi prouzrokovali hemoroidi. Poiskakali su nenormalno, jedan na drugome, bukvalno i to me je bolelo da su mi suze išle svaki put kada bih krenula da ustanem sa kreveta, da prošetam do kupatila i vratim se opet na krevet. A pritom su u toj sobi gde sam ja bila oni visoki kreveti, podešeni za žene od 2m visine, a ne za nas malene sa hemoroidima.

Sledeći dan mi je mm doneo paket ( paketi u KBC Zemun se ostavljaju na prijemu u porodilište u vremenu od 12 do 13h i od 17 do 18h...mada nisu pravili problem ni ako se donese van tog vremena) i faktum kremu ( po preporuci doktorke ) pa mi je već sledeći dan malo lakše bilo.

Veoma važna činjenica ( o kojoj ja nisam imala pojma ) je da je u Zemunskoj od pre nekoliko meseci uveden program Baby friendly za sve ( nema hoćeš-nećeš ) osim za žene porođene CR. Bebirona ti donesu nekoliko sati nakon porođaja i on je sa tobom svo vreme. Dođe sestra pokaže kako se dete previja, pogleda da li imaš mleka i ako je potrebno na 3 sata dolaze sa dohranom.

Ne bi mi to teško palo ( uživala sam gledajući ga kako spava, jede i presvlačeći ga ) da mi guza nije pravila nenormalne bolove pri svakom pokretu

I ako je sve ok i sa mamom i sa bebom otpuštaju te posle 48h.

[maki veliki 2]

Porodila sam se 23.3 ove god u Nemackoj, to mi je bio drugi porodjaj.

Ovaj put mi je isto pukao vodenjak kao i prvog puta, ali sad u 2 nocu (prvi put u 6:30).

Krenuli smo u bolnicu, tamo su me prikacili na CTG, i onda smestili u sobu i rekli da se javim za nekih dva sata. Ja sam setala po hodnicima jer sam osecala potrebu da se krecem, prvi put sam samo lezala misleci da ce beba da krene sv cas .

I tako pre isteka tih dva sata, muza sam ispratila kuci i posto su mi kontrakcije krenule na manje od 5 min, krenula sam ka porodjajnoj sali, gde me je babica pregledala i rekla, Ajmo,- ja sam pitala koliko sam otvorena, ona je rekla 9 cm, sto znaci nema epidurala!

Jooj, pomislila sam, porodjaj cu osetiti u pravom intenzitetu(prvi sam imala epidural)! Nek mi je Bog u pomoci!!

Babica je bila odlicna, super smo se razumele(za prvi porodjaj nisam znala jezik, a ni babica engleski, a i nisam htela da mi muz prisustvuje), govorila mi je da super guram, da nastavim, a ja njoj: suvise je usko, ne moze beba da prodje! A ona - nije usko!

Sad se tome smejem, he he, ali tada mi nije bilo ni do cega koliko sam se samo napinjala, pa sigurno 20 puta, tri puta po jednoj kontrakciji.

Ali ono sto je cudno je da kad sam se napinjala nije me bolelo, nego kad je kontrakcija prestala, pa ona pauza kad treba da se uzme vazduh, e tad me dole razvaljivalo!

I onda mi je posle 15-ak min rekla, sad se ne napinji, sad stani, pa jos jednom gurni, i onda je bebicu uzela, stavila na krevet, i rekla- uzmi je ti sad - to je sigurno radi bondinga.

Ja sam je uzela, sva raznezena, sreca nevidjena, potpuno prisebna za divno cudo, i kako sam je prinela na grudi, ah potpuno olaksanje, i nakon par minuta, rekla, Jel mozete da pozovete mog muza?

Sa njim sa se rastala 50 min ranije, i kad je cuo da se rodila nasa devojcica, nije mogao da veruje da se to tako brzo dogodilo(u odnosu na prvi porodjaj).

I tako, bez indukcije, bez epidurala, bez lekova za smirenje, bez nakacenog CTG na sto mak i svih onih igala u ruku i u ledja- a se sam to imala za prvi porodjaj, i tako brzo sve, za pola sata sve gotovo od kad su mi krenule kontrakcije na manje od 3 min... Nevidjeno, a toliko sam se samo bojala kako ce sve proci!

A ni kontrakcije za drugi porodjaj nisu toliko bolele, za prvi bila prikacena na indukciju, pa me svaka kontrakcija razvaljivala i skoro da nije bilo pauze izmedju k!!! Strasno, pa svako bi trazio Epidural da ga izvade sa tih muka!!! Ali sta ces kad mi nisu kretale k. prirodno.

Eto tako, posle par nedelja, kad sam se oporavila od soka, a i moj muz, pozeleli smo i trece!! A mozda i cetvrto, ako bude sve super sa trecim...

Bog cuva hrabre.

[maki veliki 2]

Porodila sam se 23.3 ove god u Nemackoj, to mi je bio drugi porodjaj.

Ovaj put mi je isto pukao vodenjak kao i prvog puta, ali sad u 2 nocu (prvi put u 6:30).

Krenuli smo u bolnicu, tamo su me prikacili na CTG, i onda smestili u sobu i rekli da se javim za nekih dva sata. Ja sam setala po hodnicima jer sam osecala potrebu da se krecem, prvi put sam samo lezala misleci da ce beba da krene sv cas .

I tako pre isteka tih dva sata, muza sam ispratila kuci i posto su mi kontrakcije krenule na manje od 5 min, krenula sam ka porodjajnoj sali, gde me je babica pregledala i rekla, Ajmo,- ja sam pitala koliko sam otvorena, ona je rekla 9 cm, sto znaci nema epidurala!

Jooj, pomislila sam, porodjaj cu osetiti u pravom intenzitetu(prvi sam imala epidural)! Nek mi je Bog u pomoci!!

Babica je bila odlicna, super smo se razumele(za prvi porodjaj nisam znala jezik, a ni babica engleski, a i nisam htela da mi muz prisustvuje), govorila mi je da super guram, da nastavim, a ja njoj: suvise je usko, ne moze beba da prodje! A ona - nije usko!

Sad se tome smejem, he he, ali tada mi nije bilo ni do cega koliko sam se samo napinjala, pa sigurno 20 puta, tri puta po jednoj kontrakciji.

Ali ono sto je cudno je da kad sam se napinjala nije me bolelo, nego kad je kontrakcija prestala, pa ona pauza kad treba da se uzme vazduh, e tad me dole razvaljivalo!

I onda mi je posle 15-ak min rekla, sad se ne napinji, sad stani, pa jos jednom gurni, i onda je bebicu uzela, stavila na krevet, i rekla- uzmi je ti sad - to je sigurno radi bondinga.

Ja sam je uzela, sva raznezena, sreca nevidjena, potpuno prisebna za divno cudo, i kako sam je prinela na grudi, ah potpuno olaksanje, i nakon par minuta, rekla, Jel mozete da pozovete mog muza?

Sa njim sa se rastala 50 min ranije, i kad je cuo da se rodila nasa devojcica, nije mogao da veruje da se to tako brzo dogodilo(u odnosu na prvi porodjaj).

I tako, bez indukcije, bez epidurala, bez lekova za smirenje, bez nakacenog CTG na sto mak i svih onih igala u ruku i u ledja- a se sam to imala za prvi porodjaj, i tako brzo sve, za pola sata sve gotovo od kad su mi krenule kontrakcije na manje od 3 min... Nevidjeno, a toliko sam se samo bojala kako ce sve proci!

A ni kontrakcije za drugi porodjaj nisu toliko bolele, za prvi bila prikacena na indukciju, pa me svaka kontrakcija razvaljivala i skoro da nije bilo pauze izmedju k!!! Strasno, pa svako bi trazio Epidural da ga izvade sa tih muka!!! Ali sta ces kad mi nisu kretale k. prirodno.

Eto tako, posle par nedelja, kad sam se oporavila od soka, a i moj muz, pozeleli smo i trece!! A mozda i cetvrto, ako bude sve super sa trecim...

Bog cuva hrabre.

[My happiness 7429]

Evo mog iskustva:

01.08. pocinju neki blazi menstrualni bolovi,sve cesce kontrakcije,sluzni cep ispao Ja odem kod dr u NF,urade CTG kontrakcije slabe,otvorena 2 prsta,vratim se kuci.I tako prolazi vreme,negde oko 21h pocinju jaci bolovi,kontrakcije na 5min.Ja sve trpim,izdrzavam necu jos u bolnicu i tako do nekih 04h.Samo sam rekla mm:"Mislim da je Nina odlucila da dodje" Polako se spremimo i pravac NF.Tamo me dr pregleda,otvorena skoro 3 prsta,prijem u bolnicu.Pozdravljam se sa mm i odlazim u porodiliste.Tamo opet CTG,ultrazvuk,klizma...Oko 05:20 ulazim u boks,ukljucuju mi indukciju,kace CTG,zovu anesteziologa za epidural.I tako prolazi vreme,polako se otvaram,non stop su me obilazili,proveravali koliko sam otvorena.Ja mirna,ne cujem se,kuliram,pitam se kad ce poceti,a zena pored mene urla... Na stolu mi je pukao vodenjak,kako smesan osecaj,kao kad probusis balon sa vodom U neko doba dr koja me je porodila primecuje da su bebini otkucaji slabiji,daju mi masku sa kiseonikom,ona pocne da se dere na sestru sto mi je tako sporo ukljucila indukciju.Otvorena 9 prstiju.Pocinju naponi,ona me jos malo otvori i zove babicu.Dr mi prica kako da disem,kada da se napnem.Iz 4 jaka napona rodila se moja princeza u 10:55.Otkucaji su joj bili slabiji jer joj se pupcanik obmotao 2 puta,a ona se bas nisko spustila,ali sve je dobro proslo jer je dr. na vreme reagovala.I posle jos jedan napon da bi izasla posteljica.Malo me je sekla ali i to je bolje nego da sam se sama pocepala.Doneli su mi Ninu i ja sam se od srece rasplakala Oko 13h su me prebacili u sobu,nju su mi doneli nesto kasnije.Osoblje je bilo fenomenalno,sve su hteli da objasne,da pomognu.Imam samo reci pohvale za sve njih.Ne kazu za dzabe kakav si ti prema nekome takav je on prema tebi.Ako ne saradjujes.teras po svome nece ti pomoci.

Svaki bol,svaka muka nestanu onog trenutka kada te one malene oci traze pogledom i kada osetis dodir onih malenih ruku za koje ces ceo zivot biti zaduzen da ih cuvas,da budes odgovoran za njih.Drage moje porodjaj je individualna stvar,nije svakome prag bola isti.Ne razmisljajte o njemu unapred,kada se desi mislite samo na svoju bebu i sve ce biti lakse.Nadam se da vas nisam udavila pricom,mislim da ce nekome dobro doci jos jedno pozitivno misljenje iz porodilista

[tijanaki 14]

Da i ja napisem svoje iskustvo sa porodjaja, mozda nekoj zenici i pomogne..

Isla sam na ctg dva puta svakog ponedeljka u devetom mjesecu i svaki put su se ocitavale kontrakcije, doktor mi rekao za max dvije sedmice ces se poroditi jer sam na drugom pregledu bila otvorena jedan prst a grlic skracen. Na trecem ctgu kaze doktor spremna si za porodjaj, svaki cas se moze desiti. Kada sam dosla kuci ispao je sluzni cep, pocela izlaziti sluz sa sukrvicom. kako je to potrajalo dva dana i u sredu mi se ucinilo da izlazi i tecnost pomislim pukao vodenjak, kaze doktor dodji u bolnicu u 5 da uradimo ctg i pregled. Odem ja fino sa muzem i ponesem torbu za porodiliste, uradim ctg-ocitava kontrakcije, pregleda doktor-otvorena dva prsta ali kaze hajde ti kuci pa se vidimo prekosutra. Ja i mm ulazimo u lift, zatvaraju se vrata lifta kad odjednom osjetim topla tecnost lije niz noge, pukao vodenjak. Pocnem se smijati i kazem muzu sreco moramo se vratiti nazad na prvi sprat, kaze on sto jesi nesto zaboravila, reko jesam jesam, da se porodim! ahahah Doktor kad me ugladao nije mogao vjerovati. E tu pocinje spremanje, klistir, brijanje, tusiranje, sve mi je to brzo i sasvim jednostavno proslo i ubacuju me u sobu u pola sedam. Od tada se sve brzo desavalo, usao muz samnmom, slusali muzikicu, opusteno, onda poceli bolovi koji su se brzinom munje sve cesce ponavljali i vise osjecali, dolaze sestre, doktor moj, pocinje porodjaj i uzasni bolovi, uz par guranja, slusanja doktora, pravilnog disanja, podrske muza, bez epidurala ili bilo kakvih lijekova, sjeckanja i strasnog naprezanja-u 23.00h dolazi na svijet moja curica, teska 3,030gr, duga 55cm! Taj momenat kada treba da izadje djete vani mislis da neces prezivjeti bol i da nikada nece proci ali kada ugledas svoje cedo, onako povezano jos uvijek za tebe i kada ti ga stave na grudi ne mozes da vjerujes koliko ljubavi mozes da osjetis prema jednom bicu, Ne mozes da vjerujes da je tvoje tijelo u stanju da proizvede tako nesto cudesno. O ljubavi koju sam osjetila prema muzu u tom trenutku i koliko sam ga jos vise zavoljela ne treba ni spominjati. E onda je doslo usivanje, to je bolilo ali ako skrenes misli sa bola na svoju bebanu koja te ceka-sve je lakse. Meni je poseban momenat bio kada sam posle poroda vidjela svoju majku, bila sam tako sretna kada sam vidjela nju onako sretnu. I posle toga soba, druzenje sa bebom 24/7, prva dva dana neprospavana, sa bolnim bradavicama dok se nismo uhodale, i treci dan kuci. Evo sada 6-ti dan smo skroz uhodane, mlijeka imamo, spavamo, kakimo i to je to.

Sta mi je pomoglo i sta preporucujem: dobru bolnicu i doktora, po mogucnosti oba privatno, vrijedno je svake pare, prije svega zbog savjeta o dojenju, cistoce, usluzi, pomoci, sigurnosti. Zatim baby friendly opcija, jako bitno da se priviknete jedna na drugu dok vam je pomoc pri ruci, bolje i za dojenje. I jos jedna stvar-jastuk za dojenje! Sva sam bila ukocena, ruke, donji dio ledja, sve, dok nisam uzela jastuk, dusa mi se sada odmara dok dojim.

I naravno-vjera u sebe, bez nervoze i razmisljanja o porodu, bolje se skoncentrisati na ono sto slijedi poslije, briga o bebi i dojenje, pronadjite na youtube video Mlijecni put-put do dojenja, pomoci ce vam sigurno. I samo pozitivno!

[malabeba 337]

Da i ja napisem svoje iskustvo sa porodjaja, mozda nekoj zenici i pomogne..

Isla sam na ctg dva puta svakog ponedeljka u devetom mjesecu i svaki put su se ocitavale kontrakcije, doktor mi rekao za max dvije sedmice ces se poroditi jer sam na drugom pregledu bila otvorena jedan prst a grlic skracen. Na trecem ctgu kaze doktor spremna si za porodjaj, svaki cas se moze desiti. Kada sam dosla kuci ispao je sluzni cep, pocela izlaziti sluz sa sukrvicom. kako je to potrajalo dva dana i u sredu mi se ucinilo da izlazi i tecnost pomislim pukao vodenjak, kaze doktor dodji u bolnicu u 5 da uradimo ctg i pregled. Odem ja fino sa muzem i ponesem torbu za porodiliste, uradim ctg-ocitava kontrakcije, pregleda doktor-otvorena dva prsta ali kaze hajde ti kuci pa se vidimo prekosutra. Ja i mm ulazimo u lift, zatvaraju se vrata lifta kad odjednom osjetim topla tecnost lije niz noge, pukao vodenjak. Pocnem se smijati i kazem muzu sreco moramo se vratiti nazad na prvi sprat, kaze on sto jesi nesto zaboravila, reko jesam jesam, da se porodim! ahahah Doktor kad me ugladao nije mogao vjerovati. E tu pocinje spremanje, klistir, brijanje, tusiranje, sve mi je to brzo i sasvim jednostavno proslo i ubacuju me u sobu u pola sedam. Od tada se sve brzo desavalo, usao muz samnmom, slusali muzikicu, opusteno, onda poceli bolovi koji su se brzinom munje sve cesce ponavljali i vise osjecali, dolaze sestre, doktor moj, pocinje porodjaj i uzasni bolovi, uz par guranja, slusanja doktora, pravilnog disanja, podrske muza, bez epidurala ili bilo kakvih lijekova, sjeckanja i strasnog naprezanja-u 23.00h dolazi na svijet moja curica, teska 3,030gr, duga 55cm! Taj momenat kada treba da izadje djete vani mislis da neces prezivjeti bol i da nikada nece proci ali kada ugledas svoje cedo, onako povezano jos uvijek za tebe i kada ti ga stave na grudi ne mozes da vjerujes koliko ljubavi mozes da osjetis prema jednom bicu, Ne mozes da vjerujes da je tvoje tijelo u stanju da proizvede tako nesto cudesno. O ljubavi koju sam osjetila prema muzu u tom trenutku i koliko sam ga jos vise zavoljela ne treba ni spominjati. E onda je doslo usivanje, to je bolilo ali ako skrenes misli sa bola na svoju bebanu koja te ceka-sve je lakse. Meni je poseban momenat bio kada sam posle poroda vidjela svoju majku, bila sam tako sretna kada sam vidjela nju onako sretnu. I posle toga soba, druzenje sa bebom 24/7, prva dva dana neprospavana, sa bolnim bradavicama dok se nismo uhodale, i treci dan kuci. Evo sada 6-ti dan smo skroz uhodane, mlijeka imamo, spavamo, kakimo i to je to.

Sta mi je pomoglo i sta preporucujem: dobru bolnicu i doktora, po mogucnosti oba privatno, vrijedno je svake pare, prije svega zbog savjeta o dojenju, cistoce, usluzi, pomoci, sigurnosti. Zatim baby friendly opcija, jako bitno da se priviknete jedna na drugu dok vam je pomoc pri ruci, bolje i za dojenje. I jos jedna stvar-jastuk za dojenje! Sva sam bila ukocena, ruke, donji dio ledja, sve, dok nisam uzela jastuk, dusa mi se sada odmara dok dojim.

I naravno-vjera u sebe, bez nervoze i razmisljanja o porodu, bolje se skoncentrisati na ono sto slijedi poslije, briga o bebi i dojenje, pronadjite na youtube video Mlijecni put-put do dojenja, pomoci ce vam sigurno. I samo pozitivno!

Ma ja citam tvoj post i en same suze naviru a grlo se steze...naravno od neke miline i srece.....jedva cekam !!!!!! Nek si mi ziva i zdrava kao i tvoja curica ..veliki poljubac

[Mama Goga 1]

Cao devojke. Evo da se i ja javim. 6 avgusta sam se porodila po treci put.U noc oko pola 4 sam osetila malo bolova,vratim se u krevet i nastavim da spavam do 7 sati,u pola 8 probubim muza i kazem da se oblaci da idemo u porodiliste. oko 9 sati stignemo u bolnicu i dok su me pregledali,obavili pripreme i ja na sto legnem u 12min do 10 a u 10 i 7 sam videla moju cerkicu. Znaci za nepunih 20 min sam se porodila. bebusa je imala 2850 a 45 duga.

[Trudan misic 0]

e pa ovako

24.2. sedam sati vece ja ustajem posle ponevne dremke i vodenjak mi se samo slije niz noge!ja mahinalno se stezem al ne vredi curi li curi!

kazem ja ukucanima oni digose frku kao da je njima pukao vodenjak a ne meni.mene nista ne boli ja mrtva hladna jedva sam cekala taj dan uzmem lepo moju torbu i pravac porodiliste!prime me lepo,pregledaju ja ni malonisam otvorena!cekam ja....nista ne boli....cekam...zene dolaze sa bolovima poradjaju je ja ih docekam i ispratim nista me ne boli jos cekam...prodje 10 sati od pucanja vodenjaka vec je 25.2.mene hvata panika ali kazu mi da je beba ok i da mozemo jos da cekamo...cekam...nista me ne boli....prodje petnaest sati od pucanja vodenjaka...mm kao na iglama dojadi mi porukama ja nervozna plasim se za bebu posvadjam se sa njim...prodje 29 sati od pucanja vodenjaka...i dalje nista ne boli cekam...besna sam na ceo svet od straha za bebu...svadjam se sa svima sa sestrama i doktorima hocu indukciju ili CR...niko me ne ferma...25 sati od pucanja vodenjaka dolazi treca smena i dr.Radica Bog joj srecu dao...plasi se za moje stanje i predlaze prvo indukciju pa ako se ubrzo ne otvorim CR.ma pristajem na sve samo neka krene...za cetiri sata sam se ja ljudi moji otvorila,ujedal;a sam sipke od kreveta od muke...prvi napon sam imala u krevetu,drugi u boksu i tad sam iz neznanja vratila bebu na pola napona sam popustila,mogla sam da je ugusim!iz treceg napona rodila se moja andjela sa cvorugom na glavi grdna ona gurala a nije mogla da izadje...i tako posle 29 sati od pucanja vodenjaka(tacnije 26.2 u 00.05h) ja sam se porodila prirodno hvala bogu...

pobila bih ove dr.koji su mogli odmah da mi daju indukciju,a nisu, i da se ne mucimo ni beba ni ja!

Pih..ti doktori. Nek ti je sa srecom tvoja lepotica. Cestitam i dobro je da je sve proslo kako treba.

[sanjabre 974]

Evo i ja da ispisem moja iskustvo o prirodnom porodjaju:

Prvi porodjaj:

na dan termina rano ujutru odem ja na ctg i redovnu kontrolu. Dr. me pregleda da vidi koliko sam otvorena i onako iznenadjen kaze: "otvorena si 3 prsta,zar ne osecas kontrakcije?" ja kazem ne,kad on meni: "Sacekaj jos malo pa kad dobijes bolove onda kreni" Odemo mi kuci,doruckujemo pocinje da me boli stomak,odem u wc i imam sta i da vidim krv na donjem vesu...hm...a da pojedem ja jos lubenicu pa onda da idemo. pojela ja jedno parce lubenice i kazem mm-u: "Hajmo polako al' nemoj da zuris". Vozio kao lud. Stgli smo oko 13h u porodiliste pregledali me i ostavili tamo. Prikljucili indukciju,probusili vodenjak,prespavala sam tamo taj dan neke zene oko mene se drale,ja ono kao u fazonu sta se deru toliko ja cak ni bolove nemam. Oko 00:00h pocese bolovi,oko 00:30h pregledaju me kazu to je to i da guram. Guram ja koliko mogu,secnuli me malo dole(nisam osetila)dr. i jos jedna babica mi se popese na stomak i izgurase bebu. Bili su fascinirani mojom Marijom kazu lepsu bebu nisu videli Usivanje nisam osetila jer su mi dali neku inekciju,verovatno neku anesteziju,caskala sam sa mladim doktorom koji me je usivao i posle 2h su me prebacili u sobu.

Drugi porodjaj:

Veoma kratko je trajao,isto na dan termina odem kod mog dr.a otvorena 3 prsta isto bez bolova i kontrakcija. Pre nego sto smo krenuli u porodiliste otisli do beby prodavnice i pijace i tako setali,kad u jednom trenutku udari me beba u prepone i meni klecnu kolena,aj zanemarim ja to kad ponovo isti udarac. Kazem mm-u: "Ajmo polako Angelina odlucila da izadje,ali pre toga da mi kupis pizzu da ja jedem". Kupili pizzu,rucali,popila sokic i polako u porodiliste. Tamo smo stigli u 15h pregledaju me otvorena 4,5 prsta,klistir neprijatan,briju me(ne znam sto su me brijali kad nije bilo nicega,ali kazu da tako mora). Prikljucuju indukciju,polako pocinju bolovi. Jedna babica mi tretira medjicu, siri je,pregleda me i kaze mozes da guras. Krenem ja da guram kad ono...UPS...Ukakim se..Ah prokleta pizza. babica je samo uzela drugo platno, a ono sklonila,bez i jedne reci,mene zivi blam pojeo. Guram ja i iz dva napona izguram bebicu,tako lako,bez seckanja(hvala babici koja me je sirila dole). Porodila sam se u 18h,posle 2 sata prebacili me u sobu i to je to.

Oba puta posle 3 dana sam izasla. Predivna iskustva. Sad cemo videti kako ce biti,ali znam da ce biti jos lakse i lepse

[nasha 3189]

Hoce Sanja, bice brzo da se neces ni opasuljiti, a vec ces drzati bebicu u rukama..

Evo da napisem i ja moje najsvezije iskustvo sa treceg porodjaja, ako zanima neku mamicu koja ceka trecu bebu, kao sto je mene zanimalo..

Dan posle zvanicnog termina (ujutru kad sam bila na pregledu) bila sam jedan prst otvorena, grlic 1,5cm, nama kontrakcija, beba zivahna, dakle nikakvih naznaka da ce porodjaj poceti. Posle u toku dana pocela je da mi curka braonkasta sluz i da me s vremena na vrme "zategne" u donjem stomaku....Popodne su pocele kontrakcije na sat vremena, pa na 45 min.. Oko 18h su bile na 20 minuta, ali toliko slabe da sam resila da sa decom odem u setnju. Oko 20h smo se vratili kuci posto su bile vec na 7 minuta, a oko 21h kad su pocele da budu malo jace i na 5 minuta sam krenula u porodiliste. Stigla sam 4 prsta otvorena, posle klistira u wc-u mi je pukao vodenjak (nisam ni skapirala da je to to ), na porodjajnom stolu sam bila oko 22h, a beba se rodila posle sat ipo vremena. Nisam ni sacekala napone, nego kad sam osetila da sam usla u fazu mesanja (ko je isao u skolicu zna sta je, kontrakcije jos uvek traju ali i baba udara na guzu posto se spusta), zvala sam babicu da me preghleda, ona kaze hajde napni se da spustis bebu, sad malo disi, napni se, disi i oooppp, beba je izasla. Doktor mi nije ni prisao, nisam se pocepala..posle tri sata sam sama otisla da se istusiram..divnoooo....

[sanjabre 974]

Nasha kako si se lako i brzo porodila,ih i ja hocu tako Ja sam odlucila da ne idem u porodiliste dok ne budu kontrakcije na 5min. i manje. Porodiliste mi je relativno blizu pa necu morati da zurim.

[Voljena žena 7077]

Meni je porodilište na bukvalno 2 min.

Nama su rekli da krenemo kad nam kontrakcije budu na 10 min. Ja mislim da je to rano. Šta bi se desilo ako bih krenula kad budu na 5 min? Ne bih ceo dan da visim u porodilištu, lakše će mi biti kod kuće pored muža.

[sanjabre 974]

Ma mozes i tad,kad krenu kontrakcije na 2min.e tu je kraj

[wida 1568]

Meni je porodilište na bukvalno 2 min.

Nama su rekli da krenemo kad nam kontrakcije budu na 10 min. Ja mislim da je to rano. Šta bi se desilo ako bih krenula kad budu na 5 min? Ne bih ceo dan da visim u porodilištu, lakše će mi biti kod kuće pored muža.

nista spceijalno se ne bi desilo sem sto bi ti malo teze bilo da hodas s cestim kontrakcijama

[Voljena žena 7077]

Ma, ja između 2 kontrakcije koje su na 5 minuta mogu da stignem u porodilište.

Kažem, bukvalno mi je na 2 minuta od kuće.

Nego, je l' će biti onda dovoljno vremena u porodilištu za prijem, da me klistiraju i šta ti ja znam šta sve još treba?

[sanjabre 974]

Ma bice,a i prvorotka si jel da? Bice vremena.