Prirodni porođaj

[Borjana 28]

ma opusti se draga znas da to moras proci i to je to....sredi se u glavi imas cilj i to je to.....ja sam pricala viceve cistacici na porodjaju a bila sam se ufrkala ko niko :lol:

Ma, gdje se samo sjeti viceva?!

Ne znam hocu li se sjetiti i svoga imena tada!

Uvijek sam bila panicar, tako da taj osjecaj meni i nije stran, navikla sam.

Ali, obecala sam da cu dati sve od sebe i da cu biti sto hrabija, kako bi olaksala i sebi i bebi.

[Ana* 835]

Borjana, veruj mi boli ali sve u granicama izdrzljivog i u potpunosti si svestan sveta oko sebe. U toku samog porodjaja (dok je Emilija izlazila napolje) babica mi je pricala kada da prestanem da disem, kada da uhvatim max kapacitetom vazduh, ma zena mi pricala "online" upustva i u potpunosti sam bila usresredjena sta je govorila. Savetujem ti da se i ti usresredis na to sta ti babica bude pricala. Znam da ti zvuci neverovatno (i meni je) ali videces.

P.S ako nisi do sada negde procitala ali ajde da napomenem svo vise jauces to vise bebi otezavas i stvaras rizik da ostane bez vazduha a to u opste nije dobro. Jer tvoje ispustanje zvuka je ujedno i ispustanje vazduha tako da neces moci iznenada da zaustavis disanje kada oni budu morali da bebu namese i olaksaju joj izlazak. Pomozi joj tako sto ces samo slusati sta ti babica kaze.

Ma sto kazu, opusti se pa da krenemo

[joxy 2]

kako stvari stoje, i ja cu bez epidurala...............

e, kako se aktivira onaj lillypie?

[Marijeta 81 6]

Ja bi se slozila sa Anom Nikolic Samo slusajte sta vam babica prica i sve ce biti o.k.

A sto se tice epidurala, uf pa da me neko bocka u kicmu ne hvala ... To je moje misljenje i mozda uopste nisam u pravu, ali kao sto rekoh, ne hvala

[Marijeta 81 6]

Nama je bilo sve kao po talici za idealnu trudnocu i porodjaj.

Trudnocu sam vodila u DZ Zemun. Imala sam srece da mi je trudnocu vodila fenomenalna doktorica (da je sad ovde ne reklamiram). Ni jedan nalaz, ni jedan ultru zvuk...ama bas nista nije odstupalo od normalnog Jedini "problem" koji se javio jeste oticanje nogu da sam na kraju oblacila suprugovu obucu ali i to je normalno.

Porodjaj

u 5 ujutru (26.12.2009.) ispao "cep" a da nisam u opste i znala da je to "cep".

Po preporuci doktorke sa neonatologije u 20h uvece sam otisla do KBC Zemun da proverim da li slucajno nije vodenjak pukao a da nisam to primetila. Posto je na ultrazvuku sve bilo ok a bila sam otvorena samo pola prsta, uz moju molbu i doktorovu saglasnost vratila sam se kuci.

Vec oko 21 pocele su kontrakcije i to odmah na 15ak minuta polako se istusirala, sredila prepone uz suprugovu pomoc i legla da lalam.

U 4h ujutru (27.12.2009) pocele jake kotrakcije na 5 minuta pa sam ustala i pocela sa vezbom disanja.

Oko 5h skuvala suprugu kafu, sredili se i oko 6h bili u KBC Zemun. Na pregledu otvorena dva prsta pa su me zadrzali. Dok sam se ja preobukla i oni pripremili celu dokumentaciju i "ciscenje" pred porodjaj doslo 9h.

9h ulazim u salu i odmah stavljaju indukciju.

Oko 11h krecu naponi (kad ih se samo setim... sve se da preziveti)

11:50 "ispade" mali cupavac iz tri napona i bez i jednog pustenog jauka Jao, ja kada sam prvi put videla nju licila mi je na vanzemaljca Sva ona sprckana i zbrckana ma kao pitbul

Priroda je cudo E, jedva cekam da malo poraste da ponovo ostanem u drugom stanju

Tvoja Emilija starija od moje Doroteje 4 dana hehehe

[Borjana 28]

Ma sto kazu, opusti se pa da krenemo

:lol:

Jedva cekam da vam napisem kako je bilo!

[Ana* 835]

Tvoja Emilija starija od moje Doroteje 4 dana hehehe

A, pa moracemo da zakazemo susret da se deca malo izgucu

[Marijeta 81 6]

A, pa moracemo da zakazemo susret da se deca malo izgucu

Hahahaha da ))) na njihovom bebecem jeziku

[marinak]

Ne okrecem ja oci od istine, naprotiv. Zainteresovano sam slusala sva iskustva mnogo pre trudnoce. Ne plasim se ja hemoroida, nego sve to kad se skupi, zvuci porazavajuce. Ja nisam upoznata sa hemoroidima, nemam takav metabolizam i sklonosti. U mnogo slucajeva grlic zasivaju bez anestezije, ili struzu posteljicu, sto je izuzetno bolno. Znam ja sta je carski rez, ali drugacije je. Nemas ranu dole, vec na stomaku, funkcionises drugacije. Znam zene koje su secene tokom prirodnog porodjaja, pa nisu mogle da sede 2nedelje, rastavljale se od zivota tamo satima, a isto tako znam zene koje su se posle carskog oporavile za 4dana u bolnici. Sve je individualno, stvarno su retki slucajevi da je neko prosao odlicno na prirodnom porodjaju, super za njih.

Slazem se!

[marinak]

Imam 21 godinu, moja trudnoća je bila planirana i zaista savršena! Ništa mi nije bilo teško, bila sam veoma aktivna, čak sam i krečila 5 dana pred porođaj sa stmakom do zuba. Jedva sam čekala porođaj, spremala se za taj trenutak i radovala se terminu. Nisam imala ni mrvu straha

Odlučila sam se za porodilište ''Dr. Dragiša Mišović'' jer je malo, novo i zaista uvek hvaljeno. Porodila sam se u septembru 2009.

Preko kuma upoznala sam dr. Rajka Nikitovića. U sedmom mesecu (24.06.) otišla sam na pregled kod njega u porodilište, bio je divan prema meni, uradio mi ultrazvuk i rekao da se vidimo za mesec dana sa rezultatima krvne slike i urinokulture. Međutim zbog ličnih obaveza, kasnije i doktorovih nismo se videli sve do 10.09. a to je bilo 2 dana pre mog termina.

10.09. sam došla na dogovoreni pregled, rađen mi je ultrazvuk i vaginalni pregled, otvorena jedva 2 prsta. Donela sam viski to veče što je dotični doktor dočekao sa osmehom od uva do uva. Rekao mi je da će porođaj krenuti u toku noći ili najkasnije ujutru, da je on dežuran tu noć i ako ne dođem u toku noći primiće me njegova koleginica, koju će on obavestiti ujutru. Dao mi je njen broj telefona i poslao me kući.

Tri sata kasnije imala sam bolove na 5 minuta, srednje jačine. Malo sam i prokrvarila pa smo se uputili u porodilište jer nisam bila sigurna da li je od pregleda ili je nešto drugo u pitanju.

Dočekao me je Nikitović, uradio ultrazvuk, CTG i vaginalni, otvorena i dalje 2 prsta. Ostajem u porodilištu!

S obzirom da analize za epidural nisu bile gotove Nikitović je obećao da ću ga dobiti u svakom slučaju i da će mi uraditi nove tu u bolnici. Sve je to bila jedna slatka laž.

Uradili su mi pripreme za porođaj, stavili me u salu, prikačili na CTG, rekli da čekam i svi otišli. To je bilo oko 1 posle ponoći. U 3 sata se pojavljuje Nikitović, ja jedva četiri prsta otvorena, buši mi vodenjak i citiram njegove reči ''da bi sa tim završili što pre'', dobijam indukciju i opet ostajem sama ali ovaj put uz reči da će do 6 sve biti gotovo. Super! Bar će kratko trajati! Ali, ne leži vraže, ja u 6 ujutru otvorena tek 4 prsta i pojačavaju indukciju, ostavljaju me i odlaze sa rečima ''biće gotovo do 8''. U 8 situacija ista, 4 prsta i opet jača indukcija. Ja od bušenja vodenjaka imam nesnosne bolove na nepuna 2 minuta a indukcija na maksimumu. Kapilari oko očiju ispucali, žedna, gladna, modra, dobijam ubrzano lupanje srca, daju mi infuziju, glukozu, bensedin, kače aparat za pritisak, za merenje pulsa i ostavljaju me opet. Molim za carski rez na svoju odgovornost već satima ili za epidural, međutim Nikitović je na to rekao ''pa gde ću sad da spremam salu, ajde lezi tu i ćuti. toliko se žena porodilo, a ti se sad prenemažeš''.

Moram da napomenem da me niko nije obilazio i da sam sestre i babice dozivala tako što malo pomerim CTG sa stomaka da bi zapištao, jedino su me tako registrovali.

Dr. Nikitović je završio smenu i došao kod mene, kako je rekao ''da se pozdravimo'' i uz reči (citiram) ''majka ja sad idem jer mi je smena gotova, ostavljam vas koleginici, samo da vi i beba budete dobro, a o tarifi ćemo kasnije'' i odlazi. Moram biti iskrena, nakon takve noći jedino bih platila njegovu sahranu!

Polako gubim svest, osećam kako mi celo telo trne, dobijam groznicu, vrtoglavicu, bol se penje uz leđa, glava mi pulsira a pritisak visok.

Beba je po ultrazvuku bila 3500g, ali naravno, doktor je pogrešio.

U 11 prepodne (11.09.) slučajno nailazi neki anesteziolog koji je trenutno besposlen pa je došao da popije kaficu sa ekipom iz rađaone. Zatiče mene samu na stolu, vidi da sam u polusvesnom stanju, da drhtim i previjam se u toku kontrakcija koje nezamislivo dugo traju, oko jednog minuta, nekad i minut i po. Pogledao je istoriju porođaja i pozvao sestru da me pregleda, još uvek otvorena 4 prsta nema pomaka. Anesteziolog me pita da li želim epidural na šta odgovaram potvrdno, ali neka babica, doktorka ili šta je već upada kao kauboj u salu i počinje da likuje kako nemam analize za epi i neću ga ni dobiti i nasmeje se cinično. Anesteziolog se okrenuo ka sestrama i počeo bukvalno da se dere na njih, citiram ''Kakvo je ovo ponašanje? Jer hoćete da vam majka i dete umru na stolu? Boli ste je 5 puta za krvnu grupu samo zato što ne stoji ime istog roditeljima na rezultatima i ličnoj karti, a niste mogli jednu epruvetu da pošaljete za anesteziju? Pobogu ovo je bolnica, a ne kokošinjac! Pogledajte na šta vam porodilja liči, ona je pred hitnim carskim rezom, jer vi vidite da je dete krupno i da postoji mogućnost da se zaglavi?"

Zatim mi je u roku od 2 sekunde izvađena krv i dobila sam da potpišem nešto za epi, verovatno da ga uzimam na svoju odgovornost, nisam sigurna zaista.

Tog trenutka kada sam dobila anesteziju bolovi su nestali, savladao me umor i odspavala sam dobra 2 sata na stolu.

U pola 1 posle podne otvorena 8 prstiju, anesteziolog sve vreme pored mene, ko da je on babica. U 13:15 mi smanjuje epidural da bi pravilno osetila napone, u 13:45 počinjem da se napinjem u prazno da bi spustila bebu, otvorena i dalje 8 prstiju.

U 14:10 rodio se moj dečak, težak 4 kilograma, hvala bogu živ i zdrav, ali malo umoran od svega. Toliko sam bila izgubljena da je sve što sam uspela da mu kažem bilo 'hej', nije mi ni došlo do mozga da sam se porodila, da je to moje dete, da sam sada majka. Bila sam istraumirana i preplašena celu noć, plašeći se za život svog deteta, želela sam i da umrem ako treba samo da bi se on što pre rodio i da se ne bi mučio. Njega su uzeli da spreme, a meni dali telefon da javim mužu.

Dok ga je ona sestra ili ne znam ni ja šta je merila i dok je diktirala mere, stigla je i do ocene uz komentar, citiram ''9od 10, zato što ima neodgovornu majku''.

2 sata sam ležala u hodniku ispred sale, sestra koja radi na prijemu je pustila mog muža u rađaonu da nas vidi i beskrajno joj hvala na tome!!

Osoblje na odelenju je divno zaista, sobe čiste, sa kupatilom i toplom vodom, posteljine i spavaćice možete uzeti kad god vam zatrebaju bez problema.

Ipak, iako smo oboje bili dobro, mene za porođaj vezuje velika trauma i strah i od nekadašnje želje da imam četvoro dece došla sam do toga da ću imati samo ovo dete. Plašim se nove trudnoće i porođaja više nego ičega na svetu. Možda, ali MOŽDA ću jednom ponovo poželeti da imam dete, ali to se može desiti tek nakon što pronađem doktora koji će pristati da me porodi na carski.

Dr. Nikitović, ako ga uopšte mogu nazvati doktorom, me nije obišao ni jednom, ali zato babice, studentkinje, anesteziolog i jedna higijeničarka Ana koja je radila tu noć kada sam primljena jesu.

Moj savet je svim budućim majkama da se dobro raspitaju o doktoru koji će ih poroditi. Ja sam o Nikitoviću već pročitala neke negativne stvari na sajtu majkahrabrost.com i pomislila sam da možda i nije toliko bezobziran, ali gadno sam se prevarila.

JEZIVO!!!

ps. jeste CR operacija,ali ja je se zaista ne bojim. Iskreno, veci je rizik bio serklaz jer je radjen u totalnoj anesteziji, u 5.mesecu,a i on je rutinska operacija. Ma samo da utvrdim tarifu i lekara i odoh na seckanje.

[marinak]

I znate sta me zivo interesuje - da li je ijedna od vas prosla bezbolno usivanje epiziotomije? Pitam zato sto mi nikako nije jasno zbog cega to MORA da boli u 21.veku? Znam da se daje lokalna anestezija ali isto tako znam da ni jednu porodilju ne usiju na vreme (ili prerano ili prekasno za dejstvo lok.anestetika). Moja majka je oba puta bila uspavana,to je bila praksa pre 30 godina. Da se razumemo - nit sam junak, nit sam kukavica. Kad mora da boli-mora,ali isto tako mora da postoji i objasnjenje zasto boli, a da to nije nemar i zurba lekara.

[FILIPA 73]

Ja sam primila lokalnu anesteziju, zašili su me odmah nakon poroda, možda je prošlo 5 minuta, stvarno nije boljelo, samo nije prijatno kada gledaš...

Imala sam 5 šavova, ma to doktor rutinski odradi za 3 minute, ali pošto je meni pukao grlić malo je duže trajalo...

[lilika 12]

i meni su takodje dali lokalni anstetik i usili me mozda 10 min posle porodjaja...nista nisam osetila

[marinak]

Divno! Konacno da cujem i pozitivna,da ne kazem normalna i ocekivana iskustva verujte, s kojom god prijateljicom i rodjakom da sam pricala sve su se zalile na isto, neverovatno, mozda je to samo kod nas u NSu praksa...ali, NAJISKRENIJE se nadam da cu sebiu moci da priustim CR

[Ana* 835]

Ja iskreno, ne mogu da se setim da li su mi davali lokalnu, ali sa sigurnoscu znam da su me usivali ondmah posto su izvadili posteljicu i ustanovili da je "cela". A inace sam samo osetila kako nesto "rade" tj. usivaju. Iskreno oseti se ali to sigurno nije bol. Hajde da definisem kao da uzmes noktom pa po kozi se malkice grebuckas. Bar je to moje licno iskustvo.

[FILIPA 73]

Ana slažem se sa tobom, stvarno ništa ne boli...

[Kristal 3287]

Moja majka je oba puta bila uspavana,to je bila praksa pre 30 godina.

Moju mamu su šili bez ikakvih anestezija pre 35 godina, tako da niti je bila, niti je sada praksa da se rana od epiziotomije šije pod totalnom. Totalna se dobija, koliko sam čula, ako pukne grlić tokom porođaja, pa on mora da se zašiva

[FILIPA 73]

Meni je pukao grlić tokom porođaja, ali nije bilo totalne anestezije, samo lokalna...

[marinak]

Izgleda da je i ranije i sad sve dugacije od jednog porodilsta do drugog.

[ruskinja]

Ja sam totalnu anasteziju dobila, jer mi posteljica nije izašla uopšte, pa su morali da me detaljno"očiste" i dobro što je tako bilo, jer ne znam da li bih podnela još i to "grebuckanje" posle porođaja, drugi put su me odmah uspavali, nisu ni čekali posteljicu. Rana me oba puta ni malo nije bolela i odmah sam normalno sedela i kretala se. Naravno, u pitanju je prirodni porođaj oba puta...

[lilika 12]

Ja sam totalnu anasteziju dobila, jer mi posteljica nije izašla uopšte, pa su morali da me detaljno"očiste" i dobro što je tako bilo, jer ne znam da li bih podnela još i to "grebuckanje" posle porođaja, drugi put su me odmah uspavali, nisu ni čekali posteljicu. Rana me oba puta ni malo nije bolela i odmah sam normalno sedela i kretala se. Naravno, u pitanju je prirodni porođaj oba puta...

ni moja rana od epiziotomije nije bolela malo je ssamo kao zatezala ali svega dva tri dana.....

[bokicina mikica]

citajuci sva ova iskustva ispada -kako se kome zalomi! ja sam i dalje pri tome da necu da placam nikog! znam zene koje nisu imale para da plate pa su se po nekoliko puta porodile bez problema u istoj toj betaniji...

da nam u zdravstvu rade kretni-to smo apsolvirali,ostaje mi samo da se nadam da cu proci kao u ovim lepsim primerima,nista vise.platila ne platila-ako naletim na retarde od porodjajne ekipe,dzaba mi sve pare ovog sveta! citam ovaj primer koji nam je BLUE postavila...PARAFRAZIRAM ,,DR-a``: ja sad idem,predajem te osobi X,ali cu posle da svrnem po pare..eto,KAO COVEK SAM,pa ti zelim SVE NAJBOLJE,da sve dobro prodje-ALI NE ZABORAVI DA MI DODJES NEKU LOVU

[lilika 12]

citajuci sva ova iskustva ispada -kako se kome zalomi! ja sam i dalje pri tome da necu da placam nikog! znam zene koje nisu imale para da plate pa su se po nekoliko puta porodile bez problema u istoj toj betaniji...

da nam u zdravstvu rade kretni-to smo apsolvirali,ostaje mi samo da se nadam da cu proci kao u ovim lepsim primerima,nista vise.platila ne platila-ako naletim na retarde od porodjajne ekipe,dzaba mi sve pare ovog sveta! citam ovaj primer koji nam je BLUE postavila...PARAFRAZIRAM ,,DR-a``: ja sad idem,predajem te osobi X,ali cu posle da svrnem po pare..eto,KAO COVEK SAM,pa ti zelim SVE NAJBOLJE,da sve dobro prodje-ALI NE ZABORAVI DA MI DODJES NEKU LOVU

ma naravno ,ja nikom dinar nisam dala i extra sam prosla,isto tako i sad dinar ne dajem ni za sta,niti imam vezu pa kao mi bude..na kraju krajeva sve je to prirodno i teci ce kako teci mora...mada moj lekar je rekao mnogo dobru stvar.....samo ti idi na porodjaj ciste glave i bice sve ok

[ptičica 242]

Jedino pravilo je da NEMA PRAVILA. Kao što je svaka trudnoća priča za sebe, tako je i porodjaj individualna stvar, nekom ovakav, nekom onakava. Zavisi od bolnice do bolnice, od doktora do doktora, ali i od porodilje.

[lothroniell 1]

Evo moje porodjajne price. Nisam uspela da je objavim na proslom forumu evo sada pricam vama:

24. 04. budim se, primecujem da su mi gace mokre, hmmmm? Na trenutak sam zbunjena ali mi pade na pamet- pa mozda ti je puko vodenjak curko! Odlazim u toalet da proverim- nisam se upiskila.  Budim muza potpuno smirena, sa recenicom:

-Pukao mi je vodenjak!

Sirotan sav se izgubio, nikada se brze nije razbudio, sledi standardna grupa pitanja:

-Stvarno?

- Jesi sigurna?

- Jel te boli?

- Idemo li u porodiliste?…

Smirujem situaciju:

-Popij kafu, probudi tatu da nas vozi, cekaj da se istusiram I operem kosu pa krecemo.

-OPERES KOSU??? Ti nisi normalna!

-Sve je ok nemam nikakve bolove, opusti se.

Zovem doktora, objasnjavam mu situaciju, on kaze da dodjem I da ponesem stvari. Obavila sam sve sto sam naumila, isfenirala se, nasminkala (muz I tata cupkaju pored mene dok se sminkama I komentarisu kako sam prolupala nacisto, ja kazem: -Necu valjda prvi put pred dete bez sminke?)

Stizem u prijemnu ambulantu, pregledaju me, nista im nije jasno, nigde se ne vidi prsnuce vodenjaka, voda je vidno samnjena u odnosu na kolicinu prethodnog dana ali I dalje normalna kolicina, iz mene po malo curka ali nista posebno, kazu da je mozda visoko prsnuce. Ipak odlucuju da me zadrze na patologiji, moj doktor kaze da necu kuci dok se ne porodim. Pozdravljam se s onom mojom pogubljenom dvojim I odlazim. Patologija katastrofa odeljenje, ali sva sreca na gornjem spratu su samo mi koje cekamo porodjaj pa je atmosfera super, navijamo jedna za drugu sa osmehom I stisnutim palcevima ispracamo one cije bebice su odlucile da izadju. Prosla su dva dana, moj Milos se ulenjio, s vremena na vreme osecam slabe kontrakcije ali to je nista. Ispratila sam ih vec ihaj, a ja nikad da krenem. Postajem nervozna I besna, jede mi se normalna hrana, seta mi se, poradja mi se!

Dolazi ponedeljak 27. krece velika vizita I pregledi. Na pregledu dve doktorke utvrdjuju da meni nije pukao vodenjak I da ja mogu kuci posto nisam puno prebacila termin. Odlazim u sobu, pakujem se, cekam, cekam, … cekam, dolazi sestra donosi otpusnu listu devojci do mene, ja pitam sat je samnom ona kaze da ja ne idem (?!). Nista mi nije jasno, al’ ajde ja legnem na krevet, uzmem moju knjigu kad dolazi druga sestra I pita me da li su mi doneli odecu za odlazak kuci (?!). Posle toga ja odlazim do sestra da pitam sta se desava kazu jos nisu odlucili sta ce samnom. Ok! Cekam ja.. Do kraja posle cetiri slanja kuci I vracanja- pustaju me!

Dolazim kuci (oko 15.30h), moja divna mama mi napravila pravu gozbu, ja presrecna lepo se najdem. Malo se prosetam po dvoristu, I oko 18h legnem da se odmorim, UPS! Sta je ovo? Ovako nikad nije bolelo… Posle nekih pola sata opet, ja I dalje ne kontam sta se desava, posle 15ak minuta opet, krecem da setam, na 15 minuta boli sve zesce. Muz je otisao po novi uput za porodjaj, ja kazem mami da mislim da se poradjam, cekam jos malo bolovi su sve ucestaliji, na 8-9 minuta. Da definitivno se poradjam! Zovem muza kazem mu sta se desava, on mi objasnjava dam u ne daju jos jedan uput jer su mi jedan vec dali I da ne moze dva puta. Jadan, jedva ih je ubedio dam u to ispisu I krece kuci. Ja vec pocinjem da “skolski” da disem. Stize! Uf, ovo je sve jace I sve cesce… Boli na 5 minuta, ipak me ubedjuju da krenemo, da ne moram cekati da budu na 3 min. Iz kola zovem doktora, on kaze da krece ka bolnici. Oko 20h stizemo. Odradih sve na prijemu, otvorena sam 3 prsta, kontrakcije na 4 minuta. Ispostavilo se da je dezurni dr. mamin poznanik, mog doktora saljem kuci jer ovog isto znam. Dok sam stigla do sale, prosla klistiranje, setnju, tusiranje, otvorena 4 prsta a kontrakcije na 4 minuta. Hukcem li hukcem… Ukljucuju mi indukciju jer sam malo otvorena a kontrakcije jake I ucestale. Ucim zenu pored mene kako se dise, sestra nam umire od smeha I hvali se po odeljenju kako smo nas tri u njenoj sobi super, disemo ko prave! Ih sva sam ponosna, kako sam bila streber u skolici! A joj ljudi, ovo nije normalno, pa to BOLI, BAS BOLI! Buse mi vodenjak. Daju mi injekciju bensedina, iskljucuju indukciju I ukljucuju infuziju da malo dodjem sebi. Bensedin deluje, padam u bunilo oko 22h je otvorena sam tek 5 cm, bolovi ne prestaju (normalno, nije mi jasno ni sto mi to pada na pamet), spavam izmedju kontrakcija. Doktor mi kaze da ustanem I malo prosetam, jedva sam to izvela. Lezem ponovo, opet indukcija, jedva mogu da nadjem polozaj u krevetu. BOOOOLIIII! Ne znam ni koliko je sati, ne mogu da obracam paznju na to iako me zanima… Daju mi jos jednu inekciju ovaj put trodon, posle par minuta se osecam drogirano, ne znam kako to inace izgleda ali mislim da je to to stanje! Obliva me znoj, molim doktora da vidi koliko sam otvorena kaze 7 cm, mislim da je to bilo oko 1- 1.30h. Agonija se nastavlja. Sestra kaze:

-Kada budes mislila da vise ne mozez znaj da je to kraj!

O, Boze: STA JE SAD OVO?! Celo telo mi se grci I, i… Naponi! Zovem sestru, kazem da su mi krenuli naponi ona mi objasnjava da ne smem da guram, pregleda me I kaze da nisam dovoljno otvorena. Neeee! Samo to nisam zelela da se desi. Dolazi dr. pregleda me I kaze:

- 9,5cm, Majo kraj, slobodno guraj!

Odjednom nalet neke ne prirodne snage. Do mene dolaze dve babice, objasnjavaju kako da guram. Napinjem se jednom, drugi put, treci put, kaze babica jos jedno jako guranje I idemo na porodjajni sto! Toooo, Majo, svaka cast, pucam od bolova I ponosa!  Guuuuuuraaaaaam! Idemo! Jedva stizem do tvrdog stola, objasnjavaju mi da je glavica skoro napolju. Znam da sad sve zavisi od mene I opet GURAAAAAAAM, seku me (nista strasno, malo je pecnulo) jos jednom GURAAAAAM I evo ga olaksanje! Ju imam osecaj da mi pola utrobe izaslo! Glava mi pada nazad.

Kme! ETO GA, MOJA BEBA!

-Cestitamo Majo rodili ste sina!

Jedva dizem glavu, vidim u sestrinim rukama nesto malo skvrceno, odnose ga, brisu I dolazi taj momenat spustaju mi ga na grudi, dize glavicu I gleda me- kupio me je za ceo zivot! 

Evo i dve slicice iz porodilista. Prva je sat vremena posle porodjaja, druga je sa odeljenja.