Prirodni porođaj

odgovora

Objavljeno

Vidim da se javlja malo mama sa iskustvima iz novosadskog porodilista mozda je i bolje jel bi preplasile buduce porodilje.Ja sam imala grozno iskustvo koje se na srecu dobro zavrsilo ali ima i onih koji neprodju tako.Volela bih da dam savet buducim mama da pored priprema u skolici i informisanju putem casopisa i knjiga posvete malo paznje i informisanju o porodilistu u koje idu kakva je procedura prijema,porodjaja ,lezanja u porodilistu.Sta je normalno a sta ne i kakva prava ima pacijent .Dali moze da trazi na porodjaju recimo epidural dali moze da trazi da se ne radi epizijotommija da se ne da indukcija itd.Bitno je biti informisan i u tom smislu jer ako niste mogu da vam rade sta hoce i da se to na kraju odrazi i na zdravlje bebe i vas.Nazalost ne radi svo osoblje u porodilistima svoj posao u interesu pacijenta neki ga rade ni sami verovatno ne znaju zasto.Istina je da se sve to "zaboravi" kada dobijete svog adjela u narucje al ja sam vodjena svojim iskustvom dosla do zakljucka da posle prvog deteta ne zelim vise dece i cvrsto stojim iza svoje odluke i to samo zahvaljujuci iskustvu koje sam prezivela.

Pokusacu da ispricam skracenu verziju da neduzim.

Trudnoca je tekla ok pila sam Ginipral jer sam bebu nosila jako nisko i pored toga sam imala i kontrakcije od 4 meseca.Isla sam u skolicu, pokupovala sve knjige i casopise i maksimalno se informisala.Moja odluka je bila prirodan porodjaj.Devet dana pre termina pocele su kontrakcije malo jace od uobicajenih,legla sam da spavam.oko Dva jutru probudilo me curkanje vodenjaka.Kod kuce smo ostali dok se ontrakcije nisu smanjil na oko 3 min.N prijemno sam usla sa recima vesela ja dosla da se porodim sve je bilo oko odlicno su me primili.Na prijemnom su mi rekli da je tok kao po knjizi i da cu se verovatno poroditi u toku pre podneva .nije bila guzva smestili su me na meki porodjajni sto gde sam se koncentrisala na disanje i sve je bilo ok.Za pola sata pristigla je gomila porodilja i stvorila se guzva ispred sobe cula sam sestre kako raspravljaju o tome da nemaju dovoljno kreveta i da moraju ubrzati stvari.Bez konsultacija sa lekarima svi u sobi smo dobili indukcije.Najgori bol svijo me je na pola i udarila sam glavom u metalni ormaric pored kreveta.Nisam mogla da disem od bolova, naprosto su bili nenormalni zenice koje su lezale pored meene su primetile da se nesto desava i zvale su lekara koji je posl dvadesetak minuta dosao i kroz vrata bacio pogled na mene dobacivsi da se smirim malo nije jos vreme.Stezala sam zube od bolova i u nekom momentu osetila jos gori bol i mrak na oci.Dolazim sebi a isti onaj lekar me pregledava i govori mi da se napnem nisam jos spremna.Krece ka vratima a ja ga molim da se vrati da nesto nije uredu.Baca pogled i vice sestrama da me nose na porodjaj.Krevet je bio u lokvi krvi.Porodjaj je bio pesma iz tri napona beba je izasla ali su morali da je ozivljavaju.Sta se desilo ja nisam bila dovoljno otvorna a imala sam dobre snazne kontrakcije posto sestre nisu bile upucene bez konsultacije sa lekarima o stanju davanjem indkcije gurnuli su bebu porodjajni kaal a posto jos nisam stigla da se otvorim doslo je do pucanja vaginalnog zida i i do pucanja spolja sto takodje nije bilo dovoljno jer su morali da izvrse i epizijotomiju.Bebi se zbog nasilnog porodjaja okomotala pupcana vrpsa i zaglavljena u kanalu je pocela da se gusi.Nasilni porodjaj je izazvao i stvaranje dva ogromna kefalohematoma koja su kasnije okostala i tortikolis a kod mene 17 savova i naprslu mokracnu cev.Trebalo nam je oko godinu dana da se raznim vezbama i ja i bebac vratimo u normalu.

I zato informisite se ne dozvolite da vasi zivoti budu eksperimenti sestrama i lekarima kojima se negde zuri.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Vidim da se javlja malo mama sa iskustvima iz novosadskog porodilista mozda je i bolje jel bi preplasile buduce porodilje.Ja sam imala grozno iskustvo koje se na srecu dobro zavrsilo ali ima i onih koji neprodju tako.Volela bih da dam savet buducim mama da pored priprema u skolici i informisanju putem casopisa i knjiga posvete malo paznje i informisanju o porodilistu u koje idu kakva je procedura prijema,porodjaja ,lezanja u porodilistu.Sta je normalno a sta ne i kakva prava ima pacijent .Dali moze da trazi na porodjaju recimo epidural dali moze da trazi da se ne radi epizijotommija da se ne da indukcija itd.Bitno je biti informisan i u tom smislu jer ako niste mogu da vam rade sta hoce i da se to na kraju odrazi i na zdravlje bebe i vas.Nazalost ne radi svo osoblje u porodilistima svoj posao u interesu pacijenta neki ga rade ni sami verovatno ne znaju zasto.Istina je da se sve to "zaboravi" kada dobijete svog adjela u narucje al ja sam vodjena svojim iskustvom dosla do zakljucka da posle prvog deteta ne zelim vise dece i cvrsto stojim iza svoje odluke i to samo zahvaljujuci iskustvu koje sam prezivela.

Pokusacu da ispricam skracenu verziju da neduzim.

Trudnoca je tekla ok pila sam Ginipral jer sam bebu nosila jako nisko i pored toga sam imala i kontrakcije od 4 meseca.Isla sam u skolicu, pokupovala sve knjige i casopise i maksimalno se informisala.Moja odluka je bila prirodan porodjaj.Devet dana pre termina pocele su kontrakcije malo jace od uobicajenih,legla sam da spavam.oko Dva jutru probudilo me curkanje vodenjaka.Kod kuce smo ostali dok se ontrakcije nisu smanjil na oko 3 min.N prijemno sam usla sa recima vesela ja dosla da se porodim sve je bilo oko odlicno su me primili.Na prijemnom su mi rekli da je tok kao po knjizi i da cu se verovatno poroditi u toku pre podneva .nije bila guzva smestili su me na meki porodjajni sto gde sam se koncentrisala na disanje i sve je bilo ok.Za pola sata pristigla je gomila porodilja i stvorila se guzva ispred sobe cula sam sestre kako raspravljaju o tome da nemaju dovoljno kreveta i da moraju ubrzati stvari.Bez konsultacija sa lekarima svi u sobi smo dobili indukcije.Najgori bol svijo me je na pola i udarila sam glavom u metalni ormaric pored kreveta.Nisam mogla da disem od bolova, naprosto su bili nenormalni zenice koje su lezale pored meene su primetile da se nesto desava i zvale su lekara koji je posl dvadesetak minuta dosao i kroz vrata bacio pogled na mene dobacivsi da se smirim malo nije jos vreme.Stezala sam zube od bolova i u nekom momentu osetila jos gori bol i mrak na oci.Dolazim sebi a isti onaj lekar me pregledava i govori mi da se napnem nisam jos spremna.Krece ka vratima a ja ga molim da se vrati da nesto nije uredu.Baca pogled i vice sestrama da me nose na porodjaj.Krevet je bio u lokvi krvi.Porodjaj je bio pesma iz tri napona beba je izasla ali su morali da je ozivljavaju.Sta se desilo ja nisam bila dovoljno otvorna a imala sam dobre snazne kontrakcije posto sestre nisu bile upucene bez konsultacije sa lekarima o stanju davanjem indkcije gurnuli su bebu porodjajni kaal a posto jos nisam stigla da se otvorim doslo je do pucanja vaginalnog zida i i do pucanja spolja sto takodje nije bilo dovoljno jer su morali da izvrse i epizijotomiju.Bebi se zbog nasilnog porodjaja okomotala pupcana vrpsa i zaglavljena u kanalu je pocela da se gusi.Nasilni porodjaj je izazvao i stvaranje dva ogromna kefalohematoma koja su kasnije okostala i tortikolis a kod mene 17 savova i naprslu mokracnu cev.Trebalo nam je oko godinu dana da se raznim vezbama i ja i bebac vratimo u normalu.

I zato informisite se ne dozvolite da vasi zivoti budu eksperimenti sestrama i lekarima kojima se negde zuri.

Žao mi je zbog tebe i tvoje bebe.

Nažalost, ovo što si opisala je česta slika u Srbiji. Zdravstvene radnike interesuje uglavnom novac, može i neko drugo mito kad su sestre u pitanju. Ako ne dobiju ništa, uglavnom su nezainteresovani.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Meni su bolovi poceli negde oko 15h.Postajali su sve jaci i jaci ali sam resila da ne idem u porodiliste dok mi ne pukne vodenjak.Medjutim oko 20:30 nisam mogla vise da izdrzim.Stigli smo za 10 minuta,ali sam morala da cekam doktorku da kaze sestri da me vodi u porodiliste(10 minuta)Sestra koja me je povela do porodilista isla je 2 metra ispred mene a ja sama, sa 2 ogromne i teske torbe,vukla sam se po hodniku.Srecom pritrcala je babica koja mi je pomogla i pozvala je doktorku da me pregleda.Prilikom pregleda (oko 21h)meni je pukao vodenjak i bila sam otvorena 2 prsta.Doktorka mi je rekla da cu najverovatnije da se porodim sutradan i da me prikljuce na ctg.E tu krecu muke...Sat i po sam ja skakala po onom krevetu i molila ih da me puste bar minut da prosetam."Ne moze" je bio odgovor svaki put.Onda je dosla babica da me klistira i tada mi je vec bilo lakse kad sam prosetala.Bila sam u wc 20 minuta dok me nisu izvukli iz njega i opet prikljucili na ctg.Opet nekih sat vremena sam skakala po krevetu,udarala u zid mislim da sam i posteljinu pocepala.Opet sam zamolila babicu da me pusti do wc-a jer mi se islo.Setala sam po njemu i odjednom osetila potrebu za vrsenjem nuzde.Osecam nesto...ma nije to to.Krenem prema vratima,babica ulazi pita sta je bilo,ja joj kazem da mislim da se poradjam.Brzo me je odvela u salu i nakon 2 napona rodila sam bebca teskog 3200g i dugackog 52cm.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Meni je termin bio 21. decembar, ali moja beba nije pokazivala nikakvu nameru da izadje oko tog dana. Jeste se spustila jako nisko, ali to je sve.

25. decembra oko 10-11h (ujutro) dobijem prve kontrakcije. Na svakih 10 min. mm i ja sedeli i pratili do 14:30h i posto smo mislili da cemo poludeti odemo kod devera i snahe na Bozicni rucak. Svi su mislili da ce biti Bozicna beba, jedino mm i ja nismo hteli- njen rodjendan ce citavog zivota biti u senci porodicne proslave, i to nije samo njen dan.

Oko 18h odemo mi u bolnicu (sve vreme kontrakcije na 10 min)- ja 2 cm otvorena. Oni mi dopuste da se vratim kuci, posto zivimo blizu.

Ponovo odem sutradan oko 14h- i dalje na 2 cm, kontrakcije sve vreme na 10min samo postaju malo jace. mm krenuo da gubi zivce! :)))) U bolnici mi preporucili da napravim toplu kupku koja ce ublaziti bolove od kontrakcija, a moze malo da ubrza otvaranje. Nista od toga ne bi bio problem da ovde nije bilo 39 stepeni, i tako ja kruzim polugola po kuci, sa svojih dvanaest kilograma vise. Znoj me oblije kad dobijem kontrakciju iako su u datom trenutku bile na nivou menstrualnih bolova. Nije nesto bolno, samo je neprijatno.

Elem, mm napravio divnu veceru, mi iznajmili filmic, taman se spremili da gledamo, kad oko 21h kontrakcije postaju ozbiljno jake- dok pricam moram da stanem. Krenemo mi u bolnicu sa svim torbama. Kroz pola sata pred vratima bolnice ja povratim!!! 3 puta!!! i pukne mi vodenjak istovremeno! Uzasno sam se uplasila, ali sam vrlo brzo saznala detalj koji su propustili da kazu u skolici za trudnice- sva nesvarena hrana ce izaci napolje kad aktivna faza porodjaja pocne (tj kad se otvoris oko 4 cm).

Babice su bile divne. Doktora sam videla samo kad je dosla da me usije (beba me udarila laktom pri izlasku napolje). I ovde je to sasvim normalno. Niko te ne zeza, ne uzima ti pare dzabe- ako je trudnoca normalna babice se brinu o tebi.

Bas smo pre neko vece mm i ja pricali o tome kako vec sad (3 meseca posle) imamo romanticna secanja kada je porodjaj u pitanju, a kada se napregnes da se setis, nije bilo ni malo romanticno. U mom slucaju samo zato sto je tako dugo trajalo- od trenutka kada su krenule prve kontrakcije do trenutka kada je Kaca izasla proslo je 40 sati. Nisam spavala 2 noci, posto kad se Kaca rodila (27.12.2009. 02:00h) ja sam dobila novi nalet adrenalina i nije mi se spavalo. Cak sam sama ustala sa stola odmah posle usivanja da se istusiram!

Ono sto je ovde znacajno drugacije jeste da je beba stalno sa mamom- od prvog trenutka. Smestene su zajedno u "apartman" koji napustaju max 48h po porodjaju ako je sve u redu. Mogu babice da je odvedu, ako mama trazi, ali uglavnom se mama od pocetka brine o bebi! I to je tako divno! Mislim da to mnogo, mnogo znaci u uspostavljanju odnosa mame i bebe. Nikad necu zaboraviti kad su me odvezli na odeljenje, ja trijumfalno drzim moj zamotuljak a babice tapsu, smese se i cestitaju. Takav tretman u bolnici mi je dao dodatnu injekciju samopouzdanja po povratku kuci kada je nega o bebi u pitanju. Mogu reci da sam je sama odgajila, naravno sa mm. I to me cini tako ponosnom.

Ali.. da... ne plasim se sledeceg puta! Naprotiv! (iako se nece desiti "sledeci put" neko vreme :rolleyes: )

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

(iako se nece desiti "sledeci put" neko vreme :rolleyes: )

Nemoj dva puta da kazes :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Ja sam se porodila nesto vise od godinu dana i rodila preslatku devojcicu. Trudnoca mi je bila rizicna, do kraja se nije znalo hoce li biti carski rez, lekar je to drzao kao krajnju varijantu da nesto krene drugacije mada je od pocetka bio za prirodan porodjaj. Prosla sam i sve preglede za epidural ali su me odmah upozorili da anesteziolog ne izlazi nocu, a ja sam bila bas te "srece", tako da sam se porodila skroz prirodno, nije bilo potrebe za carskim. Blage kontrakcije sam osetila oko 22h, u 23h sam vec bila u porodilistu, u 7h mi je pukao vodenjak i u 7:30h sam se porodila. Dosta brzo za prvu trudnocu. Iskreno, porodjaja se maltene ni ne secam, potiskuju mi ga kontrakcije koje su mi bile uzasno bolne. Izvanredan lekar je bio pored mene tako da sam psihicki bila 100% sigurna i opustena. Istina je kada kazu da se sve brzo zaboravi kada vidite to malo stvorenje ali se iskreno nadam da ce do moje druge trudnoce pravila aneseziologa da se promene jer cu tada iskljucivo uz epidural da se poradjam.

as1cERy-Sf-0010ODU4ODM4amR8MDZkfER1c2Egb

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Nemoj dva puta da kazes :)

ovaj put preduzimam mere predostroznosti :) mada znam ljude kojima ni to nije pomoglo... :) bice jos jedno, svakako samo da se malo saceka! :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Meni je termin bio 21. decembar, ali moja beba nije pokazivala nikakvu nameru da izadje oko tog dana. Jeste se spustila jako nisko, ali to je sve.

25. decembra oko 10-11h (ujutro) dobijem prve kontrakcije. Na svakih 10 min. mm i ja sedeli i pratili do 14:30h i posto smo mislili da cemo poludeti odemo kod devera i snahe na Bozicni rucak. Svi su mislili da ce biti Bozicna beba, jedino mm i ja nismo hteli- njen rodjendan ce citavog zivota biti u senci porodicne proslave, i to nije samo njen dan.

Oko 18h odemo mi u bolnicu (sve vreme kontrakcije na 10 min)- ja 2 cm otvorena. Oni mi dopuste da se vratim kuci, posto zivimo blizu.

Ponovo odem sutradan oko 14h- i dalje na 2 cm, kontrakcije sve vreme na 10min samo postaju malo jace. mm krenuo da gubi zivce! :)))) U bolnici mi preporucili da napravim toplu kupku koja ce ublaziti bolove od kontrakcija, a moze malo da ubrza otvaranje. Nista od toga ne bi bio problem da ovde nije bilo 39 stepeni, i tako ja kruzim polugola po kuci, sa svojih dvanaest kilograma vise. Znoj me oblije kad dobijem kontrakciju iako su u datom trenutku bile na nivou menstrualnih bolova. Nije nesto bolno, samo je neprijatno.

Elem, mm napravio divnu veceru, mi iznajmili filmic, taman se spremili da gledamo, kad oko 21h kontrakcije postaju ozbiljno jake- dok pricam moram da stanem. Krenemo mi u bolnicu sa svim torbama. Kroz pola sata pred vratima bolnice ja povratim!!! 3 puta!!! i pukne mi vodenjak istovremeno! Uzasno sam se uplasila, ali sam vrlo brzo saznala detalj koji su propustili da kazu u skolici za trudnice- sva nesvarena hrana ce izaci napolje kad aktivna faza porodjaja pocne (tj kad se otvoris oko 4 cm).

Babice su bile divne. Doktora sam videla samo kad je dosla da me usije (beba me udarila laktom pri izlasku napolje). I ovde je to sasvim normalno. Niko te ne zeza, ne uzima ti pare dzabe- ako je trudnoca normalna babice se brinu o tebi.

Bas smo pre neko vece mm i ja pricali o tome kako vec sad (3 meseca posle) imamo romanticna secanja kada je porodjaj u pitanju, a kada se napregnes da se setis, nije bilo ni malo romanticno. U mom slucaju samo zato sto je tako dugo trajalo- od trenutka kada su krenule prve kontrakcije do trenutka kada je Kaca izasla proslo je 40 sati. Nisam spavala 2 noci, posto kad se Kaca rodila (27.12.2009. 02:00h) ja sam dobila novi nalet adrenalina i nije mi se spavalo. Cak sam sama ustala sa stola odmah posle usivanja da se istusiram!

Ono sto je ovde znacajno drugacije jeste da je beba stalno sa mamom- od prvog trenutka. Smestene su zajedno u "apartman" koji napustaju max 48h po porodjaju ako je sve u redu. Mogu babice da je odvedu, ako mama trazi, ali uglavnom se mama od pocetka brine o bebi! I to je tako divno! Mislim da to mnogo, mnogo znaci u uspostavljanju odnosa mame i bebe. Nikad necu zaboraviti kad su me odvezli na odeljenje, ja trijumfalno drzim moj zamotuljak a babice tapsu, smese se i cestitaju. Takav tretman u bolnici mi je dao dodatnu injekciju samopouzdanja po povratku kuci kada je nega o bebi u pitanju. Mogu reci da sam je sama odgajila, naravno sa mm. I to me cini tako ponosnom.

Ali.. da... ne plasim se sledeceg puta! Naprotiv! (iako se nece desiti "sledeci put" neko vreme :rolleyes: )

kako lepo zvuci :wub: :wub: :wub:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Kakvih sam se ja sve prica naslusala o porodjaju (ovakvih ili onakvih), pa to nije normalno, iako nisam zelela da ih slusam (uvek se nalazila neka dusebriznica koja mi je opisivala kako je ona prosla na porodjau).

Nisam imala nikakvih problema u trudnoci (prvo mi je dete, u 33.godini), jedino sto sam povracala ceeelih devet meseci :unsure: . I ustvari, najnegativnije iskustvo tokom tih devet meseci mi i jeste upravo to povracanje. <_< Bebu sam nosila "visoko".

Moj porodjaj je poceo na sam dan termina i to - visokim pritiskom. Bas taj dan dobijem 140 sa 90, a bila sam otvorena 2 prsta. Moj doktor nije zeleo da rizikuje te me telefonom posavetuje da odem u bolnicu, da vide sta je to sa pritiskom i kakvo je stanje sa otvorenoscu.

Za tih 20-tak minuta puta automobilom, pritisak mi je narastao na 150 sa 99, a na pregledu sam bila otvorena 5 prstiju (neverovatno kako je brzo islo to otvaranje).

Kada me je pregledao dr na prijemnom, uputio me je u porodjajnu salu, dali su mi tzv.stimulaciju, za 2-3 sata dobila sam kontrakcije (koje jesu u jednom momentu bile baaas jake, ali ne i neizdrzive), pritom sam stajala nekih 45 minuta da bi mi se beba "spustila" i negde nakon treceg sata, porodila sam se jako lako (bez secenja) iz treceg napona.

Ah, majko mila, nista lepse u zivotu nije nego kad je moja cera izletela kao sapun iz mene :lol: . Pritom, ni plava ni zuta boja koze, vec ruzicasta, a ona 3.750g i 54cm.

I doktorka i babica (predobre zene i strucnjaci) su me hvalile kako sam divna osoba za saradnju i da sa mnom ni one nisu osetile porodjaj. Napominjem da nisam imala nikakvu vezu i nisam zelela nikakve epidurale niti (ne daj Boze) carski rez.

Verujte mi, jedini moj savet buducim porodiljama je da - slusaju sta im prica babica

jer od toga zavisi koliko cete lako podneti sve to sto vas ceka.

Ja bih mogla svima da pozelim brzinu i lakocu svog porodjaja bas zato sto sam ih pomno slusala bez obzira koliko je bolelo.

Sa srecom buducim mamama:rolleyes:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Знам само да је истина када кажу"нема јачег бола који се брже заборави". Нисам могла вјеровати тим причама, али када сам то доживјела сад ја свима причам.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Ja sam se porodila pre mesec i po dana,tacnije 09.03.2010 god. Sto se samog porodjaja tice on je prosao brzo i lako. U bolnicu sam stigla oko 13h a sve je bilo gotovo u 16:30h. Nakon obrade smestili su me u sobu u kojoj sam provela naredna tri sata setajuci posto su se bolovi sve vise pojacavali i pojacavali i pojacavali...i nikad kraja tim mukama! U jednom momentu bol nestaje i dobijam napone ali nigde nikog da me pregleda!!! Ni lekara ni babica! Druga trudnica vidi koliko je sati kad sam joj objasnila sta mi se desava krene da se dere po hodniku i da doziva babice. Srecom jedna od njih dolazi,pregleda me i kaze :" Pa duso moja beba je vec krenula,brzo na sto!" U 16:25 ja sam na stolu,napinjem se par puta,glasa ne pustam,seku me i moja Elena se rodila za pet min :)) Ja sva srecna kako je sve super proslo,posto je beba bila krupna 4080 kg teska i 53 cm duga...razmisljam jos samo da me usiju i to je to! E sad tek nastaju moje muke!!! Dolazi jedan lekar,vidim mladji od mene (ja sam 80-to god) i krene da me usiva...i opet nikad kraja! Ja razmisljam,ajde covece zavrsavaj to vise i pustaj me na miru. Usije on mene nekako nakon pola sata i ode. Mene smeste ispred sale i kazu mi da mogu da pozovem svoje da vide mene i bebu. Suprug krece ka bolnici,a ja u medjuvremenu pocinjem da drhtim od hladnoce,toliko da ne mogu da pricam normalno na telefon.Vidim nesto se cudno desava jer ja opet imam napone!!! U tom momentu dolazi doktorka da me obidje i pita kako sam!? Ja kazem sta mi se desava,ona me pregleda i kaze :" Brzo je vratite na sto i zovite anesteziologe hitno" I krece moje mucenje koje je prestalo prosle nedelje,tek! Uvedu oni mene u opstu anesteziju,odsiju sve,dva sata se mucila doktorka da mi zaustavi krvarenje i da zasije krvni sud koji je mladjani doktor(na specijalizaciji) preskocio da zasije! Moji stigli pre nego sto su me uveli u opstu anesteziju i NIKO nije nasao za shodno da im kaze sta se desava.Na pitanje mog supruga kad ce me izvesti,svi su odgovarali sa evo strpite se malo,samo sto nije!!!!

I da rezimiram : Porodjaj brzo i lako,boli ali da se izdrzati.

Nakon porodjaja,hematom vagine napravljen greskom mladog i ne iskusnog doktora,usivena i uzduz i popreko sa bezbroj konaca,rana me bolela do pre desetak dana,do kada su i konci ispadali! Nisam mogla da sednem normalno za svo to vreme!!! A hemog. 76 a pred porodjaj bio 117.

I za kraj poruka za trudnice,da sto manje slusaju price drugih iskusnih zato sto njihov porodjaj sigurno nece biti takav! Ja sam se naslusala svega i svacega i zamisljala sebe u svakoj toj situaciji i na kraju sasvim deseti scenario me zadesio!

Zato drage buduce mame,uzivajte u trudnoci i samo mislite pozitivno :rolleyes:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

I za kraj poruka za trudnice,da sto manje slusaju price drugih iskusnih zato sto njihov porodjaj sigurno nece biti takav! Ja sam se naslusala svega i svacega i zamisljala sebe u svakoj toj situaciji i na kraju sasvim deseti scenario me zadesio!

Zato drage buduce mame,uzivajte u trudnoci i samo mislite pozitivno :rolleyes:

Hvala na ovom savjetu, ali ne mogu da ne slusam razne price, kada me to straaaasno interesuje. Samo sto sam panicar koji na svaku sitnicu gleda kao na smak svijeta! :unsure:

U trudnoci pokusavam da se ohrabrim i da sve situacije posmatram sa sto vedrije strane, i uspijeva mi, na svu srecu! Ali, kada se radi o porodjaju.... uzasno se plasim. Samo mi pomisao na moju bebicu vraca samopouzdanje i zelju da se sa tim izborim.

Snajka (koja ima dvoje djece) mi rece:"Sada ti je tesko kada pomislis na porodjaj, ali priroda je tako udesila da u devetom mjesecu prosto zelis da se porodis, i da se to sve vec jednom zavrsi!"

I, taaaaako, na kraju krajeva, ovdje cu vam pisati u avgustu, kada budem drzala svoju bebicu u narucju. Prezivjecu, kao i svaka druga, pa kako god! :D :D :D

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Zelela sam da se porodim prirodno, i o tome sam puno citala.

Ime koje zelim da pomenem ovde je Ina May Gaskin, babica koja poradja iskljucivo prirodno (u prijatnom ambijentu, trudnica se oseca kao kod kuce, nema mesanja: niti vestackog podsticanja, niti ublazavanja bolova sintetisanim lekovima i slicno) neka njena predavanja se mogu naci na youtube-u. Njena knjiga "Guide to Natural Chilbirth" mi je sluzila kao inspiracija i dala mi samopouzdanje i veru u moc zenskog tela da radja, i u iskonska znanja kojim nasa tela i nase duse raspolazu.

Zelela sam da sto duze ostanem kod kuce, i u bolnicu odem samo da beba izadje na svet. Nazalost, kao prvorotka sam totalno promasila u proceni, i u porodiliste umesto u "photo finish" fazi - dosla sa jos uvek potpuno zatvorenim grlicem :-P :)

Dan je bio divan, prolecni, bila sam jedina u sali gde su inace smestene porodilje koje su pocele da se poradjaju. Tu sam boravila od 6 ujutru, do oko 16h.

Zahvaljujuci citanju, yogi na koju sam isla u trudnoci, svaku kontrakciju sam docekala maksimalno opustenog tela i uma. Bila sam svesna da je svakak kontrakcija - iako intenizvna - zapravo korak blize tome da vidim svoju bebu.

Puno sam setala, radila kukovim napred-nazad, i ponekad ukrug kada bi dosle kontrakcije jer mi je to ublazalo bolove koji su se prostirali u donjem delu ledja i nalikovali na menstrualne.

Hodanje mi je ublazavalo intenzitet kontrakcija, a verujem i pospesilo spustanje bebe nadole.

Imala sam srece da je babica koja je bila dezurna tog dana divna i prijatna zena.

Izmedju kontrakcija sam cak i spavala na boku.

Kada sam se otvorila oko 5 cm, pozvali smo mog muza koji je trealo da prisustvuje porodjaju i lakara i presla sam u sobu za porodjaj.

Moja zelja je bila sa mogu da se porodim cetvoronoske, ili stojeci - ii vec u polozaju koji mi bude bilo prijatno da zauzem.

Nazalost, to je kompromis koji moj lekar nije mogao ili zeleo da napravi.

Izasao mi je u susret da ne koristimo nikakva sredstva za indukciju, niti epiduralnu anesteziju - pa je utoliko moj porodjaj bio prirodan.

Na zalost, lezala sam na porodjajnom stolu na ledjima da i se lepo ocitavao CTG - sto je meni bilo neprijatno i bolno (jos od sedmog meseca sam spavala iskljucivo na boku jer mi je bilo tesko da disem ako lezim na ledjima usled tezine ploda). Pored toga, secnuli su me, tj. izvrsili epiziotomiju za koju kazu da je bila nuzna, i ti savovi su me neprijano zatezali do desetog dana nakon porodjaja.

Nezavisno od tih neprijatnosti na samom kraju, tokom kontrakcija sam vodila razgovore sa svojom bebom, i uzdala se u njenu mudrost da krene u pravom trenutku, okrenuta kako treba i da ide tempom kojim treba. Radila sam i tehnike vizuelizacije zamiljajuci kako se moje telo otvara kao cvet i da je u njemu boja beba u svetlosti.

Bila sam pozitivna i verovala u svoje telo.

Moj porodjaj je bio predivno duhovno i intenzivno fizicko iskustvo.

Zelim da se svaki naredni put porodim prirodno, i uzdam se da cu bolje proceniti dokle treba da ostanem kod kuce da uzivam u ambijentu topline i poverenja, i prepustim se prirodi.

Preporucujem trudnicama i mamama da procitaju ovaj tekt: "Istina o rađanju, Laura Shanley" ovde: www.hug-bug.com/prirodan_porodjaj.html

Ova zena je rodila cetvoro dece - sve sama i sve kod kuce. Pritom, svaki porodjaj je imao neku specificnost koja bi u bolnicama bila prepoznata kao komplikacija i ko zna kakvim bi intervencijama Laura bila podvrgnuta (naprimer, obmotana pupcana vrpca oko bebinog vrata, beba okrnuta nogicama na dole i slicno). Ipak, porodila se prirodnim putem i sve je proslo u najboljem redu. Apsolutno treba procitati! Ovaj tekst otvara vidike, i podstice znatizelju da se istrazuje dalje. Hvala dvema mamama, Natasi i Jeleni, sto su prevele ovaj tekst sa engleskog i ucinila ga dostupnim siroj publici!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Ne okrecem ja oci od istine, naprotiv. Zainteresovano sam slusala sva iskustva

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Sve zavisi kako ko podnosi bol.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Imam 21 godinu, moja trudnoća je bila planirana i zaista savršena! Ništa mi nije bilo teško, bila sam veoma aktivna, čak sam i krečila 5 dana pred porođaj sa stmakom do zuba. Jedva sam čekala porođaj, spremala se za taj trenutak i radovala se terminu. Nisam imala ni mrvu straha :)

Odlučila sam se za porodilište ''Dr. Dragiša Mišović'' jer je malo, novo i zaista uvek hvaljeno. Porodila sam se u septembru 2009.

Preko kuma upoznala sam dr. Rajka Nikitovića. U sedmom mesecu (24.06.) otišla sam na pregled kod njega u porodilište, bio je divan prema meni, uradio mi ultrazvuk i rekao da se vidimo za mesec dana sa rezultatima krvne slike i urinokulture. Međutim zbog ličnih obaveza, kasnije i doktorovih nismo se videli sve do 10.09. a to je bilo 2 dana pre mog termina.

10.09. sam došla na dogovoreni pregled, rađen mi je ultrazvuk i vaginalni pregled, otvorena jedva 2 prsta. Donela sam viski to veče što je dotični doktor dočekao sa osmehom od uva do uva. Rekao mi je da će porođaj krenuti u toku noći ili najkasnije ujutru, da je on dežuran tu noć i ako ne dođem u toku noći primiće me njegova koleginica, koju će on obavestiti ujutru. Dao mi je njen broj telefona i poslao me kući.

Tri sata kasnije imala sam bolove na 5 minuta, srednje jačine. Malo sam i prokrvarila pa smo se uputili u porodilište jer nisam bila sigurna da li je od pregleda ili je nešto drugo u pitanju.

Dočekao me je Nikitović, uradio ultrazvuk, CTG i vaginalni, otvorena i dalje 2 prsta. Ostajem u porodilištu! :)

S obzirom da analize za epidural nisu bile gotove Nikitović je obećao da ću ga dobiti u svakom slučaju i da će mi uraditi nove tu u bolnici. Sve je to bila jedna slatka laž.

Uradili su mi pripreme za porođaj, stavili me u salu, prikačili na CTG, rekli da čekam i svi otišli. To je bilo oko 1 posle ponoći. U 3 sata se pojavljuje Nikitović, ja jedva četiri prsta otvorena, buši mi vodenjak i citiram njegove reči ''da bi sa tim završili što pre'', dobijam indukciju i opet ostajem sama ali ovaj put uz reči da će do 6 sve biti gotovo. Super! Bar će kratko trajati! Ali, ne leži vraže, ja u 6 ujutru otvorena tek 4 prsta i pojačavaju indukciju, ostavljaju me i odlaze sa rečima ''biće gotovo do 8''. U 8 situacija ista, 4 prsta i opet jača indukcija. Ja od bušenja vodenjaka imam nesnosne bolove na nepuna 2 minuta a indukcija na maksimumu. Kapilari oko očiju ispucali, žedna, gladna, modra, dobijam ubrzano lupanje srca, daju mi infuziju, glukozu, bensedin, kače aparat za pritisak, za merenje pulsa i ostavljaju me opet. Molim za carski rez na svoju odgovornost već satima ili za epidural, međutim Nikitović je na to rekao ''pa gde ću sad da spremam salu, ajde lezi tu i ćuti. toliko se žena porodilo, a ti se sad prenemažeš''.

Moram da napomenem da me niko nije obilazio i da sam sestre i babice dozivala tako što malo pomerim CTG sa stomaka da bi zapištao, jedino su me tako registrovali.

Dr. Nikitović je završio smenu i došao kod mene, kako je rekao ''da se pozdravimo'' i uz reči (citiram) ''majka ja sad idem jer mi je smena gotova, ostavljam vas koleginici, samo da vi i beba budete dobro, a o tarifi ćemo kasnije'' i odlazi. Moram biti iskrena, nakon takve noći jedino bih platila njegovu sahranu!

Polako gubim svest, osećam kako mi celo telo trne, dobijam groznicu, vrtoglavicu, bol se penje uz leđa, glava mi pulsira a pritisak visok.

Beba je po ultrazvuku bila 3500g, ali naravno, doktor je pogrešio.

U 11 prepodne (11.09.) slučajno nailazi neki anesteziolog koji je trenutno besposlen pa je došao da popije kaficu sa ekipom iz rađaone. Zatiče mene samu na stolu, vidi da sam u polusvesnom stanju, da drhtim i previjam se u toku kontrakcija koje nezamislivo dugo traju, oko jednog minuta, nekad i minut i po. Pogledao je istoriju porođaja i pozvao sestru da me pregleda, još uvek otvorena 4 prsta nema pomaka. Anesteziolog me pita da li želim epidural na šta odgovaram potvrdno, ali neka babica, doktorka ili šta je već upada kao kauboj u salu i počinje da likuje kako nemam analize za epi i neću ga ni dobiti i nasmeje se cinično. Anesteziolog se okrenuo ka sestrama i počeo bukvalno da se dere na njih, citiram ''Kakvo je ovo ponašanje? Jer hoćete da vam majka i dete umru na stolu? Boli ste je 5 puta za krvnu grupu samo zato što ne stoji ime istog roditeljima na rezultatima i ličnoj karti, a niste mogli jednu epruvetu da pošaljete za anesteziju? Pobogu ovo je bolnica, a ne kokošinjac! Pogledajte na šta vam porodilja liči, ona je pred hitnim carskim rezom, jer vi vidite da je dete krupno i da postoji mogućnost da se zaglavi?"

Zatim mi je u roku od 2 sekunde izvađena krv i dobila sam da potpišem nešto za epi, verovatno da ga uzimam na svoju odgovornost, nisam sigurna zaista.

Tog trenutka kada sam dobila anesteziju bolovi su nestali, savladao me umor i odspavala sam dobra 2 sata na stolu.

U pola 1 posle podne otvorena 8 prstiju, anesteziolog sve vreme pored mene, ko da je on babica. U 13:15 mi smanjuje epidural da bi pravilno osetila napone, u 13:45 počinjem da se napinjem u prazno da bi spustila bebu, otvorena i dalje 8 prstiju.

U 14:10 rodio se moj dečak, težak 4 kilograma, hvala bogu živ i zdrav, ali malo umoran od svega. Toliko sam bila izgubljena da je sve što sam uspela da mu kažem bilo 'hej', nije mi ni došlo do mozga da sam se porodila, da je to moje dete, da sam sada majka. Bila sam istraumirana i preplašena celu noć, plašeći se za život svog deteta, želela sam i da umrem ako treba samo da bi se on što pre rodio i da se ne bi mučio. Njega su uzeli da spreme, a meni dali telefon da javim mužu.

Dok ga je ona sestra ili ne znam ni ja šta je merila i dok je diktirala mere, stigla je i do ocene uz komentar, citiram ''9od 10, zato što ima neodgovornu majku''.

2 sata sam ležala u hodniku ispred sale, sestra koja radi na prijemu je pustila mog muža u rađaonu da nas vidi i beskrajno joj hvala na tome!!

Osoblje na odelenju je divno zaista, sobe čiste, sa kupatilom i toplom vodom, posteljine i spavaćice možete uzeti kad god vam zatrebaju bez problema.

Ipak, iako smo oboje bili dobro, mene za porođaj vezuje velika trauma i strah i od nekadašnje želje da imam četvoro dece došla sam do toga da ću imati samo ovo dete. Plašim se nove trudnoće i porođaja više nego ičega na svetu. Možda, ali MOŽDA ću jednom ponovo poželeti da imam dete, ali to se može desiti tek nakon što pronađem doktora koji će pristati da me porodi na carski.

Dr. Nikitović, ako ga uopšte mogu nazvati doktorom, me nije obišao ni jednom, ali zato babice, studentkinje, anesteziolog i jedna higijeničarka Ana koja je radila tu noć kada sam primljena jesu.

Moj savet je svim budućim majkama da se dobro raspitaju o doktoru koji će ih poroditi. Ja sam o Nikitoviću već pročitala neke negativne stvari na sajtu majkahrabrost.com i pomislila sam da možda i nije toliko bezobziran, ali gadno sam se prevarila.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Stvarno ima jezivih slucajeva... I zao mi je sto bilo koja zena mora da prodje kroz takav pakao. U takvim situacijama samo pomisao na bebu daje dovoljno snage da majka ne poludi.

Doktori (pojedini, cast izuzecima) se ponasaju kao da su izmislili svijet, pricaju samo najbolje dok ne dodje do momenta da se pokazu na djelu. A pare mogu uzeti, to im nije problem!

Ne znam sta me ceka, kod nas u bolnici i ne mogu znati ko ce me poroditi, jer poradja doktor koji se zadesi u smjeni, mozda bih od svoje doktorke i mogla traziti da prisustvuje porodjaju, ali koliko bi mi to pomoglo (i koliko bi me kostalo), stvarno ne znam.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Ispričajte budućim majkama vaša iskustva o prirodnom porođaju. Gde ste se porodili i kako ste se osećali nakon porođaja, da li vam je prvi porođaj bio lakši.

Ukoliko želite da pročitate sve o fazama porođaja kliknite ovde

Bicu kratka i jasna...iako sam na porodjaju i pukla i secena ...definitivno cu se i sa drugim poradjati prirodnim putem ...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Prvi porodjaj težak i dug..beba krupna 4, 5 kg..ja sečena..ali neponovljivo iskustvo kada prvi put ugledate vašu bebu, dodirnete je...ma sve tegobe se zaborave..I ovaj put ću se sigurno poroditi prirodnim putem :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Zasto bih se ljutila? Misljenja su razlicita, kao i iskustva. Ja stvarno znam zene koje nisu mogle da hodaju posle prirodnog po dve nedelje. Zrtvovacu ta tri dana oporavka u bolnici, za ko zna koliko sati poradjanja-niko ne moze da mi obeca da cu brzo da se porodim. Sve je stvar izbora i hvala Bogu da najzad imamo mogucnost biranja kao npr. epidural i carski. Davno je proslo vreme nasih baba i majki. Vidis, priroda nekad nije tako dobra prema svima. Sve u svemu, imala sam jedan period jako, jako bolne menstruacije, gde mi ni lekovi nisu pomagali. Ne zelim nikad da osetim takvu vrstu bola koju nisam mogla da kontrolisem, a kamoli da zamislim da se u tim trenucima poradjam i saradjujem.

Ja sam se porodila carskim pre 4 meseca i prosla ODLICNO :D Hodala sam normalno vec 3 dan,brzo i lako sam se oporavila,porodjaj mi je bio skoro pa bezbolan,rana mi je skroz nisko,ispod bikini zone tako da se ne vidi u kupacem :D Uglavnom sve je to individualno,nema pravila.Neko super podnese carski,neko ne.Neko odlicno prodje na prirodnom porodjaju,a neko nagrabusi nacisto.Ja i sa drugim detetom definitivno ponovo idem na carski ali moje iskustvo je pozitivno pa zbog toga :D

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Porodila sam se 25.10.2009. u Krusevcu,dan pre termina.To vece imali smo goste,skoro da nista nisam osecala osim sto mi je malo bilo teze da sedim.Dvadesetak minuta posto su gosti otisli negde oko 1h posle ponoci poceli su bolovi,koje ja nisam ozbiljno shvatila,ziva nisam htela u porodiliste,pokusavala sam da igram igricu,ali me mesto nije drzalo.Muz me je uporno nagovarao da idemo,e sad meni je bilo cudno sto su kontrakcije nekako odmah bile na 3 minuta pa sam sve pricala da to nije to.Posle 2 sata ipak sam pristala da odem u porodiliste.Stigli smo,tamo su me smestili,vodenjak je ubrzo puko,rekli su mi da ih yovem kad osetim napone,e sad malo je falilo da se porodim u hodniku,cim sam se popela na krevet bilo je gotovo,konacno sam ugledala mog malog decaka.Znaci od kad sam dosla u porodiliste za 1h sam se porodila,laksi porodjaj nisam mogla da zamislim,ni bolovi nisu bili jaki,a i sve je brzo proslo,to bi svakoj zeni pozelela.Jedino sto se ogi malo nagutao plodove vode pa me je uplasio,bio je dva dana u inkubatoru,ali se hvala Bogu brzo oporavio i sada je zdrava i vesela beba.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Porodila sam se 25.10.2009. u Krusevcu,dan pre termina.To vece imali smo goste,skoro da nista nisam osecala osim sto mi je malo bilo teze da sedim.Dvadesetak minuta posto su gosti otisli negde oko 1h posle ponoci poceli su bolovi,koje ja nisam ozbiljno shvatila,ziva nisam htela u porodiliste,pokusavala sam da igram igricu,ali me mesto nije drzalo.Muz me je uporno nagovarao da idemo,e sad meni je bilo cudno sto su kontrakcije nekako odmah bile na 3 minuta pa sam sve pricala da to nije to.Posle 2 sata ipak sam pristala da odem u porodiliste.Stigli smo,tamo su me smestili,vodenjak je ubrzo puko,rekli su mi da ih yovem kad osetim napone,e sad malo je falilo da se porodim u hodniku,cim sam se popela na krevet bilo je gotovo,konacno sam ugledala mog malog decaka.Znaci od kad sam dosla u porodiliste za 1h sam se porodila,laksi porodjaj nisam mogla da zamislim,ni bolovi nisu bili jaki,a i sve je brzo proslo,to bi svakoj zeni pozelela.Jedino sto se ogi malo nagutao plodove vode pa me je uplasio,bio je dva dana u inkubatoru,ali se hvala Bogu brzo oporavio i sada je zdrava i vesela beba.

Šta reći..osim.. blago tebi..nadam se da ću ja biti bolje sreće ovoga puta :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Ja sam se porodila 2007god.Bolovi su krenuli oko pola sest ujutru(da napomenem da sam bila u 34-toj nedelji)ja sam trpela i nije mi ni padalo napamet da gledam na sat na koliko su kontrakcije vec sam sebe ubedjivala da mi nije nista.Muz me je jedva nagovorio oko pola osam da odemo u porodiliste.Pregledala me je doktorka i rekla "ti si u toku dana gotova"ja u soku nisam ni znala da cu se poroditi jer sam jos uvek u 8 mesecu.Odvodi me u porodjajnu salu ukljucuju ctg i tu me ostavlja.Dolazi drugi doktor do mog muza i kaze;"Znate sada sam vam pregledao zenu(nije me pregledao nego laze,slozio je pricu)bice to tezak porodjaj,ona je u 8 mesecu a bebi je obmotana pupcana vrpca oko glave(laze,nije tacno),potrudicu se da to prodje najbolje sto moze.Kada je krenuo okrenuo se ka mom muzu i rekao:"ako mislite viski i to..nemojte bolje nesto konkretno.Naravno moj muz preplasen od ovih reci izvadi sve sto je imao u novcaniku.Ja sam se porodila u pola dva popodne bez ikakvih komplikacija,Nadja je rodjena sa 3kg.jedino je morala 2 dana biti u inkubatoru zbog pluca.Medjutim sa bebom je je bilo sve u redu a doktor je mom muzu saopstio:"Cestitam dobili ste cerku valjda ce biti dobro ne znam videcemo" da bi se valjda povadio sto je uzeo pare.Moj muz je plakao celo posle podne i nije ni znao da li da slavi dok ja nisam saznala sta se kuci desava i objasnila mu sve.Znaci katastrofa.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Napravite nalog ili se prijavite da biste odgovorili

You need to be a member in order to leave a comment

Napravite nalog

Postanite član/ica Bebac porodice i uključite se u diskusije na forumu.


Napravite novi nalog

Prijavite se

Već imate nalog na Bebac forumu? Prijavite se ovde.


Prijavite se

  • Članovi/članice na temi   0 članova

    No registered users viewing this page.



  • Postovi

    • Test za utvrđivanje trudnoće
      Započeo/la Breskvica123 · Objavljeno
      Devojke molim Vas za pomoc.  Da li je ovo pozitivan test jer je druga linija dosta bledja, kasni mi vec 5 dana, uradila sam test 2 dana posle kasnjenja i bila je bledja od ove ali posle 10 minuta, a sada kada sam ponovila test odmah posle 2-3 minuta mi je pokazalo drugu jako svetlu crticu kao sto mozete videti na slici. Mnogo Vam hvala na odgovoru. 
    • VTO - procesi
      Započeo/la testic · Objavljeno
      Imaaaa.... Vec nekoliko dana razmisljam o ovome. Pre 5 godina bilasam deo ove price, ne znate koliko mi je pomoglo. Tu podrsku, razumevanje i optimizam mogla sam samo ovde da dobijem. Iako su svi iz moje okoline bili divni prema meni ovo je bio moj kutak. Nije mi bilo tesko da citam sve sto drugi pisu. Ako ima jos zena koje se pripremaju za vto zaista bi bilo divno da ovde razmenimo iskustva. 
    • Beta HCG
      Započeo/la Jecka.p · Objavljeno
      Drage dame, da li je neka od vas imala situaciju da je beta hcg iz krvi 11 na 12 dan posle ovulacije bila negativna a da je kasnije ipak ustanovljena  trudnoća? Naime, folikul je pukao u petak (26-og marta uveče), danas 07.04. Rađena beta manja od 0,1. Znači nema trudnoće. Jedino što mi je čudno što me od prošle nedelje bole grudi i što me pre par dana žigao stomak. Imala sam osećaj da je to to. Pa me zanimaju iskustva ako je neko imao slično? Hvala!
    • Čekamo plusiće
      Započeo/la anonimna2606 · Objavljeno
      Lijepi pozdrav svima, imam jedno pitanje vezano za planiranje trudnoće nakon kontracepcijskih tableta. Godinu i pol dana uzimala sam Belaru, 04.03., dobila sam menzes i prestala sam sa uzimanjem tableta, 09.03., kada bi trebala krenuti sa novom kutijom.
      Cijeli treći mjesec imali smo odnose gotovo svaki dan bez zaštite, i 01.04. sam dobila menzes (ciklus 27 dana), inače pod tabletama su ciklusi bili 28 dana.
      Ima li netko iskustva koliko je optimalno vrijeme da se dogodi trudnoća nakon uzimanja kontracepcijskih tableta?
      Hvala unaprijed
    • Čekamo plusiće
      Započeo/la anonimna2606 · Objavljeno
      Lijepi pozdrav svima, imam jedno pitanje vezano za planiranje trudnoće nakon kontracepcijskih tableta. Godinu i pol dana uzimala sam Belaru, 04.03., dobila sam menzes i prestala sam sa uzimanjem tableta, 09.03., kada bi trebala krenuti sa novom kutijom.
      Cijeli treći mjesec imali smo odnose gotovo svaki dan bez zaštite, i 01.04. sam dobila menzes (ciklus 27 dana), inače pod tabletama su ciklusi bili 28 dana.
      Ima li netko iskustva koliko je optimalno vrijeme da se dogodi trudnoća nakon uzimanja kontracepcijskih tableta?
      Hvala unaprijed
  • Teme

  • Ko je online? (See full list)

    There are no registered users currently online