Prirodni porođaj

odgovora

Objavljeno

Moje iskustvo: Porodila sam se u novembru 2009.god. u porodilistu u Novom Sadu. Tokom prvog i drugog trimestra sam iskljucivo bila za carski rez, jer sam imala strah od prirodnog porodjaja. Uz savete lekara i pripremu za porodjaj u skolici za trudnice, oslobodila sam se straha i odlucila da bez epiduralne anestezije, potpuno prirodnim putem rodim svoju bebu. Termin mi je prosao, beba nije htela napolje i primljena sam na odeljenje patologije, kako bi pratili moje stanje. Dva dana sam lezala na odeljenju bez ikakvih znakova porodjaja. Zatim u nedelju ceo dan kao da sam osecala blage kontrakcije koje su se javljale na svakih 20-ak minuta. Ali mislila sam da to nije to. Kako je vece stizalo kontrakcije su pocele da se javljuju sve cesce da bi na kraju pocele da se javljaju na 5 minuta. Dezurna sestra mi je rekla da se javim kad osetim kontrakcije na 5 min. Tako sam i uradila. I kako sam ustala iz kreveta da bih se javila sestri tako mi je pukao vodenjak. Odmah su me pregledali i poslali u porodjajnu salu. Bila je ponoc. Posle jos jednog pregleda prikljucili su me na indukciju jer sam se sporo otvarala. Oko 3 sata sam bila prikljucena na indukciju. U pocetku su bolovi bili tek nesto jaci neko kako sam navikla na menstrualne bolove, a kako se porodjaj priblizavao kraju tako su kontrakcije postale jake da je bilo tesko izdrzati. Uspela sam da predisem sve kontrakcije i napone. Nije bilo lako, ali kad ste svesni da vas jos par minuta deli do dolaska na svet vase bebe sve se moze i sve se prezivi. Najgore od svega sam podnela preglede babice i doktora koji su bili zaista grubi. Mislim da sam lakse podnela kontrakcije. Posle 4, 5 sata prebacena sam na porodjajni sto. Babica je dva puta pritisla moj stomak kako bi mi pomogla da se porodim. Radjena mi je epiziotomija. Usivanje je vise bolelo nego sam porodjaj. Ali prezivela sam. Rodila sam predivnu devojcicu. Jos dva sata sam lezala na porodjajnom stolu, uglavnom budila drage ljude telefonom, obzirom da je bilo 5 sati ujutru i javljala im radosnu vest. Nakon dva sata prebacene smo na odeljenje. Rana od epiziotomije me je jako bolela, skoro da nisam mogla da se krecem. Morala sam. Hvala Bogu sve je bilo u redu i odmah sutradan smo pustene kuci. Dve nedelje je trajao oporavak od porodjaja. Imala sam bezuslovnu pomoc moje majke kojoj se do neba zahvaljujem, ne bih mogla bez nje. Hvala ti majko!!! Prvih mesec dana samo sam vikala da ako ostanem ponovo trudna nikada se vise necu poradjati prirodnim putem. Mozda se mnogi ne slazu sa mnom ali sam porodjaj za mene nije predstavljao lepo iskustvo. Mnogo je lepse, dirljivije, jedinstveno kad ugledate bebu i kad je prvi put dodirnete, osetite, poljubite. Ali dobro, to je druga tema. Sve je individualno, nekom vise prija prirodni porodja nekom carski rez. Ali ipak najbitnija je beba.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Draga Bianka,

Ja sam se porodila pre 15 meseci u Višegradskoj, ni moje iskustvo nije baš najbolje. U šestom mesecu sam imala preteći spontani, bila na tokolizi, stavili mi serklaž, odležala kući do devetog sa sve Utrogestanima i Partusistenima...

Porodila sam se 15 dana ranije, i to mi je bio zakazan porođaj. Skinuli mi serklaž ( sestra je bila toliko "nežna" da sam se za malo onesvestila) a to što mi je radio moj dr nisam ni osetila, probili mi vodenjak i uključili indukciju. To je bilo oko pola 12. U 14 su mi dali epidural (zahvaljujući mom dr) koji nije delovao...utrnula jedan strana, sruga nije...jedva me uboli , uspeli da uđu u kanal tek iz četvrtog puta... U 15:45 su uleteli da me porađaju. Pritom mi je pametan anesteziolog rekao da ležim na boku i da kad god osetim napon da se malo napinjem...tako da mi se beba zaglavila. U 16.15 ja sam rodila moju devojčicu koja je bila skroz modra, meni je stomak bio odran koliko su pritiskali po njemu, imala sam srednje veliku epizotomiju... Oporavila sam se za 7 dana, potpuno za nekih 15.

Na moje pitanje o epiduralu i šta bi sa njim ja sam dobila odgovor da sa mojom kičmom nije nešto u redu a kasnije sam saznala da sa anesteziologom nije nešto u redu... U Višegradskoj imaju jako loše anesteziologe, ja znam samo za jednog da je dobar. Drugarica se porađala u decembru i dala 20.000 ali opet nije imala dobrog anesteziologa i napatila se. A ti da pozoveš tog dobrog da dođe van smene treba da daš još 20.000.

Elem, mom dr svaka čast, stvarno je super dr. ali... Mene očekuje porođaj u maju sa drugim detetom, od početka insistiram na carkom rezu jer ne želim da dam 20.000 ni za šta a da dajem 40.000 ne pada mi napamet.Razmišljala sam da prođem što bezbolnije. Što se porađaj više bliži ja se više dvoumim oko carskog, jer ne želim da ležim u bolnici 5 dana i da se duže oporavljam..Slušajući iskustva mojih prijateljica koje su se porodile sa epiduralom u Narodnog Fronta ili nekoj dr bolnici, ja se pitam zašto se meni to desilo...One sve imaju divna iskustva. Tako da sam se raspitala, otišla na pregled u DRagiše Mišovića i tamo ću se poroditi...ništa se ne plaća, uslovi su fantastični, anesteziolozi su im dobri (ispostavilo se da jednog odlično znam)... Jedini "minus" im je bebi frendli program ali tu ću "muku" izdržati :))

Da se razumemo, nisu u pitanju novci, već da ti za taj novac ne dobiješ ništa. Posle porođaja sledi veliki izveštaj i upoređivanje pa vi vidita šta vam je činiti. Ja bih bila najsrećnija da mogu da odem na porođaj kao neke žene i da rodim kao od šale, ali imam snižen prag nadražaja i mene sve živo boli, pa želim da mi se olakša. Moje dete volim najviše na svetu, evo stiže i drugo ali ništa nisam zaboravila. Svu sam bol upamtila. Da je vredelo, vredelo je ali ja bih ako može to malo lakše :))))

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Porodila sam se u novembru 2008 godine u Novom Sadu. Trudnoću sam vodila privatno, u Betaniji nisam nikad pre toga bila, a svega sam se naslušala. Na jednom rutinskom CTG-u nešto nije bilo kako treba i moja dr (koja naravno radi u porodilištu) me je najavila da ću doći. Otišla sam, tamo su me pregledali, pošto sam bila otvorena 4 prsta zadržali su me. Zadesio me vikend koji je bio užasno dosadan, ništa mi se nije dešavalo i ja sam misila da će me u ponedeljak posle vizite pustiti kući. Kad, u ponedeljak ja otvorena 6 prstiju i poslaše me odmah u porođajnu salu. Iako sam bila izuzetan opitimista sve vreme, tad mi je nastupila prava blokada. Odmah su me sredili, prokinuli vodenjak i priključili na indukciju. Na početku nije bolelo, ali .... Kad je počelo, ja sam mislila da neću preživeti. Išla sam u školicu za trudnice, ali što se tiče disanja, ništa mi nije pomoglo. Babica je došla i pitala me da li imam napone i poslala dr da me pogleda. Bili su sumnjičavi, ali ja sam posle samo sat vremena bila skroz otvorena. Vikala sam da hoću na carski, a oni su me bodrili da imam porođaj snova i da će sve biti gotovo za 10tak minuta. Tako je bilo. Nisam baš sarađivala sa babicom, ali svi su me podržavali. Na kraju je sve prošlo super. I na odelenju je sve bilo ok, jedina moja primedba je na broj pedijatrijskih sestara, ali... Porođaj mi je bio strava, ali ipak mi nije svejedno kad pomislim na drugi put! :blink:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Citam sva vasa iskustva i pitam se ko je ovde lud :blink:

Vecina vas pise da je porodjaj super, nista ne boli, fantasticno...

Razumem da ne treba zastrasivati prvorotke, ali da se razumemo PORODJAJ BOLI, TACKA!!!

Evo mog iskustva:

Na otprilike 2 nedelje pred porodjaj pocela sam da odlazim svaki dan na CTG u Visegradsku. Pet dana pred termin kazu mi nije vam dobar CTG hajde pojedite nesto slatko, prosetajte, pa dodjite za 2 sata. Urade ga ponovo ali opet nije valjao, pa kazu, "Posto ste iz Beograda, da vas ne bismo sad primali hajde dodjite uvece u 8 ponovo". I tako se ja ceo dan setkam, pritom apsolutno nista ne osecam. CTG u 8 je ponovo bio los pa dr rece hajde da vas pregledam. Kad je rekla "Odlicno otvoreni ste 4 prsta hajdemo u porodiliste", nisam mogla da verujem. Pripema, smestena u boks, prikljucen ctg, ja i dalje nista ne osecam. Trazila sam epidural ali ga ne dobih jer navodno nisu u porodilistu u tom momentu imali komprese (?!?!). Mislim da je bilo oko 22 h kad su mi probusili vodenjak a kontrakcije su pocele u 23. Prvo slabije ali ceste da bi oko ponoci vec bile jezive. Ja nisam panicar niti mamina maza, ali ono sto sam tad dozivela bilo je jezivo, pri kraju sam u toku kontrakcije (maltene stalno) cimala sipku na krevetu da ne bih cupala svoju kosu. Kada sam osetila prvi napon pomislila sam ovo znaci da ce uskoro biti gotovo. Slusala sam babicu i napinjala sam se iz sve snage, ali sam imala utisak da cu eksplodirati. Samo sam zelela da se sve zavrsi. Kada je moj bebac konacno izasao, kroz glavu mi je prolazilo samo gotovo je, gotovo je, vise ne boli...

Bebac je bio 3500 gr tezak i 52 dug, mene su malo secnuli i potom mi dali lokalnu anesteziju pre usivanja, ali sam posle nadrljala. Posle 7 dana revizija, pa obilno krvarenje, padanje u nesvest, intenzivna nega... Sve u svemu ostali smo u bolnici 12 dana.

A ovako je bilo drugi put: oko 16 h ja kazem muzu kako me nesto bolucka stomak i kako mi prija da lezim. Bilo je 10 dana do termina On kaze hajdemo u bolnicu, ali ja ni da cujem, sve mislim ma nije to, samo sam se premorila. U 18 h pocinju ozbiljni bolovi i mi se uputimo u bolnicu, zajedno sa mojim malcem koji je tada imao nepune 2 god. Cekala sam ispred prijemne ambulante ali vec nisam mogla da sedim. Dr rece odlican nalaz otvoreni ste 7 prstiju hajdete brzo u porodiliste. Obavljena je priprema, ali sam ostala jos malo u toj prostoriji i tada sam imala prilike da se uverim koliko je lakse kada mozes da setas u toku kontrakcije, lakse je nego lezati. Kada sam smestena u boks, muzika svira, ja pevusim i trudim se da mislim na neke druge stvari, a kontrakcije su jos bile podnosljive. E onda mi probusise vodenjak i tada dobih jednu od onih jezivih kontrakcija. Vec sam pomislila o Boze evo pocinje onaj pakao, ali na moji srecu tada osetih vec prvi napon. Nisam mogla da verujem da ce se tako brzo zavrsiti. I posle nekoliko napona bebica je bila napolju, 3500, 52, a nisu me ni sekli zahvaljujuci babici. I jos bih nesto da spomenem, kontrakcije bole, ali porodjaj PECE, i to nije samo moje iskustvo. Sto bi moja sestra rekla, drugi porodjaj isto boli samo krace traje. Ali svakako je bio mnogo laksi, i tada sam sa radoscu gledala svoju bebicu.

Sada sam u 8 mesecu i posle dva decaka ocekujemo curicu :D

Prema tome, porodjaj je jedna grozna stvar (s moje tacke gledista) koja se moze izdrzati i preziveti jer se isplati. Nema veceg uzivanja od dojenja svojeg malisana.

Nadam se da cu i ja mozda doziveti jedan od tih BEZBOLNIH porodjaja :D

P.S. Kada ce prestati da nas usivaju nazivo (drugi put nije bilo anestezije :( ). Kada nas boli glava popijemo lek, kod zubara se moze dobiti anestezija, a ovde nas bodu ko zivotinje, postoji li opravdani razlog za to !!!!!!!!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Pa naravno da BOLI! Mene je bolelo, ja sam mislila da neću preživeti. Još mi se zaista sve nekako brzo izdešavalo, sva sam se šokirala.

Sada se ne sećam bola, ali se sećam da sam razmišljala u tom momentu da je neizdrživo, da zaista neću preživeti i zato sam molila babicu i dr da me pošalju na carski.

Bol je individualna stvar i svako ga podnosi drugačije!

Što se tiče ušivanja, ja nisam ništa osetila, valjda što sam se tako šokirala.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Citam sva vasa iskustva i pitam se ko je ovde lud :blink:

Vecina vas pise da je porodjaj super, nista ne boli, fantasticno...

Razumem da ne treba zastrasivati prvorotke, ali da se razumemo PORODJAJ BOLI, TACKA!!!

Evo mog iskustva:

Na otprilike 2 nedelje pred porodjaj pocela sam da odlazim svaki dan na CTG u Visegradsku. Pet dana pred termin kazu mi nije vam dobar CTG hajde pojedite nesto slatko, prosetajte, pa dodjite za 2 sata. Urade ga ponovo ali opet nije valjao, pa kazu, "Posto ste iz Beograda, da vas ne bismo sad primali hajde dodjite uvece u 8 ponovo". I tako se ja ceo dan setkam, pritom apsolutno nista ne osecam. CTG u 8 je ponovo bio los pa dr rece hajde da vas pregledam. Kad je rekla "Odlicno otvoreni ste 4 prsta hajdemo u porodiliste", nisam mogla da verujem. Pripema, smestena u boks, prikljucen ctg, ja i dalje nista ne osecam. Trazila sam epidural ali ga ne dobih jer navodno nisu u porodilistu u tom momentu imali komprese (?!?!). Mislim da je bilo oko 22 h kad su mi probusili vodenjak a kontrakcije su pocele u 23. Prvo slabije ali ceste da bi oko ponoci vec bile jezive. Ja nisam panicar niti mamina maza, ali ono sto sam tad dozivela bilo je jezivo, pri kraju sam u toku kontrakcije (maltene stalno) cimala sipku na krevetu da ne bih cupala svoju kosu. Kada sam osetila prvi napon pomislila sam ovo znaci da ce uskoro biti gotovo. Slusala sam babicu i napinjala sam se iz sve snage, ali sam imala utisak da cu eksplodirati. Samo sam zelela da se sve zavrsi. Kada je moj bebac konacno izasao, kroz glavu mi je prolazilo samo gotovo je, gotovo je, vise ne boli...

Bebac je bio 3500 gr tezak i 52 dug, mene su malo secnuli i potom mi dali lokalnu anesteziju pre usivanja, ali sam posle nadrljala. Posle 7 dana revizija, pa obilno krvarenje, padanje u nesvest, intenzivna nega... Sve u svemu ostali smo u bolnici 12 dana.

A ovako je bilo drugi put: oko 16 h ja kazem muzu kako me nesto bolucka stomak i kako mi prija da lezim. Bilo je 10 dana do termina On kaze hajdemo u bolnicu, ali ja ni da cujem, sve mislim ma nije to, samo sam se premorila. U 18 h pocinju ozbiljni bolovi i mi se uputimo u bolnicu, zajedno sa mojim malcem koji je tada imao nepune 2 god. Cekala sam ispred prijemne ambulante ali vec nisam mogla da sedim. Dr rece odlican nalaz otvoreni ste 7 prstiju hajdete brzo u porodiliste. Obavljena je priprema, ali sam ostala jos malo u toj prostoriji i tada sam imala prilike da se uverim koliko je lakse kada mozes da setas u toku kontrakcije, lakse je nego lezati. Kada sam smestena u boks, muzika svira, ja pevusim i trudim se da mislim na neke druge stvari, a kontrakcije su jos bile podnosljive. E onda mi probusise vodenjak i tada dobih jednu od onih jezivih kontrakcija. Vec sam pomislila o Boze evo pocinje onaj pakao, ali na moji srecu tada osetih vec prvi napon. Nisam mogla da verujem da ce se tako brzo zavrsiti. I posle nekoliko napona bebica je bila napolju, 3500, 52, a nisu me ni sekli zahvaljujuci babici. I jos bih nesto da spomenem, kontrakcije bole, ali porodjaj PECE, i to nije samo moje iskustvo. Sto bi moja sestra rekla, drugi porodjaj isto boli samo krace traje. Ali svakako je bio mnogo laksi, i tada sam sa radoscu gledala svoju bebicu.

Sada sam u 8 mesecu i posle dva decaka ocekujemo curicu :D

Prema tome, porodjaj je jedna grozna stvar (s moje tacke gledista) koja se moze izdrzati i preziveti jer se isplati. Nema veceg uzivanja od dojenja svojeg malisana.

Nadam se da cu i ja mozda doziveti jedan od tih BEZBOLNIH porodjaja :D

P.S. Kada ce prestati da nas usivaju nazivo (drugi put nije bilo anestezije :( ). Kada nas boli glava popijemo lek, kod zubara se moze dobiti anestezija, a ovde nas bodu ko zivotinje, postoji li opravdani razlog za to !!!!!!!!

E, to je to.. Ja ne kažem da porođaj ne vredi. Rodila sam jedno , evo ide i drugo ali kad m neko kaže da je sve zaboravio kad je uzeo svoju bebu unaručje...svaka joj čast! Ja nisam ništa zaboravila, evo ni posle 15 meseci. Ali da je vredelo, vredelo je!!

P.S. Baš mi je drago što ćete dobiti devojčicu posle dva dečaka. Čestitam!!!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Evo i mog iskustva. Porodila sam se 26 oktobra 2009 u KBC Zvezdara 2 dana posle termina...bila je nedelja i dr mi je par dan pre toga rekla da dodjem ujutru na pregled. i tako dodjoh ja na pregled a ona kaze ajde ti kuci neces ti jos, dodji ponovo u utorak...i tako vratim se ja kuci sva srecna, uh imam jos dva dana da uzivam kad oko 17:30h puce mi vodenjak...vise se uplasio moj muz nego ja...odlezala sam oko pola sata, istusirala se, spremila i nakon sati ipo od pucanja vodenjaka krenula sam u bolnicu. bolovi jos nisu poceli. isla sam na psihofizicku pripremu (koju od srca svim trudnicama preporucujem) tako da sam u glavi vec imala sliku kojim redosledom ce se sve odvijati. stignem ja u bolnicu a dr. me pita :Pa sta je sad opet :rolleyes: ? bila sam otvorena 3 prsta, presvukla se, pozdravila sa muzem i tada je sve pocelo...prvo klistiranje, tusiranje pa ctg da vide kako se kontrakcije odvijaju a od bolova jos nista mozda tek nesto pomalo, skoro da se i neoseti. nakon 20min ctg-a kazu i oni meni idi ti spavaj ti ces tek pered jutro tada je bilo oko 20:30h. odem ja u sobu,legnem i posle nekih pola sata pocelo je da boli...ne tako strasno ali sve jace i jace...na vezbama sam naucila da disem tako da sam kontrakcije uspesno savladala, bolele stvarno jesu mnogo ali disanje je pomoglo...nisam ni glas pustila dok su se u sali druge devojke drale sto je meni unelo vise panike nego sam bol...i dalje sam u sobi setkam se i disem jer je mnogo lakse setati a doktori dolaze da me pregledaju na svakih pola sta...oko ponoci sve devojke su se porodile, ostala sam ja sama, posto je bio vikend i dezurstvo doktori odose na spavanje a mene su prebacili u salu za porodjaj gde su o meni vodile racune dve divne babice...ja i dalje disem i pitam se ima li kraja...u tom trenutku mislila sam da se nikada nece zavrsiti i onda oko 02h bolovi su potpuno prestali, skroz sam se otvorila i poceli su naponi...tada bi sve bilo gotovo za 2 minuta (par puta se napnes i beba napolju :rolleyes: ) ali moj bebac se nije spustio u porodjani kanal tako da mi je trebalo mnogo duze da ga "izbacim", e tu je bilo malo frke jer sam ja nakon pola sata napinjanja izgubila snagu ali uz pomoc babica i dr. koja je gurala stomak bebac se rodio u 02:30h...3300gr, 54cm...sve u svemu od silnog mucenja pri kraju jedva sam cekala da zaspim i odmorim se tako da kada su mi ga stavili nakon porodjaja nisam imala snage da radujem...uglavnom mene je vise mucila rana nakon porodjaja nego sam porodjaj, bolela me je 3 nedelje katasrofalno, do suza...ali i to je proslo...sve u svemu porodja dodje i prodje a nasi mali andjeli ostaju sa nama da nam ulepsaju zivot... :lol:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Ehhh...samo kad se setim...

Prvi porodjaj - imala sam 19 godina i predivnu trudnocu ali mi je zato porodjaj bio pakao.Otisla sam u Betaniju u 4 ujutru da bi mi dali inekciju i infuziju i smestili me u sobu jer nisam bila otovrena...a kontrakcije redovne na 4min.U osam je isla vizita i rese oni da me pregledaju i posalju gore.Pregledali su me u 10 i kaze dr- otvorena je dva prsta ali se oseti bebina glavica saljite je gore.Odem ja gore i nakon svega onoga sto sledi prikljuce oni mene oko pola jedan na indukciju.U jedan sat je kraj prepodnevne smene,pregleda me dr i kaze ako se ne otvorim za sat vremena da me vrate dole...Moja sreca pa je naisla dr.Novakov koja je nadigla frku kad me je pregledala.Pojacaju mi indukciju,probuse vodenjak,daju jos dve inekcije...a meni kontrakcije idu non-stop bez prestanka.Tako je to trajalo do pola sest da bi ja sa dva prsta otovra isla da se porodim.Mucila sam se i ispucala,a na carski da me salju bilo je kasno.U jednom momentu sam cula doktoricin glas - moracemo vakuum aparat.Samo sam je pogledala i rekla - mogu ja to...i uspela sam.

Drugi porodjaj je bio pesma...otisla sam na pregled i posto sam pocela da se otvaram dr.Vuleta me ostavi da se porodim.Primili su me oko deset da bih se uz indukciju porodila posle pet posle podne.Bilo mi je super...setala sam hodnicima i imala izdrzljive bolove i lepo,normalno se porodila bez problema i secenja.

Treci...jos laksi...primili su me u osam i porodili u pola 11.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Ehhh...samo kad se setim...

Prvi porodjaj - imala sam 19 godina i predivnu trudnocu ali mi je zato porodjaj bio pakao.Otisla sam u Betaniju u 4 ujutru da bi mi dali inekciju i infuziju i smestili me u sobu jer nisam bila otovrena...a kontrakcije redovne na 4min.U osam je isla vizita i rese oni da me pregledaju i posalju gore.Pregledali su me u 10 i kaze dr- otvorena je dva prsta ali se oseti bebina glavica saljite je gore.Odem ja gore i nakon svega onoga sto sledi prikljuce oni mene oko pola jedan na indukciju.U jedan sat je kraj prepodnevne smene,pregleda me dr i kaze ako se ne otvorim za sat vremena da me vrate dole...Moja sreca pa je naisla dr.Novakov koja je nadigla frku kad me je pregledala.Pojacaju mi indukciju,probuse vodenjak,daju jos dve inekcije...a meni kontrakcije idu non-stop bez prestanka.Tako je to trajalo do pola sest da bi ja sa dva prsta otovra isla da se porodim.Mucila sam se i ispucala,a na carski da me salju bilo je kasno.U jednom momentu sam cula doktoricin glas - moracemo vakuum aparat.Samo sam je pogledala i rekla - mogu ja to...i uspela sam.

Drugi porodjaj je bio pesma...otisla sam na pregled i posto sam pocela da se otvaram dr.Vuleta me ostavi da se porodim.Primili su me oko deset da bih se uz indukciju porodila posle pet posle podne.Bilo mi je super...setala sam hodnicima i imala izdrzljive bolove i lepo,normalno se porodila bez problema i secenja.

Treci...jos laksi...primili su me u osam i porodili u pola 11.

He,he... i ja se nadam da ce treci biti najlaksi. Pogotovo sto mi je beba toliko nisko da sad moram da mirujem i na terapiji sam. :unsure: Treba da izdrzim do 9. meseca a onda cim se otvorim ona ce biti tu, bar se nadam :D

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Ja sam se porodila pre mesec dana u betaniji u Novom Sadu.Iako sam prvorotka svoj porođaj bih okarakterisala kao lak i brz porođaj.Kontrakcije su počele oko ponoći,ali sam ja sve do prijemne ambulante,gde sam stigla oko 7h,ubeđivala muža kako to nije to i da će mi se u betaniji smejati i vratiti me kući (moram da naglasim da sam prenela 6 dana pa me iznenadilo :D ).Naravno nisu mi se smejali i nisu me vratili kući.U predporođajnom sam ležala od 9 do 14h kada sam se i porodila.Drage buduće mame ona koja kaže da ne boli,laže.Nije strašno kako pričaju,još je gore.Kad krenu naponi jedino o čemu razmišljate je šta mi je sve ovo trebalo.Moj savet Vam je da obavezno idete u školu za trudnice.Sve što tamo naučite jako je korisno,pogotovo disanje.Predisati napone pravi je spas,i istina je da ako pravilno dišete možete spavati između napona,a to Vam daje dodatnu snagu da izdržite do samog porođaja.Kad stignete do porođajne sale to je lakši deo.Posle samo tri napona,moj Vladimir se rodio, 3700gr i 51cm.Bolove nisam zaboravila ni kada sam njega ugledala,ali to je sve prošlo.Posle toga tek sledi ono najgore.

Bili smo pet dana u betaniji jer je Vlada imao povišen CRP (ukazuje na neku infekciju).Bockali su ga svaki dan.Ja sam dobila upalu grudi i ragade,temperatura 38,6˚,nesmem da dojim a mleko nadolazi.Vladu dohranjuju a ja bacam mleko.I tu nije kraj.Na otpustu mi kažu da mu je kratka resica ispod jezika,mora da se seče.Došli smo kući,i posle tri dana otpadne pupak i počne da se stvara granulom,mora da se spaljuje.Sredimo mi i pupak i jezik i možemo da odahnemo.E nemože,vreme je za sor (pomogla nam je soda bikarbona) i bebi akne.Lice mu je užas,ali pomaže nam seba med krema za lice.Sada se nazire sledeći problem,temenjača.

I tako drage moje iz problema u problem i svaki dan mislite samo još ovo da prođe.

Sada,mesec dana posle porođaja mogu da kažem da je to bilo najlakše.Nećete zaboraviti bolove,ali to traje nekoliko sati,a briga za Vaše dete trajaće ceo život.Znači samo hrabro na porođaju,budite skoncentrisane i slušajte babicu koja Vas porađa.

Htela bih još da dodam nemojte uzalud trošiti pare i plaćati doktore i babice.Verujem da je ranije bilo užasno,ali danas možete biti sigurne u ljubaznost i stručnost osoblja u betaniji.Naravno postoje i izuzeci,ali ih je zaista malo.

Toliko od mene,možda sam malo skrenula sa teme,ali htela sam da naglasim da sam porođaj i nije tako strašan u poređenju sa onim što Vas čeka posle porođaja.

Pozdrav za sve buduće mame,želim Vam brz i lak porođaj.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Joj kad se setim kako je bilo smeje mi se...Toliko sam bila uplasena i nacitana slicnih foruma kao sto je ovaj ali dzabe, svako je jedinstven za sebe i dozivece to kao ni jedna druga. :rolleyes: Trudnice glavu gore i napred hrabro, mnoge su to izdrzale pa i vi cete,

Samo puc i gotovo :rolleyes:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

cao drage mame,

ja sam se poradjala dva puta, u betaniji-ns.

prvog puta se ni ne secam jer je sve proslo u potpunom haosu i ludilu, sporo otvaranje, bolovi nemoguci-nepodnosljivi, 24 sata lezanja u pretporodjajnoj sobi, gladna , zedna, sve moguce suze isplakala, snagu izgubila i kad je doslo vreme porodjaja, ja kao mrtva. jedva se nekako porodih uz svu viku i dreku ljudi oko mene, naravno malo su me sekli i tako. videla sam bebu, i malo dosla sebi. rana je brzo zarasla i veoma brzo sam se oporavila.

drugi porodjaj je bio extra, dobila bolove u 4 ujutru-koji su bili kao menstrualni ali malo jaci, u bolnicu dosla u 6 sa 7,5 prstiju otvora, milina. znala sam tehniku dissanja, tako da mi je bilo mnogo lakse da podnosim bolove. u 9 sati sam se porodila, malo me bolelo, nista strasno, bila sam presrecna! nisam mogla da verujem da je tako brzo bilo gotovo, stvarno sam bila odusevljena. nisu me sekli ali sam malo pukla, oporavak je bio 2 dana u bolnici, a kad sam dosla kuci nisam lezala ni jedan dan. super sam se osecala....

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Evo ja ću prva da se upišem :P

Porodila sam se prošle godine u KBC Zemun. To mi je bio prvi porođaj. Još dok sam bila trudna razmišljala sam kakav porođaj želim i šta ne želim. Nisam želela carski rez, epiziotomiju, beskrajno ležanje i blejanje u plafon isprekidano bolovima usled kontrakcija. Jednom rečju želela sam da se porodim što je prirodnije moguće jer sam bila uverena da je to za mene i bebu najlakše i najsigurnije. Onda se postavilo pitanje kako to da ostvarim. Zaključila sam da je najbolje ako najveći deo porođaja provedem kod kuće i u porodilište odem u poslednjem trenutku.

Taj dan je počeo uobičajeno, prošetala sam, spremila kuću, ručala. Posle ručka uzmem da sredim još kupatilo i tad mi je postalo sumnjivo kako se kontrakcije često javljau. Nisu bile bolne, pa sam ih otpisala kao pripremne. Kada je moj muž negde oko 19h predložio da izađemo do kafića, rekoh, hajmo. Sedimo mi tako i pijuckamo kapućino, kad odjednom meni se kontrakcije pojačaju, postalo mi je jako neprijatno da sedim dok traje kontrakcija, mada nije bilo nešto puno bolno. Kažem mu šta se dešava, ali da još nije vreme da idemo u porodilište. Dogovorimo se da je najbolje da ja budem kući, leškarim, gledam TV i pratim sitvaciju, a on će da izađe da prošeta psa. I tako malo gledam na sat, malo u TV, kontrakcije su u početku na 8 min, i postepeno ubrzavaju. Negde oko ponoći ga pozovem kontrakcije su na 5-6min. To je to. Sve stvari su mi spakovane, nema potrebe da žurimo. Tuširam se, još po neko sitno odugovlačenje i krećemo. Nešto posle 1h stižemo u porodilište. Ređaju se pregled u prijemnoj ambulanti, priprema, u prođajnu salu ulazim u 2h. Dr okonstatuje da sam otvorena 8cm, nešto kasnije mi prokida i vodenjak. Ležim na boku radim vežbu opuštanja iz joge, ni ne gledam na sat. U jednom trenutku kontrakcije prestaju i osećam počinju naponi. Pozovem babicu i posle malo napinjanja u 3:45h rodila se moja devojčica!!! :lol: Kakva je to radost, to treba doživeti!

Proveli smo u porodilištu tri najduža dana u mom životu. Jedva sam čekala da odemo kući. Posete nisu dozvoljene. Meni nije rađena epiziotomija tako da sam se od porođaja oporavila bukvalno za nekoliko sati. Dojenje je malo teže išlo, jer su je sestre prihranjivale, pa je bila pospana i nezainteresovana sa sisa. :angry: To se sredilo kad smo došli kući. Flašicu smo automatski izbacili, samo sika i tako narednih 6 meseci.

Predivno zvuci :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

hmm mozda ce biti bez veze sto ovo pisem ali jednsotavno sam morala. procitala sam skoro sve postove na ovoj temi, vezano za porodjaj, meni je ovo prva trudnoca, i sama taj cin porodjaja dozivljavam u svojoj glavi kao nesto jako lepo....

Znam i za onu pricu da ne znamo ni same sta nas ceka i tako dalje,

ali mislim da je bez veze pisati o losim iskustvima sa porodjaja, jer nama koje to nismo iskusile definitivno jako jako zastrasujuce zvuci jer bas kao sto je i jedna mama ovde sa foruma dala par saveta medju kojima je i :

-NE SLUŠAJTE LOŠA ISKUSTVA, JER VI VEROVATNO NEĆETE IMATI TAKAV POROĐAJ.

a kao i svaka radoznala trudnica koja ne zna sta je ceka citate sve sto iskusnije mame pisu...tako da to bi bilo to :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Joj kad se setim kako je bilo smeje mi se...Toliko sam bila uplasena i nacitana slicnih foruma kao sto je ovaj ali dzabe, svako je jedinstven za sebe i dozivece to kao ni jedna druga. :rolleyes: Trudnice glavu gore i napred hrabro, mnoge su to izdrzale pa i vi cete,

Samo puc i gotovo :rolleyes:

Ohrabrujuce nema sta :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

hmm mozda ce biti bez veze sto ovo pisem ali jednsotavno sam morala. procitala sam skoro sve postove na ovoj temi, vezano za porodjaj, meni je ovo prva trudnoca, i sama taj cin porodjaja dozivljavam u svojoj glavi kao nesto jako lepo....

Znam i za onu pricu da ne znamo ni same sta nas ceka i tako dalje,

ali mislim da je bez veze pisati o losim iskustvima sa porodjaja, jer nama koje to nismo iskusile definitivno jako jako zastrasujuce zvuci jer bas kao sto je i jedna mama ovde sa foruma dala par saveta medju kojima je i :

-NE SLUŠAJTE LOŠA ISKUSTVA, JER VI VEROVATNO NEĆETE IMATI TAKAV POROĐAJ.

a kao i svaka radoznala trudnica koja ne zna sta je ceka citate sve sto iskusnije mame pisu...tako da to bi bilo to :)

Meni je moj muz rekao da ce iseci kablove, pa necu moci da citam razne forume, i razna iskustva :) Generalno, ja nisam slusala puno sa strane, mada, iskreno, dosta zena koje su se vec poradjale su mi pricale samo lose stvari, to ne mogu da shvatim zasto. Ne znam imate li vi takvo iskustvo? Ja sam sama sebi rekla, da ce biti sve ok, i otisla na porodjaj skroz opustena, i jako dobro prosla. Posle sam negde procitala preporuku da se trudnice u devetom mesecu trebaju samo druziti sa muskarcima, decom, i zenama koje nisu radjale :) Iz mog iskustva, provereno i tacno :)

Skroz se slazem sa ovim gore, ne slusajte tudja iskustva, svaki porodjaj je prica za sebe, nema nikakvih pravila. Samo opusteno, slusajte babicu i lekara, i samo zamisljajte da cete uskoro uzivati u vasim malim andjelima. Srecno!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Eh, porodjaj! To je bilo iz ovog ugla kao pre mnoooooogooooo vremena, a proslo je samo 5 meseci i neki danic!! :)

Moja trudnoca, i to prva, je bila skoro ne primetna za mene, dok su svi drugi n=bili u soku kako komentarisem i kako se ponasam tokom tih dana.... Putovali smo svuda, sva sreca samo u prva tri meseca sam radila i spavala..to je bilo sve...spavanje spavanje i spavanje... Mm je skoro bio na ivici zivaca i nije mu bilo jasno sta se desava i da li je toliko spavanje normalno :) Kasnije je to proslo i mogla sam da budem extra zena i da provodim vreme sa njim... Sve je bilo ok kroz celu trudnocu, cak sam u devetom mesecu bila na sestrinoj svadbi i izdrzala na visokim potpeticama sve vreme !

A porodjaj je bio dozivljaj!!! Sve je pocelo u 4 ujutru kada su kontrakcije pocele da luduju i kada nisam znala sta me snaslo u toku spavanja!!! Zahvaljujuci vezbama koje sam posecivala i koje su mi pomogle i kasnije, sve sam ja to svesno predisala i negde oko pola sedam otisla sa mm u bolnicu gde su me sredili i odmah poslali u salu za porodjaj... mm je sacekao da me smeste i kasnije je i on bio pored mene.. Od 9 do 12h pre podne je trajao moj porodjaj i evo sada uzivamo u roditeljstvu :) sa nasom Andreom! I ako me bole ledja, jos uvek, ne marim za to, radim vezbice i cekam da se vratim u formu 100%!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

He,he... i ja se nadam da ce treci biti najlaksi. Pogotovo sto mi je beba toliko nisko da sad moram da mirujem i na terapiji sam. :unsure: Treba da izdrzim do 9. meseca a onda cim se otvorim ona ce biti tu, bar se nadam :D

I zelim ti to od sveg srca :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Porodjaj,secam ga se perfektno,mada nije ni bio davno,pre samo 5 meseci i 1 dan :D

To je nesto najbolje u zivotu sto mi se desilo,a moram da dodam i najlakse,svi mi kazu da sam terminator zena :P

Bolove sam dobila 15 oktobra u 12h u podne,u bolnicu sam otisla u 15:50h,a do odlaska u bolnicu sam otisla do grada platila racune,obavila kupovinu svakodnevnu,vratila se kuci sve pospremila usisala,skuvala rucak itd na kraju sela rucala i pravac porodiliste!U 16h sam bila u bolnici,prvo pregled i popunjavanje uputa za porodoliste trajanje oko 15 min,u porodilistu ctg 20 min,onda one pripreme sve sto idu do nekih 17h,oko 17:5h sam otisla u salu za porodjaje i vec u 17:20h sam na svet donela mog Vuka teskog 3600kg i dugackog 57cm :D

Sve u svemu super iskustvo

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Meni je moj muz rekao da ce iseci kablove, pa necu moci da citam razne forume, i razna iskustva :) Generalno, ja nisam slusala puno sa strane, mada, iskreno, dosta zena koje su se vec poradjale su mi pricale samo lose stvari, to ne mogu da shvatim zasto. Ne znam imate li vi takvo iskustvo? Ja sam sama sebi rekla, da ce biti sve ok, i otisla na porodjaj skroz opustena, i jako dobro prosla. Posle sam negde procitala preporuku da se trudnice u devetom mesecu trebaju samo druziti sa muskarcima, decom, i zenama koje nisu radjale :) Iz mog iskustva, provereno i tacno :)

Skroz se slazem sa ovim gore, ne slusajte tudja iskustva, svaki porodjaj je prica za sebe, nema nikakvih pravila. Samo opusteno, slusajte babicu i lekara, i samo zamisljajte da cete uskoro uzivati u vasim malim andjelima. Srecno!

To je izgleda jedino najpametnije da u 9-om mesecu provedes vreme sa muskarcima, decom i zenema koje nisu radjale.

ja doduse kada cujem da prica o porodjaju ima los kraj, na pola price samo kazem da ne zelim da znam, pitam da li je sve sa bebom u redu i to je to.

Po prirodi sam panicar tako da mi sva ta losa iskustva na umu ne trebaju.

I stalno razmisljam da kako su sve te zene mogle i uspele bez ikakvih problema uspecu i ja :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

To je izgleda jedino najpametnije da u 9-om mesecu provedes vreme sa muskarcima, decom i zenema koje nisu radjale.

ja doduse kada cujem da prica o porodjaju ima los kraj, na pola price samo kazem da ne zelim da znam, pitam da li je sve sa bebom u redu i to je to.

Po prirodi sam panicar tako da mi sva ta losa iskustva na umu ne trebaju.

I stalno razmisljam da kako su sve te zene mogle i uspele bez ikakvih problema uspecu i ja :)

:rolleyes: Jelena opusti se nije tako strasno...da je toliko lose zene bi radjale samo jednom, :rolleyes: sada trenutno uzivaj u pokretima bebe u stomaku jer posle porodjaja vise to neces osetiti i nedostajace ti taj osecaj ;)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Zbog svih tih negativnih iskustava sam se i odlucila na carski. A i panicar sam i bojim se da necu moci da se saberem tamo, a kamoli saradjujem i porodim! Uvek se hvatam za te najgore primere-poradjala sam se 15h, ostavljena sama da lezim u strasnim bolovima, niko me nije pogledao, gurala mi babica stomak, pukao mi grlic, sili me na zivo, ostala mi posteljica i to strugali na zivo, ispali hemoroidi... Aaaaa, sta jos??? :o

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

:)I zelim ti to od sveg srca :)

Hvalaaaaaa :)

A sto se tice prica o losim iskustvima, tu svako treba da uradi ono sto je za njega najbolje. Ja volim da se uvek spremim na najgore pa ako bude bolje, super. Takav sam tip. A stalno sam slusala price, nije to nista strasno, sve se to odmah zaboravi i sl. E pa bogami nije tako. Moze da bude tesko i treba da budete spremne na to, a ne da tamo posle vristite, kukate ja to ne mogu i sl.

Treba biti hrabar i jak i misliti na bebu, jer sto zena bolje "odradi" porodjaj, slusajuci babicu, to je bolje za bebu.

Ja nisam isla na pripreme u trudnoci ali sam mnogo puta cula da to dosta pomaze. Prema tome drage trudnice sve ove price nisu da vas zaplase, uostalom ako vam je lakse nemojte citati ovakve stvari. A kada vasa bebica prvi put zatrazi vasu pomoc budite spremne.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Ja se ne plasim porodjaja koliko same sebe.

Jako sam plasljiva,veliki panicar i sad mi se vec mota po glavi ono hocu li ja to moci,znati...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Napravite nalog ili se prijavite da biste odgovorili

You need to be a member in order to leave a comment

Napravite nalog

Postanite član/ica Bebac porodice i uključite se u diskusije na forumu.


Napravite novi nalog

Prijavite se

Već imate nalog na Bebac forumu? Prijavite se ovde.


Prijavite se

  • Članovi/članice na temi   0 članova

    No registered users viewing this page.



  • Postovi

    • Najraniji simptomi trudnoće
      Započeo/la Sue · Objavljeno
      Uradila sam betu danas. Pise na testu da je rezultat <1 a referentna vrednost <5.3. Samim tim je rezultat negativan. Mensturacija mi i dalje kasni. Nemam nikakve bolove. Samo poneki svetlo braon obrisak na papiru. Ne znam sta da mislim. 
    • Izbijanje prvih zubića
      Započeo/la Jasmina.S. · Objavljeno
      mi kkoristimo gengi gel zabebe
    • Najraniji simptomi trudnoće
      Započeo/la Jasmina.S. · Objavljeno
      uvek postoji da si trudna.Ja sam cekala 15dana da uradim test.Mislim da, si suvise rano uradila test ipak razurazumem zelja za detwtom je jaca od svega.SSacekaj jos paparmali dana pa uradi betu. Tu nemasam lazi. Npr ja sam imala rozikasto krvarenje sl.dan sam imala braonkastu tackicu
    • Najraniji simptomi trudnoće
      Započeo/la Sue · Objavljeno
      Pozdrav svima, Nova sam na forumu.  Kasni mi menstruacija 4-ti dan. Inace uvek imam redovne menstruacije, ili dobijem dan do dva ranije. Imam 32 godine. Nikada pre mi nije kasnilo. Pre 15 dana na redovnoj kontroli sam radila PAPA test i vaginalni sekret, i sve je uredno. Suprug i ja smo vec poslednja 4 meseca radili na tome na dobijanju bebe. U toku izostanka ove menstruacije 2x sam osetila bol u stomaku slican onom pred menstruaciju. Uradila sam test juce popodne i jutros, oba su pokazala negativno. Inace ne pijem nikakve vrste lekova, i uvek sam sve imala uredno. Takodje u ova 4 dana izostanka sam imala samo jedan blagi braon obris na papiru. Zanima me postoji li sansa da sam trudna ili ne? I posle koliko vremena treba da brinemo sto ne ostajem trudna? Inace nikada nisam bila u drugom stanju pre.
    • Izbijanje prvih zubića
      Započeo/la Jana994 · Objavljeno
      Drage mame, moj bebac ima 10 meseci, izbila mu je leva donja jedinica i pre par dana i sad su ostale tri krenule u isto vreme. Da li imate neki savet kako ublaziti bolove kod bebe?  Nema temp kao ni ostale simptome nicanja zuba, sem velike nervoze i nespavanja . 
  • Teme

  • Ko je online? (See full list)

    There are no registered users currently online