Prirodni porođaj

odgovora

Objavljeno

Evo ja ću prva da se upišem :P

Porodila sam se prošle godine u KBC Zemun. To mi je bio prvi porođaj. Još dok sam bila trudna razmišljala sam kakav porođaj želim i šta ne želim. Nisam želela carski rez, epiziotomiju, beskrajno ležanje i blejanje u plafon isprekidano bolovima usled kontrakcija. Jednom rečju želela sam da se porodim što je prirodnije moguće jer sam bila uverena da je to za mene i bebu najlakše i najsigurnije. Onda se postavilo pitanje kako to da ostvarim. Zaključila sam da je najbolje ako najveći deo porođaja provedem kod kuće i u porodilište odem u poslednjem trenutku.

Taj dan je počeo uobičajeno, prošetala sam, spremila kuću, ručala. Posle ručka uzmem da sredim još kupatilo i tad mi je postalo sumnjivo kako se kontrakcije često javljau. Nisu bile bolne, pa sam ih otpisala kao pripremne. Kada je moj muž negde oko 19h predložio da izađemo do kafića, rekoh, hajmo. Sedimo mi tako i pijuckamo kapućino, kad odjednom meni se kontrakcije pojačaju, postalo mi je jako neprijatno da sedim dok traje kontrakcija, mada nije bilo nešto puno bolno. Kažem mu šta se dešava, ali da još nije vreme da idemo u porodilište. Dogovorimo se da je najbolje da ja budem kući, leškarim, gledam TV i pratim sitvaciju, a on će da izađe da prošeta psa. I tako malo gledam na sat, malo u TV, kontrakcije su u početku na 8 min, i postepeno ubrzavaju. Negde oko ponoći ga pozovem kontrakcije su na 5-6min. To je to. Sve stvari su mi spakovane, nema potrebe da žurimo. Tuširam se, još po neko sitno odugovlačenje i krećemo. Nešto posle 1h stižemo u porodilište. Ređaju se pregled u prijemnoj ambulanti, priprema, u prođajnu salu ulazim u 2h. Dr okonstatuje da sam otvorena 8cm, nešto kasnije mi prokida i vodenjak. Ležim na boku radim vežbu opuštanja iz joge, ni ne gledam na sat. U jednom trenutku kontrakcije prestaju i osećam počinju naponi. Pozovem babicu i posle malo napinjanja u 3:45h rodila se moja devojčica!!! :lol: Kakva je to radost, to treba doživeti!

Proveli smo u porodilištu tri najduža dana u mom životu. Jedva sam čekala da odemo kući. Posete nisu dozvoljene. Meni nije rađena epiziotomija tako da sam se od porođaja oporavila bukvalno za nekoliko sati. Dojenje je malo teže išlo, jer su je sestre prihranjivale, pa je bila pospana i nezainteresovana sa sisa. :angry: To se sredilo kad smo došli kući. Flašicu smo automatski izbacili, samo sika i tako narednih 6 meseci.

melisica, Djadja, Lily357 i 3 ostalih volite ovo

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

evo ja ću da podelim svoje iskustvo, sa dragim mamama i onim tetama koje nose male andjele.

ja sam bila u takozvanoj rizičnoj trudnoći , tačnije placenta previa. od samog starta tj. od početka komplikacija govorili su mi da ću ići na carski rez. i tako mesec po mesec ja sam bila sve jača, pupa je rasla. beba je dobro napredovala. na recimo poslednjoj kontroli, saznam da je sve u najboljem redu i da nema potrebe da idem na carski, medjutim kod mene su se javile sumnje jer sam se ja celu trudnoću pripremala na intervenciju, prirodan porodjaj nije dolazio u obzir. ma ni pod tačkom razno. bila sam u varijanti anestezija i bude me i ja gledam bebana našeg. ali, doktorka je u jenom trenutku ipak meni ispričala kako će ići prirodan porodjaj. odslušala sam budno, ali.... ma kakav prirodan ja idem u ponedeljak da se poradjam carskim rezom. moj porodjaj je protekao ovako: uveče bila u gradu , šetali, došli kući tuširanje spavanjac. ujutru , oooh, u 6 javlja se nekakav bol sličan menstrualnom. opa, zatim bol u ledjima. uzimam sat u ruke i merim...10 min...kažem mužu da se okrene i spava!!! ma kakvi, nema šanse da je to!!

opa, kreće malo učestalije da boli ali ne nešto preterano jako. odlazim na tuširanje pijemo kaficu, puca vodenjak, u pola 8 sam već u bolnici...duvam kao na filmovima...u 9.10 kreće porodjaj u 9.25 moje srce je izašlo, nemam pojma kako, nisam ni razmišlajla, znam samo da su mi posle prepričavale ostale žene da glasniju trudnicu, porodilju nisu čule. :rolleyes: ali baš me briga, mališan je tu sad će 6 meseci. u 10 sati sam ja već bila ko nova. jesu mi radili epiyiotomiju i jeste me bolel više nego porodjaj ali oporavih se od toga...

sada , posmatram mališana kako raste, razvija se , ruškamo kašice, smejemo se igramo se . porodjajne bolove sam i zaboravila, ali nekad sama sebi kažem: " jako si hrabra bila"

RiRi voli ovo

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Sada kada pocnem razmisljati kako je sve to bilo a relativno skoro, 8 meseci :rolleyes: , jos me ledja bole i jos ostali kilogrami.. ;) ..ne bas puno:)) ja bih opet sve ponovo:))

Krajem juna mi bio termin i radila sam sve do 1 juna, svaka mi cast a to kazem jer mi je firma na 3 spratu i ima 107 stepenika do moje kancelarije:)) :lol: ) i nije mi bilo tesko....znaci lepu trudnocu sam imala, nisam nijednom povratila samo malo vise svadjalacki nastrojena pri kraju trudnoce:)))

i negde 3 dana pre termina odem na pregled i kaze meni doktor ostani gotovo dolazi porodjaj, ja lepo odem ipak do kuce i tu se isplacem a neznam zasto jednostavno same suze idu to mi se prvi put desilo da suze ne mogu da zaustavim.....uzmem torbu i muza:))))) sredim se i negde oko 14.30h prijem u porodiliste....e sad prva trudnoca milion procitanih clanaka o porodjaju, knjiga casopisa i sam ja to u sebi ponavljam i verujte buduce mame sve to zaboravite kad udjete u prijemnu sobu ALI SVE......sestra bila fina, kulturna i spremanje za porodjaj....znate one price meni to tako meni ovako to boli to pazi....sve to zaboravite, sve je to kako se vi postavite prema tome, vi ste tu dosli da donesete na svet jedno divno vase bice sve ostalo nije vazno nije bitno, sve ali verujte sve zaboravite kada se porodjaj zavrsi.....

da nastavim....bilo merenje stomaka, karlice i bolovi sve ucestaliji....posalju nas, bilo nas 3 trudnice tada, u sobu pored porodjajne sale i sad se ceka koja ce prva:))))

e sad bolovi, kontrakcije e to je meni posebna vrsta bola bila....hm...to sam dozivela kao jaki bolovi pred dobijanje al bas oni najaci dodju prodju pa ti lakse pa opet tako ....

ode jedna ja dalje trpim pa se smejem......ode druga trudnica i ja sama u sobi ostadoh e taj trenutak ostace mi u secanju tada pocinjete da polako da shvatate da vise nista nije isto u vazem zivotu e tu je meni pocela neka prekretnica u glavi...znate ono polako postajete u pravom smislu majka....samo vam vazno da dete ne mucite puno i da sve bude u redu

negde oko 19.30 pored bolova velikihh:0 i mene odvoze u porodjajnu salu......e sad pre u trudnoci sam pricala meni muz mora da bude tu da prisustvuje na porodjau,itd...itd verujte nije mi palo na pamet ta pomisao.....samo sam mu poslala poruku "pocinjeee"...

i bolovi sve jaci i jaci stize doktor i kaze pocinje porodjaj, e sad tek sve ono sto ste procitali SVE STE ZABORAVILI U TRENUTKU zato preporucujem svima skolu za trudnice (ja nisam isla) ali 2 babice su bile tu, nemam reci za njih osim DIVNE jedna mi tako lepo stalozeno milim glasom pricala kako da disem druga me ohrabruje recima a doktor me drzao za ruku .....da pozelis sto bi neke zene rekle i to u Srbiji.....e sad poceo porodjaj prvi moj napon je bio katastrofa jer ja jednostavno nisam umela da se napnem:))) takodje i drugi put .....morali malo da secnu i treci put sam uspela..9.15h...e sad to nije bio bol kao bol iskreno to je bilo najvece olaksanje u mom zivotu dotad, nije me bolelo ISKRENO, a tek sve to nestane kada vidite svog andjela

Trudnice moje shvatite trudnoca je najlepsi period jedne zene, caroban, porodjaj je bozanstven, nestvaran, radja se vas novi zivot a posle toga je sam zivot koji vi ukrasavate.....Zelim vam iskreno da prodjete kao ja:)

P.S. i ne zaboravite OSMEH

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Eh...citam vase price o porodjaju i izgleda kao da vam je porodjaj bio pesma. Ja sam se porodila pre godinu i po dana, imam sina :wub: U principu od samog pocetka trudnoca mi je bila rizicna. Kada sam saznala da sam trudna imala sam malo krvarenje, primala progesteron, lezala kuci skoro 2 meseca, i onda kada sam usla u 4 mesec sve je kao bilo u redu da bi cim sam usla u 5 dobila braxton-hicks kontrakcije ( grcenje materice) i zavrsila u bolnici na tokolizi koja mi uopste nije pomogla. Lezala sam 6 dana u bolnici, slagala lekare da mi je bolje kako bi me pustili kuci zato sto ne trebas da budes naucnik da bi ukapirao da te lekove koje ti daju venski (partusisten ili ginipral) isto tako mozes da ih pijes kuci. Otpuste oni mene kuci uz opomenu da strogo moram da lezim posto imam preteci spontani pobacaj i da cu se najverovatnije ranije poroditi. I tako bi. Porodila sam se mesec dana ranije, pored silnog lezanja, ko zna sta bi bilo da nisam prelezala celu trudnocu!!!! Dosla sam u Visegradsku, cekam red da se porodim, slusam one zene kako URLAJU dok se poradjaju i pitam jednu devojku zbog cega se deru toliko, zar nisu dobile epidural, a ona mi odgovara da u Visegradskoj ne daju epidural!!!!! Ja samo sto se nisam slogirala!!! Nikako nisam zamisljala porodjaj bez epidurala!!!! Moje kontrakcije su bile nenormalno bolne, nisam mogla ni da sedim ni da lezim, jednostavno nije postojao polozaj u koji bi mogla da se smestim a da manje boli. Kada su me odveli u box za porodjaj posle samo 3 napona sam se porodila, ali ponavljam NENORMALNO SU BOLELE KONTRAKCIJE!!!!!!!!!!!!!!! Sada mozete da dobijete epidural u Visegradskoj ali se placa 20.000 din

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Ja se jos nisam porodila,a nacitala sam se svega i svacega, i cula razne verzije. Videcu za tri meseca kako je proslo pa javljam. I jao se nadam da cu moci da se porodim prirodnim putem, to je ipak nezaboravno iskustvo, samo mene mozda pritisak visoki otera pod noz :(

Ali kade dr. da ima sanse za prirodno - i on je za!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Porodila sam se pre godinu i po dana u KBC Kragujevac. Trudnoca mi je bila rizicna od pocetka, krvarenja,kontrakcije, cak su i carski rez predlagali. Bila sam preplasena. I dok sam ja pakovala stvari za bolnicu zbog carskog reza, 2h posle ponoci mi je iznenada pukoao vodenjak. Nisam imala bas nikakve bolove, to mi niko nije verovao, cak ni dr na prijemu! Bila sam otvorena 10 cm kada smo muz i ja stigli u bolnicu. Brzo su me pregledali i u roku od 20 minuta rodila se moja devojcica, teska 3700gr i 56cm duga :wub: ! Bio je to najlespi momenat u mom zivotu i veliko olaksanje jer sam 8 od 9 meseci povracala :wacko: !

Djadja i Lily357 volite ovo

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Породила сам се пре 8,5 месеци у Драгиши Мишовић болници у Бгд.

Требало је у Градској болници код једног хокштаплера који ми је водио трудноћу и који је наплаћивао око 700е порођај (царски), а на све то ме наговорила другарица, ма тотални промашај ал хвала Богу нађох себи породилиште.

Прво, хигијена је за 10. Сестре су брижне, нема да те неко игнорише као у другим ''рупама'', додуше имала сам везу, мада нисам приметила гори однос ни према онима које нису имале везу.

Углавном, породила сам се дан пред термин, природно. Хтела сам због страха од болова епидурал, али није било времена.

Тамну крв сам видела у четвртак увече и као сваки паничар контролисала на сваких 10 мин да није кренуло јаче. Ноћу крене па пробудим мужа у 5 и са све стварима се нацртамо у болници. Приме ме да останем преко викенда. И за викенд крену контракције. Све јаче. Кажу ми да су то лажне .. рекох које су праве ако су ове лажне. И суботу на недељу сам прешетала малтене целу ноћ, јер ако бих легла блело би ме више. Сестра - менгеле (једини такав примерак тамо), превртала је очима кад бих је звала да зове др. И дође тај и да ми бенседин. А ја психички ок, него после сазнадох да се то даје да би се опустила материца. И ујутру, ја очајна, недеља, рекох ако ме и трећи дан оставеу боловима, побећићу одавде и пукне ми водењак. Мојој срећи није било краја, ја сва важна одем на преглед, кажу 6 прстију, за порођај. Ја не знам одакле ми толика смиреност, обзиром на страх који сам имала од порођаја, вероватно јер сам стално читала молитву Богородици за порођај, порођај као од шале, без болова - није било времена за епидурал, само напони, али безболни.

Дивно у сали, нова опрема, чисто, не сећам се да ли је била нека музикица, можда јесте, бабица ми каже како да се напнем, како да дишем - нисам била ни на једним вежбама за труднице али сам се сваки дан пењала на 4. спрат.

За једно 2 сата и мање, излети цела моја беба, није било оно глава па рамена, ... никад блаженије стање нисам доживела, да сам могла да изгрлим цело особље, урадила бих. Пошто сам попуцала, ушивали су ме у тоталној анестезији. Нисам се НИЧЕГ бојала.

После десетак мин сам јела, дали ми моб и кренула да јављам свима.

Једино ми је било напорно бејби френдли. Нити сам знала ишта о бебама, а исцрпљена (додуше не знам од чега), а да, навикла сам да спавам 8 сати па зато. После проблем око дојења, свака сестра прича другу причу, а мени млеко капљуцка.

Пошто сам сад опет трудна, одмах сам затруднела после порођаја, опет водим у Драгиши, тамо ћу се породити.

пс а тегобу коју вучем од порођаја су хемороиди

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Ko kaze da je porodjaj tezak?Svako od nas ga iskusi na neki drugi nacin, e pa nismo svi isti....

Porodila sam se po drugi put, pre cetiri meseca, i mogu reci da mi je bilo lakse, jer imala sam vise iskustva i znala kada treba da krenem u porodiliste. Kontrakcije sam osetila posle prskanja vodenjaka, oko 5 ujutru, vratila sam se u krevet da spavam, ali bile su sve jace i bolnije.Suprugu sam rekla, da cu se danas poroditi, on je rekao kako mogu da znam sigurno..Cerkicu sam dvela u vrtic, oko pola osam, otisla po nalaze krvi i urina i dosla u stan negde oko 9 :lol: i sve to sa jakim kontrakcijama. Istusirala se, spremila ostatak stvari sto mi treba za porodilist i pozvala supruga da dodje sa posla kako bi me odveo u porodiliste..U porodiliste sam dosla oko deset, posle pregleda su mi rekli da sam otvorena 7,5 prstiju i da idem pravo u salu, ha,ha,ha,ha...pozdrav sa suprugom i pravac sala...Porodila sam se oko 11 i 20, donela sam na svet prelepu buckicu, devojcicu tesku 4,100gr a dugu 51cm, i nisam secena uopste :blink: , naravno babica me porodila, jer doktorku nisu mogli da nadju...ha,ha,ha i prvi put me babica porodila...bas sam srecnica...Iy bolnice sam izasla vec sutredan, tako da mi se sve brzo odigralo, nisam bila ni svesna, osmeh tate i seke, koja je htela odmah da se igra sa bebom, i prica sestri kako da je obuce, jedva sam cekala kuci da dodjem..

Toliko o mom drugom porodjaju, nisam secena ni prvi put...Sama ih gajim, netreba mi nicija pomoc, sve sama i verujte mi jako se bolje osecam i ponosim se time, nemoram da slusam sta ce drugi da kazu i glupe pice nemoj ovo, nemoj ono, tio valja, e a ovo nije dobro.. :lol: .Muz mi je dosta pomagao po nekada kada moram na istit ili kolokvijum, on ih pricuva, sve se moze kada se hoce...

PS. Moj savet za nove mamice, nemoj te paniciti, obavezno ako ste u mogucnosti pohadjajte skolicu za trudnice, i znacete kada dodje vreme da bebica izadje.

Djadja voli ovo

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Ja sam se porodila pre skoro 9 nedelja, na Bozic, 7 dana pre termina. Trudnoca je bila fenomenalna, bez povracanja sa vrlo malo mucnina, bez oticanja i bilo kakvih drugih nelagodnosti ... Kontrakcije su krenule oko 5 ujutru u pocetku nisu bile bolne i bile su na oko sat vremena razmaka, a potom na pola sata i nakon toga na 10 min. Vodenjak mi je naprsnuo oko 10 nakon cega sam nazvala muza da dodje po mene i da idemo u bolnicu. U medjuvremenu sam se istusirala, spremila, popila caj i tek tada krenula. U bolnici su bili i vise nego fini i ljubazni. Odradili smo sve pripreme za porodjaj, pregled i sve sto sledi i do 15h sam se prevrtala sa jedne strane na drugu, bolovi su bili podnosljivi ali na 2-3 min. E posle 15h sam pocela da brojim zvezde kako me je bolelo a otvorila sam se svega 3cm. Tokom celog dana sam bila na vezi sa muzem i kumom apatronazna koja mi je i drugarica je zvala bolnicu, tako da ni u jednom momentu nisam bila "sama" :)

Oko 19h sam pocela da molim za neku drogu ali nazalost nisu mogli da mi daju jer je porodjaj isuvise uznapredovao. Inace, samnom u predporodjajnoj sali su bile jos dve devojke koje su me gledale kako se mucim i jedna od njih mi je prilikom svake kontrakcije govorila da vicem i da ce mi tako biti lakse :)))

Posto sam pocela da se setam jer mi je od lezanja bilo jos gore, prelaz izmedju kontrakcija i napona nisam odmah osetila i kad naidje napon, ja se naslonim na zid i kontam da sam ga pomerila bar 15cm :)

Posle 19h (kada je smena babica), dodje do mene jedna iskusnija zena i pita me da li zelim da se porodim!!!! A ja u cudu! PA rekoh ne, ja sam ovde dosla turisticki... Pridje ona meni stipne me na par mensta po stomaku i kaze mi da se napnem, ja poslusam i kaze ti ona meni ajd sad trk u porodjanu jer je glavica na vidiku.

Posle dva napona rodim ja mog sina, 4kg i 49cm. Kada su ga odneli na sredjivanje, prvo sto je uradio je da se popiskio posvima, na sta sam ja vrisnula od smeha :)

E sad, tu se moja prica ne zavrsava....Tokom uzivanja rane od epiziotomije, koja nije bila strasna, su mi operisali i Bartolinijevu cistu , tako da sam posle 18 sati porodjanja, jos i operisana. Iako moram da priznam da mi je to sve bilo manje vazno je rje pored mene bio moj mili sin i nista osim njega nisam videla!

POsle toga su mi doneli telefon i to je to...

Inace ceo boravak u bolnici mi je bio fenomenalan jer se potrefilo da su samnom drugarice iz skolice i iz cekaonice pa je i drustvo bilo super!

pahuljica1 voli ovo

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Ispričajte budućim majkama vaša iskustva o prirodnom porođaju. Gde ste se porodili i kako ste se osećali nakon porođaja, da li vam je prvi porođaj bio lakši.

Ukoliko želite da pročitate sve o fazama porođaja kliknite ovde

ja sam se porodila u zemun pre tacno mesec dana po treci put mislim da je porodjaj stvar koja ide iz glave da se samo treba lepo psihicki srediti i poroditi se bez pravljenja bilo kakvih tenzija.Ne razumem ni zene koje imaju kojekakve zahteve od osoblja pa ne mogu nas oni tamo svaku ponaosob paziti i maziti za tako nesto smo se valjda odavno pobrinule same,mislim kad smo se udavale(sala mala).Sto se tice osoblja u kbc Zemun mislim da su korektni i profesionalni,to je malo porodiliste pa su i uslovi mnogo pitomiji i prisniji nego na drugim mestima svi maksimalno rade svoj posao cistoca je na zavidnom nivou,poseta nema sto je po meni sasvim normalno jer tu ostajete samo tri ili cetiri dana,a u tim prvim danima poseta moze doneti raznorazne viruse,pa oni su tako mali i osetljivi a i nama je potreban odmor bar u ta prva dva dana

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

porodila sam se pre 15meseci u bolnici u Somboru...

Celu trudnocu sam se bojala porodjala...ali pred kraj trudnoce taj strah je nestajao...iamla sam skroz zdravu trudnocu,bez propratnih poteskoca(viska kg,oteklih nogu,nakupljanaj vode,mucnine...)...Termin mi je bio 04.11...prodje i 7dana,a Lena nece napolje...Moj doktor odluci da me zadrzi u bolnici,radi preventive...i umesto indukcije,da mi vaginalnu indukciju,ujutru osetih boove,a on za svaki slucaj jos jednu(bojao se za mene)...ja jadna od 9ujutru do pola6 uvece umirala u bolovima i kontrakcijama na svakih 15-20 SEKUNDI!!!To je bilo nenormalno...em sto su bolovi krenulli sami od sebe,em sto mi dadose te vaginalete...u 5ja odem traziti da odem u salu jer nisam vise mogla lezati na onom mekanom krevetu...u pola 6 uvece meni bolovi samo na jednom prestali,ja se oporavila kao da me nista nije ni bolelo ceo dan...krenuo porodjaj...ja slusala lekara i babicu..napela se 3 puta i Lena izasla napolje bezx problema...Imala sam dva savica(babica me zasekla),a Lena imala 4kilograma...

ATko da sa moje tacke gledista i iskustva porodjaj je maciji kasalj naspram kontrakcija i vremena pre porodjala...U manje od 10min rodila sam veliku i zdravu devojcicu,a da se nisam nesto ni umorila...zamisljala sam porodjaj puno strasnijim:))))

I moram da napomenem da sam bila prezadovoljna Leninom i mojom negom u ta za Lenu2,a mene5dana u porodilistu :rolleyes:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Moram da podelim sa vama moja iskustva (i prirodni porodjaj i carski rez) kako bih vam pomogla da vam se ne desi isto.

Naime, kada je prirodni porodjaj u pitanju, porodila sam se pre 3,5 godine u Betaniji (GAK u Novom Sadu) i to nakon fantasticne trudnoce, bez ikakvih tegoba..Tada smo ziveli na 5. spratu bez lifta, putovali pri kraju 6. meseca na put od nekoliko hiljada kilometara na medeni mesec i tako..

Onda je se blizio planirani datum porodjaja i ja sam cekala simptome..3 dana pre termina, pukao mi je prednji vodenjak (do tada nisam ni znala da postoji), a ja sam mislila da je to to i nakon par sati sa kontrakcijama od 20-ak min krenula u porodiliste..

Posle prijema, javili smo nasoj doktorici da smo tu i ona me je tada preuzela. Tada nisam znala da prijem nije bio potpun, jer je dr jako vazna tamo, tako da me niko nije smeo ni pregledati..Ona je imala neki "haos" i nisu mi pravilno uradjene karlicne mere iposlata sam na redovan porodjaj, kako sam i zelela..Probusili su mi "pravi" vodenjak i porodjaj je krenuo vrlo brzo-od dolaska u porodiliste do porodjaja je proslo 4 sata. Naponi jaki, a beba ne izlazi..Pocinje pakao-svi oko mene, govore da se napnem, a ja streber iz skolice za trudnice sve radim po ucenju..Dr drzi vakuum, ja znam da to NE i vice na mene, nailazi drugi dr, pritiska mi stomak, izlazi glavica, jos jedan napon i izlazi zdravo, musko dete, 3550gr, 50cm rekose.. Ja se super osecam, tel u ruke i javljaj svima, muz tu, radosti nikada kraja..To vece slavlje, meni krivo sto nisam tamo, ali bebac pored mene i ja presrecna dok ga neumorno fotkam, ali sutradan ujutro...Vizita. Pedijatar mog andjela hitno odnosi, izmeren crp 96 (normalno ispod 6), jaka infekcija i nose mog zdravog decaka u inkubator uz jaku terapiju!!!

Pocinje mi pakao..Ne mogu da se pomerim, bol ne mogu da lociram, mislim veeelikaa epiziotomija, ali ne-ceo dan ne mogu da ustanem, a predhodni sam setala bez problema..Tek uvece me naterase da ustanem, ja prosla 2 koraka i pala u nesvest od bolova..Tada mi rekose da imam simfiziolizu od 2,5 cm (tolerise se do 1cm) i da moraju da me fiksiraju. Nista mi nije bilo jasno, ali saznah posle da mi se karlica razdvojila od porodjaja, jer sam "uska" i da sam morala na carski odmah, a do toga ne bi doslo da su mi valjano uzete karlicne mere po prijemu!!!

Htedoh da ubijem nekoga..Od silnih veza, dete mi u inkubatoru bez potrebe, ja fiksirana (muz mi doneo profesionalni pojas, inace to rade carsavom i ciglama), a epiziotomija ne moze da se susi.. Mleko nestalo, a pre toga dobih mastitis jer nisam mogla lezeci da dojim, wc mi je bila lopata, sve u svemu HOROR!

Sve to je proslo za skoro 3 nedelje kada smo otpusteni, ja na nosilima i tek nakon 3 meseca od porodjaja poceh da uzivam u roditeljstvu..

Tegobe: meteoroloske i dan danas i druga trudnoca vrlo bolna od 5.meseca kad se kosti "sire", ali bar sam znala da cu na carski rez, iako to nikada ne bi bio moj izbor!!

14.januara dobih carskim rezom zdravog decaka, 3680gr i 50 cm i sada zapravo uzivam u prva tri meseca koja nisam imala prvi put uz samo dojenje..

Naravoucenije:

ako idete u skolice, ne stidite se da pokazete to sto ste naucile, a ako ne-ne zaboravite ne KARLICNE mere, da vam ne upropaste zivot :unsure:

Lily357 voli ovo

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Uh mama,bas ti nije bilo lako... :(

Ma nema to pravila,ni jedan porodjaj nije isti,jedna zena ima dva totalno razlicita porodjaja...

Ja se,iskreno,jedino uzdam u Boziju pomoc!

Inace,em mi je ovo prva trudnoca,em sam panicar da ga nema...

Nadam se da cu dobiti i epidural...

Sve se ja nadam.... :(:(:(

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Uh mama,bas ti nije bilo lako... :(

Ma nema to pravila,ni jedan porodjaj nije isti,jedna zena ima dva totalno razlicita porodjaja...

Ja se,iskreno,jedino uzdam u Boziju pomoc!

Inace,em mi je ovo prva trudnoca,em sam panicar da ga nema...

Nadam se da cu dobiti i epidural...

Sve se ja nadam.... :(:(:(

Ma bice sve ok, videces, a istina je da je svako iskustvo potpuno posebno..

Mislim da mi previse fantaziramo oko jedne tako prirodne stvari :D

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Sto bi moja mama rekla-sve su se porodile,porodices se i ti!

I jeste tako!

Kad muka natera da vidis kako sve moze!

A jos kad znas krajnji ishod,ima da je katapultiram napolje! :D:D:D

pahuljica1 i Djadja volite ovo

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Pa hajde i ja da podelim svoje iskustvo...

Bila sam sa muzem kod prijatelja na nekoj veceri,i kao osetim malo da me boli stomak,ali jako malo...Odemo kuci,ja sam vec i zaboravila na to...Odem u wc,kad vidim malo krvi,odmah sam stavila stvari u kola i krenuli smo...Dok smo stigli do bolnici,ja se salim kakao zene lazu da to tolko boli i tako to....Odem u porodiliste i ostave me,tog dana mi je io termin...Odvedu me u pripremnu,uradim sta je ve trebalo,i lezim,nikakvi bolovi,apsolutno nista....Kad na vratima jedna moja prijateljica....leze ona u krevet do mene,raspricale se mi,kad njoj pocese bolovi i to dosta jaki,bar bih tako rekla....Posle jedno pola sata pocnu i meni.....Ona vice u najvece,ma nece niko da je pogleda,ma pocinju i meni jaki bolvi,ali ne kao njoj...Odem ja do sestre,posto je bila noc,kazem joj da je ona gotova,a na kze SLUSAM JE JA...E u tom trenutku sam izgubila bolove i do jutra nista....E onda dolazi doktor i vidi u cemu je problem,daje mi indukciju....Posle 15 min pocinju neizdrzivi bolovi,da mi je neko dao otrov da popijem,odmah bih popila,i tako 4 sata,zadrzavali me jer mi se nije spustio stomak....I na kraju slazm da imam napon i tada su se skupili oko mene i napokon izadje bebac,najlepsi na svetu....Ma sve je bilo lakse posle toga....E a za usivanje,e to je tek za pricu imala sam 14 konca....

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Oba puta sam se porađala u Gradskoj bolnici.

Oba puta prirodno, bez epidurala.

Prvi put uz prisustvo muža.

Porođaj vrlo bolan, sporo otvaranje, faza mešanja i skoro nikakvo napinjanje.

Rađena epiziotomija.

Sve ukupno - od 4 ujutru do 21 h.

Beba se rodila sa dva kefalhematoma, mukica moja mala.

Drugi porođaj - bez prisustva muža ( zbog proglašenja epidemije gripa).

Sve ukupno - od 4 ujutru do 9 ujutru.

Mnogo opušteniji, lakši, brži i manje bolan porođaj.

Beba super.

Bez epiziotomije.

Pukao grlić.

Treći porođaj - nema šanse !

Hvala tetama iz porodilišta na lepim željama da se gledamo i III put, ali od mene je dosta.

Kiki @ i pahuljica1 volite ovo

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Evo i moje iskustvo.Trudnoca mi je bila fantasticna,nisam se zaustavljala po ceo dan setnja.Onda u 9 mesecu padnem u kupatilu i slomim levu ruku :o gip sam skinula nedelju dana pred porodjaj(srcom pa sam se 7 dana posle termina porodila)Negde oko 3ujutru javili se mali bolovi,ja setam po kuci,onda doruckujem,pa na redovan pregled,ici ili ne ici :blink: odem na pregled i doktor me naravno zadrzi,ali ne na odeljenju nego pravo u salu.Odem u salu i reko to je to kad ono ja 10 sati lezala na stolu dok se nisam porodila.Kad su krenuli bolovi i da se otvaram u dva napona sam se porodila i na svet donela devijcicu. :wub: Nemoj te slusati od svakog kako im je bilo na porodjaju zato sto je svaki porodjaj razlicit i svako razlicito reaguje uglavnom samo pousteno :P

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Porodila sam se prošle godine u avgustu mesecu u Opštoj bolnici u Subotici, nekoliko dana posle olujne kiše koja je poplavila podrum bolnice, pa je crk'o centralni klima uređaj, dakle prava paklena atmosfera, u predporođajnoj sali +40...

Sobzirom da sam bebu nosila nisko, morala sam da ležim od četvrtog meseca trudnoće, čega sam se i pridržavala, te sam vreme prekraćivala čitajući literaturu za trudnice i pratila sam nekoliko foruma i naravno neizostavni Bebac. Načitala sam se bukvalno svega i svačega i mnogo me je bio strah samog porođaja, ali sam, hvala Bogu, prošla super za prvorotkinju.

Elem, tog jutra sam se probudila oko sat vremena pre nego što sam planirala, otišla u kupatilo, obavila šta sam imala i osetila čudno curkanje. U prvi mah pomislih da mi je beba verovatno nagnječila bešiku, te sam se vratila u krevet na meditaciju, pošto me je posle čekao pregled kod dr i sve što ide uz to. Nije prošlo mnogo vremena dok sam ukapirala da sam potpuno mokra i da to "curkanje" nema veze sa bešikom. Brobudih mm, koji je, kada sam mu rekla da mi je verovatno pukao vodenjak, momentalno skočio po torbu za porodilište, stao na vrata i čekao da krenemo. Hehehe, ne bih ja bila ja da nisam počela da izvodim i da se izmotavam, pošto me je pošteno uhvatila frka i panika jer je to bilo to - porođaj. Sobzirom da nikakve druge tegobe nisam osećala, osim što sam iza sebe ostavljala barice, pozvala sam sestru koja radi sa mojom dr da je pitam koliko imam vremena da stignem do bolnice, tj. mogu li na miru popiti kafu (valjda mi se ceo dispanzer za žene tada smejao kada im je rekla kako se izmotavam samo da ne idem u bolnicu). Konsultacija beše uspešna u moju korist, pa mi je mm sve vreme, dok sam nervozno srkala kaficu, vikao da sam blesava, da time neću odložiti porođaj i da on nema položen kurs za babice, te da bi bilo lepo kada bih se već jednom smislila, stisla petlju i pošla.

Ubrzo smo stigli u porodilište. Prijem prošao ok, dežurna ekipa babica i dr-a super, kao da sam ih nameštala. Prošlo je sat vremena u predporođajnoj sali, dve ženice oko mene već su bile u popriličnim bolovima, a meni ništa. Šetkam se i "čukam" poruke. Malo-malo pa provere bebca na ctg-u, voda davno istekla, ja otvorena tri prsta, kao i tri nedelje pre porođaja. Tada odlučiše da mi priključe indukciju, da malo poguraju stvar. (Zaboravih da vam kažem da je tada na porođajnom odeljenju bilo i tri lekara na specijalizaciji, veze sa vezom nemaju, moraju da nauče, pa naravno svi moraju da opipaju - katastrofa kako neki ljudi nemaju osećaja u rukama. Bila sam im zamorče, pošto sam pristala da me i oni prate, pipaju i šta sve već ide uz to). Za nekih sat vremena sam počela da se otvaram, ali ne dovoljno brzo, a kontrakcije su me već vražije bolele na dva minuta, tako da sam ih tada već jedva predisala. E tada sam dobila inekciju protiv bolova, ne sećam se šta mi rekoše koju, ali me i nije bilo briga tada, samo da preživim onaj bol. Extra neka inekcija, skoro momentalno mi je postalo super, vratih se među žive ljude. Ponovo mi je dobro, zezam se sa ljudima, kuckam porukice... Prošlo je još otprilike nekih 2-3 sata dok nisam skočila i počela da urlam na prvi napon. Eeeeee TO je bol! I to taman u vreme smene, ali su ipak ostali svi da me porode i jako sam im zahvalna na tome, sobzirom da smo pričali, družili se i zezali ceo dan (opustiše me ljudi i sve beše u fazonu: ma nije porođaj ništa strašno, rešićeš ti to brzo). Babice su mi pomogle da se popnem na onaj njihov svemirski sajber novi sto za porođaj, prošlo je još dva napona i moja Sonja se oglasila! Dobila sam veeeliku epiziotomiju, stvarno bezbolno šivenje iste i prelepog bebca u naručje na prvi podoj. Bile smo zajedno oko sat i po, pa su me sproveli na odeljenje i Sonju mi doneli sutra dan ujutru.

Prezadovoljna sam subotičkim porodilištem, sobzirom da sam tamo krenula sa stavom da ne dam nikakav extra novac nikome, jer je to njihov posao za koji oni dobiju platu. Nisam se nadala da ću dobiti ni 10% pažnje od onoga što sam tamo zaista dobila, sobzirom da znam za sasvim suprotna iskustva žena iz moje okoline (osim što je bilo pakleno vruće, ali za to nisu oni krivi). Zaista, sa pravom mogu reći - lepo iskustvo.

Nema tog bola koji ne može da se zaboravi kada uzmete u naručje vašu bebu, kada vas vaš bebac zagrli, obraduje vam se, nasmeje se...

Zaboravih reći da su se babice krstile kada su me pitale za ime bebe, a ja sam im objasnila kako je ime Sonja odabrao mm, a da ću ja ime dati našoj sledećoj bebi (sve to nakon pet minuta od kako sam se porodila). Rekoše mi da žene uglavnom posle svega kukaju kako neće imati više dece, a ja već razmišljam o sledećoj bebi :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Prvi i za sad jedini put (a nadam se da nece ostati na tome) sam se porodila 14.01.2008. u Gradskoj bolnici na Zvezdari. Porodila sam se dve nedelje pre izracunatog termina, ali dr koja mi je vodila trudnocu u bolnici je tako i pretpostavila. Inace, trudnoca je bila ok, ja aktivna trudnica, bez ikakvih tegoba.

E sad kako je sve to izgledalo: To jutro, posle poluneispavane noci (komsije docekivale Srpsku Novu) sam imala obavezu da pozovem doktorku "da me kod nekog zbrine" obzirom da je trebalo da putuje. Oko 11h ja je pozovem da se dogovorimo (mada, naravno, jos ne ocekujemo da se ista desi), ona mi kaze da nece putovati i da mogu da je pozovem kad god mi treba. Ja spustam slusalicu, kazem "jupiii!" i ucini mi se da mi je nesto "curnulo". Kazem muzu, on se malo uspanicio i kao da zovemo doktorku. Posto sam nekako imala osecaj da ce biti sve u redu, ja predlozim da odemo do porodilista, da me neko pogleda, mozda nije nista (jer meni nije pukao vodenjak! samo naprsao), da ne cimamo zenu bez-veze... pa ako je nesto zvacemo je. Uzgred, samo da napomenem da mi je tek za 20ti januar bio zakazan CTG.

Ja se istusiram, spremim i krenemo negde oko podneva u bolnicu. I dalje me nista ne boli, i ja kazem muzu da kad se budemo vracali hocu da negde kupimo pljeskavicu :lol:

Dolazimo u porodiliste oko 13.15 (dok je ocistio auto od snega, vozio polako, nasli mesto da parkiramo)... Sestra na prijemnom me pita u cemu je moj problem, ja nasmejana kazem da nisam sigurna sta mi se desilo... ucinilo mi se da mi je nesto iscurilo ali ne kao sto se ocekuje kad pukne vodenjak... Ona pozove dezurnu doktorku i podsemsljivo joj kaze kako je dole zena koja ne zna sta joj se desava <_< Doktorka, u guzvi i nema bas vremena, odvodi me u prijemnu ambulantu i govori mi da joj pricam problem i skidam se da me pogleda... Ja joj objasnjavam i napominjem da necu da lezim u bolnici, nego da me neko pogleda, a ako nije nista idem kuci dok ne bude nesto :rolleyes: Ona me potpuno kulira i obraca se babici: "Ova zena se poradja, otvorena je 5 prstiju?" Moj muz u sobi pored, naravno odmah zove nasu doktorku da dodje....

Spremaju me za porodjaj, u 15.00 sam na stolu, tu je moja doktorka, salimo se ona mi uzima podatke, dolazi i moj muz (koji je hteo da prisustvuje porodjaju)... Sve bez ikakvih bolova!!! Porodila sam se u 15.40h, potpuno bezbolno. Radili su mi epiziotomiju, jer je beba izletela... Decak ,3300gr, 51 cm! :wub: Malo sam se i pocepala... dali su mi neku anesteziju lokalnu i usivali me tako reci na zivo... Bolelo je ludacki, ali bih opet tako (imam paniku od totalne). usio me je dr Ljatifi ,bolje ne bi niko... Svi su bili izuzetno ljubazni...

Moja jedina zamerka je na jednu pedijatricu, ne znam joj ime.. ali nas je zene izludjivala, kao da je htela da nas plasi svojim prognozama..

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

JA SAM SE PORODILA U KBC ZEMUNU. PRVO BIH POHVALILA SVO OSOBLJE U TOJ BOLNICI, JER SU BILI STVARNO KOREKTNI. POROĐAJ JE PROTEKAO ONAKO KAKO BIH POŽELELA SVAKOJ TRUDNICI (PA I SEBI AKO BI SE PONOVO PORAĐALA).

POŠTO SAM IŠLA NA PSIHOFIZIČKU PRIPREMU TRUDNICA (ŠTO BIH SAVETOVALA SVAKOJ TRUDNICI), ZNALA SAM TEORETSKE POJEDINOSTI O TOKU POROĐAJA I TO MI JE PUNO POMOGLO.

3.APRILA OKO 5.10 UJUTRU PUKAO MI JE VODENJAK, PA SAM PROBUDILA BUDUĆEG "ĆALETA" (TAKO JANA ZOVE SVOGA TATU) I REKLA SAM MU DA JE POČELO. ON JE ODMAH SKOČIO, PROBUDIO JE SVEKRA I SVEKRVU DA POLAKO KRENEMO U BOLNICU. STVARI SU VEĆ BILE SPAKOVANE U TORBU, ALI SAM JA PLANIRALA DA IH PREPAKUJEM U KESE TOGA DANA, TAKO DA JE TO UMESTO MENE URADILA MOJA SVEKRVA. OKO ŠEST SATI SMO KRENULI PUT BOLNICE. MALO MI JE BILO NEPRIJATNO I MOKRO ZBOG PLODOVE VODE, ALI BAR NIJE BILO BOLOVA. KONTRAKCIJE SU POLAKO POČINJALE U TOKU VOŽNJE, ALI NIJE TO BILO NEŠTO NEIZDRŽIVO (PA VIŠE BOLI KAD SE POPRAVLJA ZUB). MENI JE BILO MALO FRKA JER SMO NA PRIPREMAMA SLUŠALI O MOGUĆNOSTI DA PUPČANA VRPCA ISPADNE I DA TO MOŽE BIT OPASNO ZA BEBU. POŠTO JE MNI NEŠTO IZAŠLO JA SAM SE UPLAŠILA DA TO NIJE PUPČANIK (POŠTO MI JE BIO PRVI POROĐAJ NISAM ZNALA KAKO IZGLEDA PUPČANIK, SAD MI JE SMEŠNO ŠTO SAM ZA OBIČNU RESICU MISLILA DA JE PUPČANIK).

KAD SAM STIGLA U BOLNICU PREGLEDALI SU ME. PITALA SAM IH DA LI MI JE ISPAO PUPČANIK I ONI SU MI REKLI DA JE TO SAMO RESICA.

PREBACILI SU ME U SOBU, MERILI SU MI CTG, KOLIKO SAM SE OTVORILA... JA SAM U TIM TRENUTCIMA PRIMENJIVALA TEHNIKU DISANJA KOJU SAM NAUČILA NA PSIHOFIZIČKIM PRIPREMAMA. JEDNA TRUDNICA KOJA JE BILA U ISTOJ SOBI (KOJOJ JE BIO DRUGI POROĐAJ), REKLA MI JE DA ĆU SE UBRZO PORODITI, JER JE CTG POKAZIVAO IZMEĐU 100 I 120. OKO 11 SATI SU MI DALI INEKCIJU BENSEDINA (VIŠE ME JE BILO STRAH INEKCIJA NEGO POROĐAJA) I POSLALI SU ME NA PRIPREMU ZA POROĐAJ. I TO JE PROŠLO, LEGLA SAM NA STO OKO 12 I ČEKALA. OPET SAM PRIMENJIVALA TEHNIKU DISANJA I U NEKO DOBA SAM HTELA DA USTANEM DA IDEM U WC. BABICA JE HTELA DA ME PREGLEDA, JA SAM JOJ REKLA DA SAMO MORAM ČASKOM U WC. POŠTO JE ONA "MALO" ISKUSNIJA OD MENE IPAK ME JE PREGLEDALA PRE NEGO ŠTO SAM USTALA I REKLA MI JE DA SU TO USTVARI POČELI NAPONI I DA JE GLAVA VEĆ KRENULA NAPOLJE. PAR NAPONA I JANA JE BILA NAPOLJU. POSLE SAM IZBACILA I POSTELJICU (BITNO JE DA SE IZBACI CELA POSTELJICA DA NE BI BILO KOMPLIKACIJA KASNIJE). KAD SU MI DALI JANU I STAVILI MI JE NA GRUDI, TO JE STVARNO BIO NAJLEPŠI DOGAĐAJ KOJI SAM DOŽIVELA. SVE JE BILO GOTOVO U 13.50.

POSLE SAM LEŽALA JOŠ 2 SATA, ALI TO JE NESHVATLJIVO KAKO JE VREME BRZO PROŠLO. JA SAM INAČE OSOBA KOJE NE MOŽE DA MIRUJE, NE VOLIM DA SPAVAM, STALNO SAM U POKRETU, ALI TI TRENUTCI SU MI STVARNO PROLETELI. OKO 16 SU ME PREBACILI U SOBU I TADA MI JE PRIJALO MIROVANJE.

KAD SU POČELI JANU DA MI DONOSE DA SISA MALO SAM SE NERVIRALA JER MI JE MALO TEŽE NADOLAZILO MLEKO, ALI I TO SE KOD KUĆE REGULISALO (JANA JE SISALA DO 10 MESECI).

PUŠTENA SAM KUĆI POSLE 72 SATA, TAKO DA .NISAM BILA DUGO U BOLNICI.

SAVETI BUDUĆIM MAMAMA IZ LIČNOG ISKUSTVA:

-OBAVEZNO IDITE NA PSIHOFIZIČKU PRIPREMU TRUDNICA

-NE SLUŠAJTE LOŠA ISKUSTVA, JER VI VEROVATNO NEĆETE IMATI TAKAV POROĐAJ

-NE ŽURITE KUĆI, JER IPAK LEKARI I BABICE ZNAJU VIŠE O BEBAMA OD VAS

-PITAJTE SVE ŠTO VAS PLAŠI, ČINI NERVOZNIM I ŠTO NE ZNATE, A VOLELI BI DA ZNATE...

-UŽIVAJTE U TRUDNOĆI, U PRVIM TRENUTCIMA SA BEBOM, U NJENOM RASTU (MOJA JANA SADA IMA NEPUNE DVE GODINE)

PUNO PODRAVA DOKTORU IVANU I OSOBLJU KBC ZEMUN

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Не знам што да идемо на психофизичку припрему, кад ти на порођају бабица каже како да дишеш и кад да се напнеш.

Мени је тако било иако нисам ни једном ишла на те ''припреме''.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Не знам што да идемо на психофизичку припрему, кад ти на порођају бабица каже како да дишеш и кад да се напнеш.

Мени је тако било иако нисам ни једном ишла на те ''припреме''.

Ta psihofizička priprema nije za đžabe organizovana. Babica te usmerava ali kad ti dođeš sa odličnim znanjem o svemu, možeš sebi i te kako da pomogneš. POstoje mnogi fazoni u vezi napona i kontrakcija i pomognu ti da već sledećeg dana možeš da budeš majka a ne da prijatelji i rođaci izigravaju detetu majku.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Eh...citam vase price o porodjaju i izgleda kao da vam je porodjaj bio pesma. Ja sam se porodila pre godinu i po dana, imam sina :wub: U principu od samog pocetka trudnoca mi je bila rizicna. Kada sam saznala da sam trudna imala sam malo krvarenje, primala progesteron, lezala kuci skoro 2 meseca, i onda kada sam usla u 4 mesec sve je kao bilo u redu da bi cim sam usla u 5 dobila braxton-hicks kontrakcije ( grcenje materice) i zavrsila u bolnici na tokolizi koja mi uopste nije pomogla. Lezala sam 6 dana u bolnici, slagala lekare da mi je bolje kako bi me pustili kuci zato sto ne trebas da budes naucnik da bi ukapirao da te lekove koje ti daju venski (partusisten ili ginipral) isto tako mozes da ih pijes kuci. Otpuste oni mene kuci uz opomenu da strogo moram da lezim posto imam preteci spontani pobacaj i da cu se najverovatnije ranije poroditi. I tako bi. Porodila sam se mesec dana ranije, pored silnog lezanja, ko zna sta bi bilo da nisam prelezala celu trudnocu!!!! Dosla sam u Visegradsku, cekam red da se porodim, slusam one zene kako URLAJU dok se poradjaju i pitam jednu devojku zbog cega se deru toliko, zar nisu dobile epidural, a ona mi odgovara da u Visegradskoj ne daju epidural!!!!! Ja samo sto se nisam slogirala!!! Nikako nisam zamisljala porodjaj bez epidurala!!!! Moje kontrakcije su bile nenormalno bolne, nisam mogla ni da sedim ni da lezim, jednostavno nije postojao polozaj u koji bi mogla da se smestim a da manje boli. Kada su me odveli u box za porodjaj posle samo 3 napona sam se porodila, ali ponavljam NENORMALNO SU BOLELE KONTRAKCIJE!!!!!!!!!!!!!!! Sada mozete da dobijete epidural u Visegradskoj ali se placa 20.000 din

Share this post


Link to post
Share on other sites

Napravite nalog ili se prijavite da biste odgovorili

You need to be a member in order to leave a comment

Napravite nalog

Postanite član/ica Bebac porodice i uključite se u diskusije na forumu.


Napravite novi nalog

Prijavite se

Već imate nalog na Bebac forumu? Prijavite se ovde.


Prijavite se

  • Članovi/članice na temi   0 članova

    No registered users viewing this page.



  • Postovi

    • Drugi trimestar
      Započeo/la miliccam · Objavljeno
      Mila je isto sisala palac noću oko 3.meseca, tj kada bi se probudila mi bismo je čuli da cokce i tako bi se uspavala, tada je spavala celu noć posle je prestala da sisa palac a počela da spava na siki kada su počeli da je muče zubici. E sada sa druge strane znam za dosta bebe i dece koja do polaska u školu pa i kasnije sisaju palac.  @Macka jel ti njega budis noću da sisa ili se on sam probudi? Ako ga budis ja bih ti savetovala da prestanes, veliki on već da bi ga budila. Biće ti grudi kao kamen ali će on ujutru da izvuče pa će ti se regulisati proizvodnja. 
    • Drugi trimestar
      Započeo/la KruelaDeviL · Objavljeno
      Meni je J sisao palac i sam prestao. Pokušaj cuclu(osim ako nisi protivnik iste ) da ponudiš,ako će hteti. Ja ne bih svakako brinula mnogo. a dojenje,ja ne bih budila dete....dajem samo kad se on probudi. Neće se desiti ništa. J je jedno vreme sisao samo iz leve. Uspavljuvao se takos to sam ga šetala i dojila šetajući a to sam mogla samo na levoj strani a noću bi bio samo a levoj jer spava samnom.mleko se smanjilo a toj dojki ali nije nestalo.cim sa ga vratila i na tu dojku mleko se povećalo.
    • Drugi trimestar
      Započeo/la mozza · Objavljeno
      Sutra je novi dan,pisi nam kad nadjes malo vremena 
    • Drugi trimestar
      Započeo/la leni · Objavljeno
      Dvoje od moje troje su sisali palac. Ja to nesto nisam dozivljavala kao problem, kontam to je uteha i prestace jednom. Najmladja ima 4 i uspavljuje se jos uvek palcem, najstarija je prestala kad je imala 2 godine. Kao sto znas, dojenje funkcionise po principu potraznje i ponude. Prvo ukini jedan pa onda i drugi nocni podoj, nemoj odmah oba. Polako ce se srediti
    • Drugi trimestar
      Započeo/la Macka · Objavljeno
      da, jos 10. Samo sto cu sad morati da odem na spavanje. Tamo oko 2 mi je vreme za sl podoj, pa makar malo da odspavam.  Lakse je kad imas nekog da te posavetuje, trebalo bi da se pripremim za pocetak uvođenja namirnica, al to je tek ogromna tema. Nema veze sto ste tako porasli, za druzenje ne smetaju godine(ovde su meseci) 
  • Teme

  • Ko je online? (See full list)

    There are no registered users currently online