O majci...

[*Unina mama :-)* 226]

МАЈЦИ

Много ми недостају твоје речи

чак и заповед да урадим нешто

време не може ране да излечи

сузе те научи да сакриваш вешто.

Твога гласа нема, све остало ту је

чак још зором чујем: хајде, узми слатко

лагани ти корак кућом одјекује

као да си негде изишла на кратко.

А можда си отишла звезде да ми скинеш

јер све друго ти си мени дала

никад ниси престала да стрепиш и бринеш

а ја никад нисам рекао ти хвала.

Празнина притиска и није ми лако

али кад год погледам у небо високо

знам да си ту негде, и осетим како

на ме будно пази твоје брижно око.

Знам да ме гледаш негде из прикрајка

а кад навру сећања и тренуци сете

слутим да се пита моја стара мајка:

„Где ли је, шта ради, њено мало дете“.

Одговор ти шаљем, сада ми не смета

то питање због кога осећах се јадно:

твој син мали од шесдесет лета

добро је обучен и није му хладно.

[*Unina mama :-)* 226]

СЕdАМ СРЦА МАЈКА ИМА

Стара лампа догоријева

и по зиду шара сјене,

забринуто лице мајке

прелистава успомене.

Како ли су, шта ли раде?

да ли неће да озебу,

та мајчинска осјећања

меку душу, мазе, гребу.

Седам срца мајка има

седам ноћи неспавани,

чак и снове када снива

у глави јој малишани.

И у зору док се буди

обузму је брижне сјете,

,,драги Боже,, прошапута

сачувај ми моје дијете.

Стара лампа догорела

још на зиду стоји сјена,

а у мени седам срца

на мајку ми успомена...

МОЛИТВА МАЈКЕ

У кући маленој на крају села

стара лампа још увијек гори,

старица крхка, сва невесела

за сина свога молитву збори.

�#8221;игнуте главе у небо гледа

а мисли њене ка богу лете,

старачке руке као од леда

крсте и моле за своје дијете.

Старице мила, мајчице драга,

шапати твоји стижу до Бога,

молитва твоја чини ме сретним

иако далеко од ока твога.

У старој кући на крају села,

мали прозорчић истину крије,

старица мајка сва невесела

кроз прозор гледа и сузе лије.

За сина свога, светиње њене

из њених младих дана,

проклиње судбу и живот тешки

зашто је опет сама.

Старице мила, мајчице моја,

шапати твоји стижу до Бога,

молитва твоја чини ме сретним

иако далеко од ока твога...

[*Unina mama :-)* 226]

Да тебе није, не би ни мене било

да тебе није

не бих видела Небо

да тебе није

да ли би сунца било?

да ли би било песме?

Цвећа?

да ли бих волела сиво?

да ли би моје срце откуцавало?

да ли би сијала месечина?

да ли бих се родила да тебе није?

за радост, за опроштај, за милост

и за све што живот ми је дао

то што јесам

дугујем теби

хвала, хвала, хвала

да тебе није

да тебе није било

не би опстојала

када те не буде више

да ли ће ико ваздух да дише

да ли ће се све осушити

да ли ће ми се липа разлистати

хоћу ли икада више удахнути

дугујем ти све

хвала

волим те

Мама.

[*Unina mama :-)* 226]

[Nela87 0]

.

[*Unina mama :-)* 226]

Pismo majci – Sergej Jesenjin

Jesi l’ živa, ti, starice draga?

Živ sam i ja. I pozdrav ti šaljem!

Nek večernja ona svetlost blaga

Dom tvoj kupa neviđenim sjajem.

Javljaju mi da si zabrinuta,

Da te za mnom tuga stegla ljuto,

I da često izlaziš do puta

S iznošenim starinskim kaputom.

Da ti stalno, u sutonu mekom,

Ista slika punu stravom tamu:

U kafanskoj tuči kao neko

Zario mi ispod srca kamu.

Nemoj više biti brižna lica!

Samo tlapnjom strašno mučiš sebe.

Nisam tako teška pijanica,

Da bih umro ne videvši tebe.

Kao nekad, nežan sam i sada,

Živim samo jedno sanjajući,

Da se opet iz ovoga jada

Što pre vratim našoj trošnoj kući.

Vratiću se kad nam bašta granje

U proleće belo isprepleta.

Ali nemoj opet u svitanje

Da me budiš ko pre osam leta.

O, ne budin odsanjani žamor,

Ne oživljuj što je htela duša –

Odveć rani gubitak i zamor

U životu moradoh da kušam.

I ne uči da se molim. Neću!

Minulo mi prošli dani skriše.

Samo ti mi, majko, nosiš sreću,

Kao ti mi ne sja niko više.

Zato nemoj biti zabrinuta,

I ne tuguj za mnom tako ljuto.

Ne izlazi prečesto do puta

S iznošenim, starinskim kaputom

[Neuhvatljiva 186]

Šta Je Najveće

Nebo je nešto beskrajno,

duboko i široko,

pa ipak,

kao od šale,

stane u svako oko.

Jer oko je veće,

i veće,

i najveće od svega.

Veće od grada.

Od brega.

I veće od moga tate.

U njemu može da živi

neznanih svetova bezbroj.

U njega ptice dolete.

U njega putevi svrate.

U njega uplove brodovi.

Dogegaju se kuće i trgovi.

U njega dojure autobusi

i dotrče svi moji drugovi.

Jer nebo je kao sva mora.

I još jedanput toliko.

Njega nikada nije

propešacio niko,

ni oplovio niko,

ni obleteo niko.

Jedino ako mama

u moje oko došeta,

tad nema mesta za nebo,

za ptice,

za mora široka,

jer mama je veća od neba

i veća od celoga sveta.

I veća od oba oka.

Miroslav Mika Antić

[Miva 6240]

:*

[Dulcinea 1862]

M - O - T - H - E - R

"M" is for the million things she gave me,

"O" means only that she's growing old,

"T" is for the tears she shed to save me,

"H" is for her heart of purest gold;

"E" is for her eyes, with love-light shining,

"R" means right, and right she'll always be,

Put them all together, they spell

"MOTHER,"

A word that means the world to me.

[Dulcinea 1862]

Kolibri

Moja mama divno prica svake noci,

O nekakvim princevima sto ce doci,

i princeza ima neka u toj prici,

mama kaze da na mene ona lici....

A izmisli cini mi se vrlo cesto,

Imena i prezimena i sve resto,

Zatim pocne da mi peva neke pesme,

Sasvm tiho jer se nocu jace ne sme.

I sve tako dok ne zaspi,

Dok ne zaspi ona sama,

A ja tiho, sasvim tiho,

kazem tati: "Spava mama"

[Kamilica 2881]

Kolibri

Moja mama divno prica svake noci,

O nekakvim princevima sto ce doci,

i princeza ima neka u toj prici,

mama kaze da na mene ona lici....

A izmisli cini mi se vrlo cesto,

Imena i prezimena i sve resto,

Zatim pocne da mi peva neke pesme,

Sasvm tiho jer se nocu jace ne sme.

I sve tako dok ne zaspi,

Dok ne zaspi ona sama,

A ja tiho, sasvim tiho,

kazem tati: "Spava mama"

Ovo je naucila i peva moja cerka. :wub: :wub:

Evo jos jedne pesmice:

Mila moja majcice

moj rumeni cvetu,

ja te ne bih menjala

ni za sta na svetu.

Cestitam ti ovaj dan

da ti bude radostan!

:wub:

[Nela87 0]

.

[*Unina mama :-)* 226]

Vise je o zeni ali ne znam gde bih je svrstala pa cu ovde

Kad je Bog napravio zenu

dosao je do sestog dana radeci prekovremeno.

Dosao je Andjeo i pitao ga:

Zasto trosis tako puno vremena na nju?

Bog rece:

Jesi li ti vidio sta sam joj sve dao,specikaciju prema kojoj ju oblikujem?

Ona mora znati prati,ali ne smije biti od plastike,

treba imati vise od 200 pokretnih zglobova,svi moraju imati mogucnost za promjenu i pri tom da svaka dijeta funkcionira i kri

lo za najmanje cetvero djece ali u isto vrijeme da ima poljubac koji moze izlijeciti sve od ozlijedjenog koljena do slomljenog srca.

I sve ovo sa samo dvije ruke.

Andjeo se zacudio svim tim vjestinama.

Sa samo dvije ruke? Nemoguce!!!

I ovo je samo standardni model?

To je puno posla za samo jedan dan,odmori se pa sutra dovrsi.

Ne zelim to protestirao je Bog.

Tako sam blizu da dovrsim ovo bice

sto je mom srcu drago.

Kad se razboli sama se izbori za ozdravljenje i moze raditi 18 sati dnevno.

Andjeo se priblizio i dotaknuo zenu.

Boze kako si je napravio tako meku.

Jest , mekana je kaze Bog ali napravio sam je da ima i snagu .

Neces vjerovati sta sve moze izdrzati.

Moze li misliti upita Andjeo.

Ne samo da moze misliti,moze i saradjivati i dogovarati se.

Andjelu nesto privuce paznju na zeninom licu.

Boze izgleda ovaj model ima jedan propust.

Nisam li ti rekao da previse stavljas na nju.

Nije to nikakav propust ,to je SUZA ispravi ga Bog.

Cemu to upita andjeo.

Suza je njezin nacin da se izrazi

njena tuga,njena ljubav,njena samoca

njen bol i ponos.

Ovo je ostavilo jak utisak na Andjela:

Ti si genije Boze.

Na sve si mislio.

Zena je sjajno bice.

To je istina!

zena ima zadivljujucu snagu.

zene podnose teskoce,nose tugu ali znaju za srecu,ljubav i svoje misljenje.

One se smiju kad zele vristati

zene pjevaju kad zele plakati

Placu kad su srecne ,smjeskaju se kad su nervozne.

Bore se za ono u sto vjeruju

One su protiv nepravde .

Ne priznaju "NE" kao odgovor ako postoji i bolji nacin za resenje.

Sve od sebe daju za svoju obitelj.

One prate prijateljicu k lijecniku jer se boji,

i zena voli bez granice.

One placu kad im djeca dozive nesto novo u zivotu

raduju se dobroti svojih prijatelja.

One se raduju kad cuju za neko rodjenje ili vjencanje.

Srca se njihova slome kad cuju za smrt neke drage osobe.

One tuguju za izgubljenim voljenim osobama ali su jake

i kada nema nicega za sto bi se borile.

Zene znaju da jedan poljubac i zagrljaj

moze izlijeciti slomljeno srce.

Ipak zena ima jednu gresku:

ONA zaboravi koliko vrijedi!!!!!!

[*Unina mama :-)* 226]

Vise je o zeni ali ne znam gde bih je svrstala pa cu ovde

Kad je Bog napravio zenu

dosao je do sestog dana radeci prekovremeno.

Dosao je Andjeo i pitao ga:

Zasto trosis tako puno vremena na nju?

Bog rece:

Jesi li ti vidio sta sam joj sve dao,specikaciju prema kojoj ju oblikujem?

Ona mora znati prati,ali ne smije biti od plastike,

treba imati vise od 200 pokretnih zglobova,svi moraju imati mogucnost za promjenu i pri tom da svaka dijeta funkcionira i kri

lo za najmanje cetvero djece ali u isto vrijeme da ima poljubac koji moze izlijeciti sve od ozlijedjenog koljena do slomljenog srca.

I sve ovo sa samo dvije ruke.

Andjeo se zacudio svim tim vjestinama.

Sa samo dvije ruke? Nemoguce!!!

I ovo je samo standardni model?

To je puno posla za samo jedan dan,odmori se pa sutra dovrsi.

Ne zelim to protestirao je Bog.

Tako sam blizu da dovrsim ovo bice

sto je mom srcu drago.

Kad se razboli sama se izbori za ozdravljenje i moze raditi 18 sati dnevno.

Andjeo se priblizio i dotaknuo zenu.

Boze kako si je napravio tako meku.

Jest , mekana je kaze Bog ali napravio sam je da ima i snagu .

Neces vjerovati sta sve moze izdrzati.

Moze li misliti upita Andjeo.

Ne samo da moze misliti,moze i saradjivati i dogovarati se.

Andjelu nesto privuce paznju na zeninom licu.

Boze izgleda ovaj model ima jedan propust.

Nisam li ti rekao da previse stavljas na nju.

Nije to nikakav propust ,to je SUZA ispravi ga Bog.

Cemu to upita andjeo.

Suza je njezin nacin da se izrazi

njena tuga,njena ljubav,njena samoca

njen bol i ponos.

Ovo je ostavilo jak utisak na Andjela:

Ti si genije Boze.

Na sve si mislio.

Zena je sjajno bice.

To je istina!

zena ima zadivljujucu snagu.

zene podnose teskoce,nose tugu ali znaju za srecu,ljubav i svoje misljenje.

One se smiju kad zele vristati

zene pjevaju kad zele plakati

Placu kad su srecne ,smjeskaju se kad su nervozne.

Bore se za ono u sto vjeruju

One su protiv nepravde .

Ne priznaju "NE" kao odgovor ako postoji i bolji nacin za resenje.

Sve od sebe daju za svoju obitelj.

One prate prijateljicu k lijecniku jer se boji,

i zena voli bez granice.

One placu kad im djeca dozive nesto novo u zivotu

raduju se dobroti svojih prijatelja.

One se raduju kad cuju za neko rodjenje ili vjencanje.

Srca se njihova slome kad cuju za smrt neke drage osobe.

One tuguju za izgubljenim voljenim osobama ali su jake

i kada nema nicega za sto bi se borile.

Zene znaju da jedan poljubac i zagrljaj

moze izlijeciti slomljeno srce.

Ipak zena ima jednu gresku:

ONA zaboravi koliko vrijedi!!!!!!

[*Unina mama :-)* 226]

(Ena-morena @ 7.03.2012, 08:30) ←

Kolibri

Ovo je naucila i peva moja cerka.

Prelepa pesmica cesto je pevusim mojoj devojcici...

[*Unina mama :-)* 226]

Imam «najzločestiju mamu» na svetu!!!

****

Dok druga deca jedu slatkiše za doručak, ja moram jesti pahuljice, jaja ili dvopek.

Dok drugi jedu kolače za večeru i piju coca-colu, ja moram pojesti sendvič.

A znajte da mi ni ručak nije kao njihov. Ali barem ne patim sama. Moja sestra i dva brata imaju istu zločestu mamu.

Moja je mama uvek htela znati gde sam. Čovek bi pomislio da sam s uličnom ba

ndom.

Morala je znati ko su mi prijatelji i gde idem.

Uporno je tražila da se vratimo za sat vremena ako smo tako rekli – ili ranije, a ne za sat vremena i jednu minutu.

Skoro se stidim priznati, ali kaznila bi nas kada je ne bi poslušali.

Ne jedanput, nego svaki put kad nismo slušali i kad smo činili kako nas je volja.

Sada vidite koliko je zločesta bila naša mama.

Morali smo nositi čistu odeću i kupati se.

Druga su deca uvek nosila istu odeću danima.

Jako smo se svađali jer nam je sama ušivala odeću kako bismo uštedeli novac.

Zašto, zašto smo imali majku zbog koje smo se osećali drukčijim od ostale dece?

Ali najgore tek dolazi. Morali smo biti u krevetu u devet svake večeri i ustati u 8 sledećeg jutra.

Nismo mogli spavati do podneva kao druga deca.

I dok su oni spavali, moja je majka uvela zakon o radu.

Tako smo morali raditi po kući. Morali smo prati posuđe, spremati krevete, kuvati i raditi druge strašne stvari.

Uvek smo morali govoriti istinu, istinu i ništa drugo osim istine, čak i po cenu vlastitog života – a skoro je tako i bilo.

Kad smo postali tinejdžeri, postala je mudrija, a naš život još nesrecniji.

Nije bilo trubljenja autima ispred kućnih vrata. Morali smo svoje momke i devojke pozvati u kuću prije no što smo s njima izlazili napolje. Da ih mama upozna!

I uvek bi proveravala jesmo li tamo gde smo rekli da ćemo biti. Nikad nisam imala prilike pobeći u Meksiko.

I dok su moje prijateljice imale dečke u zrelom dobu od 12 i 13, ja nisam smela izlaziti do 16.

Odnosno do 15, ako sam izlazila u školu. A to je možda bilo dva puta godišnje.

Tokom godina, stvari se nisu ni malo popravile.

Nismo mogli poput naših prijatelja ležati bolesni u krevetu i tako izbegavati školu. Morali smo imati dobre ocene.

Dok se u knjižicama naših prijatelja šarenilo od crnih i crvenih ocena, mi smo morali imati samo crne. One crvene, kojima su nastavnici upisivali jedinice, nisu dolazile u obzir.

Tako smo jedan po jedan maturirali. S mamom iza leđa koja nam je neprestano pričala, ponavljala, insistirala, kažnjavala i zahtievala poštenje, niko od nas nije mogao, a da ne završi srednju školu.

Moja mama je stvarno bila katastrofa. Od nas četvero, dvoje nas je završilo fakultet. Niko od nas nikada nije bio uhapšen, ili rastavljen.

Niko se čak nikada nije potukao sa svojim supružnikom. Moja su oba brata služila na vreme vojsku.

I koga da sada krivimo za ono što smo postali?

U pravu ste, našu mamu!

Pogledajte što smo sve propustili!

Nikada nismo pili, krali, uništavali stvari, niti činili išta uzbudljivo poput naših prijatelja!

Sve čemu nas je učila bilo je da odrastemo u veri, i da postanemo čovečni i ispravni ljudi.

A sada i ja odgajam tako svoje troje dece.

I razumem ih kad misle da sam malo zločesta. No, time se i ponosim.

Jer, vidite, ja se zahvaljujem Bogu što mi je dao «najzločestiju mamu» na svetu.

[*Unina mama :-)* 226]

Imam «najzločestiju mamu» na svetu!!!

****

Dok druga deca jedu slatkiše za doručak, ja moram jesti pahuljice, jaja ili dvopek.

Dok drugi jedu kolače za večeru i piju coca-colu, ja moram pojesti sendvič.

A znajte da mi ni ručak nije kao njihov. Ali barem ne patim sama. Moja sestra i dva brata imaju istu zločestu mamu.

Moja je mama uvek htela znati gde sam. Čovek bi pomislio da sam s uličnom ba

ndom.

Morala je znati ko su mi prijatelji i gde idem.

Uporno je tražila da se vratimo za sat vremena ako smo tako rekli – ili ranije, a ne za sat vremena i jednu minutu.

Skoro se stidim priznati, ali kaznila bi nas kada je ne bi poslušali.

Ne jedanput, nego svaki put kad nismo slušali i kad smo činili kako nas je volja.

Sada vidite koliko je zločesta bila naša mama.

Morali smo nositi čistu odeću i kupati se.

Druga su deca uvek nosila istu odeću danima.

Jako smo se svađali jer nam je sama ušivala odeću kako bismo uštedeli novac.

Zašto, zašto smo imali majku zbog koje smo se osećali drukčijim od ostale dece?

Ali najgore tek dolazi. Morali smo biti u krevetu u devet svake večeri i ustati u 8 sledećeg jutra.

Nismo mogli spavati do podneva kao druga deca.

I dok su oni spavali, moja je majka uvela zakon o radu.

Tako smo morali raditi po kući. Morali smo prati posuđe, spremati krevete, kuvati i raditi druge strašne stvari.

Uvek smo morali govoriti istinu, istinu i ništa drugo osim istine, čak i po cenu vlastitog života – a skoro je tako i bilo.

Kad smo postali tinejdžeri, postala je mudrija, a naš život još nesrecniji.

Nije bilo trubljenja autima ispred kućnih vrata. Morali smo svoje momke i devojke pozvati u kuću prije no što smo s njima izlazili napolje. Da ih mama upozna!

I uvek bi proveravala jesmo li tamo gde smo rekli da ćemo biti. Nikad nisam imala prilike pobeći u Meksiko.

I dok su moje prijateljice imale dečke u zrelom dobu od 12 i 13, ja nisam smela izlaziti do 16.

Odnosno do 15, ako sam izlazila u školu. A to je možda bilo dva puta godišnje.

Tokom godina, stvari se nisu ni malo popravile.

Nismo mogli poput naših prijatelja ležati bolesni u krevetu i tako izbegavati školu. Morali smo imati dobre ocene.

Dok se u knjižicama naših prijatelja šarenilo od crnih i crvenih ocena, mi smo morali imati samo crne. One crvene, kojima su nastavnici upisivali jedinice, nisu dolazile u obzir.

Tako smo jedan po jedan maturirali. S mamom iza leđa koja nam je neprestano pričala, ponavljala, insistirala, kažnjavala i zahtievala poštenje, niko od nas nije mogao, a da ne završi srednju školu.

Moja mama je stvarno bila katastrofa. Od nas četvero, dvoje nas je završilo fakultet. Niko od nas nikada nije bio uhapšen, ili rastavljen.

Niko se čak nikada nije potukao sa svojim supružnikom. Moja su oba brata služila na vreme vojsku.

I koga da sada krivimo za ono što smo postali?

U pravu ste, našu mamu!

Pogledajte što smo sve propustili!

Nikada nismo pili, krali, uništavali stvari, niti činili išta uzbudljivo poput naših prijatelja!

Sve čemu nas je učila bilo je da odrastemo u veri, i da postanemo čovečni i ispravni ljudi.

A sada i ja odgajam tako svoje troje dece.

I razumem ih kad misle da sam malo zločesta. No, time se i ponosim.

Jer, vidite, ja se zahvaljujem Bogu što mi je dao «najzločestiju mamu» na svetu.

[*Unina mama :-)* 226]

Tužna poučna priča (8 laži jedne majke) - ♥

Moja majka nije uvijek govorila istinu. Slagala mi je osam puta u bitnim životnim trenucima. Priča počinje sa mojim rođenjem. Rođen sam kao sin jedinac u

veoma siromašnoj porodici. Siromašnoj do te mjere da nismo imali dovoljno hrane, a kamoli nešto više. U rijetkim prilikama zadesilo bi se da imamo malo krompira u kući. Majka bi pripremila skromni obrok i uvijek bi istresala svoj dio na moj tanjir govoreći: ”Jedi, sine, ja nisam gladna.” - To je bila njena 1. laž.

Kada sam malo odrastao, moja majka bi, po okončanju kućnih poslova, otišla do rijeke koja se nalazila ispod kuće, nadajući se da će uloviti ribu kako bih ja jeo zdravu hranu i razvijao se kao svako drugo dijete. Jednom prilikom, uspjela je uloviti čak dvije ribe. Požurila je u kuću i spremila obe ribe i stavila ih pred mene. Ja sam malo-pomalo jeo ribu, a moja je majka jela ono što je ostajalo iza mene na kostima. Vidjevši to, moje je srce zatreperilo i onu drugu ribu stavio sam pred majku, a ona ju je vratila rekavši: “Sine, pojedi i ovu drugu, jer znaš da ja ne volim ribu.” - To je bila njena 2. laž.

Vrijeme je prolazilo i došao je dan mog polaska u školu. Kako nismo imali dovoljno imetka da se školujem, majka je otišla u jednu trgovinu odjeće i dogovorila se sa vlasnikom da prodaje odjeću po kućama uglednih i bogatih ljudi. Jedne hladne i kišovite noći, majka se duže zadržala na poslu. Čekajući je kod kuće, zabrinuo sam se i izašao da je potražim. Ugledao sam je kako nosi torbu sa odjećom i kuca na vrata tuđih kuća. Zovnuo sam je: ”Mamaaaaa, hajde dođi. Idemo kući, kasno je i hladno. Možeš nastaviti sutra ujutro!” Ona se nasmijala i rekla: ”Sine moj, ja nisam umorna.” - Ovo je bila njena 3. laž.

Došao je dan polaganja školskih ispita. Iako je bilo veoma vruće, majka je željela poći sa mnom u školu. Sunce je pržilo zemlju, a površina pijeska titrala je od toplote. Ušao sam u školu, a ona je ostala čekati u školskom dvorištu. Kada su se ispiti završili, izašao sam iz škole, a ona me dočeka u topli majčinski zagrljaj, ispunjen ljubavlju i milošću. U ruci je držala hladan i svjež sok koji je kupila radi mene. Kada sam ga počeo piti, okrenuo sam se i pogledao u nju: niz njeno čelo slivale su se kapljice znoja. Pružio sam joj čašu i rekao: ”Majko, pij”, a ona reče: ”Sine, samo ti pij. Ja nisam žedna.” - Ovo je bila njena 4. laž.

Nakon smrti mog oca, majka je živjela teškim udovičkim životom. Preuzela je svu odgovornost za vođenje kuće, jednostavno – morala se brinuti o svemu. Život je postao teži, a mi smo često gladovali. Pored naše kuće živio je moj ujak, inače veoma dobar čovjek. On nam je često slao hranu da utolimo glad. Kada su komšije vidjele da je naše stanje postalo nesnošljivo, savjetovali su majku, koja je još uvijek bila mlada, da se uda za čovjeka koji bi nam pomagao. Međutim, moja je majka odbila ovaj savjet riječima: ”Ja nemam potrebe za ljubavlju.” Ovo je bila njena 5. laž.

Po završetku fakulteta, dobio sam dobro plaćen posao u jednoj firmi i odlučio sam da preuzmem brigu o kući. Kako je majčino zdravlje oslabilo, nije više mogla prodavati odjeću po kućama, tako da je počela prodavati povrće na tržnicama. Kada je odbila da prestane raditi, izdvojio sam dio svoje plate i dao joj, a ona je odbila primiti rekavši: ”Čuvaj, sine, svoje pare, ja imam dovoljno za sebe.” Ovo je bila njena 6. laž.

Bez obzira što sam dobio posao, nastavio sam školovanje i ubrzo sam magistrirao. Postigao sam uspjeh i povećali su se moji prihodi. Jedna firma ponudila mi je dobar posao u svom sjedištu u Njemačkoj. Zbilja sam se obradovao i tako počeo i sanjati o novom srećnom životu. Nakon što sam otputovao i sredio svoje stanje, nazvao sam majku i pozvao je da živi kod mene. Ona nije htjela da me ometa i rekla mi je: ”Sine, ja nisam naučila da živim lagodno.” Ovo je bila njena 7. laž.

Kako je vrijeme prolazilo, majka je sve više starila i ubrzo je oboljela od zloćudnog karcinoma. U tim teškim trenucima neko joj je morao pomagati. Šta sam mogao da uradim kada su između mene i moje voljene majke bile mnoge države? Ostavio sam sve i vratio se kući. Majku sam zatekao u postelji. Kada me je ugledala, pokušala je nasmijati se. Srce mi se cijepalo jer je bila iscrpljena i slaba. Nije to više bila ona majka koju sam poznavao…. Suze su se počele slijevati niz moje obraze, ali ona me i tada pokušala utješiti rekavši: ”Sine, ne plači, ja ne osjećam bol.” Ovo je bila njena 8. i zadnja laž.

Nakon što je to izustila, zatvorila je oči i više ih nije otvorila. Svakome ko uživa blagodat živih roditelja, poručujem:

Čuvaj ovu blagodat prije nego što budeš tugovao za njenim gubitkom.

Svakome ko je izgubio svoju voljenu majku, poručujem:

Uvijek se prisjeti…:"

[*Unina mama :-)* 226]

Prošlo je tek nekoliko dana kako smo se upoznali. U stvari, kad bolje razmislim, naše upoznavanje počelo je mnogo, mnogo ranije. Već devet mjeseci nepogrešivo osjećamo jedno drugo: ti moje pokrete, a ja tvoju zabrinutost, nezadovoljstvo, lj

utnju, sreću, spokojstvo.

Sada smo se konačno sreli. Da li te je susret sa mnom pomalo razočarao? Priznajem, ja nisam bucmasta, plavooka i plavokosa beba koja se viđa na televizijskim ekranima. Nisam takva, ali sam tvoja beba i od sada započinjemo život zajedno.

Vrijeme je da počnemo da se upoznajemo. Pred nama je dug period tokom koga ćemo otkrivati jedno drugo. Oboje moramo biti strpljivi. Ponekad nećeš razumjeti moj plač. Možda ćeš se ljutiti. Ponekad ćeš se osjećati i krivom, jer nisi u stanju da me odmah razumiješ. Molim te, imaj strpljenja. Da bi se dvije osobe srele i odgonetnule jedna drugu, potrebni su dani, mjeseci, godine…

Ja ću tebe upoznati preko topline koja zrači iz tvojih ruku, naručja, glasa. Preko tebe ću upoznati svijet. Zato nemoj ćutati dok mi je isto toliko koliko i hrana koju mi budeš davala, čista posteljina, provjetrena soba.

Prvih mjeseci bićeš cijeli moj svijet. Ako me uzmeš u naručje da bi me podojila, čini to toplo i prisno. Nemoj biti nestrpljiva. Nekim bebama potrebno je desetak minuta da utole glad, drugima mnogo, mnogo više. Upoznaj moj ritam. Kratak predah na tvojim grudima znači mi isto koliko i mlijeko koje mi daješ. Ako me hraniš na kašičicu, nemoj mi davati kroz ogradu kreveta. Možda je tako jednostavnije i brže, ali meni si potrebna baš ti – toplina koja zrači iz tvog naručja.

Kad dođemo kući tih prvih dana biće puno ljudi oko nas. Naročito žena koje oko beba znaju mnogo više. Ali bez obzira na to dopusti muškarcu koji mi je otac da bude pored mene. Možda je on nespretniji u povijanju od drugih, ali vjeruj mi, to mi neće smetati. Mnogo je važnije da me i moj tata upozna već tih prvih dana i da svi zajedno što prije postanemo porodica.

Ako me kod kuće čeka još jedno malo biće, to naravno komplikuje stvari. Naročito tebi koja ćeš morati da se boriš sa njegovom ljubomorom, nezadovoljstvom, bijesom. Ljubomora je teško iskustvo i ne može se razriješiti preko noći. Potrudi se da brigu oko mene podijeliš sa tim malim bićem. Poslove oko mene radite zajedno. Biće to sporije, iscrpljujuće za tebe, ali to je jedini način da nas približis jedno drugom i omogućiš da se prihvatimo i zavolimo.

Biće tu mnogo problema. Niko nikada nije učio kako da bude dobar i uspješan roditelj. A to je nešto što svako želi. Prvi korak u tom učenju je tvoja spremnost da me čuješ, upoznaš i prihvatiš.

A ja ću na tvoju ljubav odgovarati osmijesima, slatkim i musavim poljupcima, i nestašnim crtežima.

Mama, volim te.

Photo: Prošlo je tek nekoliko dana kako smo se upoznali. U stvari, kad bolje razmislim, naše upoznavanje počelo je mnogo, mnogo ranije. Već devet mjeseci nepogrešivo osjećamo jedno drugo: ti moje pokrete, a ja tvoju zabrinutost, nezadovoljstvo, ljutnju, sreću, spokojstvo. Sada smo se konačno sreli. Da li te je susret sa mnom pomalo razočarao? Priznajem, ja nisam bucmasta, plavooka i plavokosa beba koja se viđa na televizijskim ekranima. Nisam takva, ali sam tvoja beba i od sada započinjemo život zajedno. Vrijeme je da počnemo da se upoznajemo. Pred nama je dug period tokom koga ćemo otkrivati jedno drugo. Oboje moramo biti strpljivi. Ponekad nećeš razumjeti moj plač. Možda ćeš se ljutiti. Ponekad ćeš se osjećati i krivom, jer nisi u stanju da me odmah razumiješ. Molim te, imaj strpljenja. Da bi se dvije osobe srele i odgonetnule jedna drugu, potrebni su dani, mjeseci, godine… Ja ću tebe upoznati preko topline koja zrači iz tvojih ruku, naručja, glasa. Preko tebe ću upoznati svijet. Zato nemoj ćutati dok mi je isto toliko koliko i hrana koju mi budeš davala, čista posteljina, provjetrena soba. Prvih mjeseci bićeš cijeli moj svijet. Ako me uzmeš u naručje da bi me podojila, čini to toplo i prisno. Nemoj biti nestrpljiva. Nekim bebama potrebno je desetak minuta da utole glad, drugima mnogo, mnogo više. Upoznaj moj ritam. Kratak predah na tvojim grudima znači mi isto koliko i mlijeko koje mi daješ. Ako me hraniš na kašičicu, nemoj mi davati kroz ogradu kreveta. Možda je tako jednostavnije i brže, ali meni si potrebna baš ti – toplina koja zrači iz tvog naručja. Kad dođemo kući tih prvih dana biće puno ljudi oko nas. Naročito žena koje oko beba znaju mnogo više. Ali bez obzira na to dopusti muškarcu koji mi je otac da bude pored mene. Možda je on nespretniji u povijanju od drugih, ali vjeruj mi, to mi neće smetati. Mnogo je važnije da me i moj tata upozna već tih prvih dana i da svi zajedno što prije postanemo porodica. Ako me kod kuće čeka još jedno malo biće, to naravno komplikuje stvari. Naročito tebi koja ćeš morati da se boriš sa njegovom ljubomorom, nezadovoljstvom, bijesom. Ljubomora je teško iskustvo i ne može se razriješiti preko noći. Potrudi se da brigu oko mene podijeliš sa tim malim bićem. Poslove oko mene radite zajedno. Biće to sporije, iscrpljujuće za tebe, ali to je jedini način da nas približis jedno drugom i omogućiš da se prihvatimo i zavolimo. Biće tu mnogo problema. Niko nikada nije učio kako da bude dobar i uspješan roditelj. A to je nešto što svako želi. Prvi korak u tom učenju je tvoja spremnost da me čuješ, upoznaš i prihvatiš. A ja ću na tvoju ljubav odgovarati osmijesima, slatkim i musavim poljupcima, i nestašnim crtežima. Mama, volim te.

[*Unina mama :-)* 226]

[*Unina mama :-)* 226]

ČUVAJ MAMU DA TI DUŽE TRAJE

Ti si dobro i pametno dijete,

oči ti se od bistrine sjaje,

i zato ti kažem, mali cvijete,

ČUVAJ MAMU DA TI DUŽE TRAJE.

Ne daj da je premore poslići,

ne daj da se ni u brigu daje,

gdje su tvoji junački mišići?!

ČUVAJ MAMU DA TI DUŽE TRAJE.

Nemoj da je sekiraš i mučiš,

smijeh joj ljepše od suza pristaje,

budi dobar, i dobro da učiš -

ČUVAJ MAMU DA TI DUŽE TRAJE.

Ja ne volim što ti moram reći:

budi dobar, ne pravi problema,

al' shvatićeš kada budeš veći -

MAMA BUDE, BUDE - PA JE NEMA...

KO GOD NEĆE POSLIJE DA SE KAJE

NEK JE ČUVA DA MU DUŽE TRAJE.♥

[*Unina mama :-)* 226]

Bog nije mogao da bude na svakom mestu, pa je zbog toga stvorio majke.

~ jevrejska poslovica

"Majčino srce je duboki ponor na čijem ćeš dnu uvek naći oproštaj."

- Onore de Balzak

[*Unina mama :-)* 226]

RODITELJSKO PISMO

Drago dete,

- Sada još nisam ostarila, a kada me budeš video takvu, budi strpljiv sa mnom

i pokušaj me razumeti.....

- Ako se zaprljam u vreme ručka, i ako se ne mogu sama odenuti, budi strpljiv....

- Seti se sati, koje sam potrošila, dok sam te tome naučila....

- I ako u razgovoru ponavljam iste stvari uvek ponovo, nemoj me prekidati, saslušaj me....

- Kada si bio malen, morala sam ti istu priču čitati uvek ponovo, pre nogo što si utonuo u san.....

- Ako se ne budem želela kupati, ne ismejavaj me i ne vređaj. Seti se kako sam te morala loviti i izmišljati hiljadu razloga, da bi ti ušao u kadu.....

- Kad opaziš moje nepoznavanje nove tehnologije, daj mi vremena i nemoj me

gledati s' podsmehom na licu......

- Ja sam tebe naučila mnogo stvari: pravilno jesti, pravilno se obući, suočiti se sa životom.....

- Ako nekad u razgovoru zaboravim ili izgubim nit razgovora, daj mi malo vremena, da se prisetim i ako mi to ne pođe za rukom, nemoj se uznemiravati.....

- Nije mi najvažnija stvar na svetu naš razgovor, već to, da sam s' tobom i da me znaš slušati.....

- Ako ne budem želela jesti, nemoj me prisiljavati da jedem.... Sama znam najbolje, kada mi je hrana potrebna, a kada ne......

- Kada mi umorne noge više neće dozvoljavati da hodam, pruži mi ruku jednako kao što sam je ja pružala tebi, kada si pravio prve korake......

- I ako ti jednom kažem, da više ne želim živeti, da želim umreti, ne ljuti se na mene, jednoga dana ćeš me razumeti..... Jednom ćeš spoznati, da sam ti usprkos svim učinjenim greškama, želela samo najbolje i pokušala sam te pripremiti na putovanje života......

- Ne žalosti se, ne ljuti se i ne osećaj se bespomoćan, kada me budeš gledao pored sebe takvu.....

- Budi mi oslonac, pomozi mi završiti putovanje s' ljubavlju i strpljivošću.

Vratiću ti osmehom i neizmernom ljubavlju, koju sam oduvek čuvala samo za tebe.

Volim te,

........tvoj roditelj .......

[*Unina mama :-)* 226]

MAJKA ♥ -

Ti si znala jedina da VOLIS, nase GRESKE lako da prebolis.

Ti si znala da nam se NASMEJES, ti si znala suze da sakrijes.

Tvoje RUKE njezno milovale, tvoje usne price nam PRICALE, u nocima pjesme nam pjevale - TVOJE RJECI U SRCU

OS

TALE ! ` … •., (¯`•´¯)

(¯`•´)

`•.,(¯`••´¯)(¯`•´¯)

__`•.¸(¯`••´¯)¸.•´

____ `•. ¸.•´•´

Niko kao majka ne voli te,poslije njene smrti zaplakat ces jako...Malo posve Malo na Majke mislimo...Propustimo mnogi da se oduzimo...SVAKO OD NAS GORKO CE SE JEDNOM KAJATI...Jedina iskrena ljubav je MAJKE PREMA DJETETU,ostale ljubavi su pr

olazne il nas na kraju iznenade,razocaraju i td...ALI MAJKINA LJUBAV je uvijek tu kad nam je najteze,nikad nas ne ostavlja... ((((((((

[*Unina mama :-)* 226]

Majko!Ti si moja rumena ruza,

Al,nema te,majko kao nekad ruke da mi pruzas,

Srce je moje prepuno bola,

I oci pune tuge,najlepsa si majko,

Lepsa od svake druge...

Reci cu majko,jedinom Suncu,

Reci cu svakom cvetu,

Jedna si majka!Na,ovome Svetu....