Greske roditelja

[Nice 8803]

Mislim da su moji roditelji gresili u tome sto su me previse stedeli nekih losih stvari u zivotu i radili sve za mene, tako da kasnije kad sam se osamostalila mnogo sam se razocarala u zivot i ljude uopste. Sad me to proslo, no gledacu da sa svojim detetom to ne ponavljam. Nameravam da ga od malih nogu ucim samostalnosti i prihvacanju odgovornosti za ono sto uradi, kao i da sto manje radim stvari umesto njega. Nazalost kad dodje vreme da se zaposli nece ga niko maziti i stititi, a mi necemo ziveti vecno.

[snowhite 5773]

Umem da budem jako nedosledna. Konkretan primer: ne dozvoljavam Vasiliju da otvara i "preuređuje" frižider i kuhinjske elemente. Onda se nađem u situaciji da mi ne dozvoljava da završim ručak i ipak mu dozvolim to.

kako sam se pronasla u ovome!

[A.N.A. 51]

Neuhvatljiva, ja se skroz pronalazim u tvojim postovima. Ti imas dosta stariju decu i ja tek treba da prodjem ono kroz sta si ti prosla-ali se svakako za sad pronalazim.

2. /

3. Greška koju primećujem kod drugih roditelja je da nemaju autoritet nad decom, već suprotno..

4. Mislim da moji roditelji nisu pravili greške.

Većina vas navodi da je popustljiva i nedosledna...ja nisam takva...ako kažem NE, onda je to tako...i ni more suza ne može to da pretvori u DA...retko kada bijem ili vičem na decu, jer nemam takav temperament...uvek tiho govorim...ali kada ih i udarim po guzi, ona su to zaista zaslužila i nije mi žao što sam tako postupila.

Isto! Samo sto ja curu nikada nisam udarila-a ni ne nameravam. Pricam joj tiho i mirnim tonom a kad podviknem to znaci da je presla granice. Cosak nam je najaca kazna za sad i samo je tri puta do sad tako kaznjena. Jednom od tate, dva puta od mame. Uglavnom je kaznjavam oduzimanjem predmeta sa kojim pravi "ser".

Ne...ja tačno razgraničavam stvari kojih se oni moraju pridržavati, kojih bi trebalo, ali nije neophodno i kojih se apsolutno ne moraju pridržavati i shodno tome ih i vaspitavam...

Nisam...ako jednom kažem NE...to je to...oni to sada i ozbiljno shvataju i nikad nisu moljakali, kao što vidim da neka deca rade...ono po sto puta govore molim te, molim te ili "pliz"....ali ja mojoj deci uvek i obrazložim zašto nešto ne smeju...veoma sam razumna i racionalna osoba i tako gledam na decu...znam da me razumeju i uvek se prilagođavam njihovom uzrastu i nivou stečenog znanja. Nemam ja kontrolu nad njima...mogu oni da rade šta hoće...ali ja hoću da ih naučim šta je ispravno i moralno prihvatljivo, a šta ne...

Ovo je glavna stvar. Kad se dobro promisli kakav moze da bude ishod naseg postupka-ne mogu da se prave greske. Da sam nekad nesto nepromisljeno uradila-smatrala bih to greskom, ali posto sam u tom datom trenutku-tako odlucila, smatram postupak skroz ispravnim.

I da se vreme vrati, verovatno bismo istu stvar odabrali-a to znaci da i nismo pogresili, vec da je to bilo najbolje resenje u tom trenutku.

[A.N.A. 51]

Poenta je biti dosledan ali i umeti osluhnuti detetove potrebe i umeti u tome da balansirate.I sto vise ljubavi,podrske i razumevanja. Gresiti je ljudski,najvaznije je da volimo nasu decu i da radimo najbolje sto umemo.

Tako je!

Citam vase postove i razmisljam da li je velika greska biti strog roditelj? Ja to jesam. Moju curu ne treba juriti po kuci da bi nesto uradila-rucala, kupala, spavala...Imamo ritual i bez pekmezenja se prati raspored. Ima ona i faze i ispade iz tog reda ali je brzo vratim na staro. Zbog toga se i smatram strogim roditeljem. Cesto joj kazem:"Hoces sama da dodjes u kupatilo ili da ti ja pomognem da udjes u kadu?" -i ako okleva-ja je uzmem u ruke i ubacim u kadu. Ali uvek ona sama onda potrci ka kupatilu da je ja ne bih ubacivala i vice:"SAMA TEA, SAMA TEA!"

Ja ne volim kad se dete "pekmezi". Insistiram da mi lepo prica kad nesto trazi, ignorisem i ne cujem kad pokusava plakanjem, vikom ili drekom da mi izvuce milk sejk pre rucka. Postavim je na krilo, gledam je u oci i jasno kazem da ne razumem kad mi tako prica i da milk sejk dolazi posle rucka. Ovo je samo primer-ali moje dete na moj pogled reaguje. Kad napravi nesto sto ne sme (baca stvari po kuci, pokusa da skace po krevetu) dovoljno je da je pogledam ili samo kazem "Teodora" (onim strogim tonom) i ona prestane sa tim.

To je moj laksi nacin da stvari drzim pod kontrolom bez batina i uz mali broj kazni.

Zao mi je ponekad sto sam stroga prema njoj. Tesim samu sebe jer nisam ja bas sve vreme stroga. Cinim joj sve sto zeli i skoro sve dozvolim sto je ne ugrozava, sto je bezbedno. Retko kazem "NE", ali kad kazem-tu zavrsavamo pricu.

...E sad, neko u gornjem postu napisa-"videcemo za desetak, dvadeset godina da li smo i koliko pogresili"

[wida 1568]

Mislim da su moji roditelji gresili u tome sto su me previse stedeli nekih losih stvari u zivotu i radili sve za mene, tako da kasnije kad sam se osamostalila mnogo sam se razocarala u zivot i ljude uopste. Sad me to proslo, no gledacu da sa svojim detetom to ne ponavljam. Nameravam da ga od malih nogu ucim samostalnosti i prihvacanju odgovornosti za ono sto uradi, kao i da sto manje radim stvari umesto njega. Nazalost kad dodje vreme da se zaposli nece ga niko maziti i stititi, a mi necemo ziveti vecno.

Ja sam svom tati zahvalna jer mi je jos odavno rekao ovo >" Sreco, zivot je jedna velika kanalizacija i sto pre naucis da plivas u govnima, to bolje za tebe." Svaki put kad mi se desi neko s*** setim se toga sto je rekao. Ja sam vec uspela da napravim gresku i naviknem je da spava sa nama, ali sigurno znam da cu se truditi da je vaspitam onako kako su mene vaspitavali. Moji su bili jako liberalni sto se tice prava, ali kako rastes ti rastu ti i prava ali i obaveze. Ako ispunis svoje obaveze dobijes sve sto zelis, ne bukvalno sve ali razuman deo. Nikad mi nista nisu branili, uvek su bili u fazonu ako to uradis ovako desice se to i to, ako uradis onako desice se to i to ,a ti sama izaberi...

[vaskrsija 6746]

ja, bre, ne znam kakav sam roditelj, tek mi je prvo, cekajte da rodim cetvrto i da napune godine pa cemo da pricamo..ipak volela bih da moja deca nauce sta je to sloboda!

moji roditelji su gresili samo u jednom, cini mi se da nikada do kraja nisu upoznali moju licnost...tako da realno nisu mogli da odgovore 100% na moje potrebe

[paper_moon 16452]

Koje greske pravite kao roditelji?

Da li ste svesni svojih gresaka, da li se trudite da ih ispravite?

Koje ste greske primetili kod drugih roditelja?

Koje greske su pravili vasi roditelji?

Moja devojčica je još uvijek mala da bih mogla pričati o sebi kao o roditelju,jer vaspitanje počinje tek kasnije.Međutim,mogu reći da ću definitivno biti više popustljiva u smislu da ne očekujem kao što su moji od mene očekivali mnogo.

Moji su grešili u tome što su bili preterano strogi.I pored toga što sam imala sve same petice u školi,nikad me nisu pohvalili,bili su nekako daleki.S majkom nikad nisam mogla pričati,a tata je nekako uvijek bio odsutan.Ja ne želim da moja dušica to doživi,i ako ništa naučila sam na njihovim greškama.

Kod drugih roditelja mi se ne sviđa kad vidim da se toliko trude da dete podrede sebi i svojim potrebama.Da spava,jede,igra se kad njima to odovara,a da i ne govorim o tome koliko mi smeta kad vidim da neko pokušava preko svog deteta da ostvari neke svoje ambicije.

Pre neki dan sam videla oca sa dva sina,kako se prska sa decom vodom iz pištolja,spustio se na njihov nivo,atmosfera divna..A onda ih lepo presvukao i sve ga lepo poslušali,iako nije vikao i bio strog..Hoću reći najviše želim da sa svojim detetom imam odnos-opušten,pun poverenja,i da je što manje kažnjavam,a više se igramo,smejemo i uživamo.