Zivot u zajednici...

[Pasuljce 3]

E pa zene, nama je zajednica dosla glave... Ziveli smo kod njegovih (majka, baba, sestra, majka je umrla pre sest meseci), i skoro od samog pocetka je bilo svadja i rasprava non-stop, jako negativna atmosfera, nije bilo svadja svako sa svakim, vec svi se udruze pa protiv mene, sta god da kazem nisam upravu. U pocetku je pocelo kao dobronamerno savetovanje (posto im se nista nije svidjalo sta uradim i kako uradim), a onda je preslo u naredjivanje i teranje inata. Uopste nisam imala utisak kao da sam clan te porodice, vec kao neki uljez, sve su krili od mene, a moj muz to nije video, jer su mu druge stvari prece, a naravno verovao je njima za sve sto mu kazu. Inace, svi koji me znaju celog zivota i oni koji me tek upoznaju kazu da sam jako smirena, povucena i tolerantna osoba. I smatram da sve moze da se resi razgovorom. Ali jednostavno sa nekim ljudima ne vredi razgovarati jer ako ne mislite u istom pravcu, postajete neprijatelji. Ne volim licemerne ljude, najvise od svega mi je krivo sto smo se mm i ja mnogo voleli, ali ljubav treba da se neguje a mi jednostavno nismo imali uslova u kojima smo mogli da je negujemo, tako da je vremenom ljubav medju nama opadala. I dalje mislim da je sve moglo da se sredi da smo pokusali da se odvojimo. Milion puta sam ga molila da to uradimo, i ubedim ga, ali cim sednemo sa njegovima da im to saopstimo, odmah se predomisli i ja ispadnem najgora osoba na svetu. Tako je naravno pocelo i postovanje da se gubi, aj to, nego sto sam pocela da gubim i zdravlje. Pojavila mi se rupica na srcu tj. rupica, iz koje izlazi krv iz srca, mi se prosirila tako da mi se tu krv po malo vraca u srce umesto da izlazi. Lekari kazu da to moze ostati tako a moze i da se siri, sto nikako nije dobro. Puls mi je 107, ustanovili su mi i anksioznost, a sve to od stresa i nervoze, sa 22 godine pijem propranolol i bromazepam triput dnevno, a mom muzu naravno ni to nije dovoljno da se odvojimo, jos se ljuti na mene kako ja mogu da dozvolim sebi da me takve stvari nerviraju. Ali to nisu sitnice, mislim jesu i sitnice (sitnice zivot cine), to su i neke krupne stvari, tipa: ne dozvoljavanje koriscenja kucnih aparata jer se trosi struja, ne moze da se ukljuci bojler za pranje sudova, kad se vratim iz setnje moje stvari su pobacane u kadi, po terasi, itd... A moj muz kad god mu kazem nesto on se buni i brani ih, uvek ima opravdanje za njih. Tako da sam se ja pre mesec dana vratila kuci, i osecam se mnogo bolje zdravstveno, ali sam zato emotivno skroz sjebana. Mnogo mi je zao i krivo, i besna sam sto nisam uspela da mu utuvim neke stvari u glavu, zao mi je sto ga i dalje volim, i znam da i on mene voli ali ocigledno ne dovoljno. Besna sam i na sebe i na njega jer je i on pod velikim pritiskom tamo, znam da mu tamo nije uopste dobro, i znam da bi mu bilo mnogo bolje kad bi ziveli sami, imao bi ono sto nikad u zivotu nije imao pravu toplinu porodice, sve je to po meni bilo nekako cudno, ali on ima neku iskrivljenu sliku o svemu tome. Ne znam vise sta da kazem i sta da mislim, svaki dan mi je sve budjaviji i budjaviji. Dok kucam ovo, oci ce da mi puknu od bujice suza, a osecam se tako bespomocno... Tako da moj savet je: ako imate mogucnosti odmah se odvajajte (ako vas mm to zeli, naravno, jer mi smo imali mogucnosti a ipak to nismo uradili).

[Pasuljce 3]

Lej, tek sad vidim kolko sam ispisala... sorry!

[FILIPA 73]

Pasuljče...jako mi je žao...ali toliko ima takvih priča. Baš žalosno. Kod mene je slična situacija, jeste da ne živimo skupa, ali ja se tako osjećam zarobljena. Imamo osjećaj da ništa ne možemo uraditi dok ne obavjestimo njegovu majku o našim postupcima. Stalno mi je tu negdje prisutna...stvarno veliko opterećenje. Pitam se da li ja možda griješim...ali često se uvjerim da sam u pravu. Ne mogu da vjerujem da neko nekomu ne može reći: E SAD JE DOSTA!

[Clara82]

Pasuljče, glavu gore..bitno je da si ti uradila ispravnu stvar, a on će uvideti šta gubi i uspeće valjda da se odvoji od mamine suknje..sve u svemu znaćeš na čemu si

[Nina* 28]

Mi zivimo sa svekrvom pod istim krovom...hm....trebalo mi je jako puno vremena i zivaca da nauccim neke stvari...tj da oguglam.

U pocetku sam se jako nervirala sto neke svoje stvari ne skloni na mesto i uvek sam isla za njom i sklanjala a onda sam digla ruke i pocela da ostavljam tj da nediram. Kada bi rekla da je nered ja bi se samo nasmejala i rekla, pa vase su stvari.. i sada skloni, nekad....a ako ne samo joj ubacim u njenu sobu, neslazem vec bukvalno ubacim....a sto se tice spremanja kuce, svako svoju sobu sprema, svako svoje pegla, obicno ja ukljucim masinu, a ovo ostalo nekako zajedno...sada je sve ok, ali trebalo je dosta zivaca.

Naravno zelela bih da zivimo sami i nadam se da cemo uskoro uspeti u tome.

inace u pocetku se desavalo da se svadjam sa mm zbog njegove mame a nekada i zbog moje, onda sam jednom sela i odrzala sam mu predavanje o tome i sve smo rekli sta smo imali i da kucnem u drvo vise se nesvadjamo...

[Pasuljce 3]

Lepo je to kad imas pored sebe osobu koja te razume, tad bih mogla sve da izdrzim, ali kad pored svih njih umesto da me podrzi ili makar da precuti jos i on nagrne na mene, e stvarno sam se osecala kao ruzno pace. Inace, vec sad znam na cemu sam, da je njemu vise stalo do mene i deteta a ne do drugih, nasao bi nacina da budemo zajedno, a on... momak... TESKA VREMENA PRIJATELJU MOJ... Valjda ima nade i za nas izdane...

[Nina* 28]

Lepo je to kad imas pored sebe osobu koja te razume, tad bih mogla sve da izdrzim, ali kad pored svih njih umesto da me podrzi ili makar da precuti jos i on nagrne na mene, e stvarno sam se osecala kao ruzno pace. Inace, vec sad znam na cemu sam, da je njemu vise stalo do mene i deteta a ne do drugih, nasao bi nacina da budemo zajedno, a on... momak... TESKA VREMENA PRIJATELJU MOJ... Valjda ima nade i za nas izdane...

Zaista neznam sta da ti kazem....drzi se sebe i svog deteta....a sunce ce granuti ( svako ima svoje sunce pa i ti )

[comi 32]

Pa evo da se i ja oglasim u ovoj temi,kod mene ima svega i svacega.

Mi smo prvo ziveli kod mojih tj. iso dvoriste ali dve kuce u dvoristu i mislio sam da nece biti problema.Medjutim moja majka je klimaktericna pa onda kad joj se navrne ona histerise a kad ne onda je ekstra.Ja sam se navikao na to ali moja zena nikako.Tako sam ja nekih godinu dana gubio zivce sa raznoraznim glupostima,dodjem sa posla i umeto da se odmorim prvo slusam majku kako bogorada i prica neke gluposti koje ni dan danas ne razumem,a onda ka d udjem u drugu kucu gde smo ja i zena,strasno,place pobesnela ne znam sta da joj radim.E to je trajalo nekih godinu dana i onda se lepo pokupimo i predjemo da zivimo kod njenih,naravno u jednu sobicu gde nam je u pocetku bilo ok ali posle haos.Ja sam inace povucen i ne volim da se svdjam ali kad mi ukne film nemam pojma sta radim.I pocelo je taman sam zaboravio na probleme i ostale gluposti kad opet zenino plakanje i ostalo.Sve je to trajalo dok jednog dana nisam bio prisutan i video sta se desava.Njen brat koji je do tad po zeninoj prici bio ok pretvorio se u govno(kao u crtanom transformersi).Poceo covek da naredjuje da se dere da prica kako je kuca samo njegova a ne i zenina,strasno.Ja sam to trpeo trpeo i trpeo dok jednog dana nisam dosao sa posla i opet video zenu da place a ja vec bio naelektrisan od poslovnih problema, a jos kad se setim koliko smo im pomogli kad su bili u krizi i jos puno toga meni padne mrak na oci.Naravno ja onako kao muskarac sa muskarcem da porazgovaramo a on poceo nesto da sere dok nije osetio moju ruku pod grlo pa nije mogao vise ni da bekne koliko sam ga stegao.

Posle se malo smirila situacija posto su videli da necu nikoga da trpim e onda sam poceo da se pravim lud.Sta god treba da se uradi i da se pomogne ja kazem da ne mogu,pa kad se tako ponasaju nekse muce sami.Jos uvek tako zivimo svi zajedno i moja zena mnogo vise gubi zivce od mene ja im saspem sto mi nije pravo i ne diraju me a zena kad im kaze isto kao da im nije ni rekla.Strasno.

Sad stalno jurim neke poslove samo da sto pre steknem svoje i da imam svoj mir i da budem domacin u svojoj kuci.

Ko god je pisao u ovoj temi neka zna da ga razumem sto posto.

[NensiFancy 15]

ne znam sta da vam kazem...ali bilo koji vid zajednice mi se ne dopada...ne samo svekrva-svekar, vec ni sa mojima ne bih mogla da zivim...pa cak i da kuca ima 20 spratova i da su oni na prvom a ja na poslednjem,...no no, neka hvala....ipak je to ista kuca...ne da ne volim svoje, daleko od toga, ali volim da ja budem gazda svom zivotu.

mozda sam preteranno samostalna, ali mene bilo koji vid "nadgledanja" iritira....

i kad mi dodje sveki ovde na 20 dana, a to je dva puta godisnje, ja dobijem nervni napad....ne zato sto je ona losa, vec sto ja ne mogu normalno da se ponasam....ona samo gleda kako hranim dete, sta mu spremam, ne mogu ni muza da oteram u tri lepe kad mi dodje itd....ma nista...a zamisli da moram tako svakog dana....ne bih mogla zaista....pogotovo zbog privatnosti....ne privatnosti u fazonu "hocu da se setam u donjem vesu po kuci ", vec u svakom smislu....

mada svakom odgovara nesto drugo...imam drugarice koje su udate i zive sa roditeljima u istoj kuci i njima je to sve ok.....meni ne bi bilo nikad...ali ni moji nisu takvi jer moja mama je protiv zivota u zajednici pa makar se radilo i o meni....kaze "pre cu da ti placam kiriju, samo da ne zivimo svi zajedno, jer onda stvaras probleme kojih inace nemas"

ali dobro, neke muka natera da moraju, i onda nemaju drugog izbora, a nekima odgovara...svako onako kako mora i moze....

ma potpisujem od reci do reci

[Marina :) 2]

Muz i ja sa detetom zivimo na spratu. U prizemlju su svekrva, svekar, deda. Odnosi su, blago receno- nikakvi.

Zaova je oko 2god zivela sa deckom, sa kojim je sada raskinula. Pa se lepo, BEZ PITANJA (!!!) uvalila kod nase, jos ne sredjene, sobe za bebu (inace, pre naseg vencanja to je bila njena soba)!!! U njoj su sve bebine stvari, oprema... A moja divna zaova je lepo jedne veceri uzela posteljinu, i legla na kauc u toj sobi! Muz je u fazonu: "Pa ne mogu da je isteram na ulicu"

I sad vi meni recite, sta ja da radim?!!!

Ne bi mi smetalo, da su oni ok, ali posto ne daju ni 5 para na dete, niti grade bilo kakav odnos sa njom, jako mi smeta takvo ponasanje!

[MamaMjau 369]

Mi vise nismo u zajednici i bas nam je lepo

[Pasuljce 3]

Mi vise nismo u zajednici i bas nam je lepo

Lele, super! Secam se nekog posta ili teme koju si ti napravila "kutak za jadanje" ili tako nesto, gde si ih ocrnjivala! hahahahah!

Cestitam!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

[Baca 30]

Mi vise nismo u zajednici i bas nam je lepo

Jao Sanja,pa sada ce nam biti dosadno bez tvoje sveki . Obidji jadnicu neki put i napisi neki biser

[Tigrica 8]

Uuuuuuuuuu,kako bolna tema!Zivimo sa njegovim i tu je veoma cesto cerka od mm iz prethodnog braka,znaci nas sestoro u trideset sedam metara kvadratnih!Iskreno se nadam da ce nam se stambeno pitanje rijesiti u narednoj godini,inace cu da poludim!

[MamaMjau 369]

Ni 100 000 km daleko da odem necu moci mirno da zivim...

[FILIPA 73]

Uuuuuuuuuu,kako bolna tema!Zivimo sa njegovim i tu je veoma cesto cerka od mm iz prethodnog braka,znaci nas sestoro u trideset sedam metara kvadratnih!Iskreno se nadam da ce nam se stambeno pitanje rijesiti u narednoj godini,inace cu da poludim!

Auuu Tigrice...nisam znala da je tako kod tebe...vas šestoro u 37 m???? Pa i da ste u najboljim odnosima ne možete normalno funkcinirati.

[Tigrica 8]

Strasnoooo,ali rijesicu ja stambeno pitanje u 2011. ne zvala se ja Tigrica!

[Bambi81]

Mi živimo u zajednici, tj. imamo dupleks stan sa mm roditeljima. On je jedinac, a svekrva i svekar su sasvim ok ljudi. Ponekad me malo nervira svekrva što mi puno pomaže oko kućnih poslova i ne da da ja ništa radim, pogotovo u trudnoći. Imaju razumevanja za sve, za sve se lepo dogovaramo, a ono što mi se najviše sviđa je osećaj da znaju da se povuku kada nam dođu gosti ili kada vide da mm i ja hoćemo da budemo sami. Čuvaju Mihajla, igraju se sa njim, šetaju napolju. Oboje su u penziji, ali imaju svoje hobije i vrlo su društveno aktivni. Svekrva je bila učiteljica i lepo zna da se postavi prema deci, Mihajlo je obožava, a svekar je arhitekta i sam zna sve da napravi od drveta. Reparirao je mm krevetac za Mihajla, napravio mi komodu sa daskom za presvlačenje, pa neke police, našu kuhinju, pomagao je i mm, ali svekar je to sve osmislio. Oni mene doživljavaju kao ćerku, svuda se hvale sa mnom, ističu koliko me vole, pa mi bude i malo neprijatno. Sada kako sam trudna, i ne radim oboje, tj. svo troje mi ugađaju, svekrva sprema stan, svekar ide u kupovinu, nije ga sramota da recimo kupi ženske uloške, muž me mazi i pazi. Srećna sam što sam deo njihove porodice i što su me tako dobro prihvatili. Ali pretpostavljam da su oni takvi blagi po prirodi.

[FILIPA 73]

Bambi, jako lijepa priča. Odavno nisam čula da se u zajednici tako lijepo slažu, tako da sve pohvale za tvoju svekrvu i svekra...

[Bambi81]

[lilika 12]

bambi ovo je tako divno i retko....

[Чупава 8]

Svaka cast ,to je retkost....

[bezveze 71]

Ostala sam bez teksta,odavno nisam cula za tako lep odnos...

[Topaz 120]

Bicu kratka - NE HVALA ... ni as mojima ni sa njegovima ......

neka njih svaki dan kod nas i nas svaki dan kod njih ali brate svako svoja vrata

[MamaMjau 369]

Bicu kratka - NE HVALA ... ni as mojima ni sa njegovima ......

neka njih svaki dan kod nas i nas svaki dan kod njih ali brate svako svoja vrata

Da,ja jedino da se odselim 100 000 km odavde.I tamo ce me naci.