Sta raditi kad se muz kocka?

odgovora

Objavljeno

Sta raditi? Ostaviti Ga radi deteta? Krije novac, laze... i pored teske materijalne situacije. Da li ima neko sa slicnim ili istim problemom?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Sta raditi? Ostaviti Ga radi deteta? Krije novac, laze... i pored teske materijalne situacije. Da li ima neko sa slicnim ili istim problemom?

Uh, uh, uh... Teška situacija.

Ja bih prvo probala da ga izvučem iz svega toga, sad mislim najlakše je ostaviti ga i otići.

Naravno, morali bi oboje otvoreno da prčaju o celoj situaciji.

I da i žena bude spremna i na uspone i padove dok se ne iskoreni "kockanje".

Ja se sećam svojevremeno kafića tu u Pasterovoj, pored sportska kladionica, tata dovodi dete (oko 5-6 godina) svaki dan da odigra jedan rulet (drugarica i ja smo često kafenisale u kraju)

Ruke mu drhte, i iskreno kaže kako on ne bi više dolazio, ali to je jače od njega.

Zavisnost. :unsure:

Nije lako, al treba probati i ostati.

Ako njegovo - oću, prestaću potraje predugo a ništa se ne menja, onda preduzeti druge mere.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Slazem se treba traziti resenje i zajedno se boriti protiv toga, ali mislim da on mora da odluci da se bori, ja kockanje poistoveceujem sa bolestima zavisnosti, smatram da jedan alkoholicar mora sam da odluci da prestane.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Danijela,ne znam je li tvoj muz u pitanju ili pitas jer se za nekog brines.

Ispricacu ti ukratko..

Moja najbolja drugarica je prosla pakao...

Ona divna ,pozrtvovana,svaki dinar gleda za decu sta i kako-muz se navuko i to je islo mic po mic,on svoju platu prvo trosio na kocku,e kad je pocelo da izlaziiz okvira normalnog pocela je da sumnja..

Dosli su do toga bili da je on vencane burme zalagao,da vrati dugove i onda (evo jezim se kad pisem) STAN.

A kako,on je pozajmljivao od mnogih da bi se kockao i kad nije uspevao da vrati on je pozajmio da li od jednog ili vise koji su zelenasi,i sta se desilo,kad je poceo sa kasnjenjem vracanja duga oni su mu pretili.

To sve moja drugarica nije ni slutila.

A onda je dosao dan da su ga prebili i na silu odvukli da potpise stan zarad duga.

Ni tada nije priznao,nego za raskrvavljen nos je rekao da je pao,da on sigurno boluje od neke teske bolesti jer se navodno onesvestio,i stvarno je isao na analize,a ona je bdila nad njim i strepela.

A onda je priznao,i ne mogu zaboraviti njenu muku tada.Na srecu njeni su joj pomogli i obezvredili su taj ugovor za stan prebacili stan na nju,dug vratili zelenasima tako sto su sopstveni stan izdali na 5 godina.

5 god.je zivela u garsonjeri (imaju 2 deteta).

Poenta price-nije se opametio.

Ostala je sa njim,zbog dece i sta znam takva je osoba...ali poverenja tu vise nema.Ona od njega krije novac,da bi imali za racune,hranu,decu.Kad mu da da uplati neki racun trazi priznanicu,a on se vredja.

Posle svega on nikad nije priznao krivicu,za sve je kriva moja drugarica po njemu.

Posle svega ona njemu pronadje tiket u dzepu,kocka se opet,ali valjda u granicama(ukoliko je moguce)

Ali ona sada radi i platu mu ne prijavljuje kolika je i stan se sada vodi na nju,a ugovor je dobro sakriven.

Sta reci posle ovoga.Kocka je bolest,a ispastaju oni najblizi,a ispastanje moze biti strasno!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Sta raditi? Ostaviti Ga radi deteta? Krije novac, laze... i pored teske materijalne situacije. Da li ima neko sa slicnim ili istim problemom?

Po meni,kocka je najgori porok!Bicu surovo iskrena i reci DA,ja bih ga ostavila i svaki dalji komentar je suvisan!Zelim ti puno srece!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

To se krilo od mene celu moju tudnocu da bih ja sama saznala o cemu se radi kad je novac poceo da nestaje otprilike u 5 mesecu trudnoce. On stalno Govori kako hoce da prestane i kako je "ovo bi zadnji put" i sve tako u kruG. Problem je sto se to desava jako cesto, nedeljno po jedanput. I ne kaze mi sam, neGo ga ja uhavtim u lazi. Onda me napada da ja nisam normalna kako sam negativna, a on jadan daje sve od sebe a ja tako sa njim. Posle svadje koja traje po 2 sata, priznaje da se kockao i kao vracamo se na ono "ovo je zadnji put" i hoce ali izbegava da se obrati strucnom lekaru. Sad sam ga poslala kod lekara da uzme uput, nazvao me da mi kaze da treba da se ide u Drajzerovu gde lece bolesti zavisnosti. Tako da u ponedeljak sa sve bebom treba da se maltretiram umesto da uzivam sa njim kuci. Pokusali smo i sa tim da novac stoji kod mene, ali nije uspelo jer onda se pozajmljuje. Ne znam koliko je duzan, ali vec 5-6 puta sam vracala njegove dugove. Stvarno gubim snagu i ne znam kako da mu pomognem da se izbori sa tim, a opet ne mogu da dozvolim da to utice na kvalitet zivota naseg deteta, a verujte da utice itekako u svakom smislu. kada dici ruke od svega? Vise ni sama ne znam.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Pa eto primer moje drugarice je jako surov,i njen muz se vratio kockanju,ali sada ne moze da je zarubi,kao sto rekoh stan se vodi na nju,a plata je njena kod nje,ali to nije zivot,strah i nepoverenje.Kazem ona je takva osoba,ostala je sa njim zbog dece jer je prema deci divan i deca ga vole.

Moras odluciti sama,ako vidis da je odlucan za lecenje i da priznaje krivicu(jer ovaj moje drugarice nije),pruzi mu sansu.

Ali uvek imaj na umu da te zivot s njim moze dovesti bukvalno na ulicu ukoliko nastavi dublje da tone u zavisnost!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

tigrice,,,najlakse je ruke dici...treba pokusati i spasiti ono sto se i ako se moze sta spasiti...ako uspiju preci preko toga i pobijediti taj porok,svoj odnos ce produbiti i njihov brak ce biti jaci i vrijedniji...

a ako ne bude bolje,ili on ne pokaze zainteresovanje da se taj problem rijesi,onda je opravdano odustajanje od borbe i pakovanje kofera...

slazem se ;)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Sad sam ga poslala kod lekara da uzme uput, nazvao me da mi kaze da treba da se ide u Drajzerovu gde lece bolesti zavisnosti. Tako da u ponedeljak sa sve bebom treba da se maltretiram umesto da uzivam sa njim kuci.

Pokušajte i ovo.

Najlakše je odustati.

Pokušajte da izađete iz svega ovoga, posle će vam brak samo biti jači!

Nije lako, ponavljam - ali pokušaj, daj sve od sebe, pa ako se vrati poroku, bar nećeš žaliti - sve si uradila što si mogla.

E, onda i da razmišljaš da mu okreneš leđa....

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

To je bolest ovisnosti o kocki, i svaka ovisnost moze da se leci, put je naporan i treba mnogo truda ali pre svega to mora doci od njega, nikakve ucjene i pretnje ne pomazu..on mora biti spreman da zapocne lecenje i terapiju koja ce najmanje 3-5 godina da traje..tako da ne bi bilo lose da ukljucis njegove i svoje roditelje jer ukoliko se odluci za to,trebace vam pomoc..ali mora se pre svega o svemu otvoreno pricati a kroz terapiju ispliva jos puno nekih stvari zbog kojih se upravo to desava. Zelim ti puno srece.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Danijela,problemi sa svekrvom,sada otkrivas sa muzem,imas li nekog na koga se mozes osloniti-roditelji,braca,sestre,drugarica?

Mi na forumu bicemo uvek tu da te saslusamo i ako umemo posavetujemo!!!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

samo da dodam u svim bolestima ovisnosti sport ima veoma znacajnu ulogu jer se na taj nacin ispusta ta nagomilana agresija,depresija,nezadovoljstvo ili nesto sto tu osobu muci..zato trcanje,setnje u prirodi,po sumama, plivanje,voznja bicikla..sto vise i sto cesce,neke stavri mozete i zajedno raditi..pomaze puno

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Никада се нисам коцкао, али, баш ништа. Јесам отишао више пута у кладионицу, уплаћивао тикете од по 50 - 100 динара али и то ми је досадно.

Никада ми нису ти људи били јасни, то је по неком мом схватању, ВИШАК СЛОБОДНОГ ВРЕМЕНА, или некаква траума, комплекс а као болест зависности вероватно настаје касније.

Да би се све решило, мислим да је потребно да не излази из куће неко време, да увиди стварно шта је породица, лепота живота и тако се може вратити. Све то са докторима не верујем да ће имати ефекта док год ти причаш о томе и размишљаш о томе, увек ће ти се негде по глави мувати "ма дај да одиграм једну руку" и све у круг.

Још једна битна ствар, ОКРУЖЕЊЕ, мора да мења, пријатеље, све, мобилни телефон, интернет, све да се искључи и онда уз помоћ породице, полако да се отргне из тог порока!

Баш ми је жао.

Срећно!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

tigrice,,,najlakse je ruke dici...treba pokusati i spasiti ono sto se i ako se moze sta spasiti...ako uspiju preci preko toga i pobijediti taj porok,svoj odnos ce produbiti i njihov brak ce biti jaci i vrijedniji...

a ako ne bude bolje,ili on ne pokaze zainteresovanje da se taj problem rijesi,onda je opravdano odustajanje od borbe i pakovanje kofera...

slazem se ;)

A za sta ona ima da se "uhvati",pa da je najlakse odustati?Od cega odustaje?Od loseg zivota kockanja,lazi i prevara?Strasno!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Ja ne vjerujem u izlječenje, odnosno, možda bi se on i izlječio, ali ne bih ja. Moj život bi se pretvorio u vječitu strepnju-gdje je, što kasni, hoće li mi donijeti platu...tako da bih ja pogledala drugu alternativu...

CocaGomboca voli ovo

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Danijela,problemi sa svekrvom,sada otkrivas sa muzem,imas li nekog na koga se mozes osloniti-roditelji,braca,sestre,drugarica?

Mi na forumu bicemo uvek tu da te saslusamo i ako umemo posavetujemo!!!

Lepo zapazas, jedini oslonac su mi majka i otac. Ja cu pokusati sve sto mogu da isplivamo iz ovog problema. Poprilicno sam ostala bez ideja i "taktika." ZLATNI PAPAgAJ mislim da si u pravu sto se tice promene prijatelja i da treba da ostane kod kuce... to cemo sigurno primeniti. VENERA u pravu si, treba mu pokazati da se moze i bez kocke i otvoriti mu interesovanja za neke druge aktivnosti. Hvala vam svima puno i PISITE JOS! Obavestavacu vas kako napredujemo ili nazadujemo! Pisite mi jos svoja ili necija iskustva kakav god da je krajnji ishod bio, vasa misljenja. Ja svoje misljenje vise kao i da nemam a ni ideja.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

A za sta ona ima da se "uhvati",pa da je najlakse odustati?Od cega odustaje?Od loseg zivota kockanja,lazi i prevara?Strasno!

Ako on hoce da izadje iz svega toga mislim da mu treba pomoci i pruziti podrsku ;)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

ali ako se ne pokusas izboriti za nesto onda neces ni znati da li bi uspio ili ne... ;)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Tesko da je moguce..... On sad kad ima bebu ne moze da misli na nju nego na kocku, to je zavisnost, znaci bolest. Terapija.... Ni ja nisam optimista, znam dosta slucajeva i mogu samo da zahvalim Bogu da mm nije takav. Pu pu...

CocaGomboca voli ovo

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

U ovim temama uvijek pomislim na mamu Bojanu...

TEMA

Ovdje je dala par dobrih savjeta, vezano je za alkoholizam...

U svakom slučaju čuvaj snagu za sebe, a tako i za dijete...ako su ti roditelji oslonac reci im sve...prati njegovo kretanje, odnosno, nemoj vjerovati u priču ka posjetama ljekaru dok se sama ne uvjeriš...jako je iscrpljujuće, ali probaj.

Koliko on ima godina?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

U ovim temama uvijek pomislim na mamu Bojanu...

TEMA

Ovdje je dala par dobrih savjeta, vezano je za alkoholizam...

U svakom slučaju čuvaj snagu za sebe, a tako i za dijete...ako su ti roditelji oslonac reci im sve...prati njegovo kretanje, odnosno, nemoj vjerovati u priču ka posjetama ljekaru dok se sama ne uvjeriš...jako je iscrpljujuće, ali probaj.

Koliko on ima godina?

Ovo boldovano!!!

Iz iskustva moje drugarice isto njen muz je cak lagao da je bolestan od teske bolesti da bi prikrio!

Mnogo daleko to ide,i treba zivaca i zelje da sve to izdrzis!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

treba pokusati,ako nista radi sebe,,,da se ne bi kroz zivot pitala "sta da sam pokusala da mu pomognem...mozda bi se promijenio i mozda bismo danas bili sretna porodica,i mozda bi moj sin danas imao rodjenog brata i sekicu"

Ok, slazem se. Ali sve dok to ne skodi bebi i njoj.... Moj bivsi bio ovisnik od igrica. Zvuci banalno ali je bolest. Posle 13 god i borbe odustala sam. Tesko je kad resis da imas decu a tm se igra ili kocka od petka popodne do pon ujutru. I svaki dan posle posla.... Bio on dobar kao hleb, ipak on treba da izabere izmedju kocke i nje.

Sad kad gledam unazad, mogu da kazem da sam najbolji korak napravila kada sam ga napustila. Sada ne bih uzivala sa mm i imala decicu, vec bih tapkala u mraku. Ali i ja sam se prvo borila dok sam mogla. Ok je tvoj savet....

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Моја препорука је да му се слободно време претвори у задовољство и рад.

Наравно, основно и прво је промена радних навика и промена понашања. Ако га осуђујете ништа нећете постићи, посвађате се и он опет изађе и опет у круг.

Седите и прочитајте већ прочитано (предпостављам) ПРВИ ПУТ СА ОЦЕМ НА ЈУТРЕЊЕ, заједно, после тога се неке ствари промене, надам се...

Друга ствар, не знам чиме се човек бави у животу, какве склоности има и према чему али, постоје ствари које га могу заинтересовати, нпр. може да проба да од шибица направи ајфелову кулу, то је бар јефтино, а може да буде занимљиво, одузима слободно време а када направи, сви ће у кући бити срећни, имају нову ствар. Или да направи неку собну лампу, све оно по систему уради сам... Ја када не читам или сређујем своје ствари, документа и сл. слободно време проводим правећи све и свашта... Сада радим неки пројекат аудио појачала снаге (за то треба и мало више знања, алата ... ) али увек има шта да се ради ...

Можда му постане занимљиво пецање... Сада креће септембар, прибор није скуп, а може и да буде занимљиво, у смислу да донесе некад неки ручак :) Ја се увелико спремам, после септембарског одмора, крећем на шаранче :)

Прво Лаза Лазаревић (не болница, него приповетка), разговор, нека се одрекне неких навика, па полако, до коначне победе...

НЕМА ПОВЛАЧЕЊА, НЕМА ПРЕДАЈЕ, само храбро и резултат мора да се покаже ...

Свако добро

СРЕЋНО

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Po prvi put da se slazem sa ZP om, ali to sve samo ako je on speman i ako hoce da se odrekne kocke, posto mislim da u slucaju da on nece da je mala sansa za izlecenje.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Ово може бити интересантан текст за све ...

Диктатура слободног времена искључује нормалан породични живот, то је диктатура потрошње.

Београд, 17.07.2011

Ако се погледа у речник синонима, реч „слободно време“ ће се наћи заједно са беспосличењем, не-радом, доколицом, не-активношћу, испразношћу, проводом, непомичношћу. А речник младалачке субкултуре који дефинише укупност вредности, традиције, обичаја данашње младежи, сматра слободно време и одмор главним животним формама, које су истиснуле рад као једну од главних потреба.

До чега може довести такав животни став? Конкретно – у Русији почетком XXI века? На пример, председник је објавио почетак грандиозног демографског пројекта. Али чак и да се у тај програм упумпа пет пута више пара, „диктатура слободног времена“ неће дозволити људима да рађају више деце. Зато што су деца – рад, и то непрестан рад, који временски није ограничен, минимум следећих седамнаест година. И што је више деце то је више рада. А при диктатури слободног времена стандардни животни принцип је – „ми ћемо прво да проживимо за себе“.

И више од тога, у диктатури слободног времена, никакав нормалан, смислен породичан живот, није уопште ни могућ.

Из тог истог разлога: ако „ми ћемо прво да проживимо за себе“, то јест ако се као постулат постави ужитак, онда је партнер потребан само дотле док је извор ужитка. Ако партнер почне да има проблеме, ако постане „финансијски неподобан“ или почне да се у свом развитку креће по некој другој трајекторији, он се губи као извор ужитка. А градити нове односе, мењати их – је рад. Лакше је пљунути на све и наћи себи другог партнера.

Али и то није све. Када младо људско биће почне свој развој са мишљу „ја морам да постанем успешан, да имам паре, да бих могао да се бавим дајвингом на Црвеном мору“ – оно од самог свог почетка бива искључено из економских процеса јер и нема намеру ништа да производи. Па и уопште никакав пробој ни у једној сфери са оваквим почетним ставовима није могућ. Зато, ако је у праву познати социолог Макс Вебер, први капиталисти су били људи, који су желели да спознају да ли су изабрани од Бога или не. Жеђ за истином је мотор науке, уметности... А при диктатури слободног времена, неће бити коме и за шта да се додељује Нобелова награда.

Где и на ком нивоу се дешава „грешка у програму“? Зашто паметна, амбициозна девојка, која схвата да са својих 19-20 година још јако мало зна и која жели да сазна више, може редовно да жали што не зна и не уме више, а да ипак не жели да ситуацију промени? Уместо тога, она обрише сузе и оде у дискотеку и до пет ујутру се „проводи“.

Зато што диктатура задовољства искључује радне навике. Од ове болести не пати само младеж. Забава у слободно време је данас – циљано трошење времена за које се човек специјално припрема. И популарни музичар или глумац не сматра срамотним за себе да паре зарађује неком идиотском ТВ емисијом (иако он сасвим добро схвата да је она идиотска), да би их потом потрошио на свој вољени дајвинг.

Чежња за изгубљеним Рајем?

Руска православна традиција је разликовала рад и посао. Рад – то је оно што је тешко, али и што је Богу драго. Посао је – оно што поробљава.

Стваралачка реализација личности је могућа само кроз рад, ако га човек чини по својој вољи „у славу Божију“, то је његов слободни избор. А посао – је оно што он ради „под морање“, принуђен неком ситуацијом. О каквом стваралаштву и самореализацији ту може бити речи!

Али пошто су у нашој свести рад и посао већ одавно синоними, стваралачки елемент самореализације личности је премештен у сферу забаве у слободно време, и некако је искључио рад. Постоји само посао, којим ти себе поробљујеш, чак и ако он теби није интересантан и ништа не даје уму нити срцу, али зато даје могућност да зарадиш средства да би се забавио и доколицу провео како ти срце жели.

Али у моделу потрошачког друштва, слободно време не подразумева никакав стваралачки рад а следстваено ни лични раст. Практично, човек се цео живот игра: у детињству луткама и војницима, а касније другим играчкама.

Зашто је манастирски живот у светоотачка времена био организован тако, да се потпуно искључи појам слободног времена као празног провођења времена? Зато што ако радиш за Бога, ма шта да радиш – ако ли чистиш метлом, печеш ли хлеб, цепаш ли дрва, читаш књигу или се молиш – свако твоје дејство се испуњава смислом и по идеји, омогућава духовно усавршавање, које се код великих подвижника претварало у непрекидни процес, који се наставља и у сну.

Човек је слика и прилика Божија, а Бог је Творац (у једном од превода са грчког – поетос, поет). Значи да је стваралачко начело у човеку усађено у човека још од Адама. Али у било ком стваралачком акту, који твори Бог, нема никаквог рада – то јест нема напора преовладавања. Није постојао, изгледа ни при стварању човека. Али када се десила трагедија грехопада и када се човек променио, њему је било речено да ће он одсад зарађивати свој хлеб у зноју лица свог. А то значи да ће свако његово дејство бити везано за рад.

Чак се и молитва – као обраћање Богу, као тражење Бога – такође појављује после грехопада: јер Адам у Рају није било потребно да се напреже да би општио са Богом. Али после грехопада у свакој људској активности се појављује елеменат напора на савладавању тешкоће при чињењу стваралачког акта. Онда, можда је данашњи култ забаве у слободно време – носталгија за изгубљеним Рајем? Јар често у нашој забави нема ни рада ни напора на савладавању. Али нема ни стваралаштва.....

Што слађа жвака

Диктатура слободног времена – то је диктатура потрошње. Ти употребљаваш путовања, игре, забаву, потпуно исто као што једеш сникерсе, лежећи на каучу пред телевизором. И да би то остварио, ти си спреман да потрошиш значајан део свог живота, испуњавајући било какве службене обавезе, које ће ти донети финансијску награду, која ће омогућити да платиш своју необуздану потрошњу.

На пример, шта је данас фудбал? То је посао? Да. Игра? Наравно. А за професионалног фудбалера – то је игра или посао? Ако он тренира од ујутру до увече и добија за то паре – то је посао. А за огромну количину народа, који се пришљамчи за телевизор у време мечева – шта је то? Забава. Али човек је спреман да целе године диринчи, да би за невероватне паре купио карте за шампионат света и тамо провео три дана, машући заставом и урлајући нешто несувисло.

Ми можемо да негодујемо што су богослужења тако дуга – по два-три сата (!), и у исто време, лако провести пола дана бесциљно базајући по тржном центру. Или сатима гледајући тај исти фудбал. И чак нам на памет не пада да се запитамо: а шта је у ствари радим?

Потрошачко друштво је – покушај да се уништи сама помисао о аскези. Савремени човек сагледава своје време искључиво прагматички. Жао му је да недељом потроши цела два сата на цркву. Време му је потребно да или зарађује паре или да «кулира».

То је у традиционалном друштву Бог ту поред и човек Га схвата као нешто «практично корисно», а савремени човек је спреман да призна, да Он постоји тамо негде, да је то важно, лепо, морално али да нема однос према његовом свакодневном животу. Он пред носем има шаргарепу коју мора досегнути не бирајући средства. Само што када је циљ досегнут, испоставља се да је то само шаргарепа и да нема даље. Диктатура слободног времена – је поробљавање човека од стране бесмисленог ништа-нерађења, при коме се не чини ни духовно нити душевно напор за постизање неког циља.

То је као жвака – жваћеш а не храниш се. И на изглед нема ништа лоше у жваки. Али ако почнеш да њоме замењујеш храну, умиреш од глади. У томе да се, прошета по продавницама, попије кафа у ресторану, кибицују пролазници, такође нема ништа лоше. Али неприметно у то се заплићеш и почињеш да тражиш што слађу «жваку» или што скупљу, постепено губиш укус за праву храну, престајеш да осећаш глад и на крају крајева гинеш.

Може ли се ово избећи? Тешко... Али не и немогуће. Ако се не бојиш презривог надимка «ботаник» (од руског младалачког сленга «ботат» - у смислу радити), којим се у тинејџерско-младалчкој субкултури жигоше човек који уместо да «блеји» са свима, испуњава своје слободно време неком њему смисленом делатношћу.

На крају крајева, човек је увек слободан у свом избору. Таквим га је Бог створио. И никакаве земне „диктатуре“ нису у стању да то промене.

Аутори: Лејгода Владими, Борисова Марина

Share this post


Link to post
Share on other sites

Napravite nalog ili se prijavite da biste odgovorili

You need to be a member in order to leave a comment

Napravite nalog

Postanite član/ica Bebac porodice i uključite se u diskusije na forumu.


Napravite novi nalog

Prijavite se

Već imate nalog na Bebac forumu? Prijavite se ovde.


Prijavite se

  • Članovi/članice na temi   0 članova

    No registered users viewing this page.



  • Postovi

    • mirovanje u trudnoci
      Započeo/la princess.elsa · Objavljeno
      pozdrav, imam 33 godine , ovo mi je druga trudnoca, trenutno sam 10ta nedelja. pitala sam ginekologa da li je preterana aktivnost setnja pasa (psi su preko 22 kg) i  rece da nije pametno i da se ne bih trebala naprezati. trudnoca mi nije rizicna. zanimaju me vasa iskustva, sta ste radile,  a sta ne
    • Drugi trimestar
      Započeo/la Sanja19 · Objavljeno
      I on je dobro napreduje i sve je aktivniji ne smem da sklonim pogled sa njega ni sekund.
    • Povećanje količine mleka
      Započeo/la k a m · Objavljeno
      @Ecipeci , pogledaj ovaj sajt http://dojenje.roditelj.org/ Odličan je, ima puno korisnog za pročitati, a možeš i da postaviš pitanje savetnicama za dojenje.  Nadam se da ćete prevazići probleme i nastaviti sa dojenjem. Nema veće sreće 
    • Povećanje količine mleka
      Započeo/la Ecipeci · Objavljeno
      Drage mame, ovde ima brdo stranica, puno iskustava, ali nigde ne mogu da nadjem konkretan nacin povecanja kolicine mleka. Imam bebu od 5 meseci. Od prvog dana imamo problema sa sisanjem. Sve smo prevazisli. Na pocetku mi je mleko sat vremena posle podoja sibalo na sve strane, kapalo po kuci. Znam da laktacija se stabilizuje posle par nedelja. Lepo je napredovao na pocetku. Medjutim za poslednji mesec samo 110gr. A osecam da imam manje mleka po svojim grudima. I narocito po njegovom ponasanju. Posisa jednu dojku, pocinje da kmeci nezadovoljno. Pusti pa proba jos par puta, vuce ne ide. Premestim na drugu dojku, sisa zadovoljno i onda ista prica. Mleka vise nema, a on nastavi da kmeci. Kada i ja sama osecam da ima dosta mleka, on lepo sisa i sa smeskom na licu pusti dojku. Vec 5 meseci svakih 10-ak dana isti scenario. Ali me sada stvarno brine dodatno sto je tako malo dobio. Jos nikada nisam dala adaptirano mleko iako sam nebrojano puta padala u iskusenje. Toliko sam tuzna, zelim da dojim bebu, nema vece srece za mene. Od kako sam ga rodila, to mi je najvazniji cilj, ali ako ne uspem nekako da povecam kolicinu mleka morati da dohranjujem. Pomozite savetima. 
    • Solidarna pomoć
      Započeo/la Su · Objavljeno
      Vidim da je ova tema davno pokrenuta. Zanima me ima li neko iskustva da škola obračuna neto, a ne bruto iznos?
  • Teme

  • Ko je online? (See full list)

    There are no registered users currently online