kada dodje drugo dete

[Ninimimididi 3273]

andjelita i tu imam iskustvo....hahahahaha....

izmedju mog drugog i treceg deteta je 16m razlike. To je tek luda kuca! Starija je i dalje divna prema bratu i sestri al zato mladja uzas zivi. Jako joj je tesko pao moj odlazak u porodiliste, bila je jos beba, ja ostala osam dana. Kad smo se vratili kuci, prilepila se kao krpelj i stalno dreci zamnom. Brata ne podnosi. Tek se sad malo pripitomila i hoce da ga zagrli i poljubi, al sad je i starija....

to je stvarno od deteta do deteta, a i do roditelja.

[*andjelcic* 11446]

Mnogo sam brinula šta će biti kada dođe drugo dete... znala sam beba neće trpeti, jer je veliki dečak pun ljubavi jedva čekao da i on ima brata ili sestru. Birao je ime za bebu, pripremao stvari za bebu i pitao me vakog dana da li je došaodan da se beba rodi. Imao je predstavu šta znači imati bebu, da bebe plaču, spavaju, presvlače se... i ne umeju da sr igraju, jer je imao dosta kontakta sa bebama pre toga. Nije me razočarao, bilo je baš onako kako sam i očekivala, nežan, pun ljubavi i previše razuman i obziran za dete od četiri godine.

Brinula sam da li će on biti zapostavljen zbog bebe, da li će beba tražiti svu pažnju za sebe, da li će nedostajati pažnje starijem detetu. Sestra mi je rekla jednu činjenicu koja se ispostavila kao istina: ako beba bude imala primer ljubavi, tolerancije, nesebičnosti, ni on neće izrasti u drugačije dete. Mnogo sam se trudila da starije dete ne trpi, kad god je mogao da se ugrabi trenutak bavila sam se njim, čitali smo, pevali, igrali društvene igre, bavili se sportom, zajedno radili kućne poslove... nije bilo predaha, kad beba spava svo vreme je poklonjeno starijem detetu, naporno ali se isplatilo. Nije osetio nedostatak pažnje, nije zapostavljen.

Sada kada beba ima godinu dana za nijansu je lakše. Ponekad se igraju zajedno, kratko ali dovoljno da mogu da sedim sa strane i gledam ih. Sada beba počinje da se bori za sebe, počinje da ga gura, udara, otima... faza u kojoj se moramo dobro pokazati, a kad prođe to, doćiće nova faza... za početak mnogo znači da starije dete ima svest da to beba ne radi iz zlovolje već neznanja da to ne valja, a na nama je da što pre skrenemo bebi pažnju sa toga na neke druge aktivnosti. Priča, objašnjavanje...

Nekada pomislim kako ne mogu sve to da podnesem, ali kad ih sledećeg trenutka vidim koliko se jedno drugom raduju i koliko se vole, znam da nisma pogrešila koliko god mi sve bilo naporno.

[*Sanja* 6812]

Kod nas je razlika 2god i 8 meseci.

Mogu vam reci da je za sada (u ovih 10tak dana) sve kako treba.moja velika devojcica je premasila sva moja ocekivanja. Bebom je odusevljena. Mazi,pazi,ljubi,hoce ona da nosi,da je hrani,presvuce pelenu.. jeste malo dosadna,ali nema veze,sve je to iz ljubavi. i bome skoro sve i dozvolim.Maximalno se trudim da vreme odvojim za stariju,za igru,pricu,sve sto ona zeli. Ostavim ih i pomalo same, odem do toaleta ili kuhinje,pazi na seku. Naravno da je i ona trazila pelene,da pije mleko na flasicu,da joj dam njenu dudu. Od bebe ne otima,to je bebino. Ko god nam dodje naglasi -to je moja N,ne mozes je nositi kuci. Govori joj da je lepa i mala 

Verovatno ce jos biti svega,tek se uhodavamo (zivot nam je svima pomalo jos haos),al za sada moja velika devojcica je pokazala da to i jeste 

[MakiJana 4746]

Kod nas ce razlika biti 5 godina i 4 meseca odprilike, ne ocekujem neke vece probleme, malecka nam je razumna i jedva ceka svog batu 

Naravno da ce joj trebati paznje vise nego do sada, da se ne bi osetila zapostavljenom. Javicu iskustva 

[snowhite 5773]

Andjelita, otvaraj temu kad dodje trece dijete Jest OT al cu da te utjesim malo...najstarije dijete nece biti ljubomorno na najmladje (jer je jelte sva ljubomora otisla na drugo dijete

A kod nas ljuboomore i dalje ima izmedju sestrica....toliko da cu da siznem nacisto:) Starija cak i ne podnosi mladju

[Ninimimididi 3273]

sad se setih jednog primera.....

starija je uvek pravila "gluposti" onda kad ja krenem da dojim bebu.

uvek joj se bas piskilo tada, nikad pre ni posle, a jedne prilike taman kad sam uzela da dojim malu ova je dosla sa punim ustima vostanih bojica!!!!

to je bio neki njen nacin da skrene paznju na sebe. Nije vikala plakala histerisala itd.... Ali eto....to joj je padalo na pamet.

od tada, spremim joj kocke bojicw sve, na bracni, da budemo zajedno.

[milena026 4065]

Drugo, trece, cetvrto...nema veze, sustina je ista. Tesko i naporno bude to nema dileme ali zaista brzo prodje. Ja kad se setim samo kad se seka rodila najstariji je imao samo 14 meseci i tad mi je bilo stvarno teze nego kad sam rodila trece.  Prakticno sam imala malu i veliku bebu. I jednom i drugom je mama bila nezamenljiva ali je stariji morao da se prilagodi . Ljubomore je bilo, oko sekinog prvog rodjendana mnogo manje a posle drugog gotovo nista. Kad se mali bata rodio ovo dvoje su vec bili vezani jedan za drugog i lakse su prebrodili dolazak bebe a samim tim i ja. Seka je tad imala 18 meseci. Bilo je drame kod srednjeg deteta i sukoba i ljubomore i prenma mladjem i prema starijem iz prostog razloga sto mala mrva nije mogla da prihvati da nije vise jedina u centru paznje. Stariji jeste bio ljubomoran ali na neki svoj nacin. Ignorisao je i jos uvek ignorise brata iako ovaj ima 17 meseci. Nikada ga, ali nikada nije udario i maltretirao dok je bio mladji dok vec sad hoce a to je zato sto malisa prvi cacka i ovaj  mu naravno vrati . Tu ne intervenisem previse jer ne zelim da stvorim trajni razdor medju decacima i zato sto znam da ce proci kako najmladji bude rastao i sazrevao dovoljno da se zblize. Stariji pati sto je bata jos mali iako to ne pokazuje. Zna da ima brata ali zna da jos uvek brat nije njegov drugar. Za sestrom crkava, obozavaju se, tuzan je kad je nema. Seka obozava obojicu . Ljubomora je gotovo iscezla. U stanju je da se obojici prilagodi u igri. Mladjeg batu mazi, ljubi, hrani i zajedno sa mnom presvlaci. Stariji je za nju idol, zastitnik, a mladjeg ona stiti. Sporeckaju se, potuku se, otimaju se, bore se za svoje mesto i maminu paznju ali se neizmerno vole. Najgori period je iza mene. Ostajem sama sa njima, sama ih izvodim, sama ih spremam za spavanje, sama ih uspavam, uspevam i oko njih i oko kuce. Umorna jesam i iscrpljena , cesto i prenapeta s potrebom da se na nekoliko sati izgubim i odvojim od njih . To cu i poceti da praktikujem bar jednom mesecno jer ne zelim da me gledaju nervoznu i nadrkanu. 

Zene, sve se prezivi i izgura. Najteze mi pada kad im nesto fali, kada su bolesni, nebitno je da li jedno, dvoje ili svo troje. Verujem da je svakom roditelju tad najteze pa sad dal imao jedno ili desetoro, nikome nije lako kada mu dete nije dobro.

[Ninimimididi 3273]

milena, svaka rec ti je uvek na mestu!

[Voljena 703]

Bas se dugo kanim da pisem na ovu temu... Duuuga prica Nasa razlika je 3 godine i 2 meseca. Kada smo mu, oko 5. meseca trudnoce rekli da ce dobiti malog brata, nije prokomentarisao nista, cak sam posumnjala da ni ne razume, ali je onda krenulo fiziolosko mucanje, u nekoliko navrata, tokom par meseci. Pred kraj trudnoce mi je samo nekoliko puta potvrdio da on brata nece. Na dan kada se malisa rodio, dosao je kod mene u posetu, potpuno postidjen i odsutan, ignorisuci bebu. U roku od par sati sav nagomilani stres mu je izbio u obliku jake upale uha. Potpuni preokret je nastupio kada smo bebac i ja stigli kuci. Tu je mogao da mu pridje, dodirne ga, poljubi, u miru i tisini. "Mama, ali on ima maaaale nogice, male male ruke, male okice! Vooolim ga!!!!" I tako je i bilo nekih narednih 6 meseci - cuvao ga, grlio, mazio, sakrivao od svih koji su hteli da ga vide, govorio da je on samo njegov... Iskreno, niko od nas nije ocekivao takve izlive neznosti i jos smo se na sva zvona hvalili kako je bratic super prihvacen. A onda je beba pocela da puzi i, jos gore, da dira njegove stvari E, tu vec od izjava ljubavi nije ostalo nista! Sve je pogorsala cinjenica da je bebac bio izuzetno izuzetno zahtevan i od mene se fizicki nije odvajao do svojih godinu dana, nije bilo price cak ni sa tatom da ostane. Stariji je patio i protestovao na svoj nacin, malisa se od njega, bogami, nadobijao batina, sto skrivenih sto direktno pred nama. Recimo da je poceo da ga uzima za malkice ozbiljnije od nekih godinu i po. Danas su kao u stanju i da se igraju neko vreme. Bebac ga gleda kao boga, svaki gest, svaki izraz lica ce od njega upiti, uzasno pati ako su razdvojeni, ide za mnom i trazi ga. Stariji ga i dan danas tolerise ne bas na duge staze, i potpuno je ubedjen da moze da mu radi sta hoce. To nas dvoje stavlja u jako nezavidnu situaciju, s jedne strane poludim kada vidim da ga kinji ili udara, s druge i on je mali da bi mogao biti kaznjen na ozbiljniji nacin. Jos uvek sam u beskonacnoj fazi isprobavanja novih i novih tehnika usmeravanja Bitno je reci da,iako mu cesto izlete biseri poput "zasto si ga uopste rodila?", "ja ga nisam ni hteo", "hocu da ga bacimo", "vrati ga u stomak", itekako mu nedostaje kada nije tu, a u slucajevima objektivne opasnosti (blizu ulice, kada se bebac nagne sa stolice, mogucnost pada, blizu vode i sl.) , prvi ce potrcati da ga uhvati i zaustavi. Tu i ja onda izvucem poneki dokaz ljubavi pa se istopim... Naravno, itekako sam svesna da ce njihov odnos samo prelaziti iz faze u fazu, ali mislim da ce mi laknuti kada ovaj malecki poodraste jos malo pa da barem mogu da ih pustim da svoje probleme resavaju sami, bez moje stalne arbitraze.

[Venera 1875]

Citam par zadnjih postova i strah me hvata sta  moze sve da me ocekuje.. Pisite mame sa dvoje ili troje, kako se najbolje postaviti? Kako se pripremiti, kako starije dete pripremiti? Na sta najvise obratiti paznju? 

[Margaritta 16173]

Ne volim da kačim tekstove sa bloga ovde, ali da ne bih kucala ponovo isto, možeš pročitati ovde kako smo se mi pripremali:

http://www.carapice.com/kako-pripremiti-starije-dete-za-dolazak-bebe/ 

Ovo je vrlo složena tema i zavisi mnogo i od uzrasta starijeg deteta, ali ima par univerzalnih pravila koje sam navela u tekstu. 

Kad sam već na ovoj temi, da kažem da je nama uhodavanje prošlo i više nego divno. Nismo imali nikakvih teškoća do sada, i meni je  u onom ludilu oko novonastale situacije mnogo značilo strpljenje, razumevanje i podrška mog starijeg deteta. Kod nas je razlika pune četiri godine i zaista sam preponosna i prezahvalna što je taj start protekao glatko. Kako će se dalje stvari razvijati sada već zavisi od mnogo drugih faktora, a na meni je da sa svakim detetom pojedinačno gradim stabilan odnos i poverenje, jer verujem da je to temelj njihovog dobrog međusobnog odnosa.

Ono što sam ja radila - istim tonom sam se obraćala i starijem detetu kao i bebi. Ako sam gukala do malopre sa bebom, neću se starijem detetu odjednom obratiti "odraslim" tonom, nego ću gledati da on bude što nežniji i što bliži glasu kojim sam govorila bebi.

Kad god bi se neko okrenuo bebi, mazio je, hvalio je, ja sam mazila i hvalila svoje starije dete. 

Iskreno sam s njim razgovarala o tome koliko mi je nekad teško da se posvetim oboma, da ne mogu uvek sve da postignem kao nekad, ali da ih oboje beskrajno volim, da se trudim i verujem u nas. 

Trudila sam se da se njegova rutina što manje promeni. To je značilo izlazak iz kuće sa bebom od sedam dana, odlazak na rođendane sa bebom, u šetnje, aktivnosti. 

Ne sputavam nikakve izlive ljubavi i nežnosti prema bebi, pa ni one "grublje". Uvek je mogao kad god želi da grli, mazi i ljubi svoju sestru. 

Ističem koliko ona njega obožava (zaista ga gleda kao cara). 

Ne teram ga "da mi pomaže" jer iskreno mislim da to izaziva kontraefekat. 

Ponavljam mu (i dalje) po hiljadu puta koliko ga obožavam. 

Bebu ne zovemo "beba", nego imenom. Trudim se da od starta o njima govorim ravnopravno, on nije "veliki" ni " Stariji", ona će uspeti i naučiti sve što zna i on i nema razloga da je posmatra kao inferiornu ili slabiju. Ona je samo mlađa i ima svoj tempo razvoja koji je sasvim normalan. 

 

 

[nanchika88 3977]

Uh,kod mene ce da bude 6 godina... Previse dugo je sama a opet dosta je zrela da shvati neke stvari...

Meni bi Maki mogla da napise iskustvo!

[Venera 1875]

Hvala Margaritta, sve lepo objasnjeno..citacu naravno jos na tu temu jer kod nas sve funkcionise strpljenjem,neznoscu  i pricom, nekad u sali kazem da me vec grlo boli koliko pricam i ponavljam..strpljiva sam svakako, najvise se brinem oko vremena kako se posvetiti svima na pravi nacin. Naravno zavisi kakva ce i bebana biti, maleni svakako ide u vrtic ali navikao je da bas dosta zajedno provodimo vreme i dosta je emotivan. A u avgustu nece ni ici u vrtic zbog raspusta, al dobro bice muz prve tri nedelje tu pa cemo se nekako organizovati.

Izmenjeno 31 Dec 2017 od strane Venera