kada dodje drugo dete

[NanaS 29]

Ma da, to stoji da mi odlucujemo, nego ni mi nismo za bebu sada, a eto i on u ovom periodu ne iskazuje zelju pa zato odlazemo. Mozda bi nas on malo pogurao kada bi rekao da zeli, verovatno bi se pre odlucili za drugo.

[Nela87 0]

.

[Neuhvatljiva 186]

Mi zasad ne planiramo drugo, ali kad pitamo Davida za batu ili seku, uopste se ne raduje. Kaze sta ce nam beba, izbacicu je napolje.... Bilo bi ljubomore u ovom periodu 100 posto. Tako da cemo sacekati da jos malo, mozda on pozeli drustvo. Jesu li vasa deca tako reagovala?

Kod mene je razlika 6 godina...te toga nije bilo ...jeste da smo se radovali seki, a ono došao bata..ali dobro.. Mislim da period od 3-5 godina jeste kritičan i osetljiv po tom pitanju...

[Ivana :)]

posle puno kriza kroz koje smo prosli, Luka je konacno super, pravi stariji brat. voli Stefana i stalno ga mazi i ljubi. ako neko dira njegov bicikli ili loptu na igralistu odma govori "to je Stefanovo", ako Stefan pocne da place odma ga mazi i kaze "tu sam ja nemoj plakati"..

sve u svemu, kontam da su to faze..

do bebinih 3 meseca starije dete nije ugrozeno

kasnije vec i beba trazi paznju i vreme za sebe- tu nastupa ljubomora

a vec posle bebinih godinu dana, dakle kad je ta beba dete koje zna pomalo i da se igra i ucestvuje u svemu sa starijim detetom-problemi nestaju!!!

[*andjelcic* 11446]

posle puno kriza kroz koje smo prosli, Luka je konacno super, pravi stariji brat. voli Stefana i stalno ga mazi i ljubi. ako neko dira njegov bicikli ili loptu na igralistu odma govori "to je Stefanovo", ako Stefan pocne da place odma ga mazi i kaze "tu sam ja nemoj plakati"..

sve u svemu, kontam da su to faze..

do bebinih 3 meseca starije dete nije ugrozeno

kasnije vec i beba trazi paznju i vreme za sebe- tu nastupa ljubomora

a vec posle bebinih godinu dana, dakle kad je ta beba dete koje zna pomalo i da se igra i ucestvuje u svemu sa starijim detetom-problemi nestaju!!!

Jaoj dusa mala :wub:

[B.mama 2133]

Izmedju moje dece je razlika 22 meseca, ljubomore ima, ali je S. ne pokazuje prema bratu, njega stalno ljubi i mazi ali zato nas urnise .

[wida 1568]

Ja se bas pitam kako ce moja Iva da podnese cinjenicu da stize jos jedna beba. Ona obozava da ima apsolutnu paznju svih prisutnih i mislim da joj to nece prijati. Za sada pricamo da bata spava i raste u stomaku kod mame,ona ljubi stomak,mazi i vice ao ao.

[Voljena žena 7077]

 

 

beba ko beba, spava i jede... dojila sam je često, kao i svako novorođenče, i presvalčaila i sve po redu, i saru sam uključivala u sve, ali ona na početku i nije bila oduševljena.. drugi ili treći dan je sara dobila stomačni virus, opet nije mogla da jede, povraćala je i kakila non stop... i mislim da je ona u glavi povezala bebu i to što je mama sada stalno sa bebom i to što je bolesna, pa je čim joj je bilo malo bolje počela da se ponaša k'o ćaknuta... non stop se drala, plakala, bacakala, drečala, nije spavala, po svega par sati dnevno, budila se noću i plakala, vrištala, tražila da je nosim, da joj dam vode, pa plače što sam joj donela u toj čaši hoće neku drugu, pa plače što sam čašu napunila, pa plače što sam je ispraznila, pa plače što je popila vodu, i tako u nedogled. nije htela da izađe iz kuće, ni sa mm-om, nije htela da jede ako ja nisam tu da je hranim, nje htela ništa ništa... nije htela ni da spava sa tatom, na kraju sam odustala od spavanja sa bebom u posebnoj sobi jer smo se po celu noć premeštali tamo vamo i onda smo nas tri spavale u bračnom krevetu... ali ni to niej bilo dovoljno jer je često želela da je zagrlim baš tad kad beba sisa, da joj pričam baš kad beba spava i tako svašta... elem, to njeno histerično i besno ponašanje je trajalo jedno 15-20 dana i ja sam već bila rešena da je odvedem kod dečijeg psihologa da me posavetuje šta da rdim i kako da se postavim jer je bilo neizdrživo. jedno veče mi je bukvalno bilo fizički loše od nervoze, muka i glava me je sevala kao nikad u životu. ali taj dan padne sneg i nas dve odemo same da se igramo napolju i od tad smo u boljim odnosima polako se situacija smirivala i sada je totalno ok, i dalje ona traži svoje mesto pod suncem ali je sada totalno druga priča. sad se ona i beba igraju, ona zabavlja bebu, svim drugarima priča kako ima bebu dunjicu, zasmejava je, pa joj bude mnooogo drago kad se beba njoj smeje i tako, sad su slatke

 

a emocije, oooo emocije

 

stalno sam u strahu da nekoj ne zakinem ljubav. krivo mi je što se dunji ne posvećujem onoliko koliko sam se posvećivala sari kao bebi. znala sam po nedeljama kako treba da teče razvoj motorike, znala sam sve vežbice za podsticanje razvoja, svako veče kupanje i maženje, msaže, vežbice, pevanje i spavanje... kad zakmeči ja jurim kao sumanuta... a sa dunjom to ne stižem, ne stižem da je kupam svako veče, ne stižem da se bakćem sa okretanjem na bok i stomak, ne stižemo da se masiramo i mazimo i često plačem zbog toga. sa druge strane Saru sada sve zanima, svašta me pita i ispituje, svuda bi da ide, svega da se igra, da uči slova, broojeve, pesmice, da pleše... a ja ne stižem da joj se posvetim, ne stižem da se igram sa njom... i ponekad mislim da dunju manje volimo od sare, a da saru sad manje volimo zbog dunje... ustvari, isto ih volimo, samo ne stižemo fizički da im se posvetimo koliko bismo trebali jer je beba još uvek jako mala. verujem da će kasnije to sve biti drugačije i lakše

 

često sam rastrzana na sve strane, sara, dunja, pa i ovi tekući poslovi koji moraju da se obave da se ne bismo ubuđali i crkl gladni, pa sam često nadrkana i kratkog fitilja onda se izvičem na saru pa mi onda bude žao jer nije baš toliko kriva..

 

a što se tiče toga da li je ljubav ista, meni nije bila do dunjog drugog-trećeg meseca. sara je bila moja prvorođena princeza moje sve, a beba je bila slatka mala bebica... međutim beba mi se polako uvukla pod kožu, gleda me zaljubljeno ovim svojim plavim okicama i smeši mi se najmilije na svetu, tako da sad mogu da kažem da obe volim tolikom količinom ljubavi da se često pitam o bože, pa odakle mi

 

 

Isplakala sam se kao idiot. Kao da si pisala našu priču. Sve sve sve, i ponašanje prvenca i moje emocije.... Tačno, mislim da ću ponekad poludeti od rastrzanosti u glavi, ne znam da li postupam dobro, uvek mi mozak ključa od razmišljanja.

Kaži mi kakva je sad situacija među njima dvema? Kako si ti? Jel ti sad lakše ili teže?

[Schveca 16171]

Isplakala sam se kao idiot. Kao da si pisala našu priču. Sve sve sve, i ponašanje prvenca i moje emocije.... Tačno, mislim da ću ponekad poludeti od rastrzanosti u glavi, ne znam da li postupam dobro, uvek mi mozak ključa od razmišljanja.

Kaži mi kakva je sad situacija među njima dvema? Kako si ti? Jel ti sad lakše ili teže?

Situacija je mnogo bolja

samo što sad imamo i ljubomoru sa ove druge strane... sad i d ume da bude ljubomorko

S ima momente da se kao igra bebe, da se pekmezi, vidim da joj je krivo što se dunji smejemo jer je smešna, sad je u periodu kad je slatka, preslatka, priča, glumi, imitira, svaki dan neka avantura sa njom, bude joj krivo što je ljuljamo da bi zaspala, evo baš većeras mi je tražila da i nju malo poljuljam ja to sve nekako prihvatim, pa joj objasnim da ja nju isto volim a da je dunja mlađa, pa se obradujemo glupostima, dok je ona sve to već naučila, ali da se obradujemo kad izrecituje novu pesmicu, nacrta nešto novo, napravi neku kreaciju i tako to...

jbg, nije lako, i sad osećam da sam rastrzana, oš je dujka prestala i da sisa, pa smo imali i oko toga priču celodnevnu, mm i ja.. a ona sluša, upija i tako

prevazilazim to što se trudim da se obema isto posvetim, što sari sve pričam, kao da je velika, i o svojim osećanjima i o trenutnoj situaciji i  o svemu... isto tako se trudim da i nju saslušam, pa ponekad dozvolim i neku glupost jer vidim da joj znači da nam se dokaže i da istera svoje... sve u svemu, puno pričamo i za sad sam zadovoljna odnosom mene i s, mene i d, a i njihovim...

[In-Greed 10390]

Voljena, isto je i kod mene, samo što su stvari bolje otkada je krenuo u vrtić, evo tri dana. Do tada je bilo identično kao kod Švece. Ljubomora, negodovanje, nervoza, ispoljavanje iste na razne destruktivne načine, moj osjećaj rastrzanosti između njih dvoje, da li pružam dovoljno jednom i drugom, odnosno premalo i jednom i drugom i još milion pitanja i potpitanja. Mene to psihički baš opterećuje. Prvih dana, kada su me hormoni najžešće pucali sam plakala što ne mogu da se posvetim D, osjećala sam ogromnu grižu savjesti, a onda opet isti osjećaj što njen dolazak budu takve emocije u meni, jer nije fer, trebalo bi samo da se radujem i tako u krug. I evo Šveca javlja da je bolje, ma znala sam, mora biti, nekako je neprirodno da ne bude vremenom bolje.

[Schveca 16171]

ma da, bolje, mora da bude bolje

svi se privikavamo, i starije dete, i roditelji...

mislim, lako je meni sad da pričam, kad smo pregrmeli najteže, ali zaista je tako..

[amorfati 3461]

Schveco, ova dva tvoja posta kako je bilo na pocetku i kako je sad treba stampati i deliti porodiljama kao edukativni materijal . 

[Voljena žena 7077]

ma da, bolje, mora da bude bolje

svi se privikavamo, i starije dete, i roditelji...

mislim, lako je meni sad da pričam, kad smo pregrmeli najteže, ali zaista je tako..

Šveco, puno ti hvala na odgovoru, mnogo mi znači.

[buuubaaa 0]

Zdravo svima!

Nova sam na forumu,cesto citam, ali nikako nesto da napisem...

Dodjoh bas na ovu temu, posto imam veeeliki problem sa ljubomorom!

Imam dva fenomenalna,divna,velicanstvena decaka, od 3,5 i 1,5 god, posvecena sam im 1000%,ali nas problem sa ljubomorom je sve gori cini mi se.Naime stariji zna tako jako da ga udari, u sekundi, da ja samo u momentu vrisnem, u glavnom je to ako mu mali nesto dira, a mali ko mali samo juri za njim.Retki su momenti kad je veliki bata raspolozen da se pomaze, poigraju i retko kada da prodje bez dramaturgije.Od pocetka trudnoce sa mladjim ozvalavila sam pricajuci o bebi, nebi li ga pripremila sto bolje, i posle porodjaja trudila se da koliko mogu mu se posvetim, ali bilo je jaaako tesko, s obzirom na to da sam sve vreme bila sama sa njima, muz radio po ceo dan, ostali svako na svoju stranu, da ne davim sad nije to tema!Bukvalno sam se snalazila od 7 ujutru do 7 uvece potpuno sama, radila i nemoguce da im sve bude potaman, obroci, setnje, igranje, spavanje, ma sve u fulu, da ne glumim laznu skromnost, kad se okrenem u nazad divim se sama sebi.Pre 4-5 mes pocela sam da radim, teska srca, ali prelomila nekako, morala sta ces ko te pita, stariji krenuo u obdeniste, mali kuci, pa se svi po malo smenjuju i cuvaju.Stariji je cesto besan, vriska za svaku sitnicu, ludilo, aaaaa, slicno kao Shvecina situacija, samo sto kod nas ne prolazi...

Dajte neki predlog, savet, bilo sta, stvarno me dusa boli,toliko sam se trudila, a kao debil ne umem da smirim situaciju, osetim se bre nesposobno!I tuzna sam zelim da budu bliski, radim na tome od pocetka, srce bi mi se slomilo da budu ceo zivot ,,rivali"...

 

[snowhite 5773]

Situacija je mnogo bolja

samo što sad imamo i ljubomoru sa ove druge strane... sad i d ume da bude ljubomorko

S ima momente da se kao igra bebe, da se pekmezi, vidim da joj je krivo što se dunji smejemo jer je smešna, sad je u periodu kad je slatka, preslatka, priča, glumi, imitira, svaki dan neka avantura sa njom, bude joj krivo što je ljuljamo da bi zaspala, evo baš većeras mi je tražila da i nju malo poljuljam ja to sve nekako prihvatim, pa joj objasnim da ja nju isto volim a da je dunja mlađa, pa se obradujemo glupostima, dok je ona sve to već naučila, ali da se obradujemo kad izrecituje novu pesmicu, nacrta nešto novo, napravi neku kreaciju i tako to...

jbg, nije lako, i sad osećam da sam rastrzana, oš je dujka prestala i da sisa, pa smo imali i oko toga priču celodnevnu, mm i ja.. a ona sluša, upija i tako

prevazilazim to što se trudim da se obema isto posvetim, što sari sve pričam, kao da je velika, i o svojim osećanjima i o trenutnoj situaciji i  o svemu... isto tako se trudim da i nju saslušam, pa ponekad dozvolim i neku glupost jer vidim da joj znači da nam se dokaže i da istera svoje... sve u svemu, puno pričamo i za sad sam zadovoljna odnosom mene i s, mene i d, a i njihovim...

Isto kao i sa mojim smizlama. Andjela je jos vise ljubomorna nego ranije, cini mi se, a rekla bih da je upravo iz razloga koji si i ti navela - M je sad mnoooooogo zanimljiva, uglavnom se njoj smijemo, njoj aplaudiramo kad nesto izvali i sl. A tek kako Andjeli bude krivo kad ja uspavljujem M na sisu...obaezno dodje i ona, pa legne sa druge strane i tu sisu ne da ziva pa recimo kad dodje iz vrtica ni hi sestri da kaze, ne konstatuje je uopste...i onda je kao ti Sveco pocnem da pricam i pricam, objasnjavam i objasnjavam i uopste nisam sigurna koliko od toga ima vajde, ali vjerujem da ce vrijeme pokazati. Mada kad bolje razmislim pada mi na pamet jedan gest Andjelin. posle moje price od prije nekoliko dana kako ce ona i sestrica da se lijepo slazu kad porastu, kako ce biti najbolje drugarice, kako ce jedna drugoj da pricaju razne tajne, tajne koje mama i tata ne smiju znati...ona danas zagrli M i nesto joj kao sapnu, a onda meni 'mama, M i ja imamo tajnu i necemo ti je reci Ja se tu raspilavim , i naravno rasplacem, sto mi trenutno ne pada tesko, i obje ih izgrlim i izljubim.

Uglavnom, slazem se sa Svecom, bice lakse kako vrijeme prolazi, i ja to primjecujem ponekada. Da vam ne pricam kako A ne voli kad M place, kako vristi kad ova pravi  neki samoubilacki potez i sl a s druge strane M se toliko raduje A kad je vidi, samo za njom trci, mazi je, ljubi. Vidim ja, bice to prava brizna sestrinska ljubav

I da dodam jos nesto, ja tek sada kapiram koliko je moja majka bila tuzna kad bi se sestra i ja posvadjale ili potukle, a koliko joj je srce bilo puno kad bi vidjela da se u suzama grlimo, ljubimo i mirimo.....

P.S. Nego,ima li negdje teme Kad dodje trece dijete?

[iraela 2067]

ja tek mislim kako ću....cura će biti skoro 6 godina kad rodim,ok,dosta je velika i vjerujem da će pomoći puno....

mislim ju uključiti u sve što bude mogla i htjela,a što je prikladno da napravi oko bebe...
prednost je u tome što je nas 8 u kući,pa joj neće faliti pažnjekad se budem morala oko više zabaviti....rodit ću u proljeće,ljeto nam je na raspolaganju,sreća pa imamo dvorište,parkove,rijeku blizu za igre i šetnje...
ide u vrtić,a kad dođe beba,bit će veselo....već mi najavljena revizija rane,a kako je sa prvom ranom prošlo,daj bože da se ne ponovi,jer ako me opet prikuje za krevet na 2 mjeseca,jao si ga nama svima
teže mi pada što će me uz povratak  na posao dočekati i polazak bebe u jaslice,a starije u školu,nemam kome ostaviti dijete jer moji svi rade....ali o tom potom....treba prvo dočekati bebuljku,a onda kako nam bude

[Ninimimididi 3273]

samo za ladyN

[LadyN 1916]

divni ste, komsinice 

Ali iskustva mi trebaju sveza

[Ninimimididi 3273]

slobodno pitaj! Izmedju moje dve cerke 23 meseca i 7dana razlika!

[LadyN 1916]

mi smo vec danas na 23 meseca i 13 dana ali bice otprilike do 24 meseca 

Pa kako je starija reagovala, jel bilo ljubomore, na sta da obratim paznju? 

[Ninimimididi 3273]

pa ocekivala sam svasta, a mislim da veliku ulogu ima karakter deteta.

prvi dan je sestru gledala kao da je pala sa marsa. Nije reagovala ni na plac ni hranjenje. Dojila sam bez problema.

drugi, treci dan je prisla na pola metra i gledala u nju i pricala joj nesto.

secam se recimo momenta kada sam bila sa mladjom, dojila je a ona stala na vrata i gleda u mene ozbiljna. Rekla sam joj "dodji kod mame" odmah je sa osmehom dotrcala.

dozvolula sam joj i imitiranje sestre, kao place i krevelji se, jer je to prolazna faza oponasanja.

nije pokazivala agresivno ljubomoru ali je verovatno bilo malo.

sada kada su porasle, jako se vole i slazu. Bude tu ponekad svadje i otimanja ali podnosljivo.

dozvoli joj i da pridje i pomazi se sa sestrom, da ne oseti odbacenost.

meni licno je razlika idealna jer se ne seca zivota bez nje.

ako se setim jos necega pisem....

[In-Greed 10390]

Nama je razlika 22 mjeseca i 10 dana. D je seku ignorisao puna tri mjeseca, sem kad je dojim, tada je plakao, bacao stvari, bacao se po podu, pokusavao da makne bebu, ali bas nikada nije pokusao da je udati i tome slicno. Srecom, proslo je, ljubomoran je i dalje, ali sad vec voli da mu je tu. Cim zaplace on vice beba place mama, ako nije u prostoriji gdje je i on pita gdje je seka i tako. Voli i da je pomazi, igrao bi se sa njom malo grublje, jer jos nema skroz svijest o tome da je ona mala i da ne zna sve sto on zna. Dakle, od djeteta do djeteta razlicito.

[andjelita 4365]

i kod mene je razlika 23 meseca izmedju ove dve koze... tu ima svega-ko u spanskoj seriji- cas se volu, cas se svadjaju...

ljubomore mora biti, i zdravo je da je bude. otvoriti cetvore ociju, ne ostavljati ih same, i pricati, pricati, pricati, pricati dok ne smrsate

a sta cu ja sad? Starija ce 3, mladja 13 meseci kad se porodim. Sta cu s ovom malom? sad je ljubomorko, sta cu s bebom jos...?

[LadyN 1916]

Pokrenite temu Kad dodje trece dete  I ispisujte istoriju  i update tickere, molim  te

Citam gore Shvecin post, vec vidim da ce to tako biti. Tesi me samo da ce jednog dana biti bolje. Najveci problem mi sto smo same, bicemo same (kad tata ode da radi i baba se vrati kuci), nema ko ni da ih proseta ni da me zameni... A kad zima dodje, to ce tek muka biti. Ali polako. 
Najzalije mi nekako sto je S dobro dete, razumno, i pojescu se ziva ako udje u neku fazu histerije  pogotovo jer je i mm zivcan, i razmazio se takvim detetom, pa cim postane kenjkava jer je npr preumorna, on odmah se iscudjava i pravi tenziju sta joj je i vice na nju! 

[Zoe86 3641]

Evo moje iskustvo da upotpunim temu. Razlika izmedju mojih je 22 meseca i 2 nedelje, kad sam stigla sa bebom iz porodilišta bio je zbunjen ona je spavala i on joj pipnuo stopalo pa se ona pomerila, uplašio se valjda je mislio da je lutka posle joj nije prilazio jedno vreme. Bilo je teško iako je mala bila beba za poželeti sa 2 nedelje je sama izbacila noćno sisanje i spavala od 11 do 5,6 ujutru on je bio ljut na mene nije hteo da mi pridje ni da spava sa mnom u sobi mene je to jako potreslo plakala sam i jako se nervirala ali prošlo je za 2,3 nedelje to je bila samo faza. Nije nikada bio grub prema bebi ali baš ni da je štipne ali joj nije ni prilazio dok nije počela da puzi i kad je prohodala sa 10 meseci samo je jurila za njim i tada su se baš zbližili i od tada su jako bliski, kad jedno dodje ranije iz škole ne može da dočeka drugo još dele zajedničku sobu i neće da se razdvajaju. Sad smo bili na moru sa rodjacima koji imaju dve ćerke i sin je poslednji dan rekao sreća pa nemam sestre kao njih dve, imam najbolju sestru na svetu. A meni srce da prepukne od miline.

U početku je teško ali polako vremenom prodju sve faze a kao što već rekoh kod male razlike je super što se starije ne seća života bez mladjeg pa i ljubomora brzo prodje. Samo ne treba braniti stalno mladje dete jer imam primera iz okoline i to baš napravi problem, mladje bude previše zaštićeno, razmaženo a starije se oseća odbačeno i nevoljeno i ako se nastavi nažalost ta deca ni kad odrastu neće biti bliski a za to su krivi roditelji. Ja se u rasprave i svadje ne mešam jer neću da stajem ni na čiju stranu nego izgrdim oboje što se zbog gluposti svadjaju a treba da se vole jer je brat ili sestra nešto što mnogo znači za ceo život tako da me više ni ne cimaju oko svadja i mir u kući. Treba samo izbalansirati ali sve se to nauči u pokretu i posle par godina je to rutina sve legne na svoje mesto i baš bude uživanje gledati ih kako se igraju i pomažu jedno drugom.