Otvaranje

[B.mama 2133]

Meni su trajale kratko ili mi je vreme brzo letelo :lol:

Mada sam se ja od pucanja vodenjaka porodila za 5 sati

[Missxtina 0]

Sto vise citam sve me je vise strah ja sam 36ta nedelja i ne mogu da docekam vise....

[mala maza75]

Sto vise citam sve me je vise strah ja sam 36ta nedelja i ne mogu da docekam vise....

Nemoj da te bude. Znam da je lakse reci nego ostvariti. Samo nemoj nista siliti, nemoj zuriti da se porodis i sve ce biti u redu. Kad osetis bolove, ili ako ti prvo pukne vodenjak, samo bez panike, udahni duboko i opusti se. Fokusiraj se na disanje, neka ti muz, ako bude uz tebe tad, pokusa da masira donji deo ledja. Meni nije ni malo prijalo, al' ima zena kome to i te kako ume da pomogne. Najbolniji deo, u sustini, su ti kontrakcije. Sam porodjaj je manje bolan. Tako da, ako bude sve u redu, ono sto ces osecati na svaka 3 min je najbolnije sto ces osetiti od celog iskustva. Nemoj da te rec "najbolnije" plasi, to ti govorim da znas, kad dodjes u tu fazu, kad pregrmis 2 i vidis da i nije toliko strasno, mocices lakse da se opustis, samim tim jos bolje prodjes. Iskoristi svaku pauzu izmedju kontrakcija da se odmoris i opustis sto vise, da sto vise snage sacuvas, da ti bude sto lakse da se porodis. I ne, nemoj nikako da se deres, tj. nemoj da vristis. Time ces samo izgubiti snagu ne potrebno. Naravno, ako mora, mora, al' trudi se da se ne umaras ne potrebno. Srecno, i, ne bih da te obeshrabrim ili sl. ali stvarno, kao sto kazu, najlaksi deo roditeljstva je roditi.

[SanjaRuška 74]

Nemoj da te bude. Znam da je lakse reci nego ostvariti. Samo nemoj nista siliti, nemoj zuriti da se porodis i sve ce biti u redu. Kad osetis bolove, ili ako ti prvo pukne vodenjak, samo bez panike, udahni duboko i opusti se. Fokusiraj se na disanje, neka ti muz, ako bude uz tebe tad, pokusa da masira donji deo ledja. Meni nije ni malo prijalo, al' ima zena kome to i te kako ume da pomogne. Najbolniji deo, u sustini, su ti kontrakcije. Sam porodjaj je manje bolan. Tako da, ako bude sve u redu, ono sto ces osecati na svaka 3 min je najbolnije sto ces osetiti od celog iskustva. Nemoj da te rec "najbolnije" plasi, to ti govorim da znas, kad dodjes u tu fazu, kad pregrmis 2 i vidis da i nije toliko strasno, mocices lakse da se opustis, samim tim jos bolje prodjes. Iskoristi svaku pauzu izmedju kontrakcija da se odmoris i opustis sto vise, da sto vise snage sacuvas, da ti bude sto lakse da se porodis. I ne, nemoj nikako da se deres, tj. nemoj da vristis. Time ces samo izgubiti snagu ne potrebno. Naravno, ako mora, mora, al' trudi se da se ne umaras ne potrebno. Srecno, i, ne bih da te obeshrabrim ili sl. ali stvarno, kao sto kazu, najlaksi deo roditeljstva je roditi.

E svaka ti je na mestu. Mene sam porođaj uopšte nije boleo. Bolelo je tri sata pred porođaj, jako sam se sporo otvarala, indukcija uopšte nije delovala nekoliko sati, pa su onda svi bolovi koji bi u normalnim okolnostima trajali po 12-16 sati meni "spucani" u ta tri sata. Imala sam konstantne kontrakcije, opušteno mogu da kažem da sam imala pauze na pet minuta, a sve ostalo su stalno bile kontrakcije. I boli, naravno. Ali to olakšanje posle porođaja i plač bebane, pa još sto puta bih kroz prošla zbog toga :wub:

[Missxtina 0]

joj drage moje,hvala vam na odgovorima i savetima. Nadam se da ce sve proci dobro. Obicno porodjaj pocne od 40te ned.,je l da?

[mala maza75]

joj drage moje,hvala vam na odgovorima i savetima. Nadam se da ce sve proci dobro. Obicno porodjaj pocne od 40te ned.,je l da?

Od 38 do 42 se deca obicno radjaju. 40-ta je samo naznacena kao "zlatna sredina". Ja sam pocela da se otvaram, ako se dobro secam, u 37-moj. Porodila sam se u 41-prvoj i dan dva. Puko mi vodenjak 12-tog u 23h a porodila sam se 13-tog u 14h. Tih 15 sati mi se ucinilo kao 3 sata da je proslo. Secam se da sam uhvatila sebe kako se cudim sto je vec svanulo. Bilo kako bilo, uzivaj dok si jos uvek trudna, (mada ti se sad verovatno ne cini kao da mozes da uzivas sa ogromnim stomakom, kad nemozes ni da se namestis ni nista) i pripremi se psihicki da dobijes malo stvorenje koje ce u podpunosti zavisiti od tebe. Nemoj pogresno da me shvatis, ali to ti je mac sa dve ostrice... Nekad ces pozeleti da ga bacis, nekad da ga das na usvajanje, nekad da ga izubijas od batina, al' veruj, sve je to normalno, sve je to faza prilagodjavanja, i ne, to nece ni tebe ni tvog muza ciniti losim roditeljem. I, sve to bude pa prodje. Ja sam skoro prevazisla tu fazu. Sad mogu da kazem da ga volim. Konkretno kada je u pitanju moj slucaj, ono sto kazu da zaboravis sve kad ga ugledas, ja sam mislila da je to od ljubavi, da te on ocara ili sl. u stvari, ja sam se podpuno zbunila, pogubila, mislim, ti teoretski znas da je to tvoje dete, da si ga rodila i sl. al' toga tek kasnije postajes svesna. Ja sam se osecala kao kad uzmes tudje dete - ok, nosas ga, neces mu nauditi, niti ga volis, niti ga ne volis, moze da ti bude lepo ili ruzno. Tek kad provedes 2-3 dana sa njim, kad skontas da on tvoje mleko jede, da nemas vise stomak, da se nisi posteno naspavala od veceri pre porodjaja, da nemas kome da ga "uvalis" kad place, kad mu svaku pelenu ti menjas, kad na svaki zvuk skocis, e tek tad postanes svesna da si postala majka. A zavolis ga vremenom. On je osoba kao i ostali, ima svoj karakter, svoj nacin komunikacije, i na vama je da se upoznajete, da nadjete kompromis. On ce pokusavati da ti kaze nesto, na tebi je da skontas sta. Nemoj da te uplasi, prepadne ili izbedaci ako nemozes da skontas sta mu je. Samo se fokusiraj i razmisljaj sta moze biti razlog. Ako nije ni gladan, ni zedan, ako mu nije hladno ni vruce, ako je presvucen, ako mu se nespava, onda, verovatno, samo ima potrebu da se isplace (izjada). Ne zaboravi, on nezna da prica, jedini nacin da komunicira sa tobom je taj nacin. Videces, ubrzo ce poceti da kenjka, kao da se zali, kao da ti prica nesto... Ma, sve ces ti skontanti kad dodje vreme za to, veruj mi. Bebe su sve pametnije, imas koga da pitas ako mislis da si pogresila ili ako ti nesto nije jasno, u ostalom, sama ces videti sta tvom bebcu odgovara i kad... Samo se seti da su i narkomani, glupi i "propaliteti" od ljudi uspevali da odgaje decu, pa sto ne bi i ti?

A sad, izvini sto udavih u temi koja nije bas za to predvidjena. Nadam se da sam ti bar pomogla mal'ko.

[Kristal 3287]

Konkretno kada je u pitanju moj slucaj, ono sto kazu da zaboravis sve kad ga ugledas, ja sam mislila da je to od ljubavi, da te on ocara ili sl. u stvari, ja sam se podpuno zbunila, pogubila, mislim, ti teoretski znas da je to tvoje dete, da si ga rodila i sl. al' toga tek kasnije postajes svesna. Ja sam se osecala kao kad uzmes tudje dete - ok, nosas ga, neces mu nauditi, niti ga volis, niti ga ne volis, moze da ti bude lepo ili ruzno. Tek kad provedes 2-3 dana sa njim, kad skontas da on tvoje mleko jede, da nemas vise stomak, da se nisi posteno naspavala od veceri pre porodjaja, da nemas kome da ga "uvalis" kad place, kad mu svaku pelenu ti menjas, kad na svaki zvuk skocis, e tek tad postanes svesna da si postala majka. A zavolis ga vremenom.

Mala mazo, to je bio tvoj subjektivan osećaj posle porođaja. Ja sam posle porođaja bila isto jako zbunjena, ali sam odmah bila zaljubljena u svoju bebu, čim sam je videla. Nije prošlo sećanje na bolove tog momenta kada se rodila, ali sam bila oduševljena malom lepoticom. Kada smo došle u sobu na odeljenju, gledala sam je satima i nisam mogla da se nagledam te lepote i ne mogu da opišem sreću koju sam osećala što sam baš ja rodila to divno čudo. Bila sam potpuno zaljubljena i očarana. Kada smo došle kući, bilo je momenata kada sam gubila živce, kada mi je bilo dosta materinstva, ali sve to brzo prolazi. I danas, posle dve i po godine, ponekad mi dođe da je izudaram kada je bezobrazna, naporna, histerična, međutim, svesna sam da majčinstvo nije lako i da je mnogo veća sreća od njega nego onaj napor koji ga prati.

[mala maza75]

Mala mazo, to je bio tvoj subjektivan osećaj posle porođaja. Ja sam posle porođaja bila isto jako zbunjena, ali sam odmah bila zaljubljena u svoju bebu, čim sam je videla. Nije prošlo sećanje na bolove tog momenta kada se rodila, ali sam bila oduševljena malom lepoticom. Kada smo došle u sobu na odeljenju, gledala sam je satima i nisam mogla da se nagledam te lepote i ne mogu da opišem sreću koju sam osećala što sam baš ja rodila to divno čudo. Bila sam potpuno zaljubljena i očarana. Kada smo došle kući, bilo je momenata kada sam gubila živce, kada mi je bilo dosta materinstva, ali sve to brzo prolazi. I danas, posle dve i po godine, ponekad mi dođe da je izudaram kada je bezobrazna, naporna, histerična, međutim, svesna sam da majčinstvo nije lako i da je mnogo veća sreća od njega nego onaj napor koji ga prati.

Hehe, mislila sam da je "zaljubljivanje" samo mit, al' sam pogresila. Mozda je tako kod mene bilo, jer se ja inace tesko zaljubljujem. Moram prvo da upoznam tu osobu. Bilo kako bilo, bitno je da se dozivi ta ispunjenost, pa dal' dan dva pre ili kasnije...

[Beba_Dimic 22]

Ja sam bila zaljubljena u moje dete cim sam je ugledala... Kada se rodila istog tog trenutka ja sam je volela vise nego ista na svetu, ta ljubav je ista danas, kao i tog prvog trenutka... Kod mene je bilo tako...

[Ivana :)]

prvo dete sam pocela obozavati i voleti istog momenta kada sam ga ugledala. onako lep, cupav... bilo je malo vise komplikacija sa njim, pa jos prvo dete, bila sam dosta u strahu..

drugo dete, sve isto, s tim da je ljubav prema njemu drugacija u smislu sto sam opustenija, sto je porodjaj po bebu prosao lakse i, jednostavno vec sam jednom sve prosla.. mnogo sam "zaljubljena" u svoju decu i stvarno je tako od momenta kada sam ih ugledala..

inace sam par dana pred porodjaje sanjala svoju decu i u momentu kad sam ih rodila bila su bas kao sto sam ih i sanjala..

[NSanja]

Ja sam plakala mesec dana svaki put kad dojim svoje dete , od srece sto ga imam , desi mi i sad cesto da zaplacem a zavolela ga prvi put kad me je sutnuo u stomaku , ma sta zavolela , odlepila za njim , isla sam UZ i kad treba i kad ne treba samo da ga vidim , nisam mogla da ga docekam , porodjaj mi je bio ocajan i bolan , nikad to necu zaboraviti ali istina je da te sva bol prodje kad ugledas to malo stvorenje ...

Prema staroj priči,beba je pre rođenja pitala Boga: kažu da me šalješ na zemlju,ali kako ću se ja snaći ovako bespomoćna? Bog na to odgovori:odabrao sam jednog anđela za tebe,on će te čekati i brinuti se za tebe,svakoga dana će se smejati s tobom,imaćeš njegovu ljubav svakoga dana i bićeš sretno biće.. hoćeš li mi bar reći ime moga anđela?upita dete..nije važno..reče Bog,ti ćeš ga zvati: Mama ♥

_________________________

I have added cool emoticons to this message.

To see them go to http://x.exps.me?965cafdd2a5677a3e2731332034f51a2

[Neuhvatljiva 186]

1. porođaj - otišla u porodilište posle 4h trudova kada su bila na 3minuta, bila sam 4cm otvorena. Stavili su me na indukciju i posle 6,5h sam se porodila.

2.porođaj - prešla termin 5 dana, pošto je bila smanjena plodova voda, zadržali su me u bolnici, u 6h ujutro su me stavili na indukciju, jako sporo sam se otvarala i kada sam bila 6cm otvorena, porodila sam se na jedvite jade posle 9h bolova, dve boce indukcije i dve boce kiseonika.

Ni 1. ni 2. put nisam bebu odmah zavolela...trebalo je nekih mesec dana od porođaja, kada sam se ja oporavila da shvatim da imam jednu bebu koja je moja i o kojoj ja vodim računa. Ozbiljno sam se posvetila toj ulozi i od 2. meseca po rođenju krenula sa vaspitanjem.

[Maki25 5]

Meni je vodenjak pukao u 10 do 3 u noc,a porodila sam se u 10.18 to jutro.Vec u 8 sam bila komplet otvorena,ali beba nije htela da se spusti,pa je zato trajalo duze.

I ja sam se zaljubila u nju cim sam je ugledala.

[kiara 1]

meni je otvranje jako slabo islo.

stigla sa pola prsta.

9h - 5 prstiju samo.

posle epija za 2 sata je poceo porodjaj

[drami 23]

Meni je vodenjak pukao oko 1h ujutru,stigla oko 2h u porodiliste,otvorena 1prst.Oko 8h otvorena 6 prsta,oko 9h-8prsta,prikljucena na indukciju i posle 10-15min.IZASAO VUK.

[sejla 498]

joj boze ja takav imam strah da to nije normalno,ja sam sad u sedmi mjesec,i samo mislim o tome,dal cu ja umjet sve to kako cu se snaci,ja cu se izgubit u tom momentu,i mislim da cu unesvjes pasti,tako ja razmisljam,da li vi mozete da mi pomognete ,da mi kazete sta da radim da se najbolje otvorim prije nego sto odem u bolnicu ,sta da radim kuci,i kakao da ublazim bol kontrakcije...pomozite molim vas....

[FILIPA 73]

Savjeta za najbolje otvaranje nema, jednostavno ne postoji, ali shvati da panikom ništa ne postižeš, znam da je sada teško, ali u pravo vrijeme si se javila. Imaš tačno dva mjeseca da savladaš strah.

Moj savjet je: NAUČI DA DIŠEŠ...i upiši se u neku od škola za trudnice. Paničarima(kakva sam i ja) to je puno pomoglo.

[Tika]

joj boze ja takav imam strah da to nije normalno,ja sam sad u sedmi mjesec,i samo mislim o tome,dal cu ja umjet sve to kako cu se snaci,ja cu se izgubit u tom momentu,i mislim da cu unesvjes pasti,tako ja razmisljam,da li vi mozete da mi pomognete ,da mi kazete sta da radim da se najbolje otvorim prije nego sto odem u bolnicu ,sta da radim kuci,i kakao da ublazim bol kontrakcije...pomozite molim vas....

Sve ovo što ti je Filipa rekla.

Jedino što savetuju kada ti krenu kontrakcije da što više šetaš.

Imaš još vremena,i najbolje je da ideš u školicu za trudnice,tamo će sve lepo da ti objasne.

Ono što ja mogu da ti kažem je da ne razmišljaš o tome,samo imaj u glavi da ćeš u rukama držati SVOJU BEBU,sve je vredno toga!

I kada krene,veruj mi da nećeš imati vremena da razmišljaš da li ti to možeš,već ti instikt nalaže da mora da se završi i da je najbolje što možeš da uradiš da pomogneš da se završi što pre,da slušaš babicu itd.

I NEMOJ da slušaš i čitaš loša iskustva.

Sve to priroda odradi,svi smo preživeli,ti samo možeš da olakšaš sebi pozitivnim razmišljanjem.

[IvanaKK 12]

joj boze ja takav imam strah da to nije normalno,ja sam sad u sedmi mjesec,i samo mislim o tome,dal cu ja umjet sve to kako cu se snaci,ja cu se izgubit u tom momentu,i mislim da cu unesvjes pasti,tako ja razmisljam,da li vi mozete da mi pomognete ,da mi kazete sta da radim da se najbolje otvorim prije nego sto odem u bolnicu ,sta da radim kuci,i kakao da ublazim bol kontrakcije...pomozite molim vas....

Meni jedna babica rece da otvaranje nije samo fizicki proces, nego i psihicki, otvaranje celog tvog bica prema onome koje ce doneti na svet. Najbitnije je da ne padnes u paniku, da ni u jednom momentu ne kazes: ja to ne mogu, dosta je, ne mogu vise i sl.I da slusas babicu kao najvecu svetinju. Disi i radi tacno i precizno sve sto ti ona kaze. I ponesi nesto za citanje, da ti malo skrene misli.

[sejla 498]

hvala vam puno na savjetu,dosta mi pomaze ovaj net nadjem svasta nesto,samo se nadam da cu imat snage jer ja inace bol mogu da trpim da se ziva necujem,i samo kad pomislim da cu drzat svoju princezu u rukama lakse mi je,ali ipak prvi put se susrecem sa ovim pa sam se uplasila malo,ali jedva cekam da dodje 28dec(tad mi je termin)i da se porodim...

[IvanaKK 12]

Uzmi epidoral, ja sam se poradjala sva tri puta bez toga ali cujem da je odlina stvar.

[Arijana 0]

Прво да вас поздравим, јер никад раније нисам била на вашем форуму. а сада да пређем на ствар... У 35-ој недељи трудноће сам, пре два дана сам отишла да закажем неку мању интервенцију на Бетанији, докторка ме је прегледала и рекла да сам отворена два прста и да нема шансе да ради у локалној анестезији. Нисам се уплашила, јер знам да се дешава у другој трудноћи, а знам и да је беба лепо напредовала. Међутим, очекивала сам кад се јавим мојој докторки да ће ми урадити ЦТГ, УЗ или бар преглед, али она је само рекла како је то ок, не би било лоше да беба сачека још десетак дана, али и ако се сад деси није проблем. Значи никакав савет, преглед... мало сам разочарана, али шта је ту је. Има ли неко слично искуство са отварањем у 35 недељи? И, да! Да напоменем, кад сам отишла да се породим пре девет година са сином, у 40-тој недељи била сам отворена исто два прста и за пар сати се породила... знам да је сваки порођај приича за себе, али ето да се зна...

[Ivančica 939]

Прво да вас поздравим, јер никад раније нисам била на вашем форуму. а сада да пређем на ствар... У 35-ој недељи трудноће сам, пре два дана сам отишла да закажем неку мању интервенцију на Бетанији, докторка ме је прегледала и рекла да сам отворена два прста и да нема шансе да ради у локалној анестезији. Нисам се уплашила, јер знам да се дешава у другој трудноћи, а знам и да је беба лепо напредовала. Међутим, очекивала сам кад се јавим мојој докторки да ће ми урадити ЦТГ, УЗ или бар преглед, али она је само рекла како је то ок, не би било лоше да беба сачека још десетак дана, али и ако се сад деси није проблем. Значи никакав савет, преглед... мало сам разочарана, али шта је ту је. Има ли неко слично искуство са отварањем у 35 недељи? И, да! Да напоменем, кад сам отишла да се породим пре девет година са сином, у 40-тој недељи била сам отворена исто два прста и за пар сати се породила... знам да је сваки порођај приича за себе, али ето да се зна...

Ajmo ženske iz NS-a - pomozite

[mig 11]

Прво да вас поздравим, јер никад раније нисам била на вашем форуму. а сада да пређем на ствар... У 35-ој недељи трудноће сам, пре два дана сам отишла да закажем неку мању интервенцију на Бетанији, докторка ме је прегледала и рекла да сам отворена два прста и да нема шансе да ради у локалној анестезији. Нисам се уплашила, јер знам да се дешава у другој трудноћи, а знам и да је беба лепо напредовала. Међутим, очекивала сам кад се јавим мојој докторки да ће ми урадити ЦТГ, УЗ или бар преглед, али она је само рекла како је то ок, не би било лоше да беба сачека још десетак дана, али и ако се сад деси није проблем. Значи никакав савет, преглед... мало сам разочарана, али шта је ту је. Има ли неко слично искуство са отварањем у 35 недељи? И, да! Да напоменем, кад сам отишла да се породим пре девет година са сином, у 40-тој недељи била сам отворена исто два прста и за пар сати се породила... знам да је сваки порођај приича за себе, али ето да се зна...

Bilo bi dobro da odlezis jedno dve nedelje jer bez obzira sto si otvorena,ne mora da znaci da ces se sad odmah i poroditi.Citajuci tudja iskustva zene su izdrzale i do kraja trudnoce a bile su otvorene i pre 35 nedelje.Ja nisam stigla ni jednom da uradim ctg i nisam panicila a porodila sam se 37+2.Ako ti ta intervencija nije neophodna ti je nemoj ni raditi,nego miruj bar jos 2 nedelje,a i nije redak slcaj kod drugorotki se to cesce desava bar sam tako citala.Mislim da nema razloga da brines,a idr.da je nesto bas ozbiljno ne bi bila tako opustena.

[Miva 6240]

Bila sam otvorena 1.5 prst. Nisam se otvarala a doktor je "cackao" nesto dole da bi me otvorio sto je najvise bolelo. Beba je bila velika, a ja ni napone nisam imala, i sama se pitam kako sam se porodila bez carskog reza. Nikome to nije jasno. Od napinjanja mi je pukla vena. Strasno iskustvo.