Spontani pobacaj

[Kikiriki 4927]

Idi probaj bez uputa, objasni situaciju, kazi da je hitno, morali bi da te prime. Javljaj obavezno, drzim ti palceve!

Ma, na objašnjenje te neće pustiti...na foru hitno je možda hoće u tom trenutku ali šta posle? Ali ako već imaš vezu, traži od nje uput..i nemoj da čekaš, idi već danas pa put pod noge i u BG.

[seka 0]

Nazalost i ja vam se prikljucujem na ovoj temi Imala sam miss. ab ili kako se to vec pise, prosle godine sam ostala trudna pocetkom aprila,a nisam ni znala dok me pocetkom maja nije uhvatila muka,malaksalost...i eto,bar su bile lepe vesti,ali...sve je bilo u redu sa trudnocom,u 12.nedelji na prvom euz saznam da nosim blizance,koje sam celog zivota zelela iako sam znala da ih ne mogu imati s obzirom da ih niko ni u mojoj ni u muzevoj familiji nema...tako da je to za mene bilo pravo cudo,nisam mogla da verujem...ali ta sreca nije dugo trajala...iako nisam imala nikakvih tegoba niti bilo sta sto bi ukazalo da nesto nije u redu,kada sam u 16.nedelji ponovo otisla na euz doktorka hladno kaze zao mi je bebama vise ne kucaju srca i izadje bez objasnjenja ikakvog...meni se ceo svet srusio...preplakala sam te dane i izgledala kao zivi les...sutradan su me odveli u bolnicu da bi mi pomocu nekakvih gelova izazvali pobacaj,odnosno to je vise licilo na porodjaj jer od tih gelova su mi se pojavile kontrakcije da bih se mucila 5 sati u uzasnim bolovima i izbacila bebe i posteljicu...naravno niko me nije ni pripremio za tako nesto nego tek kad su mi poceli bolovi sestra kaze pa to ti je tako kao porodjaj to tako mora...i ostavili su me samu da se mucim dok sve nije bilo gotovo,a posle toga onako ukocenu,istraumiranu i u soku,prevezli me kolicima u salu gde su me uspavali i radili reviziju...Od tada je po recima ginekologa trebalo da prodje 6 meseci da bismo ponovo probali,i cekali smo strpljivo,i sada kada je to konacno proslo,krajem januara smo poceli,i u februaru i izostala mi menstruacija,uz to i neki simptomi se pojavili,tem.37-37.3,pa pojacan apetit i zelja za hranom,pa umaranje...bila sam skoro ubedjena da sam trudna,jos kad mi je kasnilo 5 dana ja uradim test,kad ono tanka tanka linija slabo vidljiva,pomislila sam da je mozda rano i resim da sacekam jos par dana,i evo juce na 10-ti dan kasnjenja prokrvarim...ni sama nisam pametna da li je to sad opet pobacaj ili ...? ali je razocarenje itekako veliko.... ne mogu jos ni moje devojcice bliznakinje da zaboravim i nikad cini mi se i necu,al kazu da bude lakse tek kad rodite bebu,da to bude uteha,ja jos nemam srece...I zaista nikom nikom ne bih pozelela da iskusi ovo sto smo ,kako vidim, mnoge od nas...

Draga Kiki87 jako mi je zao zbog svega sta si prosla i sta ti se sve deslio..moras da budes jaka ,verujem da je ostala prazina na dusi,da se jos nemozes oporaviti zbog svega..najbolje je da se opustis i nek vreme leci rane jer sve sto vise razmisljas o tome teze ce ti biti..polako bice ,samo gledaj napred...sve najbolje ti zelim...

[Iva86 0]

Hvala na podrsci,i ona mi nedostaje... deluje mi kao da su svi oko mene zaboravili sve sta se desavalo osim mene,kao da te bebice nisu ni bile bitne... cak mi i to smeta,znam da moram dalje ali kad se oko tebe svi ponasaju kao da nista nije bilo vec nedelju dana nakon toga... ne zelim da postanem opsednuta zatrudnjivanjem jer i psiha moze negativno da utice na to ali ne znam kako to da izvedem.... izgleda mi nista u zivotu ne ide od ruke...

Kiki87 jako mi je zao zbog toga sto si prozivela,mora da ti je jako tesko...i ja sam izgubila bebu,i to jako rano u petoj nedelji...spontanim pobacajem...ne mogu ni da opisem koliko sam ocajna,tuzna,razocarana...i ne znam sta sad...kako dalje???svi mi pricaju bice ok ali ja jos uvek ne mogu da se oporavim...Znam da moramo da budemo jake ali ne znam kako da uspem...i stalno pitam sebe,sto bas meni to da se desi?

[Suncokret 2152]

Sta se desava sa gaganom,da li je uspela da dodje do Beograda?

[mala maza75]

Kiki87 jako mi je zao zbog toga sto si prozivela,mora da ti je jako tesko...i ja sam izgubila bebu,i to jako rano u petoj nedelji...spontanim pobacajem...ne mogu ni da opisem koliko sam ocajna,tuzna,razocarana...i ne znam sta sad...kako dalje???svi mi pricaju bice ok ali ja jos uvek ne mogu da se oporavim...Znam da moramo da budemo jake ali ne znam kako da uspem...i stalno pitam sebe,sto bas meni to da se desi?

Sve smo se to jednog dana zapitale. Ja sam izgubila bebu u trinaestoj nedelji, nije uginuo plod, vec se nije razijao kako treba. I ja sam bila ocajna i razisljala zasto se bas meni to desilo, ali veruj mi, nije mi nista lakse kad cujem da se to i drugima desilo. Zao mi je sto covek to uopste covek mora da prezivi, ali verujem da svako zasto ima svoje zato. Sve jedno, dugo sam cekala na dete, ostala trudna, bila sam presrecna, samo sam citala i pricala o tome, i kad mi se to desilo, kao da su mi dusu izvadili zajedno sa detetom, mislila sam da se nikad necu oporaviti, ali dan po dan, mesec po mesec, godina po godinu, sve je to pomoglo da taj bol izbledi, kako kad se setim, bude mi zao, ali ok je, lakse se nosis sa time, lakse pricas o tome, nekako vise ne sazeljevas sebe vec se tesis "ko zna za sta je to dobro" i tako. Sve je u pocetku tesko, al' covek je kao pasce, nema sta nemoze da istrpi. Samo je bitno pricati o tome (najbolje bi bilo ako znas nekog ko je kroz to prosao, jer nista nije kao podrska tako nekih osoba), ako nemas sa kim drugo, onda nadji nekog sa foruma, ko ti izgleda ok, da te saslusa i podrzi kad god ti treba, i opusti se. Radi ono sto volis, nemoj da se zabijas u kucu, Izadji prosetaj, isplaci se kad ti se place, samo nemoj da se opterecujes sa tim. Nista te nemoze gurnuti u depresiju, kao ti sama. Drzim ti palceve.

[Kiki87 133]

Kiki87 jako mi je zao zbog toga sto si prozivela,mora da ti je jako tesko...i ja sam izgubila bebu,i to jako rano u petoj nedelji...spontanim pobacajem...ne mogu ni da opisem koliko sam ocajna,tuzna,razocarana...i ne znam sta sad...kako dalje???svi mi pricaju bice ok ali ja jos uvek ne mogu da se oporavim...Znam da moramo da budemo jake ali ne znam kako da uspem...i stalno pitam sebe,sto bas meni to da se desi?

Ne znam kako bih te utesila jer ni sama nisam to jos prevazisla,to cemo pamtiti zauvek,to nije nesto sto se moze zaboraviti,mozda ce ljudi oko nas zaboraviti,mozda vec i jesu ali to se desilo nama u nama i to ostavlja trag...Draga moja drzi se,nije lako,al kad malo vremena prodje pokusaj ponovo,naravno posle ovako necega je najteze izbeci opsesiju koja se posle stvori,pa iz dana u dan samo mislis kad ce,kad ce...iako nisam zelela da podlegnem toj opsesiji,nazalost jesam tako da je sad ovo drugi put opet bilo razocarenje...ali sta mogu,nekako moram dalje,jaka je ta zelja da jednog dana budem majka i da imam porodicu,pa mozda me jedino to vuce dalje...Zelim ti svu srecu i ako ti znaci slobodno mi pisi kad god hoces,ja nemam sa kim o ovakvim stvarima da razgovaram i veruj mi da sam na ovom forumu osetila podrsku i razumevanje,a to jako puno znaci... pozdravljam te

[Kiki87 133]

Draga Kiki87 jako mi je zao zbog svega sta si prosla i sta ti se sve deslio..moras da budes jaka ,verujem da je ostala prazina na dusi,da se jos nemozes oporaviti zbog svega..najbolje je da se opustis i nek vreme leci rane jer sve sto vise razmisljas o tome teze ce ti biti..polako bice ,samo gledaj napred...sve najbolje ti zelim...

Hvala ti seko na podrsci...

[Iva86 0]

Sve smo se to jednog dana zapitale. Ja sam izgubila bebu u trinaestoj nedelji, nije uginuo plod, vec se nije razijao kako treba. I ja sam bila ocajna i razisljala zasto se bas meni to desilo, ali veruj mi, nije mi nista lakse kad cujem da se to i drugima desilo. Zao mi je sto covek to uopste covek mora da prezivi, ali verujem da svako zasto ima svoje zato. Sve jedno, dugo sam cekala na dete, ostala trudna, bila sam presrecna, samo sam citala i pricala o tome, i kad mi se to desilo, kao da su mi dusu izvadili zajedno sa detetom, mislila sam da se nikad necu oporaviti, ali dan po dan, mesec po mesec, godina po godinu, sve je to pomoglo da taj bol izbledi, kako kad se setim, bude mi zao, ali ok je, lakse se nosis sa time, lakse pricas o tome, nekako vise ne sazeljevas sebe vec se tesis "ko zna za sta je to dobro" i tako. Sve je u pocetku tesko, al' covek je kao pasce, nema sta nemoze da istrpi. Samo je bitno pricati o tome (najbolje bi bilo ako znas nekog ko je kroz to prosao, jer nista nije kao podrska tako nekih osoba), ako nemas sa kim drugo, onda nadji nekog sa foruma, ko ti izgleda ok, da te saslusa i podrzi kad god ti treba, i opusti se. Radi ono sto volis, nemoj da se zabijas u kucu, Izadji prosetaj, isplaci se kad ti se place, samo nemoj da se opterecujes sa tim. Nista te nemoze gurnuti u depresiju, kao ti sama. Drzim ti palceve.

Hvala na podrsci...pozz

[Iva86 0]

Ne znam kako bih te utesila jer ni sama nisam to jos prevazisla,to cemo pamtiti zauvek,to nije nesto sto se moze zaboraviti,mozda ce ljudi oko nas zaboraviti,mozda vec i jesu ali to se desilo nama u nama i to ostavlja trag...Draga moja drzi se,nije lako,al kad malo vremena prodje pokusaj ponovo,naravno posle ovako necega je najteze izbeci opsesiju koja se posle stvori,pa iz dana u dan samo mislis kad ce,kad ce...iako nisam zelela da podlegnem toj opsesiji,nazalost jesam tako da je sad ovo drugi put opet bilo razocarenje...ali sta mogu,nekako moram dalje,jaka je ta zelja da jednog dana budem majka i da imam porodicu,pa mozda me jedino to vuce dalje...Zelim ti svu srecu i ako ti znaci slobodno mi pisi kad god hoces,ja nemam sa kim o ovakvim stvarima da razgovaram i veruj mi da sam na ovom forumu osetila podrsku i razumevanje,a to jako puno znaci... pozdravljam te

Razumem da ti je tesko sto nemas s kim da pricas o tome...moja sestra je pre ovoga sto se meni desilo imala vantelesnu trudnocu,sto je isto jako tesko preziveti,pre svega psihicki...tako da sa njom razgovaram o tome jer jedino me ona moze shvatiti...mnogi mi pricaju da me razumeju,ali ko to ne dozivi ne moze da me shvati,trudim se da se ponasam ok,ali mi je to stalno u glavi,idem na posao...tamo manje razmisljam ali cim dodjem kuci setim se,jos uvek mi je tesko...najvise zbog toga sto sam tu trudnocu cekala godinu dana.pozz

[mala maza75]

Razumem da ti je tesko sto nemas s kim da pricas o tome...moja sestra je pre ovoga sto se meni desilo imala vantelesnu trudnocu,sto je isto jako tesko preziveti,pre svega psihicki...tako da sa njom razgovaram o tome jer jedino me ona moze shvatiti...mnogi mi pricaju da me razumeju,ali ko to ne dozivi ne moze da me shvati,trudim se da se ponasam ok,ali mi je to stalno u glavi,idem na posao...tamo manje razmisljam ali cim dodjem kuci setim se,jos uvek mi je tesko...najvise zbog toga sto sam tu trudnocu cekala godinu dana.pozz

U pravu si, ko to nije doziveo nezna sta je to, al je jos tuznije kad neko ko to prezivi nemoze da te skonta. Samo mogu da vam kazem da sam 3 godine cekala na trudnocu, ostala trudna i dobila spontani, i posle toga sam se jos vise istripovala na to. Samo sam to videla, samo sam o tome pricala, samo sam o tome mislila. Postala sam opsednuta. Vreme je prolazilo, gubila sam nadu, postala sam depresivna, i pomirila sam se sa cinjenicom da necu biti roditelj, i da i nije toliko los zivot bez dece. Tek kada sam pocela tako da razmisljam opustila sam se malko i sad sam, posle 3 godine opet trudna. Dok se nisam opustila, dzaba.

[Iva86 0]

U pravu si, ko to nije doziveo nezna sta je to, al je jos tuznije kad neko ko to prezivi nemoze da te skonta. Samo mogu da vam kazem da sam 3 godine cekala na trudnocu, ostala trudna i dobila spontani, i posle toga sam se jos vise istripovala na to. Samo sam to videla, samo sam o tome pricala, samo sam o tome mislila. Postala sam opsednuta. Vreme je prolazilo, gubila sam nadu, postala sam depresivna, i pomirila sam se sa cinjenicom da necu biti roditelj, i da i nije toliko los zivot bez dece. Tek kada sam pocela tako da razmisljam opustila sam se malko i sad sam, posle 3 godine opet trudna. Dok se nisam opustila, dzaba.

Razumem ja to,i moja doktorka meni prica da moram da se oslobodim stresa,da ne razmisljam o tome,da sam mlada i imam vremena...znam ja sve to,i lako je reci nekome da se ne nervira,da ne brine...ali sigurno im ne bi lako u mojoj kozi i da razmisljaju mojom glavom.Ja pokusavam da ne mislim o tome...ali proslo je jako malo vremena od mog spontanog da bih to tako brzo prebolela.Ja sam jako emotivna i mnogo me pogadjaju takve stvari...

[Natashaaa 0]

Napisala sam vec posebnu temu ali sam tek onda skontala i ovu.

Htela sam da podelim moju neizmernu tugu koju nisam pre otkrivala jer smatram da sam jaka osoba i ne zelim da se zle duse slade sa njom. Izgubila sam svoje malo cedo u 22.oj nedelji trudnoce... bas onda kada sam mislila da je sve opusteno, da je kriza prosla, da ne moram nista da se brinem.... sada, nakon godinu i nesto dana ponovo pokusavam da ostanem trudna ali nista... ne gubim nadu ali cekanje ubija....

[Natashaaa 0]

Procitala sam tvoju pricu i jako mi je zao i strasno je to kroz sta si prosla al zivot ide dalje , bol ce uvek ostati a ti treba malo da se opustis i da verujes da ce sve biti dobro i kad se najmanje budes nadala desice se ....ja ti zelim svu srecu ovog sveta da se to sto pre dogodi ...

Zvoncice, hvala ti puno. Svaka podrska dobro dodje jer mnogo je tesko ziveti u tudjini gde su ljudi zaokupljeni samo sami sa sobom a svako saosecanje je lazno.

Ja se trudim da zivim opusteno i sto ameri kazu FREE YOUR MIND

[Borjana 28]

Natashaaa, znam da zvuci kao klise, ali i jeste najbitnije da se opustis. Jako mi je zao sto si morala kroz to da prodjes, i od srca ti zelim da uskoro ostanes trudna!

[Lenočka 44]

Napisala sam vec posebnu temu ali sam tek onda skontala i ovu.

Htela sam da podelim moju neizmernu tugu koju nisam pre otkrivala jer smatram da sam jaka osoba i ne zelim da se zle duse slade sa njom. Izgubila sam svoje malo cedo u 22.oj nedelji trudnoce... bas onda kada sam mislila da je sve opusteno, da je kriza prosla, da ne moram nista da se brinem.... sada, nakon godinu i nesto dana ponovo pokusavam da ostanem trudna ali nista... ne gubim nadu ali cekanje ubija....

Natashaaa pročitala sam i ja tvoju priču, žao mi je što si prošla kroz to...nadam se da će ti se uskoro želja ostvariti, da ćeš ugledati svoje dve crtice...ako ti treba podrška pridruži nam se na temi Čekamo plusiće, tu smo mi čekalice, sve se nadamo i bodrimo i savetujemo jedna drugu, lakše je zajedno...

[Natashaaa 0]

Natashaaa, znam da zvuci kao klise, ali i jeste najbitnije da se opustis. Jako mi je zao sto si morala kroz to da prodjes, i od srca ti zelim da uskoro ostanes trudna!

Borjana, hvala ti puno na podrsci a ja sam u izcekivanju, uh!

[Natashaaa 0]

Natashaaa pročitala sam i ja tvoju priču, žao mi je što si prošla kroz to...nadam se da će ti se uskoro želja ostvariti, da ćeš ugledati svoje dve crtice...ako ti treba podrška pridruži nam se na temi Čekamo plusiće, tu smo mi čekalice, sve se nadamo i bodrimo i savetujemo jedna drugu, lakše je zajedno...

Cao Lenocka, citala sam temu i drage volje cu se pridruziti. Jedva cekam da mi se dese te dve crtice...

[Natashaaa 0]

Ja nemam veze sa ovom temom al stalno je citam i volim da dam vam svima podrsku jer sam zena i samo pomislim i meni bi bilo lakse da me neko podrzi da sam u toj situaciji....zivot mnogo puta zna da bude surov a mi svi treba da naucimo da guramo kroz njega i da se za sve uvek borimo

Zvoncice, to je zaista lepo od tebe, i naravno-uvek moramo sami da se borimo za sebe, jer niko drugi nece... samo sami sebi kreiramo sudbinu!

Ja bih za sve zene koje su malo izgubile veru, preporucila jedan dokumentarac ili knjigu "The Secret", zna da ulije pozitivu..

[Mackica 1901]

Ja nemam veze sa ovom temom al stalno je citam i volim da dam vam svima podrsku jer sam zena i samo pomislim i meni bi bilo lakse da me neko podrzi da sam u toj situaciji....zivot mnogo puta zna da bude surov a mi svi treba da naucimo da guramo kroz njega i da se za sve uvek borimo

Potpisujem!

[Nela87 0]

.

[Lenočka 44]

Pozz...Moram da kazem da sam cesto izbjegavala ovu temu da se ne bih potresla ponovo,da ne bi otvorila svoju ranu ali tek sad kad sam procitala vidim da mi je puno lakse..Zao mi je svake zene koja u zivotu dozivi to ruzno iskustvo-spontani..I ja sam ga dozivjela u 10 sedmici,mojoj bebi je prestalo da kuca srce..Iako je bila mala,ja sam se vezala za nju,i nista ne umanjuje bol,ali zivot ide dalje i tako sam se i ja pomirlila da je to se trebalo desiti...

Natashaaa izvini ako otvaram tvoju ranu ponovo,ali me zanima sta se desilo jer tu tvoju temu nisam nasla da procitam..Znam da je bolno pricati o tome,ali vjerujes li da sad se bojim svega,uvijek sam u grcu,na uz idem kao s puskom da me ko natjerao,ne mogu da se opustim,cackam na netu o svemu tome pa me zanima....Ne dao Bog da se ikom ikad vise ponovi....

Svima od srca zelim druge bebe ubrzo koje nece zamijeniti nikad izgubljenu ali ce ublaziti bol...

Žao mi je zbog toga što ti se desilo, želim ti da ti se uskoro posreći i da zaboraviš to bolno iskustvo uz svoju bebicu!

A evo je ta Natashinaaa tema...

http://www.bebac.com/forum/index.php?showt...mp;#entry132499

[Nela87 0]

.

[Lenočka 44]

Lenocka hvala ti i ja tebi zelim uskoro velikiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii plus.......

Nema na čemu...daj Bože...biće, biće, sve u svoje vreme, čvrsto verujem u to!

[Natashaaa 0]

Pozz...Moram da kazem da sam cesto izbjegavala ovu temu da se ne bih potresla ponovo,da ne bi otvorila svoju ranu ali tek sad kad sam procitala vidim da mi je puno lakse..Zao mi je svake zene koja u zivotu dozivi to ruzno iskustvo-spontani..I ja sam ga dozivjela u 10 sedmici,mojoj bebi je prestalo da kuca srce..Iako je bila mala,ja sam se vezala za nju,i nista ne umanjuje bol,ali zivot ide dalje i tako sam se i ja pomirlila da je to se trebalo desiti...

Natashaaa izvini ako otvaram tvoju ranu ponovo,ali me zanima sta se desilo jer tu tvoju temu nisam nasla da procitam..Znam da je bolno pricati o tome,ali vjerujes li da sad se bojim svega,uvijek sam u grcu,na uz idem kao s puskom da me ko natjerao,ne mogu da se opustim,cackam na netu o svemu tome pa me zanima....Ne dao Bog da se ikom ikad vise ponovi....

Svima od srca zelim druge bebe ubrzo koje nece zamijeniti nikad izgubljenu ali ce ublaziti bol...

pisale smo na drugoj temi ali samo zelim ovde da ti napisem da ne treba da budes u grcu, radi sve sto te opusta, sto te cini srecnom jer ako nema konkretnog razloga, to je onda u glavi i nasem strahu.. taj strah mora da se otkloni da bi se napravio put ka uspehu i nasim bebicama ja to sebi govorim svaki dan kao i razloga zasto sam srecna! imam muzica kojeg obozavam, imamo lep zivot, zdrave roditelje... ma bice sve ok! idemo pozitivno! bar je jedno sigurno-mozemo da zatrudnimo!

[cveticmali 0]

Zene hitno mi trba pomoc.Nalazim se van zemlje bez zdravstvenog osiguranja,i bez velike kolicine novca za odlazak kod lekara ovde.Sledece sedmice stizem u srbiju.Inace trudna sam dva ipo meseca.Neko vece sam pala i iz mene je iscurela abnormalna kolicina vode.Da li je vodenjak,da li vodenjak i postoji ovako rano?Molim vas prestravljena sam,sama i u daljini.Recite mi sve sto znate.Inace nemam apsolutno nikakve bolove,osim u momentu kada sam pala osetila sam kratak i ostar bol.Nosim blizance.Hvala vam unapred ocekujem vas brzo