Самосталност деце и радне навике

[zlatni papagaj]

Постоји један тренутак који означава прекретницу у васпитању: кад дете научи да нешто ради само.

Београд, 04.07.2011

Прошли су и пријемни испити. Али факултети ће још неко време бити под опсадом: телефони и даље звоне, а уобичајену тишину професорских кабинета прекидају збуњене главе које провирују иза врата: „Је ли овде...”. Али чекај, нешто не ваља. Нема студената!

Уместо њих, ту су углавном маме, али и тате, рођаци, пријатељи, професори који су их спремали... Све комбинације су могуће, само да се будући бруцош не појави лично. Понекад се чини да нека невидљива ограда опасује факултет: дешавало се да остану испред у кафићу док мама заврши посао. На самим пријемним срцепарајући призор: напети родитељи гурају се уз децу до последњег тренутка, све док их на вратима сале не раздвоје зли асистенти.

Уосталом, замислите да неко остави рођеног сина да сам упише факултет. Дете отишло аутобусом, обавило посао, и вратило се. Брука! Додуше и овде важи пословица “чега се паметан стиди...”. Има чудака који би се поносили тиме што се деца не ослањају на њих. На Западу су људи, ваљда од силног богатства, толико отуђени да од малих ногу терају децу да све раде сама. Као да су, не дај Боже, сирочад. Наше снајке у Америци знају како су их стрељали очима кад би петогодишњаку додале пешкир или пиџаму.

Нисмо ни ми увек били савршени. Некада су постојале разне прилике да се млади људи одвоје од родитеља. Одлазили би на пар година – у војску, манастир, код газде – што се између осталог објашњавало и припремом за самостални живот. Момци који уче занат ишли су „у френт“, да од мајстора до мајстора, некад и по свету, траже посао у замену за скроман смештај и џепарац, и најбоља знања и вештине. Ово је важило и за газдинске синове, који би таквим потуцањем заменили богатство родитељског дома.

РЕКЛАМА

Који савремени газда би приредио тако нешто свом детету? Али има и данас пропуста. Чак и наша држава рачуна да су деца већ са осамнаест година одрасла. Стичу правну одговорност и пословну способност, могу да гласају, возе кола, набављају ватрено оружје, да се венчавају и праве децу... За ово последње су, мора се признати, стасали одавно. Телесно су заиста одрасли, има момака који већ губе косу.

Кад се све тако наброји, човек се ипак упита да ли је у праву. Добро, упис смо одрадили уместо деце. Хоћемо ли сутра учити уместо њих? А прекосутра, кад буде време за посао, брак? Знамо да их не можемо вући за руку кроз живот, аипак то радимо. Не зато што имамо план, не што смо убеђени да тако треба, већпо навици. И зато што волимо своју децу. А помоћ не може да шкоди, зар не?

Међутим може, итекако. Постоји један тренутак који означава прекретницу у васпитању: кад дете научи да нешто ради само. Након тога помоћ се претвара у сметњу. Ако наставимо, навикавамо га да се не ослања на себе, већ на друге. Помало као да га здравог терамо да хода са штакама. Да шепа кроз живот, иако би могло да трчи.

Такво шепање је постало национални спорт. Лош обичај се увукао у традиционалну породицу и васпитао читаве генерације да живе на туђој грбачи. Ко одраста по принципу „пусти сине ја ћу“ тешко ће израсти у одговорну и вредну особу. Онај младић који чека у кафићу док га мама уписује на факултет мораће да постане други човек да би тај факултет и завршио.

Да преузме одговорност, да стекне радне навике, да изгради став да је његов живот у његовим рукама. А то се не учи са двадесет, већ са пет година, када се усваја систем вредности. Ако и успе, то неће бити захваљујући родитељима, већ упркос њима.

Ако волите своју децу, промените породичне обичаје. Било да учите од Запада или од српске традиције, од биологије или искуства, схватићете да наша улога није да сачувамо децу од самосталности и личне одговорности. Напротив, треба да им омогућимо да их стекну.

Без њих нема одрастања: зато и имамо толико „деце“ од двадесет година. Са друге стране, ко се са три сам облачи, са четири спрема собу, са пет помаже у кући а са шест ради прве домаће, моћи ће кад дође време и о држави да брине. А факултет ће завршити без цењкања са родитељима, у року, са добрим просеком, и још ће му остати времена.

Зато, од малих ногу радите, не уместо детета, већ са њим. А чим научи, пустите га самог. Надгледајте, али не помажите. Јер ћете детету пружити или моћ или помоћ.

Др Андреј Фајгељ

ИЗВОР

[Kikiriki 4927]

Ja sam za osamostaljeno dete, ali ne i za otuđeno dete. Mislim da je tu neka pipava linija kojom treba umeti balansirati. zapad je otuđio svoju decu, a mi od naše dece pravimo decu od 35 godina...uh..nadam se da ću kao majka da potrefim tu liniju.

[breza 1961]

Kad sam drugi put procitala post koji je postavio zlatni papagaj,vidim da kroz celi tekst provejava samo sin,mladic, i samostalnost istih,da li je to samo slucajnost da dr Andrej koji je pisao tekst potencira na tome ili je slucajnost,mozda mu prvo na pamet padaju ta muska deca zato sto su nesamostalnija

Sa komentarom kikiriki se potpuno slazem.

Nisam za to da roditelji upisuju decu i zavrsavaju tako nesto umesto njih,ali da budu u blizini kada se tako znacajne stvari desavaju,jesam,da budu podrska.

Inace trudim se da moju decu ucim samostalnosti i ne zelim da im "sluzim",sve sto mogu sami da urade -rade,nekad uz moju kontrolu,nekad ne.

[Borjana 28]

Зато, од малих ногу радите, не уместо детета, већ са њим. А чим научи, пустите га самог. Надгледајте, али не помажите. Јер ћете детету пружити или моћ или помоћ.

Upravo to!

Tuzno je sto i sa 35 godina mnogi ne vide problem sto zive sa roditeljima, ne razmisljaju o osnivanju svoje porodice, zive kao da su tek izasli iz skole... A to je pretezno zato sto su navikli da im je sve servirano na tacni, da uvijek postoji neko ko ce uraditi posao umjesto njih. Ne podrzavam maksimalno zatupljivanje djece (koje je veoma cesto) rijecima:"Ne znas ti to, pusti ja cu." Treba dopustiti djetetu da proba, grijesi i ispravlja greske, a biti tu i paziti da na malim stvarima i greskama uci, da bi velike stvari i odluke donosio i radio ispravno.

[YelenaC 765]

Kad sam drugi put procitala post koji je postavio zlatni papagaj,vidim da kroz celi tekst provejava samo sin,mladic, i samostalnost istih,da li je to samo slucajnost da dr Andrej koji je pisao tekst potencira na tome ili je slucajnost,mozda mu prvo na pamet padaju ta muska deca zato sto su nesamostalnija

Sa komentarom kikiriki se potpuno slazem.

Nisam za to da roditelji upisuju decu i zavrsavaju tako nesto umesto njih,ali da budu u blizini kada se tako znacajne stvari desavaju,jesam,da budu podrska.

Inace trudim se da moju decu ucim samostalnosti i ne zelim da im "sluzim",sve sto mogu sami da urade -rade,nekad uz moju kontrolu,nekad ne.

I ja se ovo upitah

Slazem se potpuno.

Postavlja se samo pitanje koliko smo mi, kao roditelji, samostalni, zreli i odrasli da bi imali model koji cemo deci preneti. Teorija je jedno, a generacijski ( u mnozini) problem je drugo.

[Ivančica 939]

A zar nema tema nešto kao: Koliko su vaša deca samostalna?

[C*I*C*A*N*A 3516]

Da li ucite vasu decu da imaju radne navike?

[natawyyy 203]

Da li ucite vasu decu da imaju radne navike?

I ako smo mooozda jos mali, da, priiicam i pricam, kada napravimo lom npr. kao zajedno pokupimo igracke i pricam mu da tako treba, srediti za sobom. To je jedan primer...

[Kamilica 2881]

Da li ucite vasu decu da imaju radne navike?

Da... Skupljanje igracaka, slaganje odece nakon skidanja, slaganje i obuce nakon izuvanja, sklanjanje tanjira i solja sa stola, vracanje stvari na mesto...

[Mina78 59]

Da li ucite vasu decu da imaju radne navike?

Da, trudim se ali to ne ide tako lako. Da bi nešto imalo rezultata ključ je doslednost. Znači nema danas mora, sutra ne. Kod mene je problem taj što ja zatežem, a baka popušta štvo ne bi smelo. Sve uspemo da se dogovorimo ali da sredi svoje igračke, to joj najteže pada

[Mama Dy 34]

Da li ucite vasu decu da imaju radne navike?

Da. Mene zanimju konkretni primeri, mislim na malo stariju decu. Koje su to njihove obaveze?

[Mina78 59]

Da. Mene zanimju konkretni primeri, mislim na malo stariju decu. Koje su to njihove obaveze?

Pa to zavisi od tebe, ti određuješ njegove obaveze. Naravno zavisi i od uzrasta deteta, što je starije trebalo bi da ima više obaveza. Najvažnije je da sređuje za sobom, znači vratiti igračke nab mesto nakon završene igre, slaganje svoje garderobe, osnovne higijenske navike: pranje ruku pre jela i nakon dolaska u kuću, umivanje, pranje zuba i sl. Mada opet kažem to zavisi od roditelja da postavi prioritete u pravima i obavezama deteta. Pa nećemo od dece praviti Pepeljuge

S obzirom na uzras tvoje dece, već bi trebali da ti budu veća pomoć u kući, makar da sređuju svoju sobu (brisanje prašine i usisavanje, sređivanje kreveta) i eventualno izbacivanje smeća, odlaska u prodavnicu i sl.

[Mama Dy 34]

Pa to zavisi od tebe, ti određuješ njegove obaveze. Naravno zavisi i od uzrasta deteta, što je starije trebalo bi da ima više obaveza. Najvažnije je da sređuje za sobom, znači vratiti igračke nab mesto nakon završene igre, slaganje svoje garderobe, osnovne higijenske navike: pranje ruku pre jela i nakon dolaska u kuću, umivanje, pranje zuba i sl. Mada opet kažem to zavisi od roditelja da postavi prioritete u pravima i obavezama deteta. Pa nećemo od dece praviti Pepeljuge

S obzirom na uzras tvoje dece, već bi trebali da ti budu veća pomoć u kući, makar da sređuju svoju sobu (brisanje prašine i usisavanje, sređivanje kreveta) i eventualno izbacivanje smeća, odlaska u prodavnicu i sl.

Mozda nisam dobro formulisala pitanje. Sta vasa deca rade i pomazu?

Moja deca vec 20 dana beru maline svaki dan.

[C*I*C*A*N*A 3516]

Da. Mene zanimju konkretni primeri, mislim na malo stariju decu. Koje su to njihove obaveze?

Mama dy evo tebi mogu da konkretno postavim pitanje?

Da li ti deca pomazu u vrtu,da li beru maline,da li tvoj sin pomaze ocu nesto oko spoljnih poslova i sl.I to sve ne zato sto e neophodno vec da bi imali radne navike ,jednostavno da znaju da moraju da pomognu.(da zanemarimo njihove svakodnevne licne obaveze)

[Mina78 59]

Mozda nisam dobro formulisala pitanje. Sta vasa deca rade i pomazu?

Moja deca vec 20 dana beru maline svaki dan.

Ja imam jedno dete od 3 godine i jednu bebu 2 meseca tako da su njihoveobaveze minimalne. Sofija ima obavezu da sredjuje samo za sobom, a bebina obaveza je da podrigne nakon jela :lol: Tako da ti ja i nisam najbolji primer.

[C*I*C*A*N*A 3516]

Ja imam jedno dete od 3 godine i jednu bebu 2 meseca tako da su njihoveobaveze minimalne. Sofija ima obavezu da sredjuje samo za sobom, a bebina obaveza je da podrigne nakon jela :lol: Tako da ti ja i nisam najbolji primer.

Npr moje dete od dve godine jos uvek nema obaveza,ali voli da pomaze i bude uposljena,sto podrzavam.Mi zivimo na selu i jednostavno moja deca ce morati da pomazu.Sad cu postaviti sliku kako moja beba zaliva vrt sa tatom.

[Ana* 835]

Sta vasa deca rade i pomazu?

Desi se nekad da postavi sto (donese stoljnak, stavi tanjire i escajg, hleb, sklanja stoljnjak i sl.) kada kačim veš dodaje mi iz lavora veš, uzme da briše prašinu ali to joj još uvek nisu obaveze jer ona to definiše kao igru. Još uvek joj nisam uvela neke "obaveze" mada smatram da je to trebalo učiniti bar ono što se odnosi na npr slaganje igračaka (i dalje moram da je nagovaram i ucenjujem da skuplja igračke).

[Mina78 59]

Desi se nekad da postavi sto (donese stoljnak, stavi tanjire i escajg, hleb, sklanja stoljnjak i sl.) kada kačim veš dodaje mi iz lavora veš, uzme da briše prašinu ali to joj još uvek nisu obaveze jer ona to definiše kao igru. Još uvek joj nisam uvela neke "obaveze" mada smatram da je to trebalo učiniti bar ono što se odnosi na npr slaganje igračaka (i dalje moram da je nagovaram i ucenjujem da skuplja igračke).

Pa jedino kako dete može da prihvati neku obavezu je upravo kroz igru. Sve se uči kroz igru. Tako se razvija takmičarski i kooperativni duh. Ajmo zajedno, ko će prvi... To je najbolji način da se dete nagovori, tj. motiviše da izvrši određeni zadatak. Pogotovo taj uzrast od 3 do 7 godina. Profesionalna deformacija

[Ana* 835]

Pa jedino kako dete može da prihvati neku obavezu je upravo kroz igru. Sve se uči kroz igru. Tako se razvija takmičarski i kooperativni duh. Ajmo zajedno, ko će prvi... To je najbolji način da se dete nagovori, tj. motiviše da izvrši određeni zadatak. Pogotovo taj uzrast od 3 do 7 godina. Profesionalna deformacija

jaooo ja sam mislila da će od 3 godine već sama znati da to treba da uradi (bez mog moljakanja) i ja požurila

[Šećerlema 359]

Pa jedino kako dete može da prihvati neku obavezu je upravo kroz igru. Sve se uči kroz igru. Tako se razvija takmičarski i kooperativni duh. Ajmo zajedno, ko će prvi... To je najbolji način da se dete nagovori, tj. motiviše da izvrši određeni zadatak. Pogotovo taj uzrast od 3 do 7 godina. Profesionalna deformacija

Hm, dobra fora.

A kad početi?

[Me me 16]

Mozda nisam dobro formulisala pitanje. Sta vasa deca rade i pomazu?

Moja deca vec 20 dana beru maline svaki dan.

Nista, jos uvek

Hm, dobra fora.

A kad početi?

Ja mislim posle 2.godine.

[Mina78 59]

Hm, dobra fora.

A kad početi?

Možeš već sada, kroz igru će preći u naviku. Pokažeš detetu gde stoje igračke i nakon svake završene igre vratite igračke na svoje mesto zajedno i tako svaki put kroz ponavljanje shvatiće to kao svakodnevnu radnju, stoga i kao obavezu. Mada je i to individualno, zavisi i od deteta do deteta. ali tako se uči i samostalnost i razvijanje radnih navika.

[C*I*C*A*N*A 3516]

Pojednine danasnje majke prave debile od dece.Tako sto dete koje vec ide u skolu kupaju ili oblace,tutkaju da jede,nemaju radne navike,stalno im se mora ponavljati jedno te isto.

Pa ako dete do polaska u skolu ne moze nauciti da mora da pospremi koliko toliko za sobom,onda sta su ti roditelji radili sve te godine.

Danas se deci previse popusta i dopusta.

[breza 1961]

Moja deca kroz rad zaradjuju npr crtani,igrice...

Ako je lisce opalo ispred zgrade idu da pokupe i posle mogu da dobiju npr po sata igrica...i sl..

Inace moj stariji sin sredjuje obucu u predsoblju,sklanja posle obroka tanjire i solje i naliva ih vodom,izbaca djubre lakse..obicno ono za reciklazu(plasticno),ide u prodavnicu,a jednom je prao i sudove inace ima 8god.

Mladji 5,5god se izvlaci i uglavnom za sada samo sredjuje sobu,ali njega saljem sa tatom u selo da krade zanat(bravarski)

Devojcica 2god se svlaci sama i skuplja igracke ,dovoljno za sada..

[Mina78 59]

Pojednine danasnje majke prave debile od dece.Tako sto dete koje vec ide u skolu kupaju ili oblace,tutkaju da jede,nemaju radne navike,stalno im se mora ponavljati jedno te isto.

Pa ako dete do polaska u skolu ne moze nauciti da mora da pospremi koliko toliko za sobom,onda sta su ti roditelji radili sve te godine.

Danas se deci previse popusta i dopusta.

Apsoluttno se slažem, jer ta deca će jednom da porastu i biće debili od ljudi, pa će im majku ili oca zameniti muž ili žena. U većini slačajeva žena. Pa neće deci otpasti ruke ako pospreme za sobom, naravno ne moraju sami da peru veš ili do određenih godina da peglaju, niti moraju sa 10 godina da znaju na naprave gulaš ali da im roditelj vadi iz frižidera hranu, sprema sendvič i sl. je čist kretenizam.