Obrazovanje

[zlatni papagaj]

Прочитајте пажљиво документ који садржи упечатљиве детаље о томе где је претходни режим одвео бригу о нашој деци.

30.06.2012

Преносимо Саопштење Уније синдиката просветних радника Србије (УСПРС) у коме су наставници, поред ученика, оценили и рад Министарства просвете. Шта је све спорно са реформом школства, где нас је довела и које опасности крије по нашу децу?

Видовданско оцењивање Министарства просвете

Као и сваке, тако и ове, 2012. године, ученици школа у Србији на Видовдан добијају књижице и сведочанства са оценама свог претходног рада, чиме им се уручује како доказ да су се трудили, тако и могућност да се суоче са правим исходима које су постигли у процесу стицања знања.

Зато је Видовдан погодан час да се саопшти и шта је Министарство просвете, са гломазним апаратом бирократије која уз њега иде, у виду разних завода за унапређење образовања и праћење квалитета истог, урадило, и каква му се оцена може дати.

Повод је, наравно, низ ситнијих и крупнијих скандала везаних за завршни испит у основним школама ове, 2011/ 2012. године, од небулозних изјава помоћника министра, мр Желимира Попова, да је свеједно да ли се „Петар Петровић Његош“ пише малим или великим словом, преко нетачног решења у кључу за тест из математике, до продаје тестова за завршни испит из математике дан уочи испита у Београду.

Унија синдиката просветних радника Србије, која се од свог настанка бори за реформе у образовању (али реформе које ће се наслањати на добру традицију, и које ће саме постати добра традиција), дужна је да, као и до сада, јасно и гласно каже јавности шта се дешава са нашом школом, и да покаже како у просветном авиону или више нема пилота, или су пилоти сасвим необучени, или авион вози неко ко не жели да Србија долети на прави циљ - а то је не само друштво знања, него и друштво чврстих моралних принципа, без којих ћемо и даље тонути у живо блато себичности и политикантских интереса.

Тест из српског језика и књижевности

У завршним тестовима за српски језик и књижевност 2012. није било ни граматике, а ни књижевности. Национални елемент, који је саставни део политике идентитета једне државе, такође је потпуно избрисан. Није било текстова који се обрађују у оквиру основног школовања у оквиру овог предмета; није било спомена о знаменитим писцима и делима.

Тиме се намеће питање: како мотивисати ученике да читају и памте оно што су научили? Тест је био конципиран као провера опште културе, ако се и у то може сврстати. Примери нису били адекватно одабрани ни тематски, ни по садржајима,ни по образовним нивоима.

Завршни тест се највише бавио питањима из области вештине читања и разумевања прочитаног, а напомене које су одобравале одређени тип грешака потпуно су одступале од тенденције ка развијању тих вештина: рецимо, признавани су одговори у којима је ученик тачно одговорио, али је одговор означио другачије него што је предвиђено, што доказује да НИЈЕ РАЗУМЕО ПРОЧИТАНО (на пример, реч је подвукао, а требало је да је заокружи). Задаци су скоро у целости били сведени на препознавање. На средњем и вишем нивоу уклоњена су питања везана за морфологију, синтаксу и тумачење обрађених књижевних дела, о којима су ученици морали да стекну свој суд.

Ово је био тест који је урушавао ученичку мотивацију и нудио незналачки пут пуког препознавања чињеница, тест који је маргинализовао значај и садржај предмета, а ученике и просветне раднике претворио у извршиоце нејасног и бесмисленог посла.

Као и прошле године, тест је имао низ негативних ефеката:

- створена је илузија да је завршни испит лак и да за њега није потребна озбиљнија припрема;

- није било захтева да се покаже познавање аутора и дела која спадају у корпус националне, односно светске књижевности;

- термин „завршни испит“ уопште није оправдан, јер на тесту нису били заступљени значајни садржаји који се изучавају од 5. до 8. разреда;

- избор задатака није обухватио кључне садржаје планова и програма од 5. до 8. разреда;

- највећи број питања у тесту сводио се на пуко препознавање;

- сви нивои знања сведени су на исти ниво вредновања, па су добри ђаци изједначени са оним просечним и лошим;

- створен је лажни утисак да су постигнути циљеви образовног процеса јер су резултати теста добри;

- ученицима је дато право да добију бодове на тесту иако не познају службено писмо Републике Србије, јер им је омогућено да ћирилични тест попуњавају латиницом (што је недопустиво; приватно, свако може да се служи писмом које одабере, а националне мањине имају тестове на свом језику, али службени документ, а завршни тест је управо то, не сме бити подвргнут таквом багателисању).

Нарочито је негативно било истицање надлежних из Министарства просвете да ће се тест свести на заокруживање одговора и да тако ученици неће моћи да погреше: то је погубно за мотивисање ђака и професора у борби за подизање нивоа опште писмености. То и јесте био узрок спора између професора српског језика и књижевности и надлежних установа. Покушај да се одбрани став да се задаци не оцењују према показаном познавању основних правописних правила, него само у складу с формалном тачношћу, јавност је доживела као цивилизацијску бруку, а министар просвете је проглашен за „језичког реформатора“, јер је одобрио као тачне све комбинације азбуке и абецеде, писаних и штампаних слова.

Тест из математике H3

Иако је тест из математике био нешто озбиљнији, и овде је дошло до промашаја. Најважнији је био везан за решење 11. задатка, које је, у кључу за решавање, било погрешно. Познати аутор збирки задатака из математике, Вене Богославов, истакао је („Курир“, 21. јун 2012.): “Крајњи резултат задатка је тачан/.../. Међутим, израда задатка, конкретно онај део рачунања страница купе/.../ потпуно је нетачан.“ Тако се поновила системска грешка из 2011. године, да је битан крајњи резултат, а не и поступак, што су професори математике оштро критиковали, јер у овој основној науци образовног система поступак је суштински важан, као и резултат.

Општи утисак о тесту

Завршни испит својом структуром дезоријентише просветне раднике и ученике јер не пружа информацију о томе колико је савладан наставни план и програм. Истовремено разоткрива колизију између два кључна документа: наставних планова и образовних стандарда које су радили два различита Завода са различитим садржајима. Чему онда служи завршни испит? Задовољни су они који су штампањем збирки задатака и прављењем три комбинације тестова оправдали своје постојање. Задовољни су они, који су без труда и знања, добијали поене.

Незадовољни су ученици који су вредно радили и суочили се са ниским нивоом захтева на тесту из српског језика. Незадовољни су и професори који током школске године сами себи предају лекције из наставног програма за које ученици више немају мотивацију јер се ти садржаји ни не очекују на завршном испиту. Незадовољна је јавност која је схватила да су кључне личности и установе нашег образовања испод нивоа неопходног за очување (а камоли унапређење!) нашег образовног система.

Прави циљеви извођача „рефомрмских радова“

Ове, 2012. године, у Службеном гласнику Републике Србије, објављен је Правилник о сталном стручном усавршавању и стицању звања наставника, васпитача и стручних сарадника, који је потписао још увек актуелни министар просвете. У члану 8 овог стратешки важног документа пише да су „приоритети области стручног усавршавања од значаја за развој образовања и васпитања:

1) превенција насиља, злостављања и занемаривања;

2) превенција дискриминације;

3) инклузија деце и ученика са сметњама у развоју и из друштвено маргинализованих група;

4) комуникацијске вештине;

5) учење како се учи и развијање мотивације за учење;

6) јачање професионалних капацитета запослених, нарочито у области иновативних метода наставе и управљња одељењем;

7) сарадња са родитељима, ученицима и ученичким парламентима;

8) информационо-комуникационе технологије“.

ПРАВИЛНИК О СТРУЧНОМ УСАВРШАВАЊУ ПРОСВЕТНИХ РАДНИКА НИ ЈЕДНОМ ЈЕДИНОМ РЕЧЈУ МЕЂУ ПРИОРИТЕТИМА НЕ ПОМИЊЕ СТРУЧНО УСАВРШАВАЊЕ У ОБЛАСТИ НАУКЕ КОЈУ НАСТАВНИК ПРЕДАЈЕ, НИТИ У КВАЛИТЕТУ ЗНАЊА КОЈЕ УЧЕНИЦИМА ПРЕНОСИ.

Очито, циљ креатора нове - старе реформе (кажемо „старе“ јер смо све ово видели за време Гаше Кнежевића који је школу хтео да претвори у „школигрицу“) јесте преображај учитеља у дадиље, који у школи не треба да ђаке уче, него да их чувају док се играју. То није ни чудо, кад се зна да су кључне личности нове – старе реформе, још од Гашиног „вакта“, и даље у игри: почев од државне секректарке, Тинде Ковач –Церовић, преко Желимира Попова, до Саше Гламочака. Време је да се јавност Србије упозна са правим циљевима ове, у сенку скривене, групе оперативаца наше назови-реформе.

Зашто постоје школе?

Школе постоје да би се задовољлила људска потреба за знањем, али и да би се ђацима указало на етичке вредности које осмишљавају живот. Да бисмо напредовали као народ, треба да будемо упућени у сва достигнућа науке и уметности, али и да знамо какав је смисао оног што учимо. На несрећу, Министарство просвете са својим помоћним установама већ годинама ради против тога. Наше школе су ретко кад радиле у условима на којима би нам се могло позавидети.

Данас раде под контролисаним условима који су непосредно усмерени против суштине образовног процеса, док је ВАСПИТНА УЛОГА ШКОЛЕ, без које је образовање осакаћено, Законом о основама образовања потпуно уклоњена из процеса рада са децом која су, пре свега, људи, па тек онда ученици.

Положај просветних радника је незавидан: од њих се очекује много, а Министарство просвете их спречава да испуне очекивања. Министар је својим потписом верификовао низ налога који су нанели штету прокламованим циљевима образовања и често захтевају кршење кодекса професионалне етике. Све се, као и увек, подмеће под појам „реформа“, због чега је свима јасно да су несистематични и неконтролисани реформски потези, још од доба Гаше Кнежевића, изазвали поремећаје у систему вредности.

Појавио се низ проблема од којих су највећи опадање мотивације ђака за учење, пораст броја деце са проблемима у понашању, ширење болести зависности, као и повећана агресивност.

Зато су просветни радници већ годинама у организованој синдикалној борби чији је превасходни циљ да школа не изгуби свој друштвени значај, да би наш народ могао да сачува свој духовни и културни идентитет. Зато очекујемо од свих умних људи, а пре свега од националних установа и родитеља, да почну да воде рачуна о начину на који се уређује наше школство.

Школа не треба да се претвара у вртић за трогодишњаке, где су битни само дружење и игра. Она мора имати јасне критеријуме за вредновање знања и способности ученика. Млади су изложени понуди шаролике „духовне робе“, која је привлачно упакована, али без икаквог трајног квалитета.

Са свих страна их обасипају причом о њиховим правима и тврдњом да лако могу да дођу до успеха. Министарство просвете намеће школству захтев да ученицима потхрањује илузију како је с мало труда могуће остварити знање, и то тако што обезвређује критеријуме за мерење стеченог знања и релативизује успех. Вештачким путем, Министарство брише границу између оних који знају и оних који не знају.

Наставни садржаји имају све мање вредности јер се превеликим обимом информација губи из вида суштина и замагљује оно што је заиста важно. Ученици и просветни радници нису се раздвајали у многим тешким тренуцима наше историје. Иако сада није ратно време, време је за отпор потезима Министарства просвете који нас спречавају да квалитетно сарађујемо и постижемо најбоље резултате. Све људе добре воље, којима је на срцу очување нашег школства, позивамо да нам се у тој борби придруже!

У Београду, о Видовдану 2012.

Председник УСПРС

Драган Матијевић

извор

[Me me 16]

Poznato mi je sve ovo, iz prve ruke. Nego, ZP jel' ti imas neke veze sa prosvetom, ili USPRS-om?

[Neuhvatljiva 186]

Poznato mi je sve ovo, iz prve ruke. Nego, ZP jel' ti imas neke veze sa prosvetom, ili USPRS-om?

Ma on ti je u "Dverima"...

[Me me 16]

Ma on ti je u "Dverima"...

Znam to. Nasa "Dver".

[zlatni papagaj]

Ma on ti je u "Dverima"...

Znam to. Nasa "Dver".

Не мислим да то има неке посебне везе са целим текстом, који је уредно потписан и веома битан пре свега родитељима школске деце а најбитније од свега је да се неко ИСКРЕНО бави проблемима који евидентно постоје.

Свако добро!

[Nice 8803]

Bila sam malo lenja da citam sve postove na ovu temu, no bilo mi je u najmanju ruju zanimljivo da procitamu novinama da se na testiranju iz srpskog jezika tolerisu greske tipa upotrebe velikog slova i sl. Bez uvrede za bilo koga, ali ako osoba koja dodje do tog testiranja ne zna kad se upotrebljava veliko slovo, neko je tu ozbiljno zakazao. Ipak su to elementarne stvari.

[Me me 16]

Naravno Nice. Sledeci korak, zbog svega sto stoji u tekstu koji je i ZP postavio, jeste po meni izbacivanje gramatike. Jer ako nije vazna, i na kraju se ne obraca paznja na gramaticke greske, niti je na testu bilo pitanja vezanih za gramatiku, onda se logicno ni SJ u celini ne tretira kao bitan, zar ne?

[Nice 8803]

Naravno Nice. Sledeci korak, zbog svega sto stoji u tekstu koji je i ZP postavio, jeste po meni izbacivanje gramatike. Jer ako nije vazna, i na kraju se ne obraca paznja na gramaticke greske, niti je na testu bilo pitanja vezanih za gramatiku, onda se logicno ni SJ u celini ne tretira kao bitan, zar ne?

Pa da, tako onda ispade. Ni u srednjoj skoli kad sam ja isla nije uopste, ali uopste bilo gramatike, samo knjizevnost Srecom pa smo u osnovnoj imali odlicnu nastavnicu koja je na gramatici stvarno insistirala mnogo tako da sam naucila dosta toga. Vjerovatno sam zato na fakultetu sretala polupismene ljude.

[zlatni papagaj]

Колико је ово тек глупаво!? Општа култура на пријемном испиту

....

Пријемни испит из опште културе или пропаганде

Филозофски факултет, макар због свог имена, треба да образује будуће носиоце важних занимања у друштвеној/социјалној сфери. Од Сократа, преко Платона и Аристотела, преко средњовековних и нововековних филозофа па до данашњих дана, од таквих се људи очекује да буду независни интелектуалци и страствени промишљаоци и трудбеници у борби за истину и правду.

Шта дочекује на првом кораку младе људе који су одлучили да крену овим поштовања вредним путем?

Дочекује их пријемни испит и тест опште информисаности. На Катедри за филозофију Филозофског факултета у Нишу тест опште информисаности у јуну 2012. године имао је 20 питања. Да почнемо од краја, то јест од 20. питања. У 20. питању од будућег бруцоша се тражи да одговори које библијске градове у наслову помиње нови хит Јелене Карлеуше!

У нормалним приликама би се рецимо питало ко је написао роман ,,Дневник о Чарнојевићу'', или ко је режирао филм ,,Соларис'', или које године је подигнута Ајфелова кула и сл. Међутим, уместо знања и интелектуалне радозналости, тражи се конзумација кича најгоре врсте. Шта да очекујемо од других установа и институција када се на училишту са овако светлим именом потврђује тријумф тривијалности.

Секуларни свештеници који опстају деценијама мењајући само своја радна одела и качећи на ревер час значку са петокраком, час са шајкачом, час значку са звездицама Европске уније – не спавају ни ових дана, јер их је бесмртни вођа одавно научио да их ништа не сне изненадити. Не сме их изненадити ни група људи које нису успели да елиминишу са друштвене сцене, иако су за те потребе искористили неколицину својих ,,демократских'' метода. У садејству бескрупулозних медија, чиновничког апарата и страним новцем купљених политиканата и ,,експерата'' већ се дуже време прави једноумна творевина, у којој свако ко се дрзне да мисли и говори другачије од прописаног заслужује да осети оштрице неоинквизиције.

....

цео текст

Свако добро!

[Annabel_Lee 166]

Obrazovanje nam je super kakva su nam deca. Kad sam cula da u srbiji deca biju natavnike i da pune mobilne telefone na casu, zgrozila sam se. i sta takvu decu da nauci neko kad kuci ih ne uce osnovne stvari.?!

Deca su nam super, kakvi smo mi, nastavnici i roditelji. Radim u osnovnoj školi, ali i držim kurs jezika za odrasle, i, verujte mi, iznova i iznova ponavljam ovu izjavu.

Nebrojeno puta sam imala raznorazne situacije što sa decom, što sa odraslima, ali deca su ipak deca, njima se i može i treba oprostiti, porazgovarati, jer još uvek rastu i menjaju se, a pri tom su model ponašanja preuzeli od koga drugog do nas, a za čoveka od 40-50 godina definitivno ne postoji opravdanje kada npr.na sred završnog testa, iznerviran zbog toga što mu drugarica iz klupe ne dozvoljava da prepiše (!), pred punom učionicom teatralno ustaju, sedaju na drugo mesto i istoj kažu: 'NE S*R*!' Kud plovi ovaj brod?!

MI smo oni koji grade, vaspitavaju, obrazuju, oblikuju njihova mlada bića. Sigurno da je jednim delom to i društvo, okolina, ali kada se osvrnem oko sebe i pogledam pojedine kolege, roditelje, gospodu iz Ministarstva, samo ponovim sebi: 'Deca su nam divna, kakvi smo mi.'

Ovo sam i ja radila! Plus,rekla sam nekima koji su se zalili na ocenu sa kontrolnog,da sami sastave test,ocene kod kuce i donesu mi da upisem ocenu!

Slazem se!

I ovo potpisujem! Ali,dok ne dodju neki normalni ljudi u ministarstvo,mislim na one koji su bar jednom bili za katedrom,tesko da ce bilo sta promeniti!!!!

To od mene neće da čuju Mogu samo da čuju detaljno obrazloženje i bace pogled na moj dnevnik u kome stoji sijaset pribeležaka, komentara, raznih tipova ocena, raznih aspekata evaluacije, prisustvo / odsustvo kada je dopunska nastava u pitanju, i sl.

У негативном контексту. Мене је бака учила да читам и пишем, никада нисам ни помислио нешто да украдем, учен сам да ми је довољно то што имам, да поштујем и да будем поштован и сл. То ме није школа и школски систем научио него кућа, породица. У том смислу, заједница има пресудан утицај на одрастање и васпитање. То се изгубило због тз. самосталности а свој најплодонстнији део живота људи проводе у стицању материјалног а не у одрастању са својом децом. Ту једно не искључује друго да не буде забуне, има примера где су деца лепо васпитана и образована из породица где не живе са бакама и декама (наравно и родитељима) и обратно, као што самосталност није искључена из живота у заједници. Некада у време индустријског бума у земљи било је могуће подизати децу и радити у фабрици јер је систем био другачији/бољи прво радно време је било другачије, постојала су права родитеља (боловања, социјална давања и др.) а и систем обданишта и школовања је био бољи, казнена политика оштрија (и према одраслима пре свега али и према деци) и много много других појава је утицало на укупно стање у друштву и ОБРАЗОВАЊЕ јер о томе овде причамо.

Министарство просвете сада то негира а удружење професора тврди да су још прошле године добили упутство од министарства како да спроведу у пракси то о чему расправљамо.

Digla se velika prašina oko tolerisanja pravopisnih grešaka na prijemnom ispitu iz srpskog jezika, da bi na kraju kolege koje su bili pregledači dobile ključ za bodovanje, po kom se gorepomenute greške NE tolerišu.

[zlatni papagaj]

Digla se velika prašina oko tolerisanja pravopisnih grešaka na prijemnom ispitu iz srpskog jezika, da bi na kraju kolege koje su bili pregledači dobile ključ za bodovanje, po kom se gorepomenute greške NE tolerišu.

Нисам компетентан да коментаришем бодовање професора и цео процес јер нисам активно учествовао у креирању прописа ни у бодовању, само сам пренео информације које нису доступне широј јавности, на жалост.

Поента приче је да је под плаштом реформе школства провучено много не примереног и непотребног а улагање у образовање је улагање у будућност, у сваком смислу!

Зато мислим да је потребна подршка просветним радницима који се не боре само за своје плате већ и за општи интерес, за боље образовање, услове рада па и наравно и за своју егзистенцију, те из тог проистиче цела ова тема. Наравно, драго ми је да овде има доста активних учесника форума који раде у образовању, који износе своје мишљење о томе, аргументовано дискутују и дају предлоге.

Надам се да ћемо заједно успети да променимо ситуацију и надам се да ћемо имати прилику да покажемо да овде нешто не штима и да нешто треба да се мења. Сама промена по себи није неопходна ако се не направи неки план у ком ће се правцу кретати те промене, зато понављам, ту смо да разменимо искуства и дамо неке предлоге!

Свако добро!

[Me me 16]

Pa da, tako onda ispade. Ni u srednjoj skoli kad sam ja isla nije uopste, ali uopste bilo gramatike, samo knjizevnost Srecom pa smo u osnovnoj imali odlicnu nastavnicu koja je na gramatici stvarno insistirala mnogo tako da sam naucila dosta toga. Vjerovatno sam zato na fakultetu sretala polupismene ljude.

Ceo sistem je osmisljen da se gramatikom opismenimo u osnovnoj, zato knjizevnost preteze u srednjoj.

Sta promeniti? Korenito sve. Ali treba osmisliti novi, prakticniji, bolji nacin i celokupnu stvar, jel'te potkrepiti odgovarajucim teoretskim i prakticnim delom. Tuga je sto se sve odigrava s'brda s'dola, pisano preko kolena (da ne kazem bezrazlozno cesto prepisivano od odgovarajucih zemalja, po inerciji i opet, iz drugih pobuda).

Digla se velika prašina oko tolerisanja pravopisnih grešaka na prijemnom ispitu iz srpskog jezika, da bi na kraju kolege koje su bili pregledači dobile ključ za bodovanje, po kom se gorepomenute greške NE tolerišu.

Ovo ide u prilog prethodnoj prici. Prasina se i podigla jer su probali da tolerancijom istih podignu prosek bodova.

Нисам компетентан да коментаришем бодовање професора и цео процес јер нисам активно учествовао у креирању прописа ни у бодовању, само сам пренео информације које нису доступне широј јавности, на жалост.

Поента приче је да је под плаштом реформе школства провучено много не примереног и непотребног а улагање у образовање је улагање у будућност, у сваком смислу!

Зато мислим да је потребна подршка просветним радницима који се не боре само за своје плате већ и за општи интерес, за боље образовање, услове рада па и наравно и за своју егзистенцију, те из тог проистиче цела ова тема. Наравно, драго ми је да овде има доста активних учесника форума који раде у образовању, који износе своје мишљење о томе, аргументовано дискутују и дају предлоге.

Надам се да ћемо заједно успети да променимо ситуацију и надам се да ћемо имати прилику да покажемо да овде нешто не штима и да нешто треба да се мења. Сама промена по себи није неопходна ако се не направи неки план у ком ће се правцу кретати те промене, зато понављам, ту смо да разменимо искуства и дамо неке предлоге!

Свако добро!

Bravo ZP!

Samo sto ja mislim da tesko da se situacija iz ovih perspektiva moze promeniti.

Svako dobro

[Dulcinea 1862]

Ceo sistem je osmisljen da se gramatikom opismenimo u osnovnoj, zato knjizevnost preteze u srednjoj.

Sta promeniti? Korenito sve. Ali treba osmisliti novi, prakticniji, bolji nacin i celokupnu stvar, jel'te potkrepiti odgovarajucim teoretskim i prakticnim delom. Tuga je sto se sve odigrava s'brda s'dola, pisano preko kolena (da ne kazem bezrazlozno cesto prepisivano od odgovarajucih zemalja, po inerciji i opet, iz drugih pobuda).

Ovo ide u prilog prethodnoj prici. Prasina se i podigla jer su probali da tolerancijom istih podignu prosek bodova.

Bravo ZP!

Samo sto ja mislim da tesko da se situacija iz ovih perspektiva moze promeniti.

Svako dobro

Potpisujem!

Zavrsna rec ti je

[zlatni papagaj]

Samo sto ja mislim da tesko da se situacija iz ovih perspektiva moze promeniti.

Svako dobro

Кинеска пословица каже: и најдужи пут почиње првим кораком!

Имајте на уму да се никада процес неће зауставити, чак и када нас не буде, школски систем ће да постоји, на овај или онај начин. Ми тај процес креирамо, ми се боримо за образовање своје деце.

Видели сте да се један од синиката већ огласио, стање свести о проблемима је повећано а онда ће се вероватно једног дана и почети да мењају ставови о овим досадашњим реформама и приступити правим реформамама.

Али, ако не буде предлога, савета па и извесне побуне, стање се само од себе неће променити.

Свако добро!

[zlatni papagaj]

Не верујем да је ово истина :

свака десета диплома лажна !

Свако добро!

[Dulcinea 1862]

Не верујем да је ово истина :

свака десета диплома лажна !

Свако добро!

Ima istine,na zalost!

Ja bih akcenat stavila na podrucna odeljenja! Znam za nekoliko primera.

[Me me 16]

Takodje verujem da je istina. Sto bi nas i to iznenadilo, jel?

[Nice 8803]

"Nisi na faksu sretala polupismene ljude zato sto su ucili knjizevnost a ne gramatiku. To bi bilo apsurdno, valjda knjige upotrebljavaju gramatiku? Po meni, procitati knjigu je vrednije od casa na kom se bubaju pravila iz gramatike - posto se kroz knjigu gramatika stavlja u kontekst, uz sta se nauci jos mnogo toga. Problem je u tome sto se knjige ne citaju.

Slozila bih se da je gramatika bitna, mora da postoji kao neka osnova, ali se ne bih slozila da su casovi gramatike svih 12 godina skolovanja presudni kada je u pitanju necija pismenost".

quote: Maybe

Nažalost, nije baš tako, moja najbolja drugarica je bila odličan đak, čitala uvek sve knjige ali dobijala manje ocene na pismenim vežbama upravo zbog loše osnove iz gramatike. Pogledaj malo koliko obrazovanih ljudi koji i sami pišu knjige i članke greši u nekim elementarnim gramatičkim stvarima, a čitaju mnogo knjiga svaki dan. Nije dovoljno čitati knjige da bi se naučila gramatika i pravopis.

[Nice 8803]

Dobro sam ja pročitala, samo sam rekla da mi u našoj srednjoj školi nismo UOPŠTE za četiri godine ni pomenuli gramatiku, a kamoli je radili. Celo vreme smo čitali knjige, što meni kao velikom ljubitelju istih, nije padalo teško i da, književnost jeste vrlo važna, samo kažem da mi je suludo da se gramatika u gimnaziji uopšte ne radi. I ja nažalost govorim iz iskustva to o nedostatku elementarne pismenosti kod nekih visoko obrazovanih ljudi. Radim sa takvima pa znam. I nisu ni malo nesposobni niti im nedostaje inteligencije, samo mislim da u osnovnoj školi nisu imali tako dobrog nastavnika kao što sam imala ja, a u srednjoj je taj deo preskočen.

[Dulcinea 1862]

Tacno je da se u srednjim skolama mnogo manje ili skoro uopste ne radi gramatika,vec knjizevnost,ali to ne znaci i ne sme da nam bude izgovor za slabije poznavanje naseg maternjeg jezika. Za takvu situaciju nisu krivi profesori vec oni koji su zaduzeni za izradu plana i programa rada. S druge strane,u osnovnim skolama se mnogo paznje posvecuje izucavanju osnovnih gramatickih pravila. To sto neko za 4 godine potisne ono sto je ucio 8 je vec drugi problem. Citavog zivota treba da ucimo,ali i da nadogradjujemo postojece znanje.

Knjizevnost je veoma bitna,jer citajuci razne zanrove i upoznajuci se sa brojnim knjizevnim pravcima zapravo obnavljamo nase znanje. I sigurna sam da vecina profesora "provuce" kroz te casove knjizevnosti po koju gramaticku celinu.

Uostalom,ne mozemo za mnoge stvari koje nam se desavaju da hvalimo ili kudimo nastavnike.Oni nam daju osnovu i ne mogu nas prisliti da u potpunosti usvojimo ili potisnemo nauceno.To je,ipak,na nama.

[Nice 8803]

Ne znam gde sam ja napisala da književnost nije bitna i da ne treba da se izučava u srednjoj školi A ne znam ni gde sam napisala da su za sve krivi profesori i nastavnici, daleko od toga, ali činjenica da i među njima ima sposobnih i manje sposobnih za taj posao, kao uostalom i u svakoj drugoj profesiji. Lično sam bila odličan đak, uvek sam učila zbog sebe, ali mora se priznati da ima profesora i nastavnika koji su mnogo više u stanju da prenesu znanje učenicima nego neki drugi. To sam ja primećivala tako što sam neke predmete kod kuće učila mnogo više od nekih drugih gde sam više pamtila na času.

Naravno da je u principu većina toga na nama samima i da nas niko ne može prisiliti da nešto učimo i obnavljamo znanja ako sami nismo za to zainteresovani, ali kod maternjeg jezika ja problem vidim u tome što je to jedini predmet gde ono što je rađeno u osnovnoj školi nije ponavljano u srednjoj. Npr. kod biologije, geografije i istorije sve ono što smo radili u osnovnoj školi u srednjoj smo ponavljali, naravno uz dodate određene teme i oblasti. Kod srpskog jezika to nije bilo i to mi je čudno, to je sve.

[MatroNadja 7362]

E zato sam ja u mojoj divnoj Karlovackoj gimnaziji imala posebno srpski a posebno knjizevnost I jos nam se razred na casovima srpskog delio na dve grupe Milina

[Dulcinea 1862]

Idealno bi,po mom misljenju,bilo da se u svim gimnazijama izucava posebno jezik,a posebno knjizevnost. No,to je jos jedna od nemogucih misija u nasem obrazovnom sistemu. Program za osnovne i srednje skole odredjuje Ministarstvo i mi tu ne mozemo nista,postoji par "genija" koji su zaduzeni za izradu istog.

Slazem se da zainteresovanost za odredjeni predmet zavisi od profesora.Svi se mi trudimo da predmete koje predajemo priblizimo deci i "nateramo" ih da ga zavole i aktiviraju se. Ali,ima nas raznih,neko je manje a neko vise posvecen svom poslu.

[Nice 8803]

Da, to bi bilo idealno rešenje, ali opet dodavati nove predmete na po meni ionako preopterećen program verovatno bi izazvalo opštu revoluciju među učenicima U svakom slučaju, drago mi je što se više ljudi uključuje u diskusiju o ovome. To je znak da smo svesni problema, a svest o problemu je prvi korak u rešavanju. Meni nemojte zameriti, ja sam ponekad vrlo jednostrana i sve gledam crno-belo

[Dulcinea 1862]

Izgleda da su kod nas najsvesniji oni kojima su na neki nacin ruke vezane.A oni koji bi trebalo da budu svesni i preduzmu nesto konkretno prave se ludi.

Nisam za uvodjenje novih predmeta,ali jesam za opciju po kojoj ucenici mogu da biraju odredjene predmete,s tim sto bi maternji jezik (i gramatika i knjizevnost) bili obavezni,naravno i 2 strana jezika,a za ostale predmete neka sami odluce ,ja sam malo pristrasna!