Muzika

[Empress 2790]

[Jela Jela]

Obozavam da ih slusam,ovo se zove kvalitet nase muzike

[Ivančica 939]

Ja ću ovo

Obožavam ovu grupu

[Jela Jela]

Ja ću ovo

Obožavam ovu grupu

I ja,oduvek

[Jela Jela]

..

[Miva 6240]

Obozavam ovu pesmu!

[Honey 2287]

Prva pesma koju sam naucila da sviram na gitari

pa odma posle toga ovu

[zlatni papagaj]

сви на концерт у суботу ...

[FILIPA 73]

сви на концерт у суботу ...

Pa rasprodati su Ide li supruga sa tobom?

[zlatni papagaj]

Pa rasprodati su Ide li supruga sa tobom?

Нисам знао да су распродати али, лепо је то чути

Не иде, она је више пацифистички настројена

шалим се наравно

Свако добро!

[FILIPA 73]

Нисам знао да су распродати али, лепо је то чути

Не иде, она је више пацифистички настројена

шалим се наравно

Свако добро!

Uživaj na koncertu.

[zlatni papagaj]

Uživaj na koncertu.

хвала

ја у животу имам све

[zlatni papagaj]

Ово овде нису строфе за љигаве и лоше,

Већ за моје што се боре, дискретне хероје.

За обичне ликове, искрене и добре,

Што не намећу се много, али неће да се склоне.

Јер када брод тоне увек прво пале мишеви,

а капетани искусни, на друге ће мислити.

Живот зна да буде Титаник, усамљеник, изгнаник,

тад рађају се Титани, у невољи истрајни.

Ово овде нису коске за клинце да се ложе,

поруке просте да глупости се множе.

Нема јефтине прозе, лоших трипова што возе,

прво звуче добро, а онда заврше к'о проблем.

Ово овде све је лично, ми не продајемо приче.

Комплекс не величам, већ ствари што су битне.

Овде има рима свима клинцима за пример,

за све усијане главе, да се охладе и смире.

Рефрен:

За све, за све, за све моје људе!

За све, за све, за све моје људе!

За све, за све, за све моје људе,

што упорно се труде да сутра боље буде!

За све, за све, за све моје људе!

За све, за све, за све моје људе!

За све, за све, за све моје људе,

што упорно се труде да сутра боље буде!

За све моје људе много љуте и брзе,

Што кад наиђу муке не могу да издрже.

Филм им лако пукне, лакше друге мрзе,

па се муче и чуде, што снови су под кључем.

Клинац лако слуђен, из трипа „боље туђе“,

мисли да је матор, а из филма „рођен јуче“.

Погрешно си учен, јак си само у гомили,

лако је згутати и попити, слабијег изломити.

Немаш коме да се обратиш, прави пример потражиш,

јер сутра брзо долази, треба човек постати.

Нестали су кодекси, остали су комплекси.

Победе су порази, а исходи су потресни.

Зато, стани мало, размисли, шта ћеш тиме постићи.

Ако не знаш сам, ова песма нек ти објасни.

Она је за снове, за све људе моје,

што упорно се труде да сутра боље буде!

Рефрен

За све моје људе што поштено се труде,

ходају, не пузе да би постигли успех.

За све што се муче, што рано се буде,

раде послове труле да би плаћали рачуне.

И за све оне друге што разна срања трпе,

ал' не праве компромисе да крај са крајем скрпе.

За све вама луде, што сматрате за глупе,

ал' им завидите увек што не полажу рачуне.

Нас не могу да купе, јер све радимо срцем,

и на кварно кад нас буше, ми им покажемо зубе.

Они лажне приче нуде за све моје људе,

који створили су свет у који неће да их пусте.

Који поднеће и жртве за снове, макар пусте,

а ми стојимо уз њих да се глас о њима чује.

Не дамо да угуше наше мале побуне,

ми растемо у дивове до коначне победе!

Рефрен

[zlatni papagaj]

Ова песма је снимљена 2010 године

Ово је веома стара прича. У то доба риме беху сасвим другачије од оних што постоје данас.

Слике раја, а у ствари слике краја.

Росом умивен, обасјан сунцем што се рађа,

песма слапова што са камењем се свађа,

и прија ми ветар што се пробија кроз честар,

собом понео је мисли да данима сам везан.

Да ово није сунце зоре ране, већ је моје патње пламен,

слапови су корбач, разапет на точак,

тело ми је камен, роса крв из ране,

и земља би се опила муком моје браће.

У животу исход често зависи од једне одлуке, једне битке, једног вође.

Цео живот за један дан, за починак не знам,

незадрживо сутра, ја неминовно смртан.

Савладив тренутак, страх у мени спутан,

мој познаник стари већ небројено пута.

Не одлази к'о увек већ шатором лута,

снагу ноћас скупљам иако осећај је слутња.

Сутра, све очи биће упрте у мене,

јер први напад биће како ја кренем.

А све после тога памтиће време,

а да ли ће памтити и моје поколење?

Док мислима лутам по кампу посматрам лампу што гори,

и питам се да л' ратнике моје иста мисао мори,

јер потребан је сваки пуним срцем да се бори,

да верује у себе и у оног што их створи,

колико ја верујем у њих и колико их волим,

и моја десна рука што их са мном увек води...

У соби сенке,

Стража!

Препад, стисак снажан, првог рушим, другог бацам, омча око врата.

Сапет сав сам, сад сам остајем без даха,

остајем без снаге, свладан на колена падам.

Задњим трзајем оружје на поду хватам за балчак.

Нападача ногом пригњечена шака,

на оштрици мача убице животињска гримаса,

мог команданта, мог из борбе брата,

вође моје гарде, а сада мог џелата!

Након што је мучки ухваћен и бачен на губилиште, у тренуцима пред смрт, нашем јунаку пред очима пролазе слике живота.

Мајчин поглед и осмех, очев узвик за подстрек,

са много воље, тешко у вежби, недорастао за копље.

Са монасима учим прва слова,

због казне сузе уздржавам од бола.

Прва борба, мирис крви другова из строја.

Мирис њене косе, пољубац у сенци топола.

Лепа као анђео пење се на олтар,

сватови у радости, ја срећан што је моја.

Отац у мукама ми умире на рукама.

Прослављам у сузама пропаст мојих душмана,

Раме уз раме, ја и вођа моје гарде,

непажњом усред обруча, одлучно спашавамо главе.

Рођење свога сина вином поздрављам до зоре.

Дивљи вепар у трку једним замахом оборен.

Круна сјајна у рукама патријарха,

стегови на ветру, народ поздравља краља.

Осећања све су даља,

само туга, остаје да прати ме свуда до краја пута.

За прелаз преко реке фалиће ми дукат,

и за починак није спремна кућа,

зато настављам да лутам.

Вечно заробљена, душа нашег јунака остаје да прогања издајника.

Своје тело са висине гледам бесан,

вране што ми кидају ране терам,

ал' да их склоним не успевам.

За одмор више не знам, бесан,

неминовне судбине свестан, спокоја жељан, треба ми мир.

Подиг'о сам духове из лешева другова,

а бирао сам најгоре, жедне воде освете,

проклете на лутање док усуд свој не остваре,

ја и моје утваре твоје походимо кошмаре.

Некад знам и да кренем сам да те прогањам,

к'о змај мењам обличја, иза тебе сам.

Мој дах ти леди крв у жилама,

брине те судбина твојих синова,

бежиш од крвавих призора.

И смех одјекује к'о грех између дворских зидова,

док од крикова да побегнеш не можеш,

стојиш прикован.

К'о у темељ зазидан, к'о жив закопан,

губиш дах, док нокте ломиш гребући свој саркофаг.

Пуштам те да побегнеш, само оставим ти ожиљак,

да те подсети на састанак сутра пред починак.

Јер твоји страхови моји су мачеви,

ни најјачи оклоп не може да заштити од савести.

Јутра дочекуј на кули будан,

ал' буди свестан да кад тад пашћеш у сан,

да те опет дочекам.

Слушали сте вокално-инструментално дело „Освета“, групе Београдски синдикат.

[Jela Jela]

http://www.youtube.com/watch?v=-EG0F4u-yKYProlecna lagana pesmica

[Trta 473]

zelim

[paper_moon 16452]

[Mama Dy 34]

[Honey 2287]

meni je onda bolja ova

[valentina 12]

[BlueFairy 6199]

[Suncokret 2152]

NOSA, NOSA....

http://youtu.be/hcm55lU9knw

Naučila sam celu pesmu napamet koliko sam je puta čula

[Suncokret 2152]

DIVNA, PREDIVNA!

[Honey 2287]

Nina Zilli - Italija na Eurosong-u.

Meni je bas gotivna pesma

[Ivančica 939]

NOSA, NOSA....

http://youtu.be/hcm55lU9knw

Naučila sam celu pesmu napamet koliko sam je puta čula

Mmmm, tvoji smajlijiii