Da li ste radile tokom trudnoće?

odgovora

Objavljeno

Licno sam za to da svaka trudnica treba da radi dok joj to prija. Tako da podrzavam i one koje ostanu do poslednjeg dana na poslu, a i one koje se odluce sto pre da odu na bolovanje. Jedino mi nije jasno kako nekom moze biti dosadno. Ja sam vec mesec dana na bolovanju i nisam jos dosla u situaciju da mi je dosadno. Mozda je to i zbog toga sto sam imala veoma intezivan tempo na poslu od kada sam pocela da radim, a zaposlila sam se i pre nego sto sam zavrsila skolu, pa nisam imala vremena ni da se opustim kao covek. Pa i sada, uzela sam da ucim nemacki i da iskoristim vreme dok sam kod kuce. Sto kaze moj tata, i da znas 100 reci nekog stranog jezika je bogatstvo a kamoli nesto vise. :rolleyes:

A tek kada pomislim sta sam sve naucila o priprema za porodjaj, pa o nabavci za novorodjence, i sve to zahvaljujuci tome sto sam imala vremena da citam i da se tome posvetim u toku ovih mesec dana.

Mislim da je korisno da svaka buduca mama, pogotovo ako je prvorotka, posveti neko vreme priprema i odmoru pre samog porodjaja.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Nisam dugo bila na forumu, pa me je začudilo koliko vas me je citiralo, istovremeno tvrdeći da se ne slaže sa mnom. Nisam želela da reagujem, ali smatram da dugujem objašnjenje, prvenstveno zbog jedne rečenice oko koje ste se sve složile - SVAKO IMA PRAVO NA SVOJE MIŠLJENJE. Kakvo licemerje! Upravo ova tema liči na sedeljku na kojoj su se sakupile najbolje drugarice da trućaju uz kafu i podsmevaju se zločestim feministkinjama (i ostalim -stkinjama).

Elem, ja sam, hvala na pitanju, dobro. Radila sam do devetog meseca, kako sam i želela. Jedna učenica mi je osvojila republičku nagradu za literarni rad, a ja sam, od 1000 učesnika, odabrana među prvih 30 za najkreativniji čas na istoimenom konkursu ministarstva. U takvom raspoloženju otišla sam na porodiljsko bolovanje, tačno 28-og dana od termina. Nakon toga smo okrečili kuću, opremili za bebu, kupila sam i sredila odeću za bebu i mene, skuvala i zamrzla nekoliko jela, sredila frizuru i uradila brazilsku depilaciju. Tačno 12 dana od termina rodila sam zdravog dečaka, prirodnim i izuzetno lakim porođajem. Sada uživamo, igramo se, mazimo, gučemo, a kad spava, po malo pišem i tu, ako hoćete, imam uspeha. Već i objavljujem. Ali, ispašće da se hvalim. Sve ovo pišem da bih pokazala da nisam nakaza, već uspešno živo biće, koje se, gle čuda, uopšte ne slaže sa vama.

Vaša opravdanja što uzimate lažna bolovanja su samo spoljna manifestacija dubokog nezadovoljstva poslom. Kad to budete priznali sebi i život će vam biti srećniji. Neko me je ovde nazvao "početnikom". Nisam početnik. Zar samo početnik može da voli svoj posao? I muka mi je više od tih "kriva mi država" priča. Nije nigde bolje. Samo je odgovornije. I tamo nema lažnih bolovanja. Mislite da su svi u Švajcarskoj srećni i zadovoljni i sa osmehom idu na posao? Hm...... Uostalom, koliko puta ste naletele na šalterske službenike, profesore, pa i lekare koji ne vole svoj posao? I koliko puta vam je to smetalo? Onda ne budite i vi takve.

Kakav primer dajem detetu? Više puta sam se vraćala na ovu rečenicu i svaki put piše isto. Šta vam tu nije jasno? Ako danas lažeš da bi dobila bolovanje, lagaćeš i za 5, 10 godina. Samo što će te tada čuti tvoje dete, pa će i ono tražiti da ne ide u školu, jer će biti "što mi država ne obezbedi tamo nešto, pa ću da idem u školu...". I onda kažu-ova deca su raspuštena! Nisu. Tako su naučena. A prva rečenica u svakom udžbeniku psihologije uvek je-deca se vaspitavaju ličnim primerom. Ali....shvatile ste vi to, samo što onda nije interesantno, zar ne?

O čemu treba da priča trudnica? Smatram to ličnom kulturom i vaspitanjem. Trudničke priče zanimaju samo trudnice. I nikoga više. Zašto onda umarati ljude pričom o štucanju bebe, ako svi pričaju o tome novom filmu koji su odgledali? I čak i da insistirate na tome, u redu, ali ne preterujte. Možda počnu da vas izbegavaju.....

Nemojte me shvatiti pogrešno (ili jednostrano). Volim što sam žena. Žena je blažena, nežna, važna. Žena je super biće. Kad je trudna, ona je super biće plus. I baš zato treba da obuče slatku odeću, našminka se, sredi frizuru i svima pokaže da je snažna. Ne da se umesto toga kod kuće, na kauču pretvara u morža sa čipsom u rukama, pred TV-om i čeka da beba štucne, kako bi dragom mužu, kad dođe sa posla prijavila događaj, a onda ga, kad on ne reaguje na to, optuži da je svinja. To je moje mišljenje.

I da ne bude kao prošli put, kada sam optužena da sam luda žena koju drmaju hormoni, sve vas ljubim i pozdravljam. Uživajte u svojoj ženskosti!

P.S. Ako se neka od sadašnjih i budućih korisnica foruma bude prepoznala u opisima, molim ne uzimajte to kao moju krivicu. Ako vam smeta, promenite se, ako vam ne smeta, ne ljutite se. I gotovo.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Draganice,

Aposolutno dijelim tvoje mišljenje i tvoj stav. Svaka ti čast.

A ova ti je najbolja...

Žena je super biće. Kad je trudna, ona je super biće plus. I baš zato treba da obuče slatku odeću, našminka se, sredi frizuru i svima pokaže da je snažna. Ne da se umesto toga kod kuće, na kauču pretvara u morža sa čipsom u rukama, pred TV-om i čeka da beba štucne, kako bi dragom mužu, kad dođe sa posla prijavila događaj, a onda ga, kad on ne reaguje na to, optuži da je svinja. To je moje mišljenje.

Napominjem, da dijelim mišljenje ukoliko je trudnoća uredna i bez komplikacija.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

ali generalno mislim da svako ima pravo da radi ono sto hoce i sto misli da mu je najbolje, i zato cemu neke osude?!!

Ja se po ovom pitanju (raditi u trudnoći ili ne) slažem sa ovim postom 100% :) !

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

c0513.gif

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Ja ne mislim da žena koja ne radi tokom trudnoće ne voli svoj posao.

Ja obožavam svoj posao, pa ne radim od početka trećeg trimestra.

Mada, teško mi je da zamislim kako neka prodavačica koja radi za 10000 mesečno jedan veoma odgovoran i naporan (stalno na nogama i na usluzi mušterijama) posao može da voli svoj posao i uživa u njemu. Ili neko ko mora dugo da se trucka doposla, ili da menja po par autobusa u gradskom prevozu gde su svi nervozni, od putnika do vozača i niko te ne tretira i od naglog kočenja uvek postoji opasnost da te neko mlatne po stomaku.

Mislim da trudnica koja ne radi tokom trudnoće ne čini ništa loše, smo štiti to biće u sebi i to je sve, Nisu ni sve trudnice i trudnoće iste, ni svi poslovi, ni uslovi u kojima se radi.

Super je kad neko uspe da uklopi sve, ali to mu ne daje pravo da osuđuje, prekoreva ili se podsmeva nekom drugom ko ima manje sreće. Jaki koji kritikuju slabe i nisu baš jaki.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Da se razumemo, nisam kritikovala SVE trudnice. Kritikujem one koje rade manje zahtevne poslove, zdrave su i ne rade zato što ih mrzi?! Ne rade zbog atmosfere na poslu?! I ne branim ni državu ni poslodavce, naprotiv. Mnogo zakona nije regulisano u toj oblasti.

Moja drugarica, na primer, radila je kao konobarica. Prosečan je restoran, ima gostiju, radi sama u smeni. Kad je ostala trudna, njen muž je ostao bez posla. Morala je da radi. Gazda joj pomagao koliko je mogao, mogla je da izađe sa posla kad god želi, da odmori, čak je doveo i rođaku da uskače da joj pomogne, šta je više i mogao? Na kraju, ode na bolovanje. E, sad, država (ta stara mudrica) lepo se zaštitila - dajte vi nama pola plate, a mi nećemo da proveravamo da li ste zaista za bolovanje. Tu jedino dobija država, a našla je način da zaradi još više - po principu "samo vi idite na bolovanje, nama u džep". Šta više, više su pomogle državi one trudnice koje su na bolovanju, nego one koje nisu. A čak ni najbogatije države ne mogu sebi da priušte da plaćaju svim trudnicama punu nadoknadu za bolovanje.

Evo vam pitanje - ako bi trebalo da odlučite da li da se pooštre komisije i samo prave rizične trudnice idu na bolovanje sa punom platom ili da mogu sve sa pola plate, za šta biste se odlučile? A sad probajte da odgovorite na ovo pitanje ne misleći na sebe, već na one koje imaju rizičnu trudnoću ili rade na rizičnim radnim mestima. Pa posle kažite da sam ja netolerantna.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Da se razumemo, nisam kritikovala SVE trudnice. Kritikujem one koje rade manje zahtevne poslove, zdrave su i ne rade zato što ih mrzi?! Ne rade zbog atmosfere na poslu?! I ne branim ni državu ni poslodavce, naprotiv. Mnogo zakona nije regulisano u toj oblasti.

Moja drugarica, na primer, radila je kao konobarica. Prosečan je restoran, ima gostiju, radi sama u smeni. Kad je ostala trudna, njen muž je ostao bez posla. Morala je da radi. Gazda joj pomagao koliko je mogao, mogla je da izađe sa posla kad god želi, da odmori, čak je doveo i rođaku da uskače da joj pomogne, šta je više i mogao? Na kraju, ode na bolovanje. E, sad, država (ta stara mudrica) lepo se zaštitila - dajte vi nama pola plate, a mi nećemo da proveravamo da li ste zaista za bolovanje. Tu jedino dobija država, a našla je način da zaradi još više - po principu "samo vi idite na bolovanje, nama u džep". Šta više, više su pomogle državi one trudnice koje su na bolovanju, nego one koje nisu. A čak ni najbogatije države ne mogu sebi da priušte da plaćaju svim trudnicama punu nadoknadu za bolovanje.

Evo vam pitanje - ako bi trebalo da odlučite da li da se pooštre komisije i samo prave rizične trudnice idu na bolovanje sa punom platom ili da mogu sve sa pola plate, za šta biste se odlučile? A sad probajte da odgovorite na ovo pitanje ne misleći na sebe, već na one koje imaju rizičnu trudnoću ili rade na rizičnim radnim mestima. Pa posle kažite da sam ja netolerantna.

Moj posao je prilicno lagan fizicki, jer sedim po ceo dan u kancelariji, ali prilicno stresan i konstantno sam pod pritiskom, ali i to je izdrzljivo, ali moja firma je 40km od moje kuce, kola ne vozim, pa putujem gradskim prevozom. Menjam 8 buseva dnevno, 4 u jednom pravcu, 4 u povratku kuci. Radila sam do pocetka sedmog meseca, a tegobe su pocele ranije. Doktori nisu ustanovili nista neobicno, sto vise sve je bilo u savrsenom redu, a ja se nisam osecala dobro, noge su mi naticale, osjecala sam bolove u donjem delu stomaka, pritisak na jajnike, ali doktori tvrde da sam super, i ne treba mi bolovanje . U busu sam stajala jer niko nece da ustane ko zivi u vecem gradu a posebno u Bg savrseno me razume, tad sam videla kulturu naseg naroda, svaka cast, moja voznja u jednom pravcu je u proseku oko 2 sata. Mislite da mi je bilo lako i da sam trebala da radim do kraja trudnoce? Ili sto sam na kraju molila doktorku da mi pise bilo kakvo bolovanje, jer je ovo za mene i moj organizam neizdrzljivo. I plus na to sve koleginice kad su osetile da ukoro odlazim, nisu me ni malo stedele, prebacivale su mi svoje poslove, radila sam i vise nego inace, i svoje i tudje... Na komisiju nisam ni isla, jer sam imala ne iskoriscen godisnji odmor pa sam iskoristila tih 15-ak dana, i za 5 dana mi je termin a meni je vec mesec dana otvoreno porodiljsko. Bas se pitam ko ce mi cuvati dete kada prodje tih manje od 11 meseci, i kada pocnem raditi, a ni jedno obdaniste ne prima decu koja nisu napunila tacno godinu dana... Mislim da porodiljsko ne treba da se otvara pre termina, bas iz tog razloga, cemu mi sluzi trudnicko? U stvari sta je to trudnicko bolovanje? Ja ga nisam imala. Kako se uopste ide na to trudnicko bolovanje? A ja postavljam pitanje, imam "lagan" posao, po doktorima nemam rizicnu trudnocu, da li sam trebala da nastavim da radim do kraja?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Evo vam pitanje - ako bi trebalo da odlučite da li da se pooštre komisije i samo prave rizične trudnice idu na bolovanje sa punom platom ili da mogu sve sa pola plate, za šta biste se odlučile? A sad probajte da odgovorite na ovo pitanje ne misleći na sebe, već na one koje imaju rizičnu trudnoću ili rade na rizičnim radnim mestima.

Moja se trudnoća o početka vodi kao rizična

- prethodni pozni pobačaj (u 16. nedelji)

- hipotireoza

- krvarenje u drugom mesecu

- nosim blizance

- na posao putujem 50km (svakodnevno truckanje nikako nije dobro za održavanje trudnoće...)

Dr mi je ponudio otvaranje bolovanja maltene od utvrđivanja trudnoće upravo zbog putovanja. Od osme nedelje koristim Utrogestan, a od dvadesete uz njega pijem i Partusisten (oba su lekovi za održavanje trudnoće)

Kris nije imala tako opreznu doktorku.

Draganicino pitanje deluje kao moralna dilema i bila bi to ako bi svi lekari imali iste kriterijume. Ali vrlo često lekarske procene se međusobno jako razlikuju. Nemam poverenje u lekarske procene sem o slučajevima kad je i laiku jasno da je trudnoća rizična (rano otvaranje grlića i sl.) i smatram da trudnica treba da ima pravo da odluči da li će na posao ili ne.

Da, ja sam zbog novca pre svega (jer otplaćujem kredit za stan) odlučila da radim što duže mogu. Najpre sam "bolovala" mesec dana (kad sam prokrvarila u osmoj nedelji), pa sam posle radila skoro do ulaska u treći trimestar. Ipak, nisam ogorčena na trudnice koje imaju priliku da koriste bolovanje. Trudnoća jeste predivno i jedinstveno stanje i lepo je kad neko može da ga ispoštuje ako ima potrebu za tim.

Ako, pak, trudnica želi da radi i oseća se dobro na poslu - i to je super.

Po meni, trudnice NE ZLOUPOTREBLJAVAJU TRUDNIČKO BOLOVANJE, one jednostavo uživaju u trudnoći.

Uzimajući u obzir navedeno, jasno je da je moj odgovor da glasam protiv pooštravanja komisija. Mislim, 65% nije mnogo više od 50% od plate.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Draganice, procitala sam tvoj odgovor na temu i drago mi je sto si imala urednu trudnocu koja ti je omogucila da radis do kraja. Pozelala bih takve uslove rada i takvu trudnocu svakoj trudnici.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Kažeš to kao da je to neko veliko čudo, a u stvari nije. Zapravo, jako je mali broj rizičnih trudnoća. Najveći broj je normalnih (zato se i zovu normalne). Stvar je u tome kao to u glavi zamisliš.

Shvatila sam to na sopstvenom primeru. Ja sam žena koja ima višak kilograma praktično celog života. Imam proširene vene od rane mladosti, nasledila sam ih i nemam naviku da se bavim fizičkom aktivnošću. Kad sam ostala trudna, mislila sam da mi sledi 9 meseci ležanja, jer sam oko sebe gledala zdrave, mlade devojke koje ostanu trudne i preleže "na jajima" celu trudnoću, pa je logično bilo da i ja "trontuša" odležim. Razuverio me je moj lekar. I hvala mu na tome. Podržavao me je da radim i još savetovao da povrh toga i šetam bar pola sata dnevno. Ugojila sam se samo 10 kg u trudnoći i, kao što rekoh, jako lepo podnela trudnoću i porodila. Kada bih presedela kod kuće nekoliko dana (za vreme raspusta, na primer), tada bi me bolela leđa, oticale noge, boleli kukovi. Čim se razmrdam, tegobe nestaju. Sve ide iz glave. Uostalom, prijalo mi je da skrenem misli od svega, da ne mislim da li je sve u redu, a šta ako ne bude u redu, da li porođaj boli, da li ovo, da li ono. I psihički mi je bilo bolje. Jednostavno, osetila sam se članom društva i ni jednog trenutka nisam upala u depresiju ili apatiju.

Ova tema upravo je primer toga. Mnoge žene trudnoću doživljavaju kao bolest i tako se i ponašaju. Nije to više ni pitanje da li ćeš ići na posao, već bukvalno preleže, bez ikakvog razloga. Tako se to prenosi i na druge trudnice i tako u krug. Koleginica mog muža je otišla na bolovanje u četvrtom mesecu trudnoće, jer, kako je rekla, doktorka joj je rekla da beba leži naopako, pa ne želi da se to iskomplikuje. Tada nisam bila trudnica i mislila sam da je to nešto strašno. Kada sam ostala trudna, shvatila sam da beba do pred kraj trudnoće stoji u sto poza, pa i naopako i da je to čista glupost! I verovali ili ne, mnoge devojke odlažu trudnoću, jer čuju takve stvari od drugih i misle da će morati da idu na bolovanje, pa ne bi da gube posao ili nešto slično. Poenta je da se shvati da je trudnoća, u suštini - normalna stvar!

Od kako se rodimo kao žensko, naš organizam se priprema da rodi bebu. Zato je to za njega normalna stvar. Tumor na mozgu je, recimo, neprirodna situacija za organizam, ali trudnoća nije. Trudnoća jeste drugo stanje, ali prirodno stanje. To uvek treba imati na umu.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Ovo si lepo napisala, u potpunosti se slažem sa tobom.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Uostalom, prijalo mi je da skrenem misli od svega, da ne mislim da li je sve u redu, a šta ako ne bude u redu, da li porođaj boli, da li ovo, da li ono. I psihički mi je bilo bolje. Jednostavno, osetila sam se članom društva i ni jednog trenutka nisam upala u depresiju ili apatiju.

Ova tema upravo je primer toga. Mnoge žene trudnoću doživljavaju kao bolest i tako se i ponašaju. Nije to više ni pitanje da li ćeš ići na posao, već bukvalno preleže, bez ikakvog razloga. Tako se to prenosi i na druge trudnice i tako u krug.

Ja ne volim nikakvo generalizovanje... Ne osudjujem zene koje odmah pozele da uzmu bolovanje kada saznaju za trudnocu- svaka drugacije podnosi to stanje, prvenstveno psihicki!

Ako sam podlozna depresiji ili apatiji, bicu i na poslu, pa me to dodatno moze ometati... Uostalom, ne znam ni jednu trudnicu koja je bukvalno prelezala trudnocu, ako je sve ok. Ja bih radila da sam imala uslove za to, i nisam dala otkaz zbog trudnoce, ali mi ni jednog trenutka nije bilo krivo sto ne radim...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Draganice,

U mojoj radnoj sredini zaista je veoma retko da zene uspeju uspesno da iznesu trudnocu ukoliko rade. Zato sam i rekla da mi je veoma drago da imas takve uslove na poslu koji ti omogucavaju da radis do devetog.

Iza mene je sest godina radnog staza, za kojeg sa imala 2 dana bolovanja i to u onom trenutku kada nisam mogla da gledam na oci i nisam mogla da pricam. Znaci, sama temperatura, bilo kakva prehlada ili grip, nisu osnov u mojoj firmi da se ide na bolovanje. Dodatno, moj prosecan dnevni radni dan u kancelariji traje oko 12 sati, uz dodatni rad kod kuce. U toku od sest meseci, radi se i svaki vikend. Postoji veliki pritisak i sto se tice vremena do kada je nesto potrebno uraditi, ali i odgovornosti za ono sto se radi. Moje kolege koje rade u slicnim uslovima.

Pre par godina, kada su se javile prve trudnoce u preduzecu, nazalost, nekoliko mojih koleginica nije uspelo da iznese trudnocu, vec su pobacile u trecem mesecu. Posle tog iskustva, nikom nije palo na pamet da se zeza sa svojim zdravljem i sa zdravljem svojih beba.

Meni je drago da jos uvek postoje normalna radna mesta, koja omogucavaju zenama da rade do kraja trudnoce. Ja sam radila do sestog meseca i onda sam shvatila da mi vise ne prija.

Dodala bih da meni finansijski uopste nije islo na ruku da idem na bolovanje, jer sada primam 40% nizu platu. Ali zdravlje mog deteta i njegov razvoj mi je najvazniji.

Inace, samo da napomenem da iako sam na bolovanju, i dalje imam poslovni laptop i bb kod kuce tako da mogu da uskocim kada god je to potrebno. Naravno da mi se to ne placa.

U svakom slucaju, najvaznije je da je tvoja trudnoca prosla kako treba. Ocekujem da cu uskoro i ja da upoznam bebca. I necu ni da razmisljam kako ce biti za godinu dana kada se budem morala ponovo vratiti u onu ludnicu od posla. A i pitanje je da li cu moci da se vratim, jer su u poslednje vreme poceli da daju otkaze porodiljama po povratku na posao. Ali otom potom!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Radila sam do 6. meseca trudnoće (kada se stomak počeo nazirati i kada sam počela da se umaram). Dobro sam se osećala. Pošto radim u vrtiću sa malom decom, direktorka me htela odmah na tudničko, ali kako sam se dobro osećala i sa bebom je sve bilo ok, a ja volim svoj posao radila sam dok sam mogla.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Ja ne volim nikakvo generalizovanje... Ne osudjujem zene koje odmah pozele da uzmu bolovanje kada saznaju za trudnocu- svaka drugacije podnosi to stanje, prvenstveno psihicki!

Bravo, Borjana :) !

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Putovala na fakultet i polagala ispite do početka 8 mjeseca. Osjećala sam se tako dobro, zaista, imala sam više energije! Sada sam opet trudna i jako mi treba odmor i dosta sna. Totalno drugačija situacija.Sad razumijem žene koje su više puta rađale i koje kažu da je svaka trudnoća različita!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Apsolutno se slazem sa draganicom,ja sam radila do kraja,do samog porodjaja,cak su me zezali posto sam se porodila u petak,da mogu da se vratim u posle vikenda na posao...zato sto mi je to prijalo,i imala sam uslove.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Radila sam kancelarijski posao pre nego što sam otišla na bolovanje. Ništa teško, 3 stanice prevozom od kuće. Ali pošto na poslu imam defile od milion ljudi koji svi vole svoj posao i dolaze na posao i prehlađeni ja sam mesec dana (treći mesec trudnoće) bila bolesna. Kako bi se zalečila tako bi došao sledeći sa kijavicom i kod mene se pojavjivala temperatura, bolovi u grlu i jak kašalj. Pre nego što sam se sama suočila sa ovakvom situacijom i ja sam mislila kao Draganica, u smislu ma daj breeee nemoj koristiti trudnoću kao razlog za veeeeliki godišnji odmor. Ali kad sam se sama našla u situaciji da se dobrano isprepadam za zdravlje svoje bebe, i pitanja da li će ta duuuuga prehlada uticati na bebin razvoj, i da ako se nešto nedaj bože tada dogodilo to će se videti tek posle porođaja i td. moje mišljenje se izmenilo. Poslušala sam doktorku koja me je već odavno htela slati na trudničko i otvorila bolovanje. Jer nema meni NIŠTA preče od zdravlja moje bebe, i koliko ja mogu da utičem na to da beba bude ok ja ću uticati. Znači, u 4tom mesecu sam otvorila bolovanje i sve prehlade i kašalj su prošli i za sad sam ok. Naravno ako se osećaš jakom i punom energije bolje je da radiš nego da se smaraškod kuće, ali ako ti telo kaže STANI, NE MOŽEŠ TAKO DA JURCAŠ NISI VIŠE SAM, pa poslušaj ga.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

U prvoj trudnoci nisam radila. U drugoj sam radila do devetog meseca i isto tako i u trecoj. Osecala sam se dobro i mogla sam. U drugoj trudnoci sam radila kao sekretarica i uzivala sam u svom poslu. Bila sam opustena i bez ikakvog stresa, a koristila sam sve prednosti trudnoce :D . U trecoj trudnoci sam radila stresan posao, ali se nisam ni oko cega uzbudjivala. Trudnoca me je toliko cinila sretnom, da je sve ostalo padalo u drugi pa i treci plan. Nisam za to da rade buduce mame, koje se bave fizicki teskim poslovima ili imaju rizicnu trudnocu. Zdravlje je ipak na prvom mestu, i mamino i bebino.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Ja sam radila aktivno do Nove G. Doduše moj posao je kancelarijski ali jako stresan i nisu nam baš uređeni međuljudski odnosi u kolektivu tako da sam se često znala iznervirati i prolaziti kroz svašta tamo. Tek tada vidiš koliko naše društvo "cijeni" trudnice. Inače sam stalno bila izložena duvanskom dimu ljudi koji su sjedili oko mene. Isto tako, pošto moj posao podrazumjeva i svakodnevni rad sa strankama stalno sam bila izložena raznim virusima gripe i sličnih boljki ljudi koji su mi ulazili u kancelariju ali hvala Bogu nijednom se nisam razboljela u toku trudnoće. Od Nove G. sam iskoristila svoj stari godišnji odmor iz 2010. da mi ne bi propao džabe, opet malo radila, bilo je tu i praznika... I evo sad mi je doktor otvorio porodiljsko bolovanje od 5.2., odnosno kad sam ušla u 36 nedelju. Pored toga radila sam dodatno još jedan posao, isto sve do polovine januara za koji sam primala posebno naknadu. Sreća pa sam se dobro osjećala i imala snage tim tempom da idem a i novac mi je i više nego neophodan.

Moja jako dobra drugarica je takođe trudna i ona je od prvog dana na bolovanju, doduše ona je imala problema svakakvih (zdravstvenih) prije trudnoće pa kaže neće da rizikuje i da se izlaže stresu na poslu iako ima urednu trudnoću. Po meni je i to ok, kako se ko osjeća, kako ko smatra da je najbolje za njega i kako kome situacija nalaže neka se i ponaša u skladu s tim.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Ja sam trenirala i radila do sestog meseca, pa sam sama sebi zakomplikovala trudnocu, bebac se spustio, pa sad samo lezimo i pijemo lekice :(

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Oba puta sam radila do nedelju pred porodjaj, jer sam se super osecala.

Trudnice koje nisu zdrave ili im preti raniji porodjaj, ne treba da rade. Ipak je mali zivot vazniji od svega.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Prva trudnoca- u pocetku sam radila ( na odredjeno) dok nisam 'zaradila' upalu pluca prvi put u zivotu...znaci malo odmor, da bi u 7mes bila primljena za stalno i radila nepunih mesec dana. Inace trudnoca je bila super.

Druga trudnoca- vrlo brzo sam otisla na bolovanje jer su se pojevile blage kontrakcije.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Drage moje ne znam odakle da pocnem.Zivim u Svajcarskoj i radim posao koji mrzim iz dna duse,koji je stresan i nepodnosljiv,ali nemam neki izbor,jer sam ovde dosla posle zavrsene Gimnazije u Somboru i studije (na daljinu) su mi u toku.Posto jezik nisam znala,nisam ni imala neki Bog zna kakav izbor posla.Od svih zla odabrala sam najmanje-vodja smene sam u privatnom McDonaldsu.U prvoj trudnoci sam radila puno radno vreme do 7.meseca,a posle skraceno 50% do 9.meseca-to je podrazumevalo svakodnevni veeeeeliki stres,smene su mi bile 07:30h-17;od 12h-21h;od 15:30h-01h ili od 20:30h-06h ujutro,bukvalno trcanje na poslu,stalno na nogama,za 9 sati posla imam 31 minut pauze,fizicki rad,tegljenje kartona pomfrita i mesa (10kg i 15kg) jer u stresu i opstem haosu koji tamo svakodnevno vlada nema ko drugi,ako su svi zauzeti...malo li sam puta kuci plakala,ali ne dobija se bolovanje lako.Moj shef mi je jasno rekao da nisam bolesna ako sam trudna,i da uostalom covek treba da se odluci izmedju porodice i karijere (cuj,karijere,kao da sam u Holivudu!!!!)

Na sve to porodiljsko bolovanje u Svajcarskoj traje BEDNIH 14 NEDELJA :( ,a za to vreme se dobija 80% od plate.I sta zena da radi sa bebicom od 3 meseca????

Ja sam sad ponovo trudna,i moj dragi shef nije ni malo odusevljen novostima,kad sam mu rekla da cu raditi dokle god budem mogla (termin mi je 23.novembar) on je odmah rekao-znaci do kraja oktobra.Sve je opet isto,ista grozota na poslu,isto radno vreme,STRES mi najvise smeta,a sada imam jos jednu bebu kuci tako da ne mogu tek tako da legnem da se naspavam kad mrtva dodjem.

Budite sretne sto imate godinu dana porodiljskog,ja bih bila sretna i sa 6 meseci,ali ova masinerija nema sluha za mame i bebe,to se vidi i kad krenete u radnju,ali da ne skrecem jos vise sa teme.Pozdrav drage moje!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Napravite nalog ili se prijavite da biste odgovorili

You need to be a member in order to leave a comment

Napravite nalog

Postanite član/ica Bebac porodice i uključite se u diskusije na forumu.


Napravite novi nalog

Prijavite se

Već imate nalog na Bebac forumu? Prijavite se ovde.


Prijavite se

  • Članovi/članice na temi   0 članova

    No registered users viewing this page.



  • Postovi

    • Porodilište - Sombor
      Započeo/la JovanicaC · Objavljeno
      Pošto sam se ja na ovoj temi raspitivala o Somborskom porodilištu, red je da i ja dam svoj doprinos.  Iskreno, ja sam prezadovoljna. Ne znam stvarno na šta se žene toliko žale u vezi ovog porodilišta. Osoblje je divno, ljubazno i trude se da svim ženama izađu u susret. Ja sam otišla tamo bez apsolutno ikakve veze i prošla sam super, kao i ostale žene iz moje sobe. Svima su nam pokazali kako da dojimo bebe i sve smo otišle kući bez problema sa dojenjem. Laktacijske sestre obično uveče dođu i same se nude da vam pomognu. Porodio me je dr Terzić koji je veoma pristupačan i duhovit. Zasmejavao me je tokom kontrakcija - onda šta više da vam pričam. Sve pohvale za mladu, divnu, umiljatu babicu Tihanu koja me je povremeno mazila i tešila i to ne samo mene nego i ženicu pored. Preslatka je. Ona je i izvadila mog bebca. Pored nje je super i sestra Renata i još par njih ali nažalost ne znam im imena... Ako neko od njih čita ovo - želim da se zahvalim svima  i da kažem da ću se sledeći put porađati s mnogo manje straha jer znam da sam u sigurnim rukama. Hvala vam do neba.   Što se tiče ostalih stvari u porodilištu... Hrana je super, stvarno. Dobijale smo sokiće, voćne jogurte, pudinge, voće, peciva... Jedino ručak je bio klasičan, bolnički... Higijena je ok, čistačice čiste sobu par puta u toku dana.  Jedino, posteljina je katastrofa, iscepana, flekava - pa ne bi bilo loše da ponesete svoju jastučnicu. Preko čaršafa svakako stavljate podmetače...    To je to, uglavnom, ako neka buduća mama ima pitanja, rado ću odgovoriti.   
    • Najraniji simptomi trudnoće
      Započeo/la Jasmina.S. · Objavljeno
      sacekaj 15danadana za twst ili, posle 7dana uradi. Betu meni je kasnilo 7dana i 8sam dobila
    • Najraniji simptomi trudnoće
      Započeo/la Mika92 · Objavljeno
    • Najraniji simptomi trudnoće
      Započeo/la Mika92 · Objavljeno
      Cao ja sam nova na forumu, dugo vas pratim divne ste. Imam neke nedoumice imala sam zadnji ciklus 29 jula i trajao je svega 3 dana od toga samo jedan dan normalno. Međutim grudi ne prestaju da me bole, imam bol u stomaku kao da cu svakog trenutka dobiti, često idem na wc. A trenutno su mi plodni dani. Inače ja i suprug pokušavamo 6 godina da dobijemo bebu. Grudi od zadnjeg ciklusa nisu prestale da me bole, pa me zanima jel imala neka slično iskustvo. 
    • Najraniji simptomi trudnoće
      Započeo/la Mika92 · Objavljeno
  • Teme

  • Ko je online? (See full list)

    There are no registered users currently online