Da li ljekari idu protiv prirode?

[Vukadinka 65]

Dvadeset sekundi nakon rođenja, ovo osetljivo maleno biće je smešteno u plastičnu kesu u očajničkom pokušaju da se spreči veći gubitak toplote i vlažnosti.

Beba Matilda je pažljivo smeštena u inkubator i priključena na bezbroj cevčica i aparata. Neverovatna, rizična nauka održava ova mala stvorenja u životu. Matilda je rođena je u 23 nedelji trudnoće i njena ručica je jedva veličine novčića. Da je rođena samo nedelju dana ranije, smatrala bi se pobačenim detetom i umrla bi, a da je rođena u 24 nedelji, njene šanse za preživljavanje bi bile mnogo veće.

Zahvaljujući poslednjim decenijama najvećeg napretka medicinske nauke, rođenje u 23 nedelji se danas smatra granicom održanja ljudskog života. Možda ironočno, ovo je jedna nedelja manje od granice za abortus: 24-te nedelje.

Medicinska sestra Ketrin koja se pažljivo stara o Matildi se i sama prevremeno porodila i dobila bebu od samo 1, 5 kg pre 21 godinu. Njena ćerka Heder je rođena u 26-toj nedelji, a to je u to vreme bila granica održavanja u životu. U prvih nekoliko nedelja, Heder je prošla kroz neverovatnu količinu terapija i mnogo puta je izgledalo kao da se neće izvući, tako da je njena borba zadivila sve.

Nova emisija BBC kanala se bavi pitanjem prerano rođenih beba. Da li je u redu održavati ove bebe u životu ili je to suviše smelo i rizično pomeranje granica prirode?

U nekom trenutku u prvim nedeljama života, krvarenje je zaustavilo dotok kiseonika u mozak devojčice Heder pa je ostala kvadriplegičar. “Sve što mogu da koristim je leva ruka. Ne mogu sama da uzmem da jedem ili pijem, odem do toaleta, javim se na telefon.” kaže ona.

Sve mora da obavi uz pomoć staratelja.

Heder je bila relativno srećno dete u školi i njene dobre ocene su joj omogućile da upiše fakultet i studira biomedicinske nauke. Ali njena nesposobnost je bila prevelika prepreka na predavanjima i u laboratoriji, pa je ipak odustala protiv svoje volje. „Šest meseci sam išla na savetovanja. Plakala sam svake noći i jednostavno nisam znala na koju stranu da idem, poželela sam da okončam svoj život. U tom trenutku kada sam pomislila da nema više ničeg za mene, pa zašto bih onda nastavila da se borim?” kaže ona.

Za bebe rođene u 23 nedelji trudnoće postoji velika opasnost od bolesti i paralize. Šokantnih 91 % ovih beba će umreti u prvih nekoliko nedelja nakon rođenja, a da neće ni napustiti bolnicu. Od 9 % koliko preživi, većina njih je na neki način paralizovana. Mnogim medicinskim stručnjacima je veoma neprijatno da govore o ovoj temi, a pojedini smatraju da se troši ogromna količina novca na brigu i lečenje ovih beba sa minimalnim rezultatima.

Stopa preživljavanja beba rođenih u 24 nedelji se skoro udvostručila u poslednjih 15 godina. Ali šta je sa bebama rođenim u 23 nedelji? One moraju da provedu bar 5 nedelja u bolnici jer su na granici preživljavanja, a mnoge od njih ne uspeju da se izbore do kraja.

U Velikoj Britaniji se sve više i više novca troši na neonatalnu intenzivnu negu, ali u isto vreme osobe poput Heder su prepuštene da se same probijaju u životu. Bez posla, sa malo mogućnosti, Heder se oseća napuštenom od strane društva koje je toliko želelo da je održi u životu nakon rođena.

“Mislim da je vrlo sebično održati bebu u životu i reći: „Da, beba je preživela i imaće divan život. To nije uvek tako. Ako želite da pomogne nekom na početku života trebalo bi da ga podržite do kraja.“ kaže ona.

Pet meseci nakon rođenja, Lusi i Krejg su odveli svoju bebu Matildu kući. „Divno je videti dete kako se sa intenzivne nege seli u svoj dom. Ali njena budućnost je neizvesna. Fizioterapeuti kažu da se neće znati dok ne napuni 2 godine ili dok se ne vidi da je sasvim zdrava,” kaže Lusi.

Svako ko se bavi ovom temom se plaši da bi mogao biti optužen za diskriminaciju, međutim, to nije razlog da se ne govori o ovom važnom problemu.

Ovo sam pročitala u jednim novinama, šta mislite o tome?

[Kristal 3287]

Pitam se šta bi bilo koja od nas poželela da joj se beba prevremeno rodila?! Da li biste smatrale da je fer ostaviti je da umre? Ja sam za to da se svaki mali život spase ako postoje ikakve šanse.

“Mislim da je vrlo sebično održati bebu u životu i reći: „Da, beba je preživela i imaće divan život. To nije uvek tako. Ako želite da pomogne nekom na početku života trebalo bi da ga podržite do kraja.“ kaže ona

Za koje dete se može reći da će imati divan život???? Niko ne zna šta donosi sutra i ko može da postane invalid i sl.

[Kikiriki 4927]

Mislim da svaka šansa vredi. Mi nismo bog da odlučujemo da li vredi da neko preživi ili ne. Ako je bog dao da se dete rodi i preživi, i ako je dao čovečanstvu da razvije tehnologiju da se taj maleni život očuva onda ko smo mi da kažemo da ne, ne vredi...

[moonlight 137]

Svaki pokušaj da se spasi i sačuva život nikalo ne možemo okarakterisati kao protvprirodni. Ako u nešto vredi ulagati novac, to je svakako očuvanje života.

[enav 279]

Pre neki mesec se jedna trudnica tako malo ranije porodila i kaze ona mm da ne bi da joj spasavaju dete. A mm joj je lepo objasnio da on mozda i ne bi, ali ako beba prezivi, ne moze da je ubije. Nece je mnogo spasavati, ali nece je ni pustiti da umre.

[moonlight 137]

Pre neki mesec se jedna trudnica tako malo ranije porodila i kaze ona mm da ne bi da joj spasavaju dete. A mm joj je lepo objasnio da on mozda i ne bi, ali ako beba prezivi, ne moze da je ubije. Nece je mnogo spasavati, ali nece je ni pustiti da umre.

[Kikiriki 4927]

Pre neki mesec se jedna trudnica tako malo ranije porodila i kaze ona mm da ne bi da joj spasavaju dete. A mm joj je lepo objasnio da on mozda i ne bi, ali ako beba prezivi, ne moze da je ubije. Nece je mnogo spasavati, ali nece je ni pustiti da umre.

Kreten od žene...nadam se da je poludela od porođaja i nije znala šta priča...pa to što je rekla to je ubistvo... Ubistvo može da se izvrši aktivno i pasivno...pasivno je kad pustiš nekog da umre, a mogao si da mu pomogneš mislim da je i kažnjivo. Rekla bih da se ovo može primeniti...

Napuštanje nemonog lica

lan 126.

(1) Ko nemono lice koje mu je povereno ili o kojem je inae dužan da

se stara ostavi bez pomoi u stanju ili prilikama opasnim za život ili zdravlje,

kaznie se zatvorom od tri meseca do tri godine.

(2) Ako je usled dela iz stava 1. ovog lana nastupilo teško narušenje

zdravlja ili druga teška telesna povreda ostavljenog lica,

uinilac e se kazniti zatvorom od jedne do pet godina.

(3) Ako je usled dela iz stava 1. ovog lana nastupila smrt ostavljenog

lica,

uinilac e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina

[Baca 30]

Pre neki mesec se jedna trudnica tako malo ranije porodila i kaze ona mm da ne bi da joj spasavaju dete. A mm joj je lepo objasnio da on mozda i ne bi, ali ako beba prezivi, ne moze da je ubije. Nece je mnogo spasavati, ali nece je ni pustiti da umre.

[enav 279]

Kreten od žene...nadam se da je poludela od porođaja i nije znala šta priča...pa to što je rekla to je ubistvo... Ubistvo može da se izvrši aktivno i pasivno...pasivno je kad pustiš nekog da umre, a mogao si da mu pomogneš mislim da je i kažnjivo. Rekla bih da se ovo može primeniti...

Pa, da, ali dete sa 23 nedelje nije bas spremno za zivot. I ko zna kakve sve probleme bi imalo. Beba nije prezivela, jer je to rano, tu je i granica sa pobacajem.

[Vukadinka 65]

Pre neki mesec se jedna trudnica tako malo ranije porodila i kaze ona mm da ne bi da joj spasavaju dete. A mm joj je lepo objasnio da on mozda i ne bi, ali ako beba prezivi, ne moze da je ubije. Nece je mnogo spasavati, ali nece je ni pustiti da umre.

Jao Bože sačuvaj pa kakva je to majka. Stvarno ne razumijem kako postoje takvi ljudi. Pa ako je dijete uspjelo da preživi zašto onda ne pomoći mu da ostane u životu. To je ubistvo rođenog dijeteta. Strašno je kako neke žene nemaju osjećaja za majčinstvo, i nemaju duše kada tako nešto mogu tražiti. To je slično abortusu neželjene trudnoće. Aj kad nešto nije uredu sa djetetom pa se mora al ako je djete zdravo i ako je sve uredno pa zašto mu onda uskratiti život. A doktori koji učestvuju u tome i oni su jednim dijelom učestvovali u , što se može slobodno nazvati, UBISTVU djeteta.

Djeca su naša budućnost i treba se boriti po svaku cijenu da im sačuvamo život.

[Topaz 120]

Kada sam se porodila sa mnom u sobi je se takodje porodila medicinska sestra koja radi na odjelu za prije vremeno rodjenu djecu kao i djecu sa nekim bolestima i poremecajima. Kaže da se svega nagledala i jednom prilikom mi je spominjala jedan takav slučaj i kaže sama da su šanse da tada rođena beba preživi minimalne ali da su oni dužni, moralno i pred zakonom (a i pred Bogom) da reaguju isto kako bi reagovali da se ozljedi neko "normalno" dijete ili čovjek .... takođe usljed smrti, dužni su da pokušaju da reanimiraju to malo biće IAKO SU ŠANSE MINIMALNE.

Takođe spominjala je i priču kada se rodilo dijete sa deformitetom, majka nije znala, kada je to čula izašla je iz bolnice nakon što joj je ginekolog dao otpusnu listu i rekla NE INTERESUJE ME DIJETE!!! beba nije preživjela i ubrzo je preminula a da majka ni po tijelo djeteta nije došla.

Ako se rodilo i želi da živi, bori se NARAVNO DA ĆE LJEKARI POMOĆI DA SE IZBORI I PREŽIVI a kakav će život imati ???? ... pa to niko ne zna, dešavaju se nesreće i normalnim ljudima (da ne spominjem moždani udar) pa ostanu paralizovani, sakati ili nešto slično pa žive .... po toj logici čim čovjek dobije moždani udar treba mu izvršiti eutanaziju jer je oporavak neizvjestan, rizičan i dug!!!