Depresija POSLE porođaja

[mama Bojana 19]

Mama Bojana, trebam savjet. Kod mene je bio specifičan slučaj, a vezan je za dojenje. Jako me je smaralo, taj prirodan proces sa doživljavala kao patnju i nikako se nisam mogla povezati sa djetetom. Žalosno, ali bilo je tako. Bila sam jako nervozna, nisam se mogla opustiti ma koliko se trudila. To je trajalo 3 mjeseca, dok nisam prestala dojiti...a od tad i dijete i ja smo profunkcionisali. Zašto se to desilo?

Da bi se dao precizan odgovr potrebno je uzeti kompletnu anamnezu, a to je na ovaj nacin nemoguce (par upitnika i par testova). Ipak, na osnovu onaga kakav sam utisak stekla o tebi preko foruma, napisacu ti moje misljenje, ali na pp.

Nije ništa strašno, imam i ja averziju prema dojenju - pogledaj kakvu je sliku stavila Nensi fensi na temu Blizanacka trudnoca pa ces se uplasiti (ja bar jesam).

Pozdrav

[marinak]

jel tebi treba lekic ili bebi? Nisam bas skontala

Meni,meni, a njemu misu malom nista ne pomaze - espumisan,komorac,bibilibi,caj koji ja pijem,masaza, utopljavanje...kazu mi da su bebe nervozne kad se vreme menja ,a posebno kad duva vetar. Ne plasim se depresije,proci ce,ali me je uzasno strah da ne odlepim i da mu NE DAJ BOZE naudim...srecom, uvek ima nekog ko moze da dodje,koliko da budem sigurna da nisam sama...ko bi rekao da je biti mama ovako tesko...

[marinak]

Plakanje posle porodjaja, dozivljaj nekompetencije u novij ulozi, strahovi... To je sve normalno i javlja se u ogromnom procentu slučajeva, naročito kod zena koje su odvojene od svojih majki ili nemaju stabilne i sredjene životne prilike niti odgovarajuću podršku i pomoć - doživljaj da su prepuštene same sebi.

Ove emocije su reakcija na stres (porodjaj je ogroman stres, dolazak bebe na svet je još veći - preuzimanje odgovornosti za nečiji život...). Snaga ovih emocija je povećana usled hormosnkog šoka kome su porodilje i nove mame izložene (naime, tokom trudnoće nas rade jedni, tokom porodjaja drugi, a posle poroodjaja treći hormoni). Treba sve te promene izdržati....

To što na ovoj temi opisuje većina mama nisu simptomi depresije već više frustracije, straha, premora... Ipak to mogu da budu prateći simptomi u depresiji.

PPD kao osnovne simptome ime doživljaj beznadja, besmisla, pesimizma, samoosude, često je tu i autoagresija (pokušaji samoubistva, lupanje glavom u zid, telesno samopovređivane...). Osim pojačanog afetkta tuge, ponekad se javlja mržnja prema deteti i želja da se ono uništi jer je no izvor svih tih nedaća.

Upadljiv je pad nagona - žena ne jede, ne održava ličnu higijenu, nije u stanju da ustane iz kreveta, ne zanima je ništa u okolini...

Ovo je najpovršnije i najgrublje moguće opisana simptomatologija. Zeznuta je depresija, rečima ne može da se opiše koliki je to bezdan pun najgroznijih emocija.

Najveći rizici kod PPD su da žena ne naudi sebii ili detetu.

Najbitnije je da se u tim slucajevima porodica aktivno uključi u negu majke i deteta. Potrebno je ogromno strpljenje i blag stav članova porodice da bi se isplivalo iz ovog stanja, jer ukoliko počnu sa kritikovanjem majke, iščuđavanjem kako može da se ne raduje detetu, napadima da je umišljeni bilesnik - samo pogoršavaju sliku jer se tako kod majke povećava osećanje krivice i samoosude - tj. ona dobija poruku da je loša a to pojačava njenu depresiju.

Ova stanja se ne leče na svoju ruku! Potrebno je obratiti se psihologu (radi procene ličnosti i prognoze) i psihijatru (radi određivanja farmakoterapije). Takođe je potrebno da se uradi par konsultacija članova porodice, kakobi oni dobili "uputsva za ponašanje".

Nadam se da vam je ovaj post od koristi. Na forumu sam, ako ikome trebaneko pojašnjenje ili dodatna informacija.

Puno hvala na objasnjenju! Nadam se iskreno da ce proci, racionalna sam po prirodi pa se nadam da cu setnjom i fizickom aktivnoscu generalno uspeti da iskanalisem negativne emocije.

[Kristal 3287]

Da bi se dao precizan odgovr potrebno je uzeti kompletnu anamnezu, a to je na ovaj nacin nemoguce (par upitnika i par testova). Ipak, na osnovu onaga kakav sam utisak stekla o tebi preko foruma, napisacu ti moje misljenje, ali na pp.

Nije ništa strašno, imam i ja averziju prema dojenju - pogledaj kakvu je sliku stavila Nensi fensi na temu Blizanacka trudnoca pa ces se uplasiti (ja bar jesam).

Pozdrav

Bojana, mnogo, ali mnogo, me podsećaš na mene iz perida dok sam bila trudna :lol: .

[marinak]

Da li se jos nekome desava da beba neutesno place i da je onda uzme neko drugi i ona prestane? E kod nas se to redovno desava na sta nacisto pobesnim posto se osecam nesposobno (tj. kakava sam ja to majka kad ne umem da umirim svoje rodjeno dete?!?!).

[Kristal 3287]

Da li se jos nekome desava da beba neutesno place i da je onda uzme neko drugi i ona prestane? E kod nas se to redovno desava na sta nacisto pobesnim posto se osecam nesposobno (tj. kakava sam ja to majka kad ne umem da umirim svoje rodjeno dete?!?!).

Umiri se zato što ta osoba koja ga uzme nije nervozna, već je opuštena. Bebe osećaju našu nervozu i reaguju na nju.

[mama Bojana 19]

Kristal, pocrvenela sam pred tobom

[Kristal 3287]

Bojana, mnogo si mi slatka .

[bokicina mikica]

tresu me hormoni i neuracinljiva sam! ne prepoznajem samu sebe!

[marinak]

Umiri se zato što ta osoba koja ga uzme nije nervozna, već je opuštena. Bebe osećaju našu nervozu i reaguju na nju.

E ja onda stvarno ne znam kako li je roditeljima koji nemaju nikakvu pomoc sa strane i koji nemaju "rezervne mirovne snage"

[marinak]

tresu me hormoni i neuracinljiva sam! ne prepoznajem samu sebe!

Identicno... :(

[marinak]

E ja onda stvarno ne znam kako li je roditeljima koji nemaju nikakvu pomoc sa strane i koji nemaju "rezervne mirovne snage"

Ne znam kako neke mame uspeju da se smire i da ne prenose nervozu dojenjem ukoliko ne dohranjuju bebu? Ja eto imam izbora (srecna okolnost nedostatka mleka) pa izmuzam to malo. Stvarno se trudim da se ne nervirarm,ali bice da mi i "publika" stvara nervozu...ne znam vise, zaista...

[Ana* 835]

Mama Bojana na koji kauc i ja da legdnem?!

[marinak]

Ja sam imala posleporođajnu depresiju. Bilo je grozno. Non stop sam plakala, nekontrolisano. Moja predstava o novorođenčetu je bila skroz pogrešna, uopšte se nisam snalazila. Usput nije bilo dovoljno mleka, pa sam se i tu osećala skroz bespomoćno, da sam loša majka... katastrofa.

Prošlo je samo od sebe nekih mesec dana nakon porođaja. E, onda me je strefila neka nesanica, 7 noći i dana nisam spavala! Bila je ona gasna kriza pa sam se ja opteretila kako ćemo ako ne bude grejanja i struje.

Sve u svemu, užas kroz koji sam prošla ne bih nikom poželela.

Inače, primetila sam da žene nerado govore o depresiji, u mojoj okolini samo sam ja patila od toga, sve druge su bile bogom dane da budu majke!

O da - verujte da mi je neko rekao kako zivot s malom bebom STVARNO izgleda, ne bih se usudila da budem majka, srecna sam sto mije dete zdravo,ali inace je ovo jedan od tezih perioda u zivotu (usledio nakon izuzetno teske trudnoce). Jedno je sigurno, necu se u ovo upustati ponovo.

[mama Bojana 19]

marinak, tek si na pocetku. Smirice se hormoni, opet ce da se uspostavi regularni mesecni ciklus, navicices se na bebu, na sebe, na novu porodicu.

Izgleda da si poprilicno plaha osoba - sa veoma jakim i burnim emotivnim reakcijama. Mislim da ces se vrlo vrlo brzo snaći i organizovati. Imaj malo vise vere u sebe.

Citam postove svezih mama - pa sve prolazite kroz slican period (bokicina mikica, ti, Borjana - kod nje se polako sredjuje situacija, clara82, mara77...). Sve ste placljive, uznemirene, nezadovoljne sobom i svojim muzevima, prvorotke su i nesigurne...

[Phoenix 4271]

Ja mogu samo da vam pružim podršku i kažem isto što je i mama Bojana napisala. Kada stigne bebica, ceo život se okrene za 180 stepeni. Treba vremena da bi se prilagodile na novonastalu situaciju, i mama i beba, pa i ostali ukućani.

To je vrlo stresan period prepun hormona i emocija koje se teško kontrolišu.

ALI, sve to dođe na svoje. Imajte poverenja u sebe!

Sve to splasne posle nekog vremena, a ostane neizmerna ljubav prema bebici.

[Legenda 77]

Da li se jos nekome desava da beba neutesno place i da je onda uzme neko drugi i ona prestane? E kod nas se to redovno desava na sta nacisto pobesnim posto se osecam nesposobno (tj. kakava sam ja to majka kad ne umem da umirim svoje rodjeno dete?!?!).

Desavalo se to i meni, cim ga mm uzme on kao bubica miran. Tada sam shvatila da je do mene, i cim osetim da cu se unervoziti dam ga mm, i tako polako sam se i ja opustala. Veruj mi, da nisam ovaj tvoj post procitala, ne bih se ni setila da sam imala takve periode. Da vidis sad, samo se kod mene smiri

Nije neka uteha, ali bar znas da ce proci.

tresu me hormoni i neuracinljiva sam! ne prepoznajem samu sebe!

E, ti me bas iznenadi, nekako mi nisi tako delovala.... Procice BM. Ljubimo te

[Kristal 3287]

E ja onda stvarno ne znam kako li je roditeljima koji nemaju nikakvu pomoc sa strane i koji nemaju "rezervne mirovne snage"

Ja nisam imala nikakvu pomoć sa strane i bilo je veoma, veoma teško.

[Marijeta 81 6]

Marinak ja ti zelim da sva ta nervoza sto brze prodje... Moja beba je htela samo kod mm da spava i to na njegovim grudima (ubijali su je grcevi), mene je i to nerviralo (umesto da lepo legnem i odmorim se, ja se nerviram sto kod mene place).

Kod mene je ta nervoza trajala malo jace od 40-tak dana, s'tim sto sam ja primala inekcije kada sam izasla iz bolnice pa sam jos dodatno bila nervozna (kako se organizovati i otici primiti inekciju kad mama radi, mm radi), rana me je bolela mesec dana, srecom pa sam imala slauf koji me je spasio, da mogu ko covek da sednem, temperaturu sam dobila 20-tog dana, ma uzas. Sta znam, ja taj period ne bih okarakterisala kao depresiju, ali cinjenica je da sam bila jako nervozna i placljiva (celu trudnocu sam bila placljiva )

Uglavnom sve to prodje i to jako brzo.

[marinak]

ma ja cu da cmizdrim pa nek ide zivot...

[Borjana 28]

Ja sam prvih mjesec dana mislila da nisam dorasla zadatku... Polako se taj strah preokrenuo u ljutnju- prema mm-u, mojoj i njegovoj rodbini, ma bilo kome... Sada sve to polako jenjava, nema vise uznemirenosti, plakanja. Sada, i kada je beba nervozna, znam kako da je smirim, i ne panicim (iako je to za mene nesto novo, oduvijek sam bila panicar)...

Sve mi prolazimo kroz iste, ili slicne faze... Neko reaguje ovako, neko onako, vazno je samo da ce proci, i da nam predstoje prelijepi trenuci uz nase male andjele. Ja sam shvatila da ni za sta na svijetu ne bih dala ovo sto sada imam, pa makar prosla i kroz teze stvari!

P.S. Mene nije promijenio porodjaj kao takav (iako je bio tezak), promijenio me je post-porodjajni period, kada mi se fizicka sputanost i nesigurnost prenijela i na psihicku... Sada mogu da kazem- nista strasno!

[marinak]

E ja sam se danas konacno obratila strucnjaku do popodneva sam plakala i plakala i plakala i odjednom je prestalo, divno videcu veceras sta mi moja draga prijateljica savetuje, nadam se da cu proci bez terapije, odnosno da nisam bas toliko zaglibila

[ruskinja]

Marinak, da li si došla do uzroka tvog ponašanja...šta te toliko deprimira?

[marinak]

Marinak, da li si došla do uzroka tvog ponašanja...šta te toliko deprimira?

Majka, verovali ili ne, rodjena majka + hormonski disbalans, sve u svemu, mnogo je lakse sad kad smo nas troje sami, bez "publike",a hormoni ce se stabilizovati pre ili kasnije.

NE znam zasto zene to kriju, meni bi bilo mnogo lakse da je bilo koja od mojih prijateljica otvoreno pricala o tome kako se osecas posle porodjaja, oavko sam bila upoznata samo s teorijom, a praksu iskusila sama...

[Borjana 28]

Majka, verovali ili ne, rodjena majka + hormonski disbalans, sve u svemu, mnogo je lakse sad kad smo nas troje sami, bez "publike",a hormoni ce se stabilizovati pre ili kasnije.

NE znam zasto zene to kriju, meni bi bilo mnogo lakse da je bilo koja od mojih prijateljica otvoreno pricala o tome kako se osecas posle porodjaja, oavko sam bila upoznata samo s teorijom, a praksu iskusila sama...

Da, ja ni jednu nisam cula da je pricala otvoreno o problemima koji te snadju nakon porodjaja. Mada, dok to nisam i sama iskusila, ne vjerujem da bih ih mogla i razumjeti. Drago mi je da ti je sada lakse... Sve ce doci na svoje, samo polako...