Depresija POSLE porođaja

[Kiki @ 1692]

Ne mogu da kažem da sam u teškoj depresiji ali da ''puknem'' bar jednom dnevno, da sam na kraju svakog dana srećna jer se i taj dan završio, da hiljadu puta spustim bebu u krevetac i izađem na terasu da bih povratila pribranost.... Nisam od onih koji su previše vezani za svoje roditelje, koji ne mogu bez tuđe pomoći te sam mislila sam da ću se mnogo bolje snaći.Ali nekako nikako da uspem u tome. Beba je tri i po meseca imala grčeve..ja uglavnom sama. A sada zubići. Nismo istrajali u dojenju a tako sam žarko želela da dojim svoju bebu.Nekada sam želela mnooogo dece a sada se pitam da li sam i za ovo jedno sposobna. Malo sam utučena ali proćiće. Sve prolazi pa i ovo.

Glavu gore..

Mozemo mi i same,i treba sto cesce to da sebi govorimo...

Mozda mi je lako da pricam(jer nisam sama) al nisam nikad mislila da mogu sama sa dva deteta da se odvezem do grada na sistematski pregled za stariju devojcicu,a da pritom malu treba da vucem u teskoj nosiljci a ja nejacka ,da brinem hoce li biti gladna dok stariju treba doktoru da uvedem.... ali moze se sve kad se mora samo se moramo sa istinom i cinjenicama pomiriti....

Naravno da si sposobna pomet ,i za mnogo vise....sve ce ovo proci.Gadno je znam i sama ali misli pozitivno kad god mozes,oni trenutci ce proci...

Meni je dosta bolje,onih trenutaka je sve manje....nadam se da ce tako i ostati!

[Bokacha 0]

Zdravo svima, 

porodila sam se u aprilu ove godine. I dalje imam "crne misli", ne javljaju se konstantno,nego povremeno.

Odmah posle porodjaja samo sam plakala, imala teskobu u grudima,osecaj bespomocnosti,bilo je strasno.

Sad se sve to smanjilo, jedino sto me sa vremena na vreme obuzmu misli da cu da povredim bebu.

Kada ce to proci? Kada cu poceti da uzivam u majcinstvu?

[iraela 2067]

jaoooo,ja kad se sjetim u kakvom sam stanju bila nakon prvog poroda,ne mogu vjerovati da se o meni zapravo događalo....

porod katastrofa,ležanje 2 mjeseca raskasapljena,kad sam ustala,kao avet,i onda ostanem sama sa bebom od 2 mjeseca koju je mm kupao,hranio i sve oko nje radio jer ja nisam mogla...strašno...

tako da razumijem sve vas....

nikako nemojte biti same ako imate potrebu za društvom makar na kratko....ako možete,idite van,ne zakopavajte se u kuću...

tražite pomoć ako ju trebate....

sada kada imamo drugu curicu sve mi je lako,i dojenje i kupanje,njega,sve....i beba je drukčija,puno više može i hoće biti sama u kinderbetu,igra se po pola sata,sat ručicama,gleda mobil,dira zvečku....i ja puno više uživam s njom nego što sam sa starijom...

 

[Mirka90 2224]

Bokaca ako imas ikoga da ti pomogne oko bebe dozvoli im.Ne moras ti sve sama,veruj mi..Ja sam jedna od tih koja niciju pomoc nije zelela,sada vidim da je to greska.Prepusti bebu suprugu,babi,dedi,tetki..na sat dva..napuni kadu,opusti se.Premor cini svoje,hormoni svet ti se preko noci promenio.Ako mislis da ima potrebe (a ne bi bilo lose) potrazi strucnu pomoc.

[MicaZoki 193]

Da li ima ovde jos nekog osim mene sada,mene aksioznost ubi od kraja trudnoce,mislila sam da ce me proci kada se porodim,ali sada mi je isto od kad sam se porodila. Plasi me kako cu izdrzati sve ovo,nocno budjenje,obaveze,bas se lose osecam. Sve mislim da nisam ja za to,a toliko sam zelela dete.Kad vidim kako mm uziva u svemu,meni se place,jer nemogu da se opustim. Cak sam nasla i agenciju za dadilju za nocno cuvanje bebe,ali naravno mm ni da cuje,sto je sasvim normalno. Ali ja da se pitam,to bi sigurno uradila,malo da se odmorim,a tek je pocetak,joooj bas zelim da me sve ovo prodje. Ovako je bas tesko,svaki dan mi je veliko opterecenje. 

[MicaZoki 193]

Da li ima ovde jos nekog osim mene sada,mene aksioznost ubi od kraja trudnoce,mislila sam da ce me proci kada se porodim,ali sada mi je isto od kad sam se porodila. Plasi me kako cu izdrzati sve ovo,nocno budjenje,obaveze,bas se lose osecam. Sve mislim da nisam ja za to,a toliko sam zelela dete i ja sam insistirala da zatrudnim.Kad vidim kako mm uziva u svemu,meni se place,jer nemogu da se opustim i uzivam zajedno sa njim. Cak sam nasla i agenciju za dadilju za nocno cuvanje bebe,ali naravno mm ni da cuje,sto je sasvim normalno. Ali ja da se pitam,to bi sigurno uradila,malo da se odmorim,a tek je pocetak,joooj bas zelim da me sve ovo prodje. Ovako je bas tesko,svaki dan mi je veliko opterecenje. Zamisljali smo kada sam zatrudnela kako cemo da setamo sa nasom bebicom,kako cemo da putujemo,posto mm i ja volimo da putujemo. Kako cemo uzivati nas troje,neznam sta mi se desilo. Strah me jee oko svega,a bebica nam je slatka,mila,najmilija. Neznam cemu ta glupa anksioznost i glupave misli,kako se resiti toga...

[bepce 3577]

@MicaZoki slucajno sam procitala tvoj post. Ja koliko znam ta neka pomesana osecanja su normalna. Narocito prvih 40 dana. Tu su hormoni, dojenje, prolazis kroz velike promene. Zivot se okrenuo naglavacke. Sad nema vise kad ti nesto hoces nego kad beba dozvoli. Tesko je, naporno je. Dok nemas dece niko ti o tome ne prica, jer po nekoj strani ne mozes to da shvatis a po drugoj nece dabte prepadnu. I onda kad se porodis pa kad te spopadnu svi moguci i nemoguci osecaji, ljubavi, krivice, pitanja jel ja to dobro radim, jesam dobra mama...uh. Kad se samo setim. 

Gledaj da sto vise podelis svoja osecanja sa muzem, nemoj to da drzis u sebi. Ja sam na porodjaju slomila trticu nisam mogla da sedim, kicma me rasturala jedva sam se u krevetu okretala. I isto sam tako bila isfrustrirana jer sam sebe kao majku zamisljala drugacije. Daj sebi vremena, da se oporavis. Ako imas koga da ti pomogne nemoj odbijati pomoc i nemoj se ustrucavati da je trazis. 

Vremenom beba ojaca, pocbe da guce i da sesmeje. Videces nema nista lepse od toga. Umor je i dalje tu ali ti postane lakse kad beba pocne da ti uzvraca. Daj vremena sebi da upoznas bebu i ona tebe.