Depresija POSLE porođaja

[Marijeta 81 6]

Da, ja ni jednu nisam cula da je pricala otvoreno o problemima koji te snadju nakon porodjaja. Mada, dok to nisam i sama iskusila, ne vjerujem da bih ih mogla i razumjeti. Drago mi je da ti je sada lakse... Sve ce doci na svoje, samo polako...

Meni su moje drugarice i pricale po nesto, ali TADA meno to nije zanimalo, meni je u tom momentu bilo bitno da izguram trudnocu do kraja i da rodim zivo i zdravo dete.

A posle sam mislila sve ce biti lako hahahaha

[ruskinja]

U principu ne priča se iz dva razloga-one koje nisu trudne, niti planiraju, njih to ne zanima, one koje jesu trudne ili planiraju ne želiš dodatno da strašiš, sam porođaj je težak, a još ako im kažeš, biti sa bebom u prvim mesecima je još teže ne znam kako bi se žene onda uopšte odlučivale na taj korak. Eto, to je moja teorija. Činjenica je da sve zavisi od same osobe i da taj period kad- tad prođe i tada je najbitnije da pored sebe imaš osobu koja će da te hrabri i ćutke pomaže.

[Borjana 28]

A posle sam mislila sve ce biti lako hahahaha

Pa zar nije lako? :lol:

Ma, i da su mi pricale do u detalje koliko su prvi dani sa bebom teski, kako je dojenje problematicno za prvorotku, itd. mozda bih mogla pomisliti da one ne vole svoje bebe!

Jer, kada neko ko nema djecu, slusa mene kako se zalim na ovo ili ono, lako moze izvuci pogresan zakljucak..

[Kristal 3287]

NE znam zasto zene to kriju, meni bi bilo mnogo lakse da je bilo koja od mojih prijateljica otvoreno pricala o tome kako se osecas posle porodjaja, oavko sam bila upoznata samo s teorijom, a praksu iskusila sama...

Marinak, ja sam tebi lično, pre nego što si se porodila, rekla da će ti perid posle porođaja biti mnogo teži od samog porođaja, a ti si odgovorila da su to gluposti. Navela sam i razloge za to. Evo, pa pogledaj sama:

http://www.bebac.com/forum/index.php?showtopic=445&st=60

[marinak]

Marinak, ja sam tebi lično, pre nego što si se porodila, rekla da će ti perid posle porođaja biti mnogo teži od samog porođaja, a ti si odgovorila da su to gluposti. Navela sam i razloge za to. Evo, pa pogledaj sama:

http://www.bebac.com/forum/index.php?showtopic=445&st=60

Setila sam se toga pre neki dan! 100 porodjaja menjam za ovo...

[marinak]

Ranije sam mislila daje depresija prenemaganje i izmisljena odnosno umisljena bolest...eh...srecom, kod mene pali terapija fizickim radom, sto bi rekli - rad oslobadja

[FILIPA 73]

Zanimljivo!

Nikada ne znaš šta te čeka...

[marinak]

Zanimljivo!

Nikada ne znaš šta te čeka...

E mene je zadesilo svasta - preterano povracanje, preteci prevremeni porodjaj, depresija ...ne znam samo kako li sam na lutriji izvukla onako lak porodjaj?!

[Marijeta 81 6]

E mene je zadesilo svasta - preterano povracanje, preteci prevremeni porodjaj, depresija ...ne znam samo kako li sam na lutriji izvukla onako lak porodjaj?!

Pa obicno kazu ako je trudnoca naporna, tj teska, porodis se cas posla i obrnuto, ako je trudnoca haj sve super, nagrabusis na porodjaju.

[Marijeta 81 6]

I Ruskinja je bas lepo sve napisala i obrazlozila u prethodnom postu.

[FILIPA 73]

A najbitnija je ona jedna riječ iz njenog posta ĆUTKE...zlata vrijedna!

[Marijeta 81 6]

A najbitnija je ona jedna riječ iz njenog posta ĆUTKE...zlata vrijedna!

Slazem se

[marinak]

Volela bih da cujem kako su depresiju prevazisle majke koje su pored beb imale i starije dete ili cak decu. Stvarno me je strah od nove trudnoce jer ne znam da li cu opet onako uzasno povracati niti u kakvom cu psihickom stanju biti posle porodjaja

[Marijeta 81 6]

I mene to zanima, s tim sto bi volela da cujem mamice koje imaju decicu gde nije velika razlika u godinama, recimo do 2 godine

[bokicina mikica]

Desavalo se to i meni, cim ga mm uzme on kao bubica miran. Tada sam shvatila da je do mene, i cim osetim da cu se unervoziti dam ga mm, i tako polako sam se i ja opustala. Veruj mi, da nisam ovaj tvoj post procitala, ne bih se ni setila da sam imala takve periode. Da vidis sad, samo se kod mene smiri

Nije neka uteha, ali bar znas da ce proci.

E, ti me bas iznenadi, nekako mi nisi tako delovala.... Procice BM. Ljubimo te

evo da uletim na skeund,vreme je za novi podoj...

ISKRENO,mislila sma da sam jaca! oduvek sam bila osoba koja je umela,znala,htela i resavala sve sama.za ovoliko stresa nisam bila spremna.porodjaj mi je bio super,ali od kad smo doneli bebu kuci-haos.ova zutica nas je urnisala.sve bi ,mozda,proslo bezbolnije da su nas strucna lica na vreme informisala i usmerila .ovako smose patili bespotrebno,proslu celu nedelju zavrsili u decijoj bolnici(koja je sama po sebi dodatni izvor stresa).sad kao da sam sa bebom na pocetku,ponovo uspostavljamo ritam,neispavanost me dodatno pokopava,nekad podoj krene dobro,nekad lose,pa jos dodatne nervoze.mm i ja samo sami,on je pre neki dan poceo i da radi,nemamo adekvatnu pomoc koja je konstantno tu. zivot mi se izmenio za 180 stepeni,jos uvek pokusavam da se snadjem sa zivotom koji se meri razmacima od 3 sata izmedju hranjenja.nedostaje mi vreme provedeno sa muzem,u bolnici mi je nedostajalabeba jer nije bila sa mnom,tamosam bila samo krava muzara,koja dolazi na podoj i onda-mars nazad u sobu,a dete samo vristi u kreveticu dok ja gore u sobi vrisitm od muke jer ne mogu da budem sa njim,bes na lekare,koji su nas iz porodilista poslali neobavestene9nije nam receno za zuticu,u prevodu,ko znada cit VREDNOSTI MILIRUBINA-BICE MU JASNO,KO NE ZNA,KO GA SISA).ITNO JE DA SU MI UVALILI PRIVATNE MOBILE DA IH VIDIM U PRIVATNOJ PRAKSI.kadsmo otisli u deciju na prijemno,dr koja je pogledala otpusniu listu je istog rtenutka rekla-,,pa da,zboig vasih krvnih grupa,PRODUZENA zutica vam ne gine bar 2 nedelje!`` SAD MI RECITE DA DVA PEDIJATRA,OD KOJIH JE JEDAN TU ISTU OTPUSNICU NAPISAO I POTPISAO -NISU TO ZNALI TO DA MI KAZU??``

SVE u svemu,konstantan osecaj da sam nedorasla zadatku i da cu ,,opet nesto da zabrljam`` ...

[ruskinja]

BM, ovde nisi TI ništa "zabrljala"...mislim da bi ti bilo puno lakše da imaš pomoć u kući od strane smirene i staložene osobe i ne bi bila pod tolikim stresom. Seti se samo da smo mi sve prošle kroz neke od tih osećaja, da će to proći za koji mesec kada beba uspostavi ritam. Pozzz

[marinak]

N TU ISTU OTPUSNICU NAPISAO I POTPISAO -NISU TO ZNALI TO DA MI KAZU??``

SVE u svemu,konstantan osecaj da sam nedorasla zadatku i da cu ,,opet nesto da zabrljam`` ...

Ako ti kazem "proci ce", mozes samo da pobesnis jer kao da ti ne znas da ce proci. Meni nista nije bilo uteha, stalno sam plakala, tj ridala. I kad sam pomislila da cu da zbrisem i ostavim dete muzu i majci ne zato sto ga ne volim nego zato sto ja nisam dobra mama i zato sto nisam spremna na to, pribrala sam se i potrazila pomoc. NE zelim da te plasim, da me ne shvatis pogresno, samo ti predocavam sta sve moze da ti padne na pamet, da ne kazem - kakve smo horor filmove u stanju da izreziramo u glavi I u slucaju da se osecas lose zbog plakanja, reci cu ti sta je meni moja prijateljica, strucnjak rekla - da ne treba da placemo, ne bismo ni imali tu sposobnost, bas kao ni sposobnost smejanja

Grozno je to sto si prosla, slobodno se moze reci da je to trauma...e takve "lekare" bih ja vrlo rado sacekala u mraku da ih nesto priuptam...par puta...

[marinak]

BM, ovde nisi TI ništa "zabrljala"...mislim da bi ti bilo puno lakše da imaš pomoć u kući od strane smirene i staložene osobe i ne bi bila pod tolikim stresom. Seti se samo da smo mi sve prošle kroz neke od tih osećaja, da će to proći za koji mesec kada beba uspostavi ritam. Pozzz

I da, pomoc u kuci je samo ona koja dodje, pomogne i ode. Ja sam veeeliku gresku napravila time sto sam zamolila mamu da mi pomogne. Ako mozes plati nekome da dolazi cisto zbog spremanja stana (ako je to uopste bitno), kuvanja rucka, peglanja, ako ne - bas te briga, ne opterecuj se jer ne mozes sve sama.

[Mama u avgustu 539]

Sta da vam kazem-mene je stiglo kad je dugo zeljena beba koju smo dobili posle dugogodisnjeg lecenja od steriliteta, napunila godinu dana!

Imala sam simptome iznenadnog, bezrazloznog straha u bilo kojoj normalnoj situaciji (voznja, setnja, na poslu,...)...da ne pominjem crne misli o samopovredjivanju i povredjivanju bebe koje su mi se javljale, takodje, ni otkuda...a zivot bih dala za nju...Strasno...

Obratila sam se psihijatru, dijagnoza: anksioznost, prognoza 6-7meseci terapije! Bila sam dva puta kod njega vec se osecam malo bolje i drago mi je da sam smogla snage da prebrodim predrasude okoline i potrazim pomoc na pravom mestu. Od psihijatra sam saznala da je ovaj poremecaj veoma cest i da nije nista strasno u pitanju, strasno je ako covek nista ne preduzme! Zato apelujem na sve mlade mame da ne ignorisu problem i misle da ce sam od sebe nestati, jer nece! On ume da tinja mesecima, pa i godinama, dok se sa njim (uz podrsku strucnjaka, najcesce) ne izadje "na crtu"!

Ja sam je prvi put iskusila posle bombardovanja i rvala se sa njom dve i po godine bez pomoci lekara i lekova i nekako se, koliko-toliko, "dovela u red".

Drugi put me je "zveknula" posle prvog pobacaja (od ukupno dva), e tad sam otisla kod psihoterapeuta i taman smo se zahuktali, treapija trajala oko 6meseci, kad ostadoh trudna, prekinuli terapiju, na zalost i tu bebicu sam izgubila. Tad sam se herojski drzala dok nije doslo do trece, uspesne i srecne trudnoce, hvala bogu, i sad kad bih trebala da uzivam, mene sustiglo sve zajedno...Ali-NE PREDAJEM SE! Imam najveci i najvazniji razlog da se borim, moju srecicu i moju porodicu!

Svima puno srece!

[marinak]

drago mi je da sam smogla snage da prebrodim predrasude okoline i potrazim pomoc na pravom mestu

E ovo jeste veliki problem; i daljr su svi koji potraze pomoc strucnjaka "ludi" i "otpisani", pa zasto onda skolujemo toliko psihologa, zasto postoji specijalizacija psihijatrije? Meni je bilo donekle neprijatno kad sam prvi put otisla kod lekara jer nisam mislia da mi je njegova pomoc potrebna,noiti da mi bilo o moze pomoci (generalno ne volim da delim probleme s drugima)ali sad shvatam da sam uradila pravu stvar.

[bokicina mikica]

BM, ovde nisi TI ništa "zabrljala"...mislim da bi ti bilo puno lakše da imaš pomoć u kući od strane smirene i staložene osobe i ne bi bila pod tolikim stresom. Seti se samo da smo mi sve prošle kroz neke od tih osećaja, da će to proći za koji mesec kada beba uspostavi ritam. Pozzz

HVALA RUSKINJO svaka podrska dobro dodje.nadam se da ce ovo brzo da se zavrsi,jer imam uisak da pocinjem da bledim kao licnost.

zasto to ljudi kriju?pa verovatno iz sramote jer svaku slabost smatraju velikim licnim neuspehom,nadaju se da ce proci neprimetno,kao sto je i doslo.a i zbog osude okoline,predpostavljam,ne daj boze da trazis pomoc.svi mi mislimo da smo jaci nego sto jesmo,predpostavljam.

[Mama u avgustu 539]

E ovo jeste veliki problem; i daljr su svi koji potraze pomoc strucnjaka "ludi" i "otpisani", pa zasto onda skolujemo toliko psihologa, zasto postoji specijalizacija psihijatrije? Meni je bilo donekle neprijatno kad sam prvi put otisla kod lekara jer nisam mislia da mi je njegova pomoc potrebna,noiti da mi bilo o moze pomoci (generalno ne volim da delim probleme s drugima)ali sad shvatam da sam uradila pravu stvar.

Jako mi je drago kad cujem ovakvo misljenje! Meni je prvi odlazak psihijatru protekao u teskobi i osecaju da nisam dovoljno jaka, a svi drugi jesu...

Na srecu, uvek sam imala podrsku muza u svemu pa i u odluci da se obratim strucnjaku. Pa i kod zubara idemo kad nas boli zub, zar ne?

Ali, u Srbiji to nije tako, na zalost...Na primer, na mom radnom mestu bukvalno sve zene u kancelariji piju bensedine-tepaju im: veselice!

Pa zar je to bolje? Piti lekove na svoju ruku, umrtvljivati emocije, radje nego se sa njima izboriti?

Posebno me cudi ogroman broj mama koje se suocavaju sa slicnim demonima cutke i u sebi, a "spolja"deluju idealno...Dugo mi je trebalo da shvatim da nisam sama i da svako ima razlicite mehanizme odbrane...problem je kad maska iza koje se "krijemo" pocne da puca...

Zato sam odlucila (jer je to put kojim sam i ja hodala 10 godina) da odbacim masku!

Hocu da svet vidi moje pravo lice i da ja vidim taj lepi svet koji se bio izgubio u moru mojih teskoba!

Svasta napisah...mozda ce se neko osecati manje usamljeno kad procita muke slicne svojim!

[bokicina mikica]

Jako mi je drago kad cujem ovakvo misljenje! Meni je prvi odlazak psihijatru protekao u teskobi i osecaju da nisam dovoljno jaka, a svi drugi jesu...

Na srecu, uvek sam imala podrsku muza u svemu pa i u odluci da se obratim strucnjaku. Pa i kod zubara idemo kad nas boli zub, zar ne?

Ali, u Srbiji to nije tako, na zalost...Na primer, na mom radnom mestu bukvalno sve zene u kancelariji piju bensedine-tepaju im: veselice!

Pa zar je to bolje? Piti lekove na svoju ruku, umrtvljivati emocije, radje nego se sa njima izboriti?

Posebno me cudi ogroman broj mama koje se suocavaju sa slicnim demonima cutke i u sebi, a "spolja"deluju idealno...Dugo mi je trebalo da shvatim da nisam sama i da svako ima razlicite mehanizme odbrane...problem je kad maska iza koje se "krijemo" pocne da puca...

Zato sam odlucila (jer je to put kojim sam i ja hodala 10 godina) da odbacim masku!

Hocu da svet vidi moje pravo lice i da ja vidim taj lepi svet koji se bio izgubio u moru mojih teskoba!

Svasta napisah...mozda ce se neko osecati manje usamljeno kad procita muke slicne svojim!

svaka ti cast!

u pravu si,gutanje lekova je sumanuto...ali ja se sve nadam da cu uspeti sama da se iscupam(nazalost,od mene se uvek iocekuje damogu sve...)

[marinak]

Jako mi je drago kad cujem ovakvo misljenje! Meni je prvi odlazak psihijatru protekao u teskobi i osecaju da nisam dovoljno jaka, a svi drugi jesu...

Na srecu, uvek sam imala podrsku muza u svemu pa i u odluci da se obratim strucnjaku. Pa i kod zubara idemo kad nas boli zub, zar ne?

Ali, u Srbiji to nije tako, na zalost...Na primer, na mom radnom mestu bukvalno sve zene u kancelariji piju bensedine-tepaju im: veselice!

Pa zar je to bolje? Piti lekove na svoju ruku, umrtvljivati emocije, radje nego se sa njima izboriti?

Posebno me cudi ogroman broj mama koje se suocavaju sa slicnim demonima cutke i u sebi, a "spolja"deluju idealno...Dugo mi je trebalo da shvatim da nisam sama i da svako ima razlicite mehanizme odbrane...problem je kad maska iza koje se "krijemo" pocne da puca...

Zato sam odlucila (jer je to put kojim sam i ja hodala 10 godina) da odbacim masku!

Hocu da svet vidi moje pravo lice i da ja vidim taj lepi svet koji se bio izgubio u moru mojih teskoba!

Svasta napisah...mozda ce se neko osecati manje usamljeno kad procita muke slicne svojim!

Eh "idealne mame"...spominjala sam ih vec, pa da ne ponavljam, samo cu reci da razumem o cemu govoris tj pises PPD se krije jer je "sramota" i "nije prirodno da se majka tako oseca", zaboravljajuci pri tom na hormonsku buru i na potpuno novu situaciju koju jedna mama ma koliko "obrazovana" po pitanju roditeljstva ne moze da drzi pod kontrolom u potpunosti sto je meni izuzetno tesko palo.

Da,podrska supruga je mozda i najbitnija jer ne znam sta bih da je on drugaciji, da nije pun razumevanja i podrske, pravi drug, bracni drug

Ja sam od pre par godina prilicno iskrena u iskazivanju emocija, mada se trudim da ih donekle umirim i doteram, da ne bih delovala nezrelo i/ili priprosto takodje, zagovornik sam one cuvene - rad oslobadja, tako da je moja "terapija" uglavnom radna (spremanje, setnja, vezbanje itd.)

A propo osecanja usamljenosti - upravo sam se tako i ja osecala jer meni bliski, najblizi, (mislim na majku pre svega) nisu mogli da shvate kroz sta prolazim i samim tim su mi nametali osecaj krivice, a ja sam onda reagovala po sistemu - ja to ne umem, neka to radi neko ko ume (briga o bebi).

Sve u svemu, bicu jedna od retkih koja ce onima koji pitaju dati iskren odgovor bez ulepsavanja i okolisanja, kako sam ja dozivela pocetak roditeljstva i kako je kasnije postalo lakse i mnogo bezbriznije

Vec je pisano,ali nema odgovora, pa cu ponoviti pitanje - da li ovde ima mama koje su PPD dozivele posle drugog ili nekog narednog porodjaja? Kako su se izborile s njom i koliko je tesko bilo biti mama s postpor.depr i biti super mama starijem detetu ili deci?

[Soki 0]

....E pa da napisem i ja po koju rec

Lecila sam se od depresije ranije zbog nekih stresova iz proslosti i a kda sam ostala u drugom stanju jako sam se brinula da me to ne zadesi tada opet ali Hvala Bogu nije se desilo, ja nisam bila lenja pa sam pitala moju doktorku da li ja imam vece sanse da upadnem PPD sa obzirom da sam ranije imala problema sa depresijom a ona mi je rekla da su sanse minimalne i da verovatno to nece da se desi.....

Mozda se ne bi ni desilo da vrag nije odneo salu na porodjaju i poslao mi jednu " DIVNU" babicu na porodjaj koja mi je u jednom trenutku rekla "ili ces da poguras ili ces da ubijes svoje dete"

i ni to joj nije bilo dosta pa kad se porodjaj zavrsio ja sam je pitala kako mi je beba a ona mi je rekla "dobro je ali ne zahvaljujuci vama nego doktoru "....e tu je sve pocelo, to me je sve pogodilo pa su prvi osecaji PPD vec poceli u porodilistu kada sam mislila da sve sto budem uradila oko moje bebice nece biti dobro .

Mislila sam da kad budem otisla kuci da ce sve biti bolje ali nije, bivalo je jos gore, mislila sam da cu sta god da uradim povrediti moju bebu, kad je pocinjala da place ja sam dobija nervni slom, mislila sam da svi mogu bolje oko moje bebu nego ja i sve sto sam radila sa njom mislila sam da ne radim dobro....cak sam mislila da ce joj biti bolje da je hranim na flasicu nego da doji....zamislite dokle je to islo i jedino osecaj koji sam tada imala je da pobegnem iz svoje koze....... samo jos jednu stvar da dodam muz mi je bio podrska kakvu nisam mogla ni da zamislim tih dana je mojoj devojcici on bio i majka i otac samo sam je ja dojila.....

kada sam uvidela da ne mogu sama da se izborim potrazila sam pomoc psihijatra koja je mi je toliko pomogla da nemam reci cak posle prvog razgovora sam bila bolje ,....rekla mi je da nije depresija nego vise anksioznost, sta god da je bilo, bilo je strasno.........proslo je, pa se ponovo vratilo ,pa proslo........

Sad moja Sonjica ima tri meseca uhvati me ponekad opet ali NE PREDAJEM SE TAKO LAKO razmisljam imam NJU I divnog MUZICA I DAJEM SVE OD SEBE DA KAD POCNE DA ME UZIMA PO SVOJE DA SE ISCUPAM A LEK ZA NJU JE SAMO JEDAN STO VISE DA SE RADI I da se okupiraju misli necim lepim i pozitivnim a sta ce nam nesto lepse i pozitivnije od nasih malih slatkih BEBACA.