Depresija POSLE porođaja

[FILIPA 73]

Takodje, po savjetu dobrih ljudi sa sajta, pijem sumeci Magnezijum, on je kao tableta za smirenje. Pa pokusaj i ti sa njim.

Evo upravo se topi u mojoj čaši.

[Miva 6240]

Danas smo se beka i ja našetale,divno nam je bilo,ja sam se preporodila

A Sofija se konačno naspavala,nije spavala ovih dana uopšte.Šetnja je najbolji antidepresiv

Super! Jos kada je lepo vreme... Ih, milina!

[Sky11 0]

Drage moje...

Kod mene se depresija pojavila nekoliko sedmica prije porodjaja.Jedva sam hodala,kiselina me je strasno mucila i osjecala sam se jako bespomocno.Postala sam jako razdrazljiva i plakala sam za svaku sitnicu.

Nakon porodjaja sve je bilo super,evo do sada.

25 dana nakon porodjaja depresija me opet pogodila.Jednostavno,ne osjecam vise da sam to ja,kao da se sve okrenulo naopako.Najveci dio dana samo sjedim i sutim,nemam volju ni da se izvucem iz pidzame,veoma sam razdrazljiva i osjetljiva.

Najgore je to sto znam da nema razloga za takvo ponasanje,ali ne mogu protiv toga.

Osjecam se uzasno jer ne zelim da povrjedim muza,on se stvarno trudi da mi ugodi i mnogo pomaze oko djece.

Interesantno je da nakon sto sam rodila nase prvo djete nisam imala nikakvih problema,osim straha da nesto necu uraditi dobro(ali to je normalno).

Mozda je mnogo teze sada jer se moram brinuti za 20-o mjesecnu djevojcicu i 25 dana staro novorodjence,plus sve ostale obaveze koje kuca nosi.

Kako god,ja se nadam da ce sve proci kako treba i trudim se da mislim pozitivno.

Mnogo je lakse kada znam da nisam sama i da je mnogo zena proslo kroz isto ,pa su sada super sretne i nasmijane,kao sto cu i ja ponovo biti.

[Ivančica 939]

Drage moje...

Kod mene se depresija pojavila nekoliko sedmica prije porodjaja.Jedva sam hodala,kiselina me je strasno mucila i osjecala sam se jako bespomocno.Postala sam jako razdrazljiva i plakala sam za svaku sitnicu.

Nakon porodjaja sve je bilo super,evo do sada.

25 dana nakon porodjaja depresija me opet pogodila.Jednostavno,ne osjecam vise da sam to ja,kao da se sve okrenulo naopako.Najveci dio dana samo sjedim i sutim,nemam volju ni da se izvucem iz pidzame,veoma sam razdrazljiva i osjetljiva.

Najgore je to sto znam da nema razloga za takvo ponasanje,ali ne mogu protiv toga.

Osjecam se uzasno jer ne zelim da povrjedim muza,on se stvarno trudi da mi ugodi i mnogo pomaze oko djece.

Interesantno je da nakon sto sam rodila nase prvo djete nisam imala nikakvih problema,osim straha da nesto necu uraditi dobro(ali to je normalno).

Mozda je mnogo teze sada jer se moram brinuti za 20-o mjesecnu djevojcicu i 25 dana staro novorodjence,plus sve ostale obaveze koje kuca nosi.

Kako god,ja se nadam da ce sve proci kako treba i trudim se da mislim pozitivno.

Mnogo je lakse kada znam da nisam sama i da je mnogo zena proslo kroz isto ,pa su sada super sretne i nasmijane,kao sto cu i ja ponovo biti.

Naravno da ćeš biti dobro i nasmejana... Svo slobodno vreme - pa nek je i pola sata kad ti lepotice spavaju - posveti sebi, maži nokte, sređuj sebe, kuću batali, posao neće pobeći. Nazovi komšinicu na kafu, osim što će se poigrati sa detetom, biće ti jako ugodno da nisi sama sa decom... Verujem da ti je teško da primaš posete i da ti se ništa ne radi, ali što se pre pokreneš - pre će biti bolje.

Nisi sama - skokni na forum, ima puno tema, raspiši se kad god ti raspoloženje krene nizbrdo i videćeš biće boljeee....

Grlim jako, glavu gore

[Borjana 28]

Sky11, slazem se sa Ivancicom.

Ti si na dobrom putu, jer vec znas da je to prolazno stanje, koje se moze prevazici. Podrska porodice tu znaci mnogo, a posto je ti imas, nece ti biti tesko da se trgnes.

Zovi drugarice, okruzi se ljudima koji su puni pozitivne energije... Izlasci sa bebom su kao melem za svaku novopecenu majku, i to ce ti donijeti puno srecnih trenutaka. Ne razmisljaj mnogo o ruznim stvarima, samo ih otjeraj od sebe...

A kada vec imas muza koji je spreman pomoci, pusti ga neka se malo druzi sa bebama, a ti uzivaj u dugom tusiranju, gledanju omiljene serije, ili radi bilo sta sto ti predstavlja zadovoljstvo.

Nama je malo potrebno da bi bile srecne!

I ja sam jedna od onih koja je imala period kada nije bila bas "sva svoja", u smislu da mi se cinilo kako se necu moci sastaviti poslije porodjaja, kako sve vise tonem, umjesto da se radujem i uzivam u bebi... To su hormoni, koji vrse veliki uticaj na nase ponasanje i u trudnoci, ali i mjesecima poslije. Samo polako, vidjeces kako ces uskoro opet biti srecna i nasmijana!

Sta god ti treba, pitaj, tu smo... Imas divna dva andjela!

[Miva 6240]

Ja tek sada vidim u kakvom sam stanju bila nakon porodjaja. Kao pas kada stiti svoje stence, takva sam bila i ja. Ma nisam volela niko da prilazi mom detetu, a kamoli da ga pipne. Plasila sam se da ne ostanem bez mleka, da li izgledam lose, da li cu lepo brinuti o bebi, plakala sam kada mm odlazi na posao kao da ide na mesec dana... Ma uzas! Ne znam kako su me trpeli. Ali brzo je proslo

[B.mama 2133]

Ja jos pokusava da skontam dal me uhvatila depresija ili mi samo treba seks i moracu da poradim na tome da otkrijem sta je Bas sam fuj ovih dana sve me nervira samo bi da spavam i nista ne radim

[Miva 6240]

Ja jos pokusava da skontam dal me uhvatila depresija ili mi samo treba seks i moracu da poradim na tome da otkrijem sta je Bas sam fuj ovih dana sve me nervira samo bi da spavam i nista ne radim

Ahahaha, sto posto je ovo drugo, kada se to desi, sve ce proci

[nanchika88 3977]

Ja tek sada vidim u kakvom sam stanju bila nakon porodjaja. Kao pas kada stiti svoje stence, takva sam bila i ja. Ma nisam volela niko da prilazi mom detetu, a kamoli da ga pipne. Plasila sam se da ne ostanem bez mleka, da li izgledam lose, da li cu lepo brinuti o bebi, plakala sam kada mm odlazi na posao kao da ide na mesec dana... Ma uzas! Ne znam kako su me trpeli. Ali brzo je proslo

Meni se moja baka uvredila i rekla da sam kao lavica kad štiti mladunče To plakanje kad muž ide na posao mi poznato Npr,ja sam buncala u snu,mislila sam da sam u porodilištu,ma totalno sam bila druga osoba, bojala se,nisam smela da držim bebu... Tek sad vidim zašto je mm stalno zvao sa posla da pita šta radimo

[B.mama 2133]

Ahahaha, sto posto je ovo drugo, kada se to desi, sve ce proci

Nadam se

[wida 1568]

meni je bilo jako tesko posle porodjaja jer smo ostale same kad je imala manje od 2 meseca, a i pre toga mm je radio od jutra do sutra, kad mi je mama otisla prakticno nisam imala nikakvu pomoc...znala sam da moram da stisnem zube,pregrmim sve strahove jer beba ima samo mene...mene je spucalo je tek kasnije kad je sve proslo...

[vaskrsija 6746]

i mene je spucalo sve posle nekih 10 meseci...onda sam se isplakala, rekla sta imam i nastavila dalje

[Miva 6240]

Meni se moja baka uvredila i rekla da sam kao lavica kad štiti mladunče To plakanje kad muž ide na posao mi poznato Npr,ja sam buncala u snu,mislila sam da sam u porodilištu,ma totalno sam bila druga osoba, bojala se,nisam smela da držim bebu... Tek sad vidim zašto je mm stalno zvao sa posla da pita šta radimo

I moj!

Aaaaa pa ovo sto mene sada hvata su debeli zivci, a ne depresija wido i vaskrsija

[Kamilica 2881]

Ja nemam vremena ni da razmisljam o depresiji, a kamoli da je prezivljavam.

[Star 8]

i mene je spucalo sve posle nekih 10 meseci...onda sam se isplakala, rekla sta imam i nastavila dalje

Isto!

[Kiki @ 1692]

Tako bih volela da mogu da otcepim dusu i olaksam se....

al uvek mi je bio problem(ako se to moze nazvati problemom-mozda samo zelja da to ostaje u mojom kuci) da pricam o svojim problemima.A ne da me drma...vec....

[MatroNadja 7362]

Kiki, ako hoces da pises, znas da smo tu za tebe, a ako ti je lakse samo da places i vristis, radi to, samo nemoj sve drzati u sebi. Verujem da ti nije lako, malo dete i beba, ume to tako da stigne coveka i da oseca da ne moze vise da izdrzi. Pricaj, pricaj sa muzem, reci mu da si umorna, nervozna, tuzna, sta god osecas, pokazi mu da ti je potreban, cesto oni to sami ne vide...

[Kiki @ 1692]

U pravu si...i hvala ti

Kad budem imala vise vremena olaksacu se i vama,jer uhvati me nekad

i pored toga sto imam razumevanje muza,ne mozes kontrolisati ova osecanja...iz cista mira napadaju

[vaskrsija 6746]

kiki, pomisli i unutrasnja osecanja su najgora stvar...samim tim sto si toga svesna na pravom si putu...nemoj da se predajes takvom osecanju

[Kiki @ 1692]

Da i na ovu temu ubacim ono sto napisah.....malo sam ispustila dusu u tastaturu

>>>>Nisam mogla da verujem da tako nesto moze da mi se desi....da porodjaj(ili sta vec) moze da donese takve promene u zivotu....

Kad sam stigla kuci iz porodilista svi su mi smetali(sem muza i dece)...bila je to razumljivo sasvim nova i drugacija situacija

(vise obaveza...tj non stop dojis,za prvo dete jako malo vremena a do tada je bilo-..."mama ne moze trudna je boli je...i kad je ne boli i kad zelis da joj se posvetis,sad nema vremena ili neko je odvodi iz mog prisustva(da bi se igrala ili setala-a ja na to gledala tako tragicno jer zelela sam je uz mene)...obaveze oko kuce,rucak-peglanje...i sve zelim ja da bih se navikla na situaciju-pomoc nisam zelela(jer kao prvo nije bila kako ja mogu i smetalo mi je da mi je neko(osim mm) ponudi) ........

na koju sam zelela da se naviknem bez icije pomoci...

Nekada sam se osecala kao da sam mrtva..... gledam u jednu tacku,ne reagujem,nemam snage.....

Smetalo mi je drustvo osoba koje nisu razumele(nisu znale a ja ne zelim nikome da se pravdam sta mi je) da mi treba samoca,da mi smeta po hiljadu puta pita .."hoces da ti ovo,hoces ono?" a ja ponavljala da ne treba(i ako mrzim da ponovim ono sto kazem)...da mi smetaju negativne osobe,koje kukaju za gluposti(a takva mi je svaki dan bila u kuci)..koje me podsecaju na sav posao koji imam u kuci a ja sam zelela da mi na prvom mestu bude porodica pa onda ves i ostali poslovi.....

Drago mi je samo sto sam svesna svega toga i sto se slabije javljaju takvi trenuci al ipak naidju!

Dosta toga mi je smetalo..i sad je malo bolje ali nekad naidje "onaj dan" kada sam bez razloga tuzna,neraspolozena,umorna(i ako nista nisam radila),samo cutim-nemam snage da pricam.....

Nadam se da ce to prestati...brzo!Zbog mene i onih sa kojima zivim jer nije lako ni mm uz mene takvu,al razume me...bar pokaze razumevanje i ako mozda ne shvata u potpunosti! >>>>>

[vaskrsija 6746]

nikada nismo bez razloga tuzni...uvek postoji neki razlog pa makar je taj razlog umor...

tm ne moze u potpunosti da razume tvoja osecanja, odnosno tvoje stanje, ali samim tim sto ti pruza uku je VISE NEGO ODLICNO!

Kuca nije vazna, vazna je porodica i ti si pravilno izabrala

[Kiki @ 1692]

Znam da jesam....samo nekad je potrebno mnogooo snage za sve..al bice-napunicemo baterije.....

[Kiki @ 1692]

Nasla sam nesto zanimljivo...mislim da bi odgovaralo uz ovu temu.

Ako gresim obrisacu,al misli je da ok!

http://www.zenskikutak.rs/kucaiporodica/20839_10-navika-veoma-srecnih-mama.html

[pomet 0]

Ne mogu da kažem da sam u teškoj depresiji ali da ''puknem'' bar jednom dnevno, da sam na kraju svakog dana srećna jer se i taj dan završio, da hiljadu puta spustim bebu u krevetac i izađem na terasu da bih povratila pribranost.... Nisam od onih koji su previše vezani za svoje roditelje, koji ne mogu bez tuđe pomoći te sam mislila sam da ću se mnogo bolje snaći.Ali nekako nikako da uspem u tome. Beba je tri i po meseca imala grčeve..ja uglavnom sama. A sada zubići. Nismo istrajali u dojenju a tako sam žarko želela da dojim svoju bebu.Nekada sam želela mnooogo dece a sada se pitam da li sam i za ovo jedno sposobna. Malo sam utučena ali proćiće. Sve prolazi pa i ovo.

[Anonymous 6984]

Ne mogu da kažem da sam u teškoj depresiji ali da ''puknem'' bar jednom dnevno, da sam na kraju svakog dana srećna jer se i taj dan završio, da hiljadu puta spustim bebu u krevetac i izađem na terasu da bih povratila pribranost.... Nisam od onih koji su previše vezani za svoje roditelje, koji ne mogu bez tuđe pomoći te sam mislila sam da ću se mnogo bolje snaći.Ali nekako nikako da uspem u tome. Beba je tri i po meseca imala grčeve..ja uglavnom sama. A sada zubići. Nismo istrajali u dojenju a tako sam žarko želela da dojim svoju bebu.Nekada sam želela mnooogo dece a sada se pitam da li sam i za ovo jedno sposobna. Malo sam utučena ali proćiće. Sve prolazi pa i ovo.

ajde ajde, isto prosla i prolazim.

24/7 sam sa njim.

Muz na poslovnim putovanjima, ja u stanu, on u bazenu. Mnogo me to sve pogadja, zato sto zelim da idem da radim, da izadjem iz stana.

Rekla sam mu da nema potrebe da radjam drugo dete, posto sam ja sebi svoje odgajala, i postarala se da mu sve bude najbolje i da uziva u svemu, da mu kupim sve itd..