Depresija POSLE porođaja

[lilika 12]

drage moje..posle porodjaj sam se godinu dana svaku noc osipala koprivnjacom....napor je kad sam podizes dete....tri meseca su mislili da sam nesto pojela ,pa da je alergija dok na kraju nisma otisla kod dermatologa objasniula joj sta mi se desava i zena mi lepo kaze da je to takodje vrsta nekog soka da ne kazem depresije posle porodjaja...umesto da ludim od umora ja sma gutala i onda nocu kad se beba malo pri miri,je buknem....trajalo je sve do prvog rodjendana sve dok beba nije pocela da spava celu noc....

[Lilly 1]

Nicmenjakinjo moja, svaka ti cast kada si uspela sama da sve radis, meni mm dosta pomaze i stvarno je divan, ali ja opet sizim i sizim i sve pravdam hormonima. Ako ce ovako da bude do prve godine qq meni

[Goldica 4]

ne znam jel to postporodjajna depresija bas,ali ja sam mnogo bre nervozna,odnosno,lako planem...uvek sam bila malo zivac,ali sada je mnogo gore

muz me iritira jadan po ceo dan

vicem na njega i neretko ga i uvredim a on se trudi da mi pomogne i oko kucnih poslova i oko bebe.

i tako ga iznapadam za neku glupost,pa se posvadjamo i onda odem u sobu i placem i sva sam deprimirana i zalim samu sebe,sta mi je sve ovo trebalo,ne mogu ja to,hocu razvod,kad bih mogla da vratim vreme,blabla i tako te nebuloze

i normalno,dovoljno je samo da pogledam bebu,pa da me drmne ogromna griza savesti, za to vracanje vremena i ostalih idiotskih misli

pa onda placem i sazaljevam nju jadnu,posto ona nije nista kriva a ja tako razmisljam...

ma uzas

ja se iskreno nadam da ce uskoro prestati taj idiotizam u glavi...

ako ne prestane,ici cu kod psihologa da malo porazgovaramo

[mikica 0]

Evo i ja da se javim na ovu temu neznam da li je u pitanju depresija ili strahovi i traume iz detinjstva za koje krivim sebe mada nista nisam kriva sto sam ih prezivela zahvaljujuci ocu te sam sebi u glavu umislila svakojake gluposti da sam i ja bolesna i da ce mi preci njegovo ludilo i da moje dete ima bolesnu mamu,a u sustini sebi govorim da volim zivot i da se radujem njemu zbog deteta najvise al opet se vrti seta u glavi i strahovi iz detinjstva i proslosti da li neko ima slicna iskustva da podeli samnom...

[Marijeta 81 6]

Evo i ja da se javim na ovu temu neznam da li je u pitanju depresija ili strahovi i traume iz detinjstva za koje krivim sebe mada nista nisam kriva sto sam ih prezivela zahvaljujuci ocu te sam sebi u glavu umislila svakojake gluposti da sam i ja bolesna i da ce mi preci njegovo ludilo i da moje dete ima bolesnu mamu,a u sustini sebi govorim da volim zivot i da se radujem njemu zbog deteta najvise al opet se vrti seta u glavi i strahovi iz detinjstva i proslosti da li neko ima slicna iskustva da podeli samnom...

Ja ne znam sta si prezivela, pisala sam vec negde da sam rano ostala bez oca,moja majka misleci sve najbolje pocela je izlaziti sa jednim covekom uf kako sam ga mrzela,bilo je tu svega i svacega,znam samo da sam to duboko u sebi zakopala i u jednom momentu prestala sam da mrzim tog coveka tj bolje reci NE COVEKA....ali ja nisam imala depresiju posle trudnoce, celu trudnocu su mi govorili da nosim decaka (samo na dabl testu dr mi je rekla 70% devojcia) onog momenta kada sam se porodila i videla devojcicu ja sam bila u soku (dr je mislio da mi je pozlilo) i samo mi se film vratio i pomislila sam pa zasto devojcica. Moja bubica puni uskoro 9 meseci ni jednog trenutka nisam izgubila ni trunku zivaca sa njom i nadam se da nikada necu, samo se molim da nema detinjstvo kao ja (da bude prinudjena da odraste preko noci, da bude velika sa svojih 9 godina), eto to su moji strahovi

P.s mislim da sam promasila temu i izvinjavam se na tome, ali eto napisah deo onoga sto mi se odavno nije 'mantalo' po mozgu.

[Ana* 835]

Evo i ja da se javim na ovu temu neznam da li je u pitanju depresija ili strahovi i traume iz detinjstva za koje krivim sebe mada nista nisam kriva sto sam ih prezivela zahvaljujuci ocu te sam sebi u glavu umislila svakojake gluposti da sam i ja bolesna i da ce mi preci njegovo ludilo i da moje dete ima bolesnu mamu,a u sustini sebi govorim da volim zivot i da se radujem njemu zbog deteta najvise al opet se vrti seta u glavi i strahovi iz detinjstva i proslosti da li neko ima slicna iskustva da podeli samnom...

Mikice, samo se opusti i u svakom momentu imaj na umu da si dobra majka. Ako ikada posumnjas u sebe i svoj stav bilo bi dobro da imas veliku podrsku okoline (muza).

[Borjana 28]

Ne bih rekla da sam u depresiji, ali da imam zelju da pricam o porodjaju, o bolovima i o svemu sto me je snaslo u porodilistu sa bilo kim ko je pored mene- to da. A kada sa mm-om pricam o tome, obavezno pocnem da placem. (Ili se ipak se radi o depresiji, nekom blazem obliku. ) Osim toga, uhvate me neke misli... plasim se da mi se nesto ne desi dok sam sama sa bebom... Samo mislim da je to sve normalno, i da ce vremenom proci, da cu se opustiti. Ipak je za svaku promjenu u zivotu potrebno strpljenje...

[Ana* 835]

Ne bih rekla da sam u depresiji, ali da imam zelju da pricam o porodjaju, o bolovima i o svemu sto me je snaslo u porodilistu sa bilo kim ko je pored mene- to da. A kada sa mm-om pricam o tome, obavezno pocnem da placem. (Ili se ipak se radi o depresiji, nekom blazem obliku. )

To je sasvim normalno. To nije depresija nego hormoni. Hehehehe... Meni sad treba sitnica da bi pocela sa smrckam

Osim toga, uhvate me neke misli... plasim se da mi se nesto ne desi dok sam sama sa bebom... Samo mislim da je to sve normalno, i da ce vremenom proci, da cu se opustiti. Ipak je za svaku promjenu u zivotu potrebno strpljenje...

I to je sasvim normalno. Kosminicina kuma je isto imala te strahove u tolikoj meri da je ona nju obavezala da ako slucajno ona i njen muz poginu da ce preuzeti brigu o svojim kumicima. (mrtva ozbiljna joj je to izjavila)

Zakljucak nisi ni prici depresiji posle porodjaja. Ona se uglavnom ogleda u tome da majke ne prihvataju svoje dete (nece da vode racuna o njemu, postaju nemarne) ili pak da previse smatraju da su nesposobne (do te mere da samo sede i kukaju)

[Borjana 28]

Hvala Anci. Nisam se susretala sa tim, pa nemam pojma kako izgleda.

Nadala sam se da nije depresija, a onda opet- ko zna...

A hormoni su ludovali u trudnoci, tako da i nije iskljuceno njihovo djelovanje i sada. Drzace to mene jos dugo, ne sumnjam.

[mikica 0]

Da li je nek od vas imao crne misli da mu se motaju po glavi tipa da ce umreti itd.i da je blesav itd meni su te traume iz detinjstva duboko urezane i bojim se da ja nebudem debil kao moj otac prema svome detetu a trudim se da mu pruzim najbolje imala sam tezak porodjaj zavrsio se carskim odrzavanje trudnoce lezanje 17 nedelja sve se to skupilo muz radi po ceo dan sama a nemogu da ga smaram uvece kao i svakoj zenii treba mi neko da me ohrabri i da podrsku al nemam je....udavih vas

[Topaz 120]

Citam vas i kontam da sam u depresiji od rodjenja

Od kada sam rodila Anu, u pocetku nisam imala nekih osjecaja prema njoj, oni su se razvili vremenom u tolikoj mejri da sam se zapitala da li sam normalna. Znala sam se nocima buditi i gledati da li je sve OK da joj nije slucajno zapala glavica u ogradu od krevetca pa ce se ugusiti ili da joj nije jastuk preko glave, da je necu previse jako stisnut pa joj polomiti vrat ili je ozljediti, da necu slucajno umrjeti pa sta ce ona - ima fakticki samo mene, vodala je po doktorima na svaki kasalj i sl gluposti, nisam smjela prelaziti preko mosta jer sam imala osjecaj kao da me voda zove da skocim u nju pa sam i nju gurala sto dalje od ograde - kontam da se i njoj to motalo po glavi ali TO NIJE DEPRESIJA -to je normalno stanje svake majke

Treba razlikovati stvarun depresiju od nervoze, iscrpljenosti i brige za porodicu ....

[Plavusha 0]

Mene je jako drmala PPD ,a evo sigurna sam da me jos uvek drzi i ne pusta nikako..a imam kcerkicu od 2 god...imam uzasne promene raspolozenja,od preterane euforije do teske depresije...samo bih da sam sama ,niko da mi ne smeta..imam utisak da mi najvise prija samoca..volim svoje dete i glupo je da to uopste pominjem ali mislim da ne u nzivam dovoljno u majcinstvu.Bar ne onoliko koliko bih trebala..da li neko moze da mi pomogne i preporuci dobrog psihijatra...Ovo je kao neki mali apel za pomoc..unapred hvala ..Danijela

[Plavusha 0]

Inace ovaj forum je sjajna stvar....

[kerefeka 0]

Sve posle prvog porodjaja mi je mnogo teze palo nego sam porodjaj. Pocev od bolne rane pa do muke oko dojenja... To je trajalo mesec dana, toliko mi je otprilike trebalo da dodjem sebi.

Blizi se drugi porodjaj. Nadam se da ce me ovaj put to ludilo zaobici.

[Ana* 835]

Plavuso mozda bi trebala da mama Bojana, posaljes pp ona je psiholog pa moze da te uputi ukoliko zna nekog u Beogradu. Ja ti stvarno bas i nisam od neke koristi

Kerefeke, ma to je sve normalno sto si dozivela i budi sigurna da nije depresija. I da iskoristim priliku i da ti cestitam i drugu prinovu

[marinak]

Ja se najiskrenije nadam da je depresija bila,ocesala me i otisla Jeste da je proslo tek 10ak dana od porodjaja,ali ja sam svoje otplakala prva dva dana kad smo dosli kuci. I to sam plakala kao kisa, a razlog je taj sto sam mislila kako ja to ne mogu, kako je to tesko i kako ne znam sta cu kad budem sama, tj kad ne budem imala pomoc oko bebe. Nemam dovoljno mleka pa ga dohranjujem, ni prva ni poslednja beba koja ce tako porasti, nek je on meni zdrav,ali kad sam skontala da on place zato sto je gladan, pa kad me je uhvatila griza savesti zbog toga i osecaj strasne krivice :( ...posle sam sama sebi bila smesna, svi su me ukucani tesili

[Ana* 835]

Ja se najiskrenije nadam da je depresija bila,ocesala me i otisla Jeste da je proslo tek 10ak dana od porodjaja,ali ja sam svoje otplakala prva dva dana kad smo dosli kuci. I to sam plakala kao kisa, a razlog je taj sto sam mislila kako ja to ne mogu, kako je to tesko i kako ne znam sta cu kad budem sama, tj kad ne budem imala pomoc oko bebe. Nemam dovoljno mleka pa ga dohranjujem, ni prva ni poslednja beba koja ce tako porasti, nek je on meni zdrav,ali kad sam skontala da on place zato sto je gladan, pa kad me je uhvatila griza savesti zbog toga i osecaj strasne krivice :( ...posle sam sama sebi bila smesna, svi su me ukucani tesili

Hormoni isti slucaj kao i kod moje drugarice. Ona je plakala prvih par dana kao kisa i derala se na muza za svaku sitnicu i sve je zivo nerviralo. Ali naravno posle je bukvano sama odgaila dete (jer joj muz radi vecito III smenu a preko dana spava). Marina, sve se moze i opusteno. Bito je to da ti imas podrsku ukucana a to je najbitnije u tim danima. Ljubi deliju i uzivaj

[marinak]

Hormoni isti slucaj kao i kod moje drugarice. Ona je plakala prvih par dana kao kisa i derala se na muza za svaku sitnicu i sve je zivo nerviralo. Ali naravno posle je bukvano sama odgaila dete (jer joj muz radi vecito III smenu a preko dana spava). Marina, sve se moze i opusteno. Bito je to da ti imas podrsku ukucana a to je najbitnije u tim danima. Ljubi deliju i uzivaj

Ma naravno da se moze, ne treba histerisati i deprimirati se bezveze. Ne znam sta i bi,ali kao sto rekoh,proslo je. Ma instinkt ce to sve da uradi, za jednu mamu prvorotku se odlicno snalazim poljubac i vama :****

[kerefeka 0]

Hvala. Danas ulazimo u deveti mesec. Samo da bebidzona bude dobro, ostalo cemo vec nekako pregurati. Pozdrav

[marinak]

Grozno je kako se osecam i koliko me nista ne zanima. Beba uvece place, nosamo ga svi redom, al ne prekida. Iskreno, najradije bi ga ostavila da place,ali plasim se da ne dobije bruh. Dobro dosla u post porodjajnu depresiju, zna lineko neki lekic na biljnoj bazi?

[Marijeta 81 6]

Grozno je kako se osecam i koliko me nista ne zanima. Beba uvece place, nosamo ga svi redom, al ne prekida. Iskreno, najradije bi ga ostavila da place,ali plasim se da ne dobije bruh. Dobro dosla u post porodjajnu depresiju, zna lineko neki lekic na biljnoj bazi?

Od grceva place?

[Marijeta 81 6]

jel tebi treba lekic ili bebi? Nisam bas skontala

[Ana* 835]

MarinaK tebi ne treba lekic vec da se naspavas samo prihvati u glavici da je sve to normalno i da nisi izuzetak... Vecina devojaka je prolazila kroz identicno iskustvo (mada priznajem ja nisam bila jedna od njih, jer je Emilija bila bas dobra bebica)... To ti je samo trenutak slabosti... Ne brini se brzo ce doci sve na svoje

[mama Bojana 19]

Plakanje posle porodjaja, dozivljaj nekompetencije u novij ulozi, strahovi... To je sve normalno i javlja se u ogromnom procentu slučajeva, naročito kod zena koje su odvojene od svojih majki ili nemaju stabilne i sredjene životne prilike niti odgovarajuću podršku i pomoć - doživljaj da su prepuštene same sebi.

Ove emocije su reakcija na stres (porodjaj je ogroman stres, dolazak bebe na svet je još veći - preuzimanje odgovornosti za nečiji život...). Snaga ovih emocija je povećana usled hormosnkog šoka kome su porodilje i nove mame izložene (naime, tokom trudnoće nas rade jedni, tokom porodjaja drugi, a posle poroodjaja treći hormoni). Treba sve te promene izdržati....

To što na ovoj temi opisuje većina mama nisu simptomi depresije već više frustracije, straha, premora... Ipak to mogu da budu prateći simptomi u depresiji.

PPD kao osnovne simptome ime doživljaj beznadja, besmisla, pesimizma, samoosude, često je tu i autoagresija (pokušaji samoubistva, lupanje glavom u zid, telesno samopovređivane...). Osim pojačanog afetkta tuge, ponekad se javlja mržnja prema deteti i želja da se ono uništi jer je no izvor svih tih nedaća.

Upadljiv je pad nagona - žena ne jede, ne održava ličnu higijenu, nije u stanju da ustane iz kreveta, ne zanima je ništa u okolini...

Ovo je najpovršnije i najgrublje moguće opisana simptomatologija. Zeznuta je depresija, rečima ne može da se opiše koliki je to bezdan pun najgroznijih emocija.

Najveći rizici kod PPD su da žena ne naudi sebii ili detetu.

Najbitnije je da se u tim slucajevima porodica aktivno uključi u negu majke i deteta. Potrebno je ogromno strpljenje i blag stav članova porodice da bi se isplivalo iz ovog stanja, jer ukoliko počnu sa kritikovanjem majke, iščuđavanjem kako može da se ne raduje detetu, napadima da je umišljeni bilesnik - samo pogoršavaju sliku jer se tako kod majke povećava osećanje krivice i samoosude - tj. ona dobija poruku da je loša a to pojačava njenu depresiju.

Ova stanja se ne leče na svoju ruku! Potrebno je obratiti se psihologu (radi procene ličnosti i prognoze) i psihijatru (radi određivanja farmakoterapije). Takođe je potrebno da se uradi par konsultacija članova porodice, kakobi oni dobili "uputsva za ponašanje".

Nadam se da vam je ovaj post od koristi. Na forumu sam, ako ikome trebaneko pojašnjenje ili dodatna informacija.

[FILIPA 73]

Mama Bojana, trebam savjet. Kod mene je bio specifičan slučaj, a vezan je za dojenje. Jako me je smaralo, taj prirodan proces sa doživljavala kao patnju i nikako se nisam mogla povezati sa djetetom. Žalosno, ali bilo je tako. Bila sam jako nervozna, nisam se mogla opustiti ma koliko se trudila. To je trajalo 3 mjeseca, dok nisam prestala dojiti...a od tad i dijete i ja smo profunkcionisali. Zašto se to desilo?