Depresija POSLE porođaja

[Bombica Praskavica 2]

Jednostavno se sam organizam stišava polako.

Bila sam očajna i vrištala po kući da mi treba pomoć psihijatra.

Muž me molio da ne idem, jer ću onda dobiti lekove i morati da prekinem dojenje.

Poslušala sam ga, ali sam zaista par puta pomislila da sam već poludela.

[Micilici 23]

Ja sam imala taj "baby blues" i poceo je kada su petog dana od porodjaja dosli mm-ovi prijatelji da vide bebu... Oni je nosaju, maze, gledaju, a meni suze i jecaji u grudima... Jedva sam iskreno docekala da odu... Jako mi je zao bilo, al imala sam dobar razlog- moji roditelji je nisu do tad videli, predaleko su bili da bi dosli, videli su je tak 10 dana kasnije... Trajalo je par dana i otislo.

Depresija koju opisujete- drage moje zao mi je da kroz to prolazite, ali znajte da to nije nista neuobicajeno i treba potraziti pomoc, to je ljudski i jako se cesto desava mamama. Ljubim vas sve!!!

[konstantin 23]

ia imam osecaj da mene neki djavo jos drzi, jer nekad ne prepoznajem samu sebe....

[Lena 19]

Mozda cete pomisliti da sam luda ali stvarno nisam (bila sam kod psihijatra).Ja sam u glavi cula glas koji mi je pricao da pobijem sve u kuci,i to kada sam sama i nocu.Trgnem se brzo i osvestim.Za svaki slucaj sam posetila psihijatra,rekao je da je to ppd i izrazavanje nezadovoljstva zbog toga sto zivimo sa njegovima.Prepisao mi bedoksin i hvala bogu vec 2 meseca se ne ponavlja.

Uuuu jbt!!! Strasno!

[Lena 19]

Posle prvog porođaja, drmao me je baby-blues neka tri dana.

Samo sam plakala i tražila način da se posvađam sa mužem.

Posle drugog porođaja (pre 4,5 meseca) me je uhvatila prava PPD.

Prošla sam kroz pakao...

... i još iz njega nisam izašla...

To su vihori crnih misli i strahova...

...gušenje...

...stezanje u grudima...

...strah da ću poludeti i završiti u ludnici...

...hipohondrija...

...nedostatak volje za bilo čim...

A prikrala mi se polako, dva meseca posle porođaja.

Vrh krize je prošao, sad se stišavam, ali bilo je MNOGO GADNO !

Nesto slicno sam i ja dozivela!

[Lena 19]

dobro je nisam najgora.....uvek se setim tatinih reci kada tako nesto zabrljam svaka mudrost pokriva glupost....

da sam citala do kraja sve bi bilo ok.

smejala sam se sama sebi celi dan koliko sam luda vec je bilo kasno izbrisati jer sam poslala......jojo lude li zene od mene ispade.....

Nemoj tako Miko, bas je bilo simpaticno! Trebala si da vidis moj izraz na licu. Citam naslov teme a odgovor sasvim deseti! Stvarno sam se od srca nasmejala!

[MamaMjau 369]

bar sam vas zasmejavala svojim odgovorom.....ti procita sanja ali nanapisa odgovor kao ja....smesno

:lol: :lol: :rolleyes:

[Lena 19]

:lol: :lol:

[Micilici 23]

ia imam osecaj da mene neki djavo jos drzi, jer nekad ne prepoznajem samu sebe....

Probaj naci nesto da te okupira, neki hobi koji te smiruje da imas sat vremena samo za sebe, da se sebi i necemu sto ti prija posvetis. Novi zivot koji od nas zavisi je veliki teret za zivce i stres za citav organizam i mozda se tvoj jos uvek prilagodjava jer brines. Meni za svu nervozu pomaze vezbanje- bicikl, teretana, plivanje, fitness- stagod, samo da ispucam negativnu energiju...

Nadam se bice sve ko pre uskoro, za sve cure!

[mika 4]

lena kada vam dosadno ili ste tuzne javite da napisem nesto ludo da vas malo zasmejavam sta da vam kazem sama sebi sam smesna

[brinet 8]

Kod mene je depresija trajala oko 4 meseca. Prvo problemi sa dojenjem, moji roditelji daleko, ljubomorna sam bila na svakog ko mi je uzeo bebu, nervirao me je nered, mm koji radi ceo dan, kilogrami, glupi saveti, samoca, bebini grcevi....Sve mi se nakupilo i pucala sam par puta na dan. lakala, vristala, pretila razvodom ma uzas...Ne ponovilo se...Mom dragom je umro otac kad je beba imala 3 meseca znaci od tuzan, od nikakve pomoci skoro....Grozno je bilo, i samo me je beba radovala i smirivala.

Bilo pa proslo..Znam da je to normalno i trudila sam se da se kontrolisem koliko toliko.

[konstantin 23]

Probaj naci nesto da te okupira, neki hobi koji te smiruje da imas sat vremena samo za sebe, da se sebi i necemu sto ti prija posvetis. Novi zivot koji od nas zavisi je veliki teret za zivce i stres za citav organizam i mozda se tvoj jos uvek prilagodjava jer brines. Meni za svu nervozu pomaze vezbanje- bicikl, teretana, plivanje, fitness- stagod, samo da ispucam negativnu energiju...

Nadam se bice sve ko pre uskoro, za sve cure!

proslo je 8 meseci od porodjaja a jos uvek ima tu nekih stvari za koje znam da nisam ja...pokusavam da se bas nekad ne primeti ali plasim se da me to ne prodje uskoro.....

[ninuska.h 70]

Po svemu ovome, ukljucujuci i depilaciju , mislim da cu i ja to iskusiti, posto me vec sad zna obuzeti iznutra histerija kada mi o jos nerodjenom detetu pricaju kako ce i sta raditi s njim, kao neka ljubomora, pa me vec izlude ti saveti sa svih strana , koje nisam trazila, i misao da cu se razvesti jer on to ne razume mene, niko me ne shvata ...bla bla.....inace nisam takva, ali me to hvata lagano vec od pre mesec dana, mislim da cu morati da se pripazim posle porodjaja, da se prisetim ovih prica i razgovora, da se nateram da nekad legnem i razmisljam samo o lepom, da bih se izborila sa tim dok ne kulminira.

Majke koje prolazite kroz to, nemojte da vas je sramota pricati o tome, jesu kod nas mnogi zaostali i ne shvataju, ali naci ce se neko ko ce razumeti i pomoci.

[mika 4]

Po svemu ovome, ukljucujuci i depilaciju , mislim da cu i ja to iskusiti, posto me vec sad zna obuzeti iznutra histerija kada mi o jos nerodjenom detetu pricaju kako ce i sta raditi s njim, kao neka ljubomora, pa me vec izlude ti saveti sa svih strana , koje nisam trazila, i misao da cu se razvesti jer on to ne razume mene, niko me ne shvata ...bla bla.....inace nisam takva, ali me to hvata lagano vec od pre mesec dana, mislim da cu morati da se pripazim posle porodjaja, da se prisetim ovih prica i razgovora, da se nateram da nekad legnem i razmisljam samo o lepom, da bih se izborila sa tim dok ne kulminira.

Majke koje prolazite kroz to, nemojte da vas je sramota pricati o tome, jesu kod nas mnogi zaostali i ne shvataju, ali naci ce se neko ko ce razumeti i pomoci.

nista bez depilacije

[mika 4]

Kod mene je depresija trajala oko 4 meseca. Prvo problemi sa dojenjem, moji roditelji daleko, ljubomorna sam bila na svakog ko mi je uzeo bebu, nervirao me je nered, mm koji radi ceo dan, kilogrami, glupi saveti, samoca, bebini grcevi....Sve mi se nakupilo i pucala sam par puta na dan. lakala, vristala, pretila razvodom ma uzas...Ne ponovilo se...Mom dragom je umro otac kad je beba imala 3 meseca znaci od tuzan, od nikakve pomoci skoro....Grozno je bilo, i samo me je beba radovala i smirivala.

Bilo pa proslo..Znam da je to normalno i trudila sam se da se kontrolisem koliko toliko.

joj brinet ne pricaj mi molim te o tome...plakala sam svaki put kada dodje majka,otac i prijatelji od mog muza da vide bebu...vristim...bila sam u krizama uzasnim da sam razmisljala i muza da ostavim ali to je sve bilo u trenucima depresije...posle dva meseca kada sam otisla kuci i bila sa mojima sve je bilo drugacije ...tada sam postala ona stara,vesela,nasmejana i saljiva kao sto sam bila,moj glavni problem i tuga su bili moji...i sad ame ponekada uhvati...moj muz kada primeti da sam tuzna samo me pita el bi ti sreco kuci....ko je tada kao ja

[Micilici 23]

proslo je 8 meseci od porodjaja a jos uvek ima tu nekih stvari za koje znam da nisam ja...pokusavam da se bas nekad ne primeti ali plasim se da me to ne prodje uskoro.....

Proci ce, samo veruj u to... Znam da nije lako, i ja sam imala dane i nedelje kad mi se sve skupljalo, kad sam sebe mrzela zbog onoga kako sam se osecala, al sve se vremenom sredi i samo lakse postaje jer obaveze oko bebe se nakon godinu dana promene- nema posebnog kuvanja, brige oko alergija, skoro sve mogu da jedu, svuda da idu, samostalniji su i tako i tebi padne teret s ramena. Jos malo, kad prodje se kroz trudnocu i tih prvih godinu dana dojenja-ne dojenja, sedenja, puzanja, hodanja, uvodjenja dohrane i ostalih pritisaka na nas dal je sve u redu i ide li pravim tokom, i kad se hormoni stabilizuju, tek tad cemo biti (mozda) one stare. Samnom je bar tako bilo...

[konstantin 23]

Proci ce, samo veruj u to... Znam da nije lako, i ja sam imala dane i nedelje kad mi se sve skupljalo, kad sam sebe mrzela zbog onoga kako sam se osecala, al sve se vremenom sredi i samo lakse postaje jer obaveze oko bebe se nakon godinu dana promene- nema posebnog kuvanja, brige oko alergija, skoro sve mogu da jedu, svuda da idu, samostalniji su i tako i tebi padne teret s ramena. Jos malo, kad prodje se kroz trudnocu i tih prvih godinu dana dojenja-ne dojenja, sedenja, puzanja, hodanja, uvodjenja dohrane i ostalih pritisaka na nas dal je sve u redu i ide li pravim tokom, i kad se hormoni stabilizuju, tek tad cemo biti (mozda) one stare. Samnom je tako bilo, tek sam se tad opustila!

joj mici daj boze

[dulence 1]

i ja se uglavnom osecam uzasno... a onda prekorim sebe i pomislim kako imam dve divne cerkice pa se prosto postidim...

[happiness 13]

Uuuu jbt!!! Strasno!

Nista novo,i ja sam se tako osecala,i bilo mi je strasno,ali hvala bogu i to prodje......

[*Maycxe* 1]

joj brinet ne pricaj mi molim te o tome...plakala sam svaki put kada dodje majka,otac i prijatelji od mog muza da vide bebu...vristim...bila sam u krizama uzasnim da sam razmisljala i muza da ostavim ali to je sve bilo u trenucima depresije...posle dva meseca kada sam otisla kuci i bila sa mojima sve je bilo drugacije ...tada sam postala ona stara,vesela,nasmejana i saljiva kao sto sam bila,moj glavni problem i tuga su bili moji...i sad ame ponekada uhvati...moj muz kada primeti da sam tuzna samo me pita el bi ti sreco kuci....ko je tada kao ja

A joooj ....cxitam owo i samo sxto mi suze ne krenusxe ja sam otisxla malo dalje od mojix pa mi je sada swe owo strasxnooo basx kao sxto ste was dwe napisale....stalno je ono prebaciwanje mm - "pa i mene je moja mama rodila"

[Alexa 7]

Žene kažu da sve zaborave kada vide svoju bebu... da se odmah zaljube u nju. Meni se to nije desilo. NIsam uopšte imala osećaj da je moja. Kada su mi je prvi put doneli u sobu, ja sam zvala mamu i rekla joj da mi je beba tu... "Jao, divno" kaže moja mama a ja njoj "Šta da radim ja sad sa njom?? " Taj majčinski instikt koji sada osećam sam prvi put osetila nakon desetak dana... NIsam bila depresivna... tada...sada jesam.

Ulazim u deveti mesec i mislim da se neću snaći sa dve male bebe. Jako se brinem. Puno ćutim... mm pita stalno šta mi je, ne znam šta da mu kažem. Trudim se da pred detetom budem ok, ali oseti ona pa bude nervozna... Strah me je i od porođaja i od onoga što dolazi posle. Kako ću naći vremena za sve? Kako da ne zapostavim starije dete? Muža? Imam osećaj da je sve na meni a ja nisam sigurna da sve to mogu podneti... Šta ako me ovo stanje budde držalo i posle porođaja...kako da se izborim sa tim??Ne znam..

Molim dragog Boga da sve bude u redu i kako treba...

P.S. Činjenica je da te majčinstvo upozna sa najvećim radostima koje si iskusila i životu, ali i sa najvećim strahovima takođe...

[Lanina mama 1]

i ja sam prosla kroz ppd(i tako mi je drago)sto znam da ce me neko ovde KONACNO razumeti...bilo je strasno i to nisam bila ja,sta hormoni mogu da ti ucine,pa to nije normalno(a bila sam ubedjena da to moze svima ALI NE I MENI da se desi) mislim da me jos uvek nije skroz pustilo a proslo je 13 mes.od porodjaja....najvise me brine sledeca trudnoca(nisam trudna,ali planiram jednog dana....)...sta ako...sta ako se ponovi i bude jos gore...

[Yora 492]

Mene je ppd držala do godinu dana a i sad znam sa odbolujem što nisam mogla da dojim bebu. Tih godinu dana mi je bilo i najlepše a u isto vreme i najgore nešto u životu. Ali ddp sam lečila šetnjama po ceo dan. Srećom, ta prva naša zajednička zima je bila topla i lepa tako da smo ostli samo desetak dana u kući. Mislim da su me svi smatrali lujkom ali meni je bilo tako lakše. Nisam imala pomoć ni podršku ni od Muža ni od mojih, mama bolesna-nepokretna. Ma prošla sam kroz pakao. Ali neponovilo se. Želim svima da se što pre oporave od ddp

[marina+colin 2]

Ne mogu da se otmem utisku da dosta majki stres od promene nacina zivota malo mesa sa PPD, koja je cist hormonski disbalans i leci se lekovima vrlo brzo. Cak i kada sve krene po porodjaju kako treba (mama se zaljubi u svoju bebu) promena u nacinu zivota je drasticna, i to svakoga dotakne. Pogotovo one majke koje nemaju bas mnogo pomoci u prvim mescima bebinog zivota. Mislim da se protiv toga moze jedino boriti razgovorom i racionalnim i iskrenim razmisljanjem o situaciji koja nas je snasla.

Druga stvar- proverite stitnu zlezdu. Desava se da dodje do upale stitne zlezde ili u toku trudnoce, ili 6-9 nedelja posle porodjaja. Moze se manifestovati na dva nacina- kao hiperaktivnost zlezde (nervoza, anksioznost, ubrzan metabolizam, preterano nocno znojenje, slabost misica, prebrzo gubljenje kilograma....) ili kao nedovoljna aktivnost (depresija, bezvoljnost, tesko oslobadjanje od kilograma...). Ovaj drugi slucaj je opasniji jer moze da predje u trajnu bolest. Ovo govorim iz iskustva- ja prolazim kroz to. Meni se manifestovalo kao hiperaktivnost, i ne bih ni otisla kod lekara da me mm nije naterao- posto mi je puls bio izmedju 130 i 165 otkucaja po minuti. U bolnici su me tretirali kao zamorce, jer se za taj sindrom (postporodjajni tiroditis) zna, ali i dalje se proucava detaljnije, jer se majke najcesce jave ako se pojavi ozbiljan problem. Ja sam i dalje na posmatranju, lece mi samo simptome da ne bih morala da prekidam dojenje, ali barem znam sta mi je i mnogo se lakse borim sa tim. Mislim da za nedovoljnu aktivnost postoje lekovi koji su pogodni za dojilje. Ako predjem u taj drugi sindrom (posto sam jos uvek na posmatranju) moci cu da dam jos koju informaciju!

[djule 0]

ja zaista ne znam da li je ovo sto ja osecam i o cemu razmisljam ppd?meni je najveci problem od kada sam dobila bebu zdravlje svih nas,ali malo jace izrazeno nego obicno kada se misli o tome.U pocetku sam cak samo mislila da ce se meni nesto desiti i da necu biti sa cerkicom,pa da zivim da je vidim da ide u skolu,pa da zavrsi.....samo sam o tome mislila i plakala,jos ja i imam zdravstvenih problema pa je to i pojacano malo!samo da ona ne ostane bez mene,to se malo smanjilo sada,ali i dalje imam tih ruznih misli,motaju se tu NEGDE!NADAM SE SAMO DA TO SVE PRODJE I DA NISAM JEDINA KOJA O OVIM STVARIMA RAZMISLJA.