Depresija POSLE porođaja

[viki77 36]

JA bolujem od depresije vec 13 godina i tesko je,i strasno je...Ali posle porodjaja sam super prosla,cak mislim da mi je bilo hiljadu puta bolje nego inace.Sada cekam da rodim jos jedno bebce ,pa da krenem na lecenje.Mozda odem na depilaciju. :lol: A sto se tice zaljubljivnja u svoju bebu odmah po rodjenju ,mislim da je to malo prenaduvano. To je odnos koji se gradi kao i svaki drugi i mislim da ipak treba da prodje malo vremena da se razvije u pravu ljubav.

[mira34 10]

Druga stvar- proverite stitnu zlezdu. Desava se da dodje do upale stitne zlezde ili u toku trudnoce, ili 6-9 nedelja posle porodjaja. Moze se manifestovati na dva nacina- kao hiperaktivnost zlezde (nervoza, anksioznost, ubrzan metabolizam, preterano nocno znojenje, slabost misica, prebrzo gubljenje kilograma....) ili kao nedovoljna aktivnost (depresija, bezvoljnost, tesko oslobadjanje od kilograma...). Ovaj drugi slucaj je opasniji jer moze da predje u trajnu bolest. Ovo govorim iz iskustva- ja prolazim kroz to. Meni se manifestovalo kao hiperaktivnost, i ne bih ni otisla kod lekara da me mm nije naterao- posto mi je puls bio izmedju 130 i 165 otkucaja po minuti. U bolnici su me tretirali kao zamorce, jer se za taj sindrom (postporodjajni tiroditis) zna, ali i dalje se proucava detaljnije, jer se majke najcesce jave ako se pojavi ozbiljan problem. Ja sam i dalje na posmatranju, lece mi samo simptome da ne bih morala da prekidam dojenje, ali barem znam sta mi je i mnogo se lakse borim sa tim. Mislim da za nedovoljnu aktivnost postoje lekovi koji su pogodni za dojilje. Ako predjem u taj drugi sindrom (posto sam jos uvek na posmatranju) moci cu da dam jos koju informaciju!

Hvala na informacijama

[marina+colin 2]

A sto se tice zaljubljivnja u svoju bebu odmah po rodjenju ,mislim da je to malo prenaduvano. To je odnos koji se gradi kao i svaki drugi i mislim da ipak treba da prodje malo vremena da se razvije u pravu ljubav.

Slazem se sa tobom. Ja sam oduvek mislila da kada mi donesu bebu na prvi podoj da cu blenuti u nju i pitati se kakva je ovo vekna mesa sa alarmom koju mi tutnuse u ruke. Medjutim, moj zivot se za kratko vreme potpuno okrenuo naglavacke, te sam se porodila u Australiji, u bolnici u kojoj praktikuju kontakt koza na kozu odmah po rodjenju. To sto su mi dali bebu i pre nego sto su presekli pupcanu vrpcu, i to sto smo nas dve od pocetka bile non-stop zajedno (ja sam se o njoj brinula sve vreme i u bolnici, babice su se pojavljivale samo na poziv) je meni licno dosta znacilo, i nekako vrlo brzo utvrdilo koliko toliko svest o tome da je to moje dete i da sam ja odgovorna za njega.

Iako ona sada ima skoro cetiri meseca, i dalje se osecam ponekad kao da se igram majke i kao da ocekujem da ce je neko "povesti kuci" kad ja imam los dan, ili kad ona ima los dan. Ali mislim da je to sasvim normalno i da treba puno puno vremena da prihvatis sustinski tako dramaticnu promenu u svom zivotu.

[konstantin 23]

ponekad mi se cini da sam ja u depresiji citavog zivota......

[Legenda 77]

i ja sam prosla kroz ppd(i tako mi je drago)sto znam da ce me neko ovde KONACNO razumeti...bilo je strasno i to nisam bila ja,sta hormoni mogu da ti ucine,pa to nije normalno(a bila sam ubedjena da to moze svima ALI NE I MENI da se desi) mislim da me jos uvek nije skroz pustilo a proslo je 13 mes.od porodjaja....najvise me brine sledeca trudnoca(nisam trudna,ali planiram jednog dana....)...sta ako...sta ako se ponovi i bude jos gore...

E potpuno te razumem, ni ja uskoro ne planiram drugo dete, ali me mlasi depresija s obzirom da bude jaca, bar tako kazu. I zaista sam mislila da su sve oko mene drugarice Bogom dane da budu mame, samo ja nisam a toliko sam zelela dete. Mene je drzala 4 meseca, imala sam problema s dojenjem, cim sam prestala sa dojenjem, otisla je i depresija. Sad mi je zao sto sam propustila njegova cetiri meseca...

[Clara82]

Ajmo ženske, osmeh na lice i u susret svim životnim nedaćama..nemamo od depresije ništa..loše osećanje proizvodi loša osećanja..zato samo veselo.

[Чупава 8]

Kod mene je depresija posle prvog porodjaja trajala veoooomaaa dugoooo,, Em sto prvih mesec dana nisam videla bebu nijednom ,a kad sam otisla u Bg na inst,za neon, tamo mi je bilo joss gore. jer smo na svakih 3sata isle kod bebe,izmuzavale se,ja nisam imala ni vremena ni kad da jedem,bila sam mnogo depresivna ,stalno sam plakala,htela sam mnogo puta da odem,jos kao za inat sve one sestre su bile protiv mene,kao i neke mame,tamo sam bila najmladja,nisam nikog ni poznavala,,, ma uzas mi je bilo !! A kad smo stigli kuci,pocele su svadje sa mm... On je stalno dovodio drustvo i sedeli po celu nocu,pustali muziku ,vikali,pa je koliko putA izlazio nocu po diskoteke, mene ostavljao samu,terao me da idem kod babe i dede preko dana da bi on mogao da dovodi drustvo i neke devojke... A U BG KAD je dosao po mene ,vece pre nego sam izasla ,on je izasao sa svojoim najboljim drugom koji je pozvao dve drugarice i muvao je jednu i ka zna sta jos i sve mi precutao dok jednog dana nisam videla slike. i on se samo smejao bilo ga bas briga ,kao i sad..Uzas od muza.

[Boookica 2]

Ja sam imala strasnu depresiju posle porodjaja,jos je i moj muz puno doprineo tome.Nisam imala mleka za bebu,pa sam bila mnogo tuzna zbog toga,i sada sam,a moj muz je uz sve to meni dodao kako sam ja kriva sto nemam mleka.Ma htela sam da poludim,jos je moj sin imao uzasne grceve,to su noci i noci ne spavanja.Ni jedan dan mi nije prosao a da se ne ubijem od plakanja,i moj sin i ja.....Htela sam i da ostavim muzaNe mogu azem da sam se zaljubila u svoje dete kad sam ga videla i mislim da su to gluposti.Jer nekom je potrbno vreme da se veze za neku osobu....Za mene je to bilo novo bice u mom zivotu i naravno da ga sada volim najvise na svetu,ali sam se tek kasnije zaljubila u njega,svakim danom sve vise i vise ga volim...

[Boookica 2]

Ja sam imala strasnu depresiju posle porodjaja,jos je i moj muz puno doprineo tome.Nisam imala mleka za bebu,pa sam bila mnogo tuzna zbog toga,i sada sam,a moj muz je uz sve to meni dodao kako sam ja kriva sto nemam mleka.Ma htela sam da poludim,jos je moj sin imao uzasne grceve,to su noci i noci ne spavanja.Ni jedan dan mi nije prosao a da se ne ubijem od plakanja,i moj sin i ja.....Htela sam i da ostavim muzaNe mogu azem da sam se zaljubila u svoje dete kad sam ga videla i mislim da su to gluposti.Jer nekom je potrbno vreme da se veze za neku osobu....Za mene je to bilo novo bice u mom zivotu i naravno da ga sada volim najvise na svetu,ali sam se tek kasnije zaljubila u njega,svakim danom sve vise i vise ga volim...

[Boookica 2]

Kod mene je depresija posle prvog porodjaja trajala veoooomaaa dugoooo,, Em sto prvih mesec dana nisam videla bebu nijednom ,a kad sam otisla u Bg na inst,za neon, tamo mi je bilo joss gore. jer smo na svakih 3sata isle kod bebe,izmuzavale se,ja nisam imala ni vremena ni kad da jedem,bila sam mnogo depresivna ,stalno sam plakala,htela sam mnogo puta da odem,jos kao za inat sve one sestre su bile protiv mene,kao i neke mame,tamo sam bila najmladja,nisam nikog ni poznavala,,, ma uzas mi je bilo !! A kad smo stigli kuci,pocele su svadje sa mm... On je stalno dovodio drustvo i sedeli po celu nocu,pustali muziku ,vikali,pa je koliko putA izlazio nocu po diskoteke, mene ostavljao samu,terao me da idem kod babe i dede preko dana da bi on mogao da dovodi drustvo i neke devojke... A U BG KAD je dosao po mene ,vece pre nego sam izasla ,on je izasao sa svojoim najboljim drugom koji je pozvao dve drugarice i muvao je jednu i ka zna sta jos i sve mi precutao dok jednog dana nisam videla slike. i on se samo smejao bilo ga bas briga ,kao i sad..Uzas od muza.

[/quo

Mirjana ti si stvarno lose prosla....Stvarno je ispao gad kad ti je najvise trebao....

[djule 0]

zanima me jedna stvar,cula sam da se ppd vrati kao bumerang godinu posle porodjaja,pitam ovo posto imala sam ruznih misli posle porodjaja(pisala sam na ovoj temi o tome,da se ne ponavljam),i ne stale su ili se primirile nekoliko meseci,a sada opet u poslednje vreme i blizi se ta prva godina.to mi je rekla kuma,pa me zanima ima li istine u tome?hvala

[ruskinja]

Djule, ja mislim da su tvoja razmišljanja i strahovi povezani sa tim što si ti bila bolesna (izvini, ako grešim, ali čini mi se da sam negde pročitala da si imala problema sa srcem), pa sve tako razmišljaš u tom pravcu...ja nisam imala depresiju, jer je kod mene sve -kako ćemo, lako ćemo, ako ne može danas, onda ćemo sutra...pa tako sam imala ragade kad sam ćerku dojila, izmuzavala se i davala joj na flašicu prvih 20 dana, i samo jednom sam zaplakala, kad je popila 50ml, koliko sam izmuzla, i nastavila da plače, hoće još, a meni više neće mleko da ide, MISLIM DA MI JE TO BILO PRVO NERVIRANJE U ŽIVOTU...ali mm je tad bio moja podrška, i doživljavam ga kao najboljeg druga i dan danas...

[FILIPA 73]

Mene je tresla depresija za vrijeme dok sam dojila, stvarno ne znam zašto je to takav uticaj imalo na mene. Čitam vaše postove i stvarno kontam da se nekome obratim za stručni savjet. To mi nije normalno.

[mama Bojana 19]

zanima me jedna stvar,cula sam da se ppd vrati kao bumerang godinu posle porodjaja,pitam ovo posto imala sam ruznih misli posle porodjaja(pisala sam na ovoj temi o tome,da se ne ponavljam),i ne stale su ili se primirile nekoliko meseci,a sada opet u poslednje vreme i blizi se ta prva godina.to mi je rekla kuma,pa me zanima ima li istine u tome?hvala

djule, jos se nisam poradjala pa ne govorim iz licnog iskustva. ispricacu ti iskustvo moje koleginice. ona je imala ozbiljnu ppd posle prvog porodjaja. To stanje je kod nje trajalo vise skoro dva meseca - onda kad je bebi najvise trebala. imala je jako tezak porodjaj, nisu je sekli pa se sva pocepala i posle su je iskasapljenu sili sa preko dvadest koncica. Oporavila se od depresije i mnogo je lepo cuvala dete. Posle tri godine je opet zatrudnela i posle porodjaja nije imala nikakvu psihopatologiju. Uziva u svom majcinstvu i mnogo je strpljiva mama.

Mislmi da se tvoje raspolozenje pocinje da kvari zbog imputiranog negativnog ocekivanja. Ti zbog informacije da se ppd vraca posle godinu dana, negde ocekujes da se to zaista desi, a to ti povecava napetost i stvara pogodno tlo za razvoj problema. Kaze se "Kako mislim, tako postojim". Umesto sto se bavis ocekivanjem ppd simptoma, razmisljaj o pripremi rodjendana, spisku gostiju, povratku na posao (ako si radila...) Jeste, stresno je sve to, ali citajuci tvoje postove primetila sam da si veoma jaka i hrabra licnost. Osim toga, tvoja porodica je tvoja snaga.

[djule 0]

hvala ti puno,ma proci ce i to,ali........ne znam,kada nesto cujem,vidim,to toliki utisak ostavi na mene,onda razmisljam o sebi,ma citav jedan zacaran krug,ali naci cu izlaz!!!

[djule 0]

Djule, ja mislim da su tvoja razmišljanja i strahovi povezani sa tim što si ti bila bolesna (izvini, ako grešim, ali čini mi se da sam negde pročitala da si imala problema sa srcem), pa sve tako razmišljaš u tom pravcu...ja nisam imala depresiju, jer je kod mene sve -kako ćemo, lako ćemo, ako ne može danas, onda ćemo sutra...pa tako sam imala ragade kad sam ćerku dojila, izmuzavala se i davala joj na flašicu prvih 20 dana, i samo jednom sam zaplakala, kad je popila 50ml, koliko sam izmuzla, i nastavila da plače, hoće još, a meni više neće mleko da ide, MISLIM DA MI JE TO BILO PRVO NERVIRANJE U ŽIVOTU...ali mm je tad bio moja podrška, i doživljavam ga kao najboljeg druga i dan danas...

da,u pravu si,najvise zbog toga se plasim,jer ja sam uvek bila i uvek cu biti razlicita od drugih,rodjena sa problemom ogromnim,operisana,ali taj osecaj straha je prisutan,cak iako sam uspela da se i porodim,sto mnogi nisu verovali da je moguce,a sada samo razmisljam da sve bude o.k. da budem uz nju,ali ta moja razmmisljanja,koliko god normalna bila kada se dobije dete,su kod mene malo naglasena i nekada mi zaista smetaju.nadam se da cu se opustiti malo,ali za sada tesko ide.meni sve drugo,cak i dojenje(a jos je dojim)nije bilo tesko,ali verovatno zbog toga koliko sam rizikovala,od srece nisam nista drugo videla do nje.

[FILIPA 73]

http://www.psihonet.com/aktualni_osvrti/ve...icki_poremecaji

[djule 0]

http://www.psihonet.com/aktualni_osvrti/ve...icki_poremecaji

hvala,premda ja sebe ovde nisam uspela naci.OVO SU ZAISTA TESKI SLUCAJEVI,JA SAMO ZELIM SEBI ZDRAVLJA I MOJIMA,A TO JE VEROVATNO IZRAZENO ZATO STO IMAM PROBLEM OD POCETKA,DA GA NEMA VEROVATNO BI I MOJ STRAH BIO MANJI.KADA SAM PRICALA SA STARIJIM ZENAMA U MOJOJ PORODICI O TOME,SVE KAZU DA KADA DOBIJU DETE SU POCINJALE DA MISLE DA BUDU UZ NJIH STO DUZE,DA SVI BUDU O.K.I KAZU DA JE TO NORMALNO,VEROVACU IM I NADAM SE DA SE SVI MI OPUSTIMO U NEKOM TRENUTKU,ALI DETE I JESTE BRIGA,I ONA CE UVEK BITI PRISUTNA U NKEOJ MERI.

[katya 0]

Prošla sam kroz pakao...

... i još iz njega nisam izašla...

To su vihori crnih misli i strahova...

...gušenje...

...stezanje u grudima...

...strah da ću poludeti i završiti u ludnici...

...hipohondrija...

...nedostatak volje za bilo čim...

A prikrala mi se polako, dva meseca posle porođaja.

Vrh krize je prošao, sad se stišavam, ali bilo je MNOGO GADNO !

[Fuzzy_Blondy 1]

A nijedna nije spomenula ono sto sam ja dozivela posle porodjaja...Zelju da naudi bebi ... Imala je strasne grceve i ja sam imala ppd plus nervoza jer mi je pravila ragade plus osecaj nemoci plus njen redovan plac cim se probudi...jednom sam je cak udarila po guzi (ne previse snazno ali ipak) u zelji da umukne, vikala na nju da vec jednom prekine da me muci, pa izadjem iz sobe samo da je ne cujem kako place... Muz je ludeo od mene i govorio mi da sam nenormalna i tako sam se i osecala..Eto,ja sam najgora do sad (( eto da znate da i toga ima! Ni sa kim nisam htela da se svadjam samo sam htela da placem i da je izbacim iz svog zivota .... Ni dan danas ne znam zasto sam je tako odbacivala... Sad ima 3 meseca i divna mi je! Obozavam moju malecku!

[secer 154]

ponekad mi se cini da sam ja u depresiji citavog zivota......

the same here

[djule 0]

A nijedna nije spomenula ono sto sam ja dozivela posle porodjaja...Zelju da naudi bebi ... Imala je strasne grceve i ja sam imala ppd plus nervoza jer mi je pravila ragade plus osecaj nemoci plus njen redovan plac cim se probudi...jednom sam je cak udarila po guzi (ne previse snazno ali ipak) u zelji da umukne, vikala na nju da vec jednom prekine da me muci, pa izadjem iz sobe samo da je ne cujem kako place... Muz je ludeo od mene i govorio mi da sam nenormalna i tako sam se i osecala..Eto,ja sam najgora do sad (( eto da znate da i toga ima! Ni sa kim nisam htela da se svadjam samo sam htela da placem i da je izbacim iz svog zivota .... Ni dan danas ne znam zasto sam je tako odbacivala... Sad ima 4 meseca i divna mi je! Obozavam moju malecku!

JA MISLIM DA SAM ISPRED NA NEKOJ STRANICI PROCITALA SLICNO ISKUSTVO!!!!!I TVOJE ISKUSTVO POKAZUJE DA SSVE TO JEDNOM PRODJE A TO JE ONO NAJBITNIJE!!!!!!SAMO NAPRED!

[lelena 0]

Drage mame, da li neko zna jel moguce da se depresija javi mnogo kasnije, ne nakon samog porodjaja? Moja beba ce sad napuniti 9 meseci, a ja sam cini mi se usla u depresiju tek kad je imala 5 meseci i jos me drzi dobro. U periodu dok je imala 6 meseci, mesec dana sam se budila ujutru i urlala sto me budi beba, sva sreca to je proslo, ali muz je hrani jednom nocu, jer zna da ne mogu da ustanem, jer se desava da kad ustanem da je hranim ja padam zajedno sa bebom, nemam snage ni da se probudim a kamoli da je hranim. Mislim da je mi je ponestalo snage i zivaca, nervozna sam mnogo, samo bih da se svadjam, ali dva-tri dana budem ok pa opet par dana haos. Prosto ne prepoznajem sebe nikako i pomislim da li sam poludela. Beba je mnogo temperamentna i verovatno mi je ponestalo snage, ujutru se budim i pomislim da li cu izdrzati i ovaj dan. Da li je neko doziveo slicno i da li je to zaista ppd? Hvala unapred.

[OTI]

Draga lelena ja je znam sta da ti kazem jer nemam iskustva.videla sam gore da je djule pominjala depresiju koja se javlja oko prve godine bebine..

Ja mislim iz tvog posta da si ti preumorna

I mislim da bi ti jedan odmor ucinio dosta toga dobrog.

nemam savet.

ako imas prilike da nekom das dete na dan dva tri..da nesto lepo uradis za sebe..odes negde...nesto sto volis... ne znam

zelim ti da se to sredi

[Lilly 1]

Lelena, moguce je da se javi kasnije depresija, ali mislim da je to samo malo tezi oblik iscrpljenosti, jer je po meni, depresija bas teska rec.

Ja povremeno imam napade nervoze i tada mislim da su svi protiv mene, svi me nerviraju, ma uzas zivi. Trenutno sam kod roditelja na rehabilitaciji (ne zivimo u istom gradu) jer sam opet bila u krizi.