Depresija POSLE porođaja

odgovora

Objavljeno

JA bolujem od depresije vec 13 godina i tesko je,i strasno je...Ali posle porodjaja sam super prosla,cak mislim da mi je bilo hiljadu puta bolje nego inace.Sada cekam da rodim jos jedno bebce ,pa da krenem na lecenje.Mozda odem na depilaciju. :lol: :lol: :lol: A sto se tice zaljubljivnja u svoju bebu odmah po rodjenju ,mislim da je to malo prenaduvano. To je odnos koji se gradi kao i svaki drugi i mislim da ipak treba da prodje malo vremena da se razvije u pravu ljubav.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Druga stvar- proverite stitnu zlezdu. Desava se da dodje do upale stitne zlezde ili u toku trudnoce, ili 6-9 nedelja posle porodjaja. Moze se manifestovati na dva nacina- kao hiperaktivnost zlezde (nervoza, anksioznost, ubrzan metabolizam, preterano nocno znojenje, slabost misica, prebrzo gubljenje kilograma....) ili kao nedovoljna aktivnost (depresija, bezvoljnost, tesko oslobadjanje od kilograma...). Ovaj drugi slucaj je opasniji jer moze da predje u trajnu bolest. Ovo govorim iz iskustva- ja prolazim kroz to. Meni se manifestovalo kao hiperaktivnost, i ne bih ni otisla kod lekara da me mm nije naterao- posto mi je puls bio izmedju 130 i 165 otkucaja po minuti. U bolnici su me tretirali kao zamorce, jer se za taj sindrom (postporodjajni tiroditis) zna, ali i dalje se proucava detaljnije, jer se majke najcesce jave ako se pojavi ozbiljan problem. Ja sam i dalje na posmatranju, lece mi samo simptome da ne bih morala da prekidam dojenje, ali barem znam sta mi je i mnogo se lakse borim sa tim. Mislim da za nedovoljnu aktivnost postoje lekovi koji su pogodni za dojilje. Ako predjem u taj drugi sindrom (posto sam jos uvek na posmatranju) moci cu da dam jos koju informaciju! :unsure:

Hvala na informacijama :rolleyes:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

A sto se tice zaljubljivnja u svoju bebu odmah po rodjenju ,mislim da je to malo prenaduvano. To je odnos koji se gradi kao i svaki drugi i mislim da ipak treba da prodje malo vremena da se razvije u pravu ljubav.

Slazem se sa tobom. Ja sam oduvek mislila da kada mi donesu bebu na prvi podoj da cu blenuti u nju i pitati se kakva je ovo vekna mesa sa alarmom koju mi tutnuse u ruke. Medjutim, moj zivot se za kratko vreme potpuno okrenuo naglavacke, te sam se porodila u Australiji, u bolnici u kojoj praktikuju kontakt koza na kozu odmah po rodjenju. To sto su mi dali bebu i pre nego sto su presekli pupcanu vrpcu, i to sto smo nas dve od pocetka bile non-stop zajedno (ja sam se o njoj brinula sve vreme i u bolnici, babice su se pojavljivale samo na poziv) je meni licno dosta znacilo, i nekako vrlo brzo utvrdilo koliko toliko svest o tome da je to moje dete i da sam ja odgovorna za njega.

Iako ona sada ima skoro cetiri meseca, i dalje se osecam ponekad kao da se igram majke :) i kao da ocekujem da ce je neko "povesti kuci" kad ja imam los dan, ili kad ona ima los dan. Ali mislim da je to sasvim normalno i da treba puno puno vremena da prihvatis sustinski tako dramaticnu promenu u svom zivotu.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

ponekad mi se cini da sam ja u depresiji citavog zivota...... :(

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

i ja sam prosla kroz ppd(i tako mi je drago)sto znam da ce me neko ovde KONACNO razumeti...bilo je strasno i to nisam bila ja,sta hormoni mogu da ti ucine,pa to nije normalno(a bila sam ubedjena da to moze svima ALI NE I MENI da se desi) mislim da me jos uvek nije skroz pustilo a proslo je 13 mes.od porodjaja....najvise me brine sledeca trudnoca(nisam trudna,ali planiram jednog dana....)...sta ako...sta ako se ponovi i bude jos gore... :(

E potpuno te razumem, ni ja uskoro ne planiram drugo dete, ali me mlasi depresija s obzirom da bude jaca, bar tako kazu. I zaista sam mislila da su sve oko mene drugarice Bogom dane da budu mame, samo ja nisam a toliko sam zelela dete. Mene je drzala 4 meseca, imala sam problema s dojenjem, cim sam prestala sa dojenjem, otisla je i depresija. Sad mi je zao sto sam propustila njegova cetiri meseca...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Ajmo ženske, osmeh na lice i u susret svim životnim nedaćama..nemamo od depresije ništa..loše osećanje proizvodi loša osećanja..zato samo veselo. :D

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Kod mene je depresija posle prvog porodjaja trajala veoooomaaa dugoooo,, Em sto prvih mesec dana nisam videla bebu nijednom ,a kad sam otisla u Bg na inst,za neon, tamo mi je bilo joss gore. jer smo na svakih 3sata isle kod bebe,izmuzavale se,ja nisam imala ni vremena ni kad da jedem,bila sam mnogo depresivna ,stalno sam plakala,htela sam mnogo puta da odem,jos kao za inat sve one sestre su bile protiv mene,kao i neke mame,tamo sam bila najmladja,nisam nikog ni poznavala,,, ma uzas mi je bilo !! A kad smo stigli kuci,pocele su svadje sa mm... On je stalno dovodio drustvo i sedeli po celu nocu,pustali muziku ,vikali,pa je koliko putA izlazio nocu po diskoteke, mene ostavljao samu,terao me da idem kod babe i dede preko dana da bi on mogao da dovodi drustvo i neke devojke... A U BG KAD je dosao po mene ,vece pre nego sam izasla ,on je izasao sa svojoim najboljim drugom koji je pozvao dve drugarice i muvao je jednu i ka zna sta jos i sve mi precutao dok jednog dana nisam videla slike. i on se samo smejao bilo ga bas briga ,kao i sad..Uzas od muza.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Ja sam imala strasnu depresiju posle porodjaja,jos je i moj muz puno doprineo tome.Nisam imala mleka za bebu,pa sam bila mnogo tuzna zbog toga,i sada sam,a moj muz je uz sve to meni dodao kako sam ja kriva sto nemam mleka.Ma htela sam da poludim,jos je moj sin imao uzasne grceve,to su noci i noci ne spavanja.Ni jedan dan mi nije prosao a da se ne ubijem od plakanja,i moj sin i ja.....Htela sam i da ostavim muzaNe mogu azem da sam se zaljubila u svoje dete kad sam ga videla i mislim da su to gluposti.Jer nekom je potrbno vreme da se veze za neku osobu....Za mene je to bilo novo bice u mom zivotu i naravno da ga sada volim najvise na svetu,ali sam se tek kasnije zaljubila u njega,svakim danom sve vise i vise ga volim...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Ja sam imala strasnu depresiju posle porodjaja,jos je i moj muz puno doprineo tome.Nisam imala mleka za bebu,pa sam bila mnogo tuzna zbog toga,i sada sam,a moj muz je uz sve to meni dodao kako sam ja kriva sto nemam mleka.Ma htela sam da poludim,jos je moj sin imao uzasne grceve,to su noci i noci ne spavanja.Ni jedan dan mi nije prosao a da se ne ubijem od plakanja,i moj sin i ja.....Htela sam i da ostavim muzaNe mogu azem da sam se zaljubila u svoje dete kad sam ga videla i mislim da su to gluposti.Jer nekom je potrbno vreme da se veze za neku osobu....Za mene je to bilo novo bice u mom zivotu i naravno da ga sada volim najvise na svetu,ali sam se tek kasnije zaljubila u njega,svakim danom sve vise i vise ga volim...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Kod mene je depresija posle prvog porodjaja trajala veoooomaaa dugoooo,, Em sto prvih mesec dana nisam videla bebu nijednom ,a kad sam otisla u Bg na inst,za neon, tamo mi je bilo joss gore. jer smo na svakih 3sata isle kod bebe,izmuzavale se,ja nisam imala ni vremena ni kad da jedem,bila sam mnogo depresivna ,stalno sam plakala,htela sam mnogo puta da odem,jos kao za inat sve one sestre su bile protiv mene,kao i neke mame,tamo sam bila najmladja,nisam nikog ni poznavala,,, ma uzas mi je bilo !! A kad smo stigli kuci,pocele su svadje sa mm... On je stalno dovodio drustvo i sedeli po celu nocu,pustali muziku ,vikali,pa je koliko putA izlazio nocu po diskoteke, mene ostavljao samu,terao me da idem kod babe i dede preko dana da bi on mogao da dovodi drustvo i neke devojke... A U BG KAD je dosao po mene ,vece pre nego sam izasla ,on je izasao sa svojoim najboljim drugom koji je pozvao dve drugarice i muvao je jednu i ka zna sta jos i sve mi precutao dok jednog dana nisam videla slike. i on se samo smejao bilo ga bas briga ,kao i sad..Uzas od muza.

[/quo

Mirjana ti si stvarno lose prosla....Stvarno je ispao gad kad ti je najvise trebao....

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

zanima me jedna stvar,cula sam da se ppd vrati kao bumerang godinu posle porodjaja,pitam ovo posto imala sam ruznih misli posle porodjaja(pisala sam na ovoj temi o tome,da se ne ponavljam),i ne stale su ili se primirile nekoliko meseci,a sada opet u poslednje vreme i blizi se ta prva godina.to mi je rekla kuma,pa me zanima ima li istine u tome?hvala

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Djule, ja mislim da su tvoja razmišljanja i strahovi povezani sa tim što si ti bila bolesna (izvini, ako grešim, ali čini mi se da sam negde pročitala da si imala problema sa srcem), pa sve tako razmišljaš u tom pravcu...ja nisam imala depresiju, jer je kod mene sve -kako ćemo, lako ćemo, ako ne može danas, onda ćemo sutra...pa tako sam imala ragade kad sam ćerku dojila, izmuzavala se i davala joj na flašicu prvih 20 dana, i samo jednom sam zaplakala, kad je popila 50ml, koliko sam izmuzla, i nastavila da plače, hoće još, a meni više neće mleko da ide, MISLIM DA MI JE TO BILO PRVO NERVIRANJE U ŽIVOTU...ali mm je tad bio moja podrška, i doživljavam ga kao najboljeg druga i dan danas...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Mene je tresla depresija za vrijeme dok sam dojila, stvarno ne znam zašto je to takav uticaj imalo na mene. Čitam vaše postove i stvarno kontam da se nekome obratim za stručni savjet. To mi nije normalno.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

zanima me jedna stvar,cula sam da se ppd vrati kao bumerang godinu posle porodjaja,pitam ovo posto imala sam ruznih misli posle porodjaja(pisala sam na ovoj temi o tome,da se ne ponavljam),i ne stale su ili se primirile nekoliko meseci,a sada opet u poslednje vreme i blizi se ta prva godina.to mi je rekla kuma,pa me zanima ima li istine u tome?hvala

djule, jos se nisam poradjala pa ne govorim iz licnog iskustva. ispricacu ti iskustvo moje koleginice. ona je imala ozbiljnu ppd posle prvog porodjaja. To stanje je kod nje trajalo vise skoro dva meseca - onda kad je bebi najvise trebala. imala je jako tezak porodjaj, nisu je sekli pa se sva pocepala i posle su je iskasapljenu sili sa preko dvadest koncica. Oporavila se od depresije i mnogo je lepo cuvala dete. Posle tri godine je opet zatrudnela i posle porodjaja nije imala nikakvu psihopatologiju. Uziva u svom majcinstvu i mnogo je strpljiva mama.

Mislmi da se tvoje raspolozenje pocinje da kvari zbog imputiranog negativnog ocekivanja. Ti zbog informacije da se ppd vraca posle godinu dana, negde ocekujes da se to zaista desi, a to ti povecava napetost i stvara pogodno tlo za razvoj problema. Kaze se "Kako mislim, tako postojim". Umesto sto se bavis ocekivanjem ppd simptoma, razmisljaj o pripremi rodjendana, spisku gostiju, povratku na posao (ako si radila...) Jeste, stresno je sve to, ali citajuci tvoje postove primetila sam da si veoma jaka i hrabra licnost. Osim toga, tvoja porodica je tvoja snaga.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

hvala ti puno,ma proci ce i to,ali........ne znam,kada nesto cujem,vidim,to toliki utisak ostavi na mene,onda razmisljam o sebi,ma citav jedan zacaran krug,ali naci cu izlaz!!!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Djule, ja mislim da su tvoja razmišljanja i strahovi povezani sa tim što si ti bila bolesna (izvini, ako grešim, ali čini mi se da sam negde pročitala da si imala problema sa srcem), pa sve tako razmišljaš u tom pravcu...ja nisam imala depresiju, jer je kod mene sve -kako ćemo, lako ćemo, ako ne može danas, onda ćemo sutra...pa tako sam imala ragade kad sam ćerku dojila, izmuzavala se i davala joj na flašicu prvih 20 dana, i samo jednom sam zaplakala, kad je popila 50ml, koliko sam izmuzla, i nastavila da plače, hoće još, a meni više neće mleko da ide, MISLIM DA MI JE TO BILO PRVO NERVIRANJE U ŽIVOTU...ali mm je tad bio moja podrška, i doživljavam ga kao najboljeg druga i dan danas...

da,u pravu si,najvise zbog toga se plasim,jer ja sam uvek bila i uvek cu biti razlicita od drugih,rodjena sa problemom ogromnim,operisana,ali taj osecaj straha je prisutan,cak iako sam uspela da se i porodim,sto mnogi nisu verovali da je moguce,a sada samo razmisljam da sve bude o.k. da budem uz nju,ali ta moja razmmisljanja,koliko god normalna bila kada se dobije dete,su kod mene malo naglasena i nekada mi zaista smetaju.nadam se da cu se opustiti malo,ali za sada tesko ide.meni sve drugo,cak i dojenje(a jos je dojim)nije bilo tesko,ali verovatno zbog toga koliko sam rizikovala,od srece nisam nista drugo videla do nje.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

hvala,premda ja sebe ovde nisam uspela naci.OVO SU ZAISTA TESKI SLUCAJEVI,JA SAMO ZELIM SEBI ZDRAVLJA I MOJIMA,A TO JE VEROVATNO IZRAZENO ZATO STO IMAM PROBLEM OD POCETKA,DA GA NEMA VEROVATNO BI I MOJ STRAH BIO MANJI.KADA SAM PRICALA SA STARIJIM ZENAMA U MOJOJ PORODICI O TOME,SVE KAZU DA KADA DOBIJU DETE SU POCINJALE DA MISLE DA BUDU UZ NJIH STO DUZE,DA SVI BUDU O.K.I KAZU DA JE TO NORMALNO,VEROVACU IM I NADAM SE DA SE SVI MI OPUSTIMO U NEKOM TRENUTKU,ALI DETE I JESTE BRIGA,I ONA CE UVEK BITI PRISUTNA U NKEOJ MERI.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Prošla sam kroz pakao...

... i još iz njega nisam izašla...

To su vihori crnih misli i strahova...

...gušenje...

...stezanje u grudima...

...strah da ću poludeti i završiti u ludnici...

...hipohondrija...

...nedostatak volje za bilo čim...

A prikrala mi se polako, dva meseca posle porođaja.

Vrh krize je prošao, sad se stišavam, ali bilo je MNOGO GADNO !

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

A nijedna nije spomenula ono sto sam ja dozivela posle porodjaja...Zelju da naudi bebi ... :( Imala je strasne grceve i ja sam imala ppd plus nervoza jer mi je pravila ragade plus osecaj nemoci plus njen redovan plac cim se probudi...jednom sam je cak udarila po guzi (ne previse snazno ali ipak) u zelji da umukne, vikala na nju da vec jednom prekine da me muci, pa izadjem iz sobe samo da je ne cujem kako place... Muz je ludeo od mene i govorio mi da sam nenormalna i tako sam se i osecala..Eto,ja sam najgora do sad :((( eto da znate da i toga ima! Ni sa kim nisam htela da se svadjam samo sam htela da placem i da je izbacim iz svog zivota .... Ni dan danas ne znam zasto sam je tako odbacivala... Sad ima 3 meseca i divna mi je! Obozavam moju malecku!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

ponekad mi se cini da sam ja u depresiji citavog zivota...... :(

the same here :lol:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

A nijedna nije spomenula ono sto sam ja dozivela posle porodjaja...Zelju da naudi bebi ... :( Imala je strasne grceve i ja sam imala ppd plus nervoza jer mi je pravila ragade plus osecaj nemoci plus njen redovan plac cim se probudi...jednom sam je cak udarila po guzi (ne previse snazno ali ipak) u zelji da umukne, vikala na nju da vec jednom prekine da me muci, pa izadjem iz sobe samo da je ne cujem kako place... Muz je ludeo od mene i govorio mi da sam nenormalna i tako sam se i osecala..Eto,ja sam najgora do sad :((( eto da znate da i toga ima! Ni sa kim nisam htela da se svadjam samo sam htela da placem i da je izbacim iz svog zivota .... Ni dan danas ne znam zasto sam je tako odbacivala... Sad ima 4 meseca i divna mi je! Obozavam moju malecku!

JA MISLIM DA SAM ISPRED NA NEKOJ STRANICI PROCITALA SLICNO ISKUSTVO!!!!!I TVOJE ISKUSTVO POKAZUJE DA SSVE TO JEDNOM PRODJE A TO JE ONO NAJBITNIJE!!!!!!SAMO NAPRED!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Drage mame, da li neko zna jel moguce da se depresija javi mnogo kasnije, ne nakon samog porodjaja? Moja beba ce sad napuniti 9 meseci, a ja sam cini mi se usla u depresiju tek kad je imala 5 meseci i jos me drzi dobro. U periodu dok je imala 6 meseci, mesec dana sam se budila ujutru i urlala sto me budi beba, sva sreca to je proslo, ali muz je hrani jednom nocu, jer zna da ne mogu da ustanem, jer se desava da kad ustanem da je hranim ja padam zajedno sa bebom, nemam snage ni da se probudim a kamoli da je hranim. Mislim da je mi je ponestalo snage i zivaca, nervozna sam mnogo, samo bih da se svadjam, ali dva-tri dana budem ok pa opet par dana haos. Prosto ne prepoznajem sebe nikako i pomislim da li sam poludela. Beba je mnogo temperamentna i verovatno mi je ponestalo snage, ujutru se budim i pomislim da li cu izdrzati i ovaj dan. Da li je neko doziveo slicno i da li je to zaista ppd? Hvala unapred.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Draga lelena ja je znam sta da ti kazem jer nemam iskustva.videla sam gore da je djule pominjala depresiju koja se javlja oko prve godine bebine..

Ja mislim iz tvog posta da si ti preumorna

I mislim da bi ti jedan odmor ucinio dosta toga dobrog.

nemam savet.

ako imas prilike da nekom das dete na dan dva tri..da nesto lepo uradis za sebe..odes negde...nesto sto volis... ne znam

zelim ti da se to sredi

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Lelena, moguce je da se javi kasnije depresija, ali mislim da je to samo malo tezi oblik iscrpljenosti, jer je po meni, depresija bas teska rec.

Ja povremeno imam napade nervoze i tada mislim da su svi protiv mene, svi me nerviraju, ma uzas zivi. Trenutno sam kod roditelja na rehabilitaciji (ne zivimo u istom gradu) jer sam opet bila u krizi.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Napravite nalog ili se prijavite da biste odgovorili

You need to be a member in order to leave a comment

Napravite nalog

Postanite član/ica Bebac porodice i uključite se u diskusije na forumu.


Napravite novi nalog

Prijavite se

Već imate nalog na Bebac forumu? Prijavite se ovde.


Prijavite se

  • Članovi/članice na temi   0 članova

    No registered users viewing this page.



  • Postovi

    • Najraniji simptomi trudnoće
      Započeo/la Nataa · Objavljeno
      Sad mi je beta 473, kasnije imam kod ginekologa I ja imam endomezriozu ali u početnoj fazi, rekli su mi da ako ne zatrudnim do 25te godine da ću morati prvo na te operacije pa onda da pokušavam, tako da sigurno znaš kako se osećam što sam možda trudna i možda ne moram proći kroz sve to... Nadam se da si ubola iz prve, želim ti puno sreće!
    • Najraniji simptomi trudnoće
      Započeo/la miliccam · Objavljeno
      To je skroz normalno, mene je na pocetku obe trudnoce boleo stomak kao da cu dobiti, pa sam radila test svakog dana prvih nedelju dana. Hoce to kod tako rane trudnoce. Sve je ok dok nema krvarenja, a cak i tada moze na kraju sve biti ok. Ja ti zelim da sve bude ok. 
    • Najraniji simptomi trudnoće
      Započeo/la comy · Objavljeno
      Nato, moj prvi nalaz bete bio je 23, zatim 50 itd.Ono sto je neophodno jeste da odmaras, sacekas pregled, jer svi bolovi BEZ KRVARENJA SU OK. Ukoliko se pojavi krvarenje- moras sto pre kod ginekologa, jer uvek deluje kao los znak. Mene je negde pocev od bete vrednosti 400-500 je stomak ubijao- kao kontrakcije. Nocu sam ustajala od bola, sednem na wc solju i umirem- a nigde ni krvarenja ni nista. Ja bih pre rekla da se telo navikava na plod, svakako je rana trudnoca i nemoj da brines. Ponedeljak je blizu. Ja sam isla svakidrugi dan na betu, pa kod doktora posle svake bete... mislim da sam im presela... dok nisu nasli plod u materici a bolovi me urnisali. Bolovi su prestali tek u sedmoj nedelji uz progesteron i mirovanje.  Imam decaka od 4godine:)i pre dva meseca operisana endometrioza ( citaj kao uzaludno pokusavanje pravljenja druge bebe minimum god dana:() Danas mi je 32 dan... ciklusa nema... ali ja cekam i cekam i cekam da vidim da li cu dobiti ili sam ubola iz prve.Ali tesko- baksuz je baksuz :(((
    • Najraniji simptomi trudnoće
      Započeo/la Tacaa · Objavljeno
      Slazem se sa tobom jer sam ja ttako prosla. Ujutru uradim jedan test, 2 jake crtice dobijem, uvece opet uradim test vec druga je bila bledja. Odem kod ginekologa on ne vidi nista na uz i skrene mi paznju da je moguce biohemijska za koju, do tada, nisam ni cula. Sutradan dobijem jake bolove i prokrvarim redovno. Kad me je prosla menst odem opet kod ginekologa cisto da se uverim da je sve okej, i bilo je, i gin mi je rekao da je to dobra priprema tela za sledecu trudnocu i znak da ja mogu da ostanem u drugom stanju. Posle par meseci sam redovno ostala trudna i sad imam malu smizlu od 2 godine.  Tako da ne odustajte.
    • Najraniji simptomi trudnoće
      Započeo/la Nataa · Objavljeno
      Zdravo svima! Pre 4 dana na testu mi se pojavila jedna bleda, jako bleda linija, odnosno kontrolna i ta bleda test linija. Sutradan sam uradila beta HCG u laboratoriji i rezultat je bio 40. Danas sam opet uradila test i bile su dve jako izražene crte. Ali me jako brine što mi kasni samo jedan dan i imam bolove kao pred menst. Osećam pritisak u donjem delu stomaka. Da li je to normalno na početku trudnoće ili da se ne radujem još? U ponedeljak ponavljam betu i idem kod ginekologa  
  • Teme

  • Ko je online? (See full list)

    There are no registered users currently online