Depresija POSLE porođaja

odgovora

Objavljeno

Takodje, po savjetu dobrih ljudi sa sajta, pijem sumeci Magnezijum, on je kao tableta za smirenje. Pa pokusaj i ti sa njim.

Evo upravo se topi u mojoj čaši.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Danas smo se beka i ja našetale,divno nam je bilo,ja sam se preporodila :)

A Sofija se konačno naspavala,nije spavala ovih dana uopšte.Šetnja je najbolji antidepresiv :D

Super! Jos kada je lepo vreme... Ih, milina! :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Drage moje...

Kod mene se depresija pojavila nekoliko sedmica prije porodjaja.Jedva sam hodala,kiselina me je strasno mucila i osjecala sam se jako bespomocno.Postala sam jako razdrazljiva i plakala sam za svaku sitnicu.

Nakon porodjaja sve je bilo super,evo do sada.

25 dana nakon porodjaja depresija me opet pogodila.Jednostavno,ne osjecam vise da sam to ja,kao da se sve okrenulo naopako.Najveci dio dana samo sjedim i sutim,nemam volju ni da se izvucem iz pidzame,veoma sam razdrazljiva i osjetljiva.

Najgore je to sto znam da nema razloga za takvo ponasanje,ali ne mogu protiv toga.

Osjecam se uzasno jer ne zelim da povrjedim muza,on se stvarno trudi da mi ugodi i mnogo pomaze oko djece.

Interesantno je da nakon sto sam rodila nase prvo djete nisam imala nikakvih problema,osim straha da nesto necu uraditi dobro(ali to je normalno).

Mozda je mnogo teze sada jer se moram brinuti za 20-o mjesecnu djevojcicu i 25 dana staro novorodjence,plus sve ostale obaveze koje kuca nosi.

Kako god,ja se nadam da ce sve proci kako treba i trudim se da mislim pozitivno.

Mnogo je lakse kada znam da nisam sama i da je mnogo zena proslo kroz isto ,pa su sada super sretne i nasmijane,kao sto cu i ja ponovo biti.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Drage moje...

Kod mene se depresija pojavila nekoliko sedmica prije porodjaja.Jedva sam hodala,kiselina me je strasno mucila i osjecala sam se jako bespomocno.Postala sam jako razdrazljiva i plakala sam za svaku sitnicu.

Nakon porodjaja sve je bilo super,evo do sada.

25 dana nakon porodjaja depresija me opet pogodila.Jednostavno,ne osjecam vise da sam to ja,kao da se sve okrenulo naopako.Najveci dio dana samo sjedim i sutim,nemam volju ni da se izvucem iz pidzame,veoma sam razdrazljiva i osjetljiva.

Najgore je to sto znam da nema razloga za takvo ponasanje,ali ne mogu protiv toga.

Osjecam se uzasno jer ne zelim da povrjedim muza,on se stvarno trudi da mi ugodi i mnogo pomaze oko djece.

Interesantno je da nakon sto sam rodila nase prvo djete nisam imala nikakvih problema,osim straha da nesto necu uraditi dobro(ali to je normalno).

Mozda je mnogo teze sada jer se moram brinuti za 20-o mjesecnu djevojcicu i 25 dana staro novorodjence,plus sve ostale obaveze koje kuca nosi.

Kako god,ja se nadam da ce sve proci kako treba i trudim se da mislim pozitivno.

Mnogo je lakse kada znam da nisam sama i da je mnogo zena proslo kroz isto ,pa su sada super sretne i nasmijane,kao sto cu i ja ponovo biti.

Naravno da ćeš biti dobro i nasmejana... :) Svo slobodno vreme - pa nek je i pola sata kad ti lepotice spavaju - posveti sebi, maži nokte, sređuj sebe, kuću batali, posao neće pobeći. Nazovi komšinicu na kafu, osim što će se poigrati sa detetom, biće ti jako ugodno da nisi sama sa decom... Verujem da ti je teško da primaš posete i da ti se ništa ne radi, ali što se pre pokreneš - pre će biti bolje.

Nisi sama - skokni na forum, ima puno tema, raspiši se kad god ti raspoloženje krene nizbrdo i videćeš biće boljeee....

Grlim jako, glavu gore :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Sky11, slazem se sa Ivancicom.

Ti si na dobrom putu, jer vec znas da je to prolazno stanje, koje se moze prevazici. Podrska porodice tu znaci mnogo, a posto je ti imas, nece ti biti tesko da se trgnes.

Zovi drugarice, okruzi se ljudima koji su puni pozitivne energije... Izlasci sa bebom su kao melem za svaku novopecenu majku, i to ce ti donijeti puno srecnih trenutaka. Ne razmisljaj mnogo o ruznim stvarima, samo ih otjeraj od sebe...

A kada vec imas muza koji je spreman pomoci, pusti ga neka se malo druzi sa bebama, a ti uzivaj u dugom tusiranju, gledanju omiljene serije, ili radi bilo sta sto ti predstavlja zadovoljstvo.

Nama je malo potrebno da bi bile srecne! :)

I ja sam jedna od onih koja je imala period kada nije bila bas "sva svoja", u smislu da mi se cinilo kako se necu moci sastaviti poslije porodjaja, kako sve vise tonem, umjesto da se radujem i uzivam u bebi... To su hormoni, koji vrse veliki uticaj na nase ponasanje i u trudnoci, ali i mjesecima poslije. Samo polako, vidjeces kako ces uskoro opet biti srecna i nasmijana!

Sta god ti treba, pitaj, tu smo... Imas divna dva andjela! :wub:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Ja tek sada vidim u kakvom sam stanju bila nakon porodjaja. Kao pas kada stiti svoje stence, takva sam bila i ja. Ma nisam volela niko da prilazi mom detetu, a kamoli da ga pipne. Plasila sam se da ne ostanem bez mleka, da li izgledam lose, da li cu lepo brinuti o bebi, plakala sam kada mm odlazi na posao kao da ide na mesec dana... Ma uzas! Ne znam kako su me trpeli. Ali brzo je proslo ;)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Ja jos pokusava da skontam dal me uhvatila depresija ili mi samo treba seks :D i moracu da poradim na tome da otkrijem sta je :lol: Bas sam fuj ovih dana sve me nervira samo bi da spavam i nista ne radim <_<

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Ja jos pokusava da skontam dal me uhvatila depresija ili mi samo treba seks :D i moracu da poradim na tome da otkrijem sta je :lol: Bas sam fuj ovih dana sve me nervira samo bi da spavam i nista ne radim <_<

:D Ahahaha, sto posto je ovo drugo, kada se to desi, sve ce proci :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Ja tek sada vidim u kakvom sam stanju bila nakon porodjaja. Kao pas kada stiti svoje stence, takva sam bila i ja. Ma nisam volela niko da prilazi mom detetu, a kamoli da ga pipne. Plasila sam se da ne ostanem bez mleka, da li izgledam lose, da li cu lepo brinuti o bebi, plakala sam kada mm odlazi na posao kao da ide na mesec dana... Ma uzas! Ne znam kako su me trpeli. Ali brzo je proslo wink.gif

Meni se moja baka uvredila i rekla da sam kao lavica kad štiti mladunče :D To plakanje kad muž ide na posao mi poznato :D Npr,ja sam buncala u snu,mislila sam da sam u porodilištu,ma totalno sam bila druga osoba, bojala se,nisam smela da držim bebu... Tek sad vidim zašto je mm stalno zvao sa posla da pita šta radimo :D

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

:D Ahahaha, sto posto je ovo drugo, kada se to desi, sve ce proci :)

Nadam se :rolleyes:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

meni je bilo jako tesko posle porodjaja jer smo ostale same kad je imala manje od 2 meseca, a i pre toga mm je radio od jutra do sutra, kad mi je mama otisla prakticno nisam imala nikakvu pomoc...znala sam da moram da stisnem zube,pregrmim sve strahove jer beba ima samo mene...mene je spucalo je tek kasnije kad je sve proslo...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

i mene je spucalo sve posle nekih 10 meseci...onda sam se isplakala, rekla sta imam i nastavila dalje

wida i Star volite ovo

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Meni se moja baka uvredila i rekla da sam kao lavica kad štiti mladunče :D To plakanje kad muž ide na posao mi poznato :D Npr,ja sam buncala u snu,mislila sam da sam u porodilištu,ma totalno sam bila druga osoba, bojala se,nisam smela da držim bebu... Tek sad vidim zašto je mm stalno zvao sa posla da pita šta radimo :D

I moj! :D

Aaaaa pa ovo sto mene sada hvata su debeli zivci, a ne depresija wido i vaskrsija ;)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Ja nemam vremena ni da razmisljam o depresiji, a kamoli da je prezivljavam. B)

Ivana84 voli ovo

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

i mene je spucalo sve posle nekih 10 meseci...onda sam se isplakala, rekla sta imam i nastavila dalje

Isto!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Tako bih volela da mogu da otcepim dusu i olaksam se.... :(

al uvek mi je bio problem(ako se to moze nazvati problemom-mozda samo zelja da to ostaje u mojom kuci) da pricam o svojim problemima.A ne da me drma...vec.... :(

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Kiki, ako hoces da pises, znas da smo tu za tebe, a ako ti je lakse samo da places i vristis, radi to, samo nemoj sve drzati u sebi. Verujem da ti nije lako, malo dete i beba, ume to tako da stigne coveka i da oseca da ne moze vise da izdrzi. Pricaj, pricaj sa muzem, reci mu da si umorna, nervozna, tuzna, sta god osecas, pokazi mu da ti je potreban, cesto oni to sami ne vide...

blesava, Kiki @ i amorfati volite ovo

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

U pravu si...i hvala ti :)

Kad budem imala vise vremena olaksacu se i vama,jer uhvati me nekad :(

i pored toga sto imam razumevanje muza,ne mozes kontrolisati ova osecanja...iz cista mira napadaju :mellow:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

kiki, pomisli i unutrasnja osecanja su najgora stvar...samim tim sto si toga svesna na pravom si putu...nemoj da se predajes takvom osecanju

Kiki @ voli ovo

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Da i na ovu temu ubacim ono sto napisah.....malo sam ispustila dusu u tastaturu :mellow:

>>>>Nisam mogla da verujem da tako nesto moze da mi se desi....da porodjaj(ili sta vec) moze da donese takve promene u zivotu....

Kad sam stigla kuci iz porodilista svi su mi smetali(sem muza i dece)...bila je to razumljivo sasvim nova i drugacija situacija

(vise obaveza...tj non stop dojis,za prvo dete jako malo vremena a do tada je bilo-..."mama ne moze trudna je boli je...i kad je ne boli i kad zelis da joj se posvetis,sad nema vremena ili neko je odvodi iz mog prisustva(da bi se igrala ili setala-a ja na to gledala tako tragicno jer zelela sam je uz mene)...obaveze oko kuce,rucak-peglanje...i sve zelim ja da bih se navikla na situaciju-pomoc nisam zelela(jer kao prvo nije bila kako ja mogu i smetalo mi je da mi je neko(osim mm) ponudi) ........

na koju sam zelela da se naviknem bez icije pomoci...

Nekada sam se osecala kao da sam mrtva..... :( gledam u jednu tacku,ne reagujem,nemam snage.....

Smetalo mi je drustvo osoba koje nisu razumele(nisu znale a ja ne zelim nikome da se pravdam sta mi je) da mi treba samoca,da mi smeta po hiljadu puta pita .."hoces da ti ovo,hoces ono?" a ja ponavljala da ne treba(i ako mrzim da ponovim ono sto kazem)...da mi smetaju negativne osobe,koje kukaju za gluposti(a takva mi je svaki dan bila u kuci)..koje me podsecaju na sav posao koji imam u kuci a ja sam zelela da mi na prvom mestu bude porodica pa onda ves i ostali poslovi.....

Drago mi je samo sto sam svesna svega toga i sto se slabije javljaju takvi trenuci al ipak naidju!

Dosta toga mi je smetalo..i sad je malo bolje ali nekad naidje "onaj dan" kada sam bez razloga tuzna,neraspolozena,umorna(i ako nista nisam radila),samo cutim-nemam snage da pricam..... :(

Nadam se da ce to prestati...brzo!Zbog mene i onih sa kojima zivim jer nije lako ni mm uz mene takvu,al razume me...bar pokaze razumevanje i ako mozda ne shvata u potpunosti! :mellow: >>>>>

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

nikada nismo bez razloga tuzni...uvek postoji neki razlog pa makar je taj razlog umor...

tm ne moze u potpunosti da razume tvoja osecanja, odnosno tvoje stanje, ali samim tim sto ti pruza uku je VISE NEGO ODLICNO!

Kuca nije vazna, vazna je porodica i ti si pravilno izabrala :wub:

Kiki @ voli ovo

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Znam da jesam....samo nekad je potrebno mnogooo snage za sve..al bice-napunicemo baterije..... :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Ne mogu da kažem da sam u teškoj depresiji ali da ''puknem'' bar jednom dnevno, da sam na kraju svakog dana srećna jer se i taj dan završio, da hiljadu puta spustim bebu u krevetac i izađem na terasu da bih povratila pribranost.... Nisam od onih koji su previše vezani za svoje roditelje, koji ne mogu bez tuđe pomoći te sam mislila sam da ću se mnogo bolje snaći.Ali nekako nikako da uspem u tome. Beba je tri i po meseca imala grčeve..ja uglavnom sama. A sada zubići. Nismo istrajali u dojenju a tako sam žarko želela da dojim svoju bebu.Nekada sam želela mnooogo dece a sada se pitam da li sam i za ovo jedno sposobna. Malo sam utučena ali proćiće. Sve prolazi pa i ovo.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Ne mogu da kažem da sam u teškoj depresiji ali da ''puknem'' bar jednom dnevno, da sam na kraju svakog dana srećna jer se i taj dan završio, da hiljadu puta spustim bebu u krevetac i izađem na terasu da bih povratila pribranost.... Nisam od onih koji su previše vezani za svoje roditelje, koji ne mogu bez tuđe pomoći te sam mislila sam da ću se mnogo bolje snaći.Ali nekako nikako da uspem u tome. Beba je tri i po meseca imala grčeve..ja uglavnom sama. A sada zubići. Nismo istrajali u dojenju a tako sam žarko želela da dojim svoju bebu.Nekada sam želela mnooogo dece a sada se pitam da li sam i za ovo jedno sposobna. Malo sam utučena ali proćiće. Sve prolazi pa i ovo.

ajde ajde, isto prosla i prolazim.

24/7 sam sa njim.

Muz na poslovnim putovanjima, ja u stanu, on u bazenu. Mnogo me to sve pogadja, zato sto zelim da idem da radim, da izadjem iz stana.

Rekla sam mu da nema potrebe da radjam drugo dete, posto sam ja sebi svoje odgajala, i postarala se da mu sve bude najbolje i da uziva u svemu, da mu kupim sve itd..

Share this post


Link to post
Share on other sites

Napravite nalog ili se prijavite da biste odgovorili

You need to be a member in order to leave a comment

Napravite nalog

Postanite član/ica Bebac porodice i uključite se u diskusije na forumu.


Napravite novi nalog

Prijavite se

Već imate nalog na Bebac forumu? Prijavite se ovde.


Prijavite se

  • Članovi/članice na temi   0 članova

    No registered users viewing this page.



  • Postovi

    • Najraniji simptomi trudnoće
      Započeo/la Nataa · Objavljeno
      Sad mi je beta 473, kasnije imam kod ginekologa I ja imam endomezriozu ali u početnoj fazi, rekli su mi da ako ne zatrudnim do 25te godine da ću morati prvo na te operacije pa onda da pokušavam, tako da sigurno znaš kako se osećam što sam možda trudna i možda ne moram proći kroz sve to... Nadam se da si ubola iz prve, želim ti puno sreće!
    • Najraniji simptomi trudnoće
      Započeo/la miliccam · Objavljeno
      To je skroz normalno, mene je na pocetku obe trudnoce boleo stomak kao da cu dobiti, pa sam radila test svakog dana prvih nedelju dana. Hoce to kod tako rane trudnoce. Sve je ok dok nema krvarenja, a cak i tada moze na kraju sve biti ok. Ja ti zelim da sve bude ok. 
    • Najraniji simptomi trudnoće
      Započeo/la comy · Objavljeno
      Nato, moj prvi nalaz bete bio je 23, zatim 50 itd.Ono sto je neophodno jeste da odmaras, sacekas pregled, jer svi bolovi BEZ KRVARENJA SU OK. Ukoliko se pojavi krvarenje- moras sto pre kod ginekologa, jer uvek deluje kao los znak. Mene je negde pocev od bete vrednosti 400-500 je stomak ubijao- kao kontrakcije. Nocu sam ustajala od bola, sednem na wc solju i umirem- a nigde ni krvarenja ni nista. Ja bih pre rekla da se telo navikava na plod, svakako je rana trudnoca i nemoj da brines. Ponedeljak je blizu. Ja sam isla svakidrugi dan na betu, pa kod doktora posle svake bete... mislim da sam im presela... dok nisu nasli plod u materici a bolovi me urnisali. Bolovi su prestali tek u sedmoj nedelji uz progesteron i mirovanje.  Imam decaka od 4godine:)i pre dva meseca operisana endometrioza ( citaj kao uzaludno pokusavanje pravljenja druge bebe minimum god dana:() Danas mi je 32 dan... ciklusa nema... ali ja cekam i cekam i cekam da vidim da li cu dobiti ili sam ubola iz prve.Ali tesko- baksuz je baksuz :(((
    • Najraniji simptomi trudnoće
      Započeo/la Tacaa · Objavljeno
      Slazem se sa tobom jer sam ja ttako prosla. Ujutru uradim jedan test, 2 jake crtice dobijem, uvece opet uradim test vec druga je bila bledja. Odem kod ginekologa on ne vidi nista na uz i skrene mi paznju da je moguce biohemijska za koju, do tada, nisam ni cula. Sutradan dobijem jake bolove i prokrvarim redovno. Kad me je prosla menst odem opet kod ginekologa cisto da se uverim da je sve okej, i bilo je, i gin mi je rekao da je to dobra priprema tela za sledecu trudnocu i znak da ja mogu da ostanem u drugom stanju. Posle par meseci sam redovno ostala trudna i sad imam malu smizlu od 2 godine.  Tako da ne odustajte.
    • Najraniji simptomi trudnoće
      Započeo/la Nataa · Objavljeno
      Zdravo svima! Pre 4 dana na testu mi se pojavila jedna bleda, jako bleda linija, odnosno kontrolna i ta bleda test linija. Sutradan sam uradila beta HCG u laboratoriji i rezultat je bio 40. Danas sam opet uradila test i bile su dve jako izražene crte. Ali me jako brine što mi kasni samo jedan dan i imam bolove kao pred menst. Osećam pritisak u donjem delu stomaka. Da li je to normalno na početku trudnoće ili da se ne radujem još? U ponedeljak ponavljam betu i idem kod ginekologa  
  • Teme

  • Ko je online? (See full list)

    There are no registered users currently online