Kada ljubavi vise nema ...

[FILIPA 73]

Ja ne znam da li u mom braku ljubavi vise nema, ali ja osjecam samo jednu veliku prazninu. Mislim, traje to odavno, ali sad mi doslo malo da se pozalim. Ovo mi dodje kao da pisem dnevnik

Salim se, ma nemam pojma. Iskreno, mislila sam da nikad necu doci u tu situaciju, ali cutim i trpim pa sta mi Bog da. Znam, sad ce vecina pomisliti kako nikad ne bi trpili i kako sam ja luda, ali ja znam da nista nije vecno i da ce promene doci, a ja sad nemam snage da se borim i onda mi je ovako lakse. Jako, jako sam razocarana. Kad bi znali kakve sam sve uvrede progutala i sacuvala u sebi, kad bi znali koliko covek moze tereta da ponese i zacudi se sam sebi odakle takva snaga. Osecam se toliko usamljeno i daleko od svega, kao neko ko je izgubljen u nekoj dzungli. Odluku sam donela odavno, ali necu je cak ni ovde napisati, bojim se da je onda necu ostvariti, da ce me neko ili nesto spreciti. Nikad, nikad se ne bi ponovo udala i prolazila kroz "lepote" braka.

Uh milar draga..da sam bliže da ti dam zagrljaj podrške ...

[NSanja]

Draga nani , nisam citala sve postove i mozda ti je neko vec rekao slicno nesto ali ajd da se i ja prikljucim tvojoj temi....

Mislim da je ljubav bitna ali ne najbitnija za opstanak jedne veze , braka , zajednice... Pre svega postovanje ... Teske reci su odraz nepostovanja a ako je tu i izostanak ljubavi tu leka nema .... Ja sam bila u vezi od sedam godina . Ljubav je trajala nekih 3-4 godine i ta zaljubljenost ti tako reci brise sve njegove nedostatke , a kad zaljubljenost prodje pocinjes polako da ih uvidjas i sto ih je vise tu osobu manje postujes i to povlaci i netoleranciju i teske reci pri svakom konfliktu a postovanje prema toj osobi ce te naterati da precutis neke teske reci koje bi uputila....

Naravno da mm jos uvek jako, jako volim , kao da sam ga juce upoznala i ponekad me udavi sa nekom pricom ali mu je precutim jer ga jako postujem , kao muskarca i kao osobu uopste iz razloga sto se za nas bori , sto za nas u vatru skace , sto pored njega ne sme niko da nas pogleda popreko , sto pored njega osecam sigurnost i osecam se zasticeno kao zena ... Moj bivsi ( ta veza od sedam godina ) je bio ko devojcica ... cesce sam ja morala njega da stitim nego on mene i cim se ta zaljubljenost malo stisala polako je taj nedostatak postovanja prema njemu kao prema muskarcu cinio svoje , prvi put sam prevarila nekog momka i to je bio on , bilo mi je zao ali sam posle nekog vremena to uradila opet ( sa istim naravno , da ne misli neko da sam neka fdbfsbfbdgf ) i opet .... I onda sam ga ostavila .... Pre neku noc sam sanjala da cekam nekog frajera da dodje po mene ... probudila sam se u strahu i u bunilu teskom i ustala da ispusim cigaru da ne bih nastavila to isto da sanjam ....

Sad sam se i sama zapetljala , ne znam ni sta sam htela reci ...pobeze mi misao , ali verujem da shvatas "sta je pisac hteo reci "

Fizicka privlascnost kada prodje , postovanje je to koje drzi konce u svojim rukama ....

[IvanaKK 12]

Ja bih rekla da su i ljubav i postovanje podjednako bitni za opstanak veze. Ne usudjujem se da ovde ista drugo kazem kao savet osim one stare narodne: Strpljen, spasen...

[Neuhvatljiva 186]

millar...jedan veliki zagrljaj za tebe...

[paper_moon 16452]

Mislim da tebi trenutno hormoni ne funkcioniraju kako trebaju Osjetljiva si što je i normalno...Još se strpi koji dan pa da vidiš kako će ti jedno malo biće probuditi nalete nježnosti...eh...onda će se TM začuditi...

Teško da su hormoni u pitanju,ja sam jednostavno rasla u porodici gde se nežnost nije polkazivala.Nas ni mama ni tata nisu ni mazili ni ljubili,uvijek su bili strogi.Čak i bake i deke s obje strane samo strogoća.Možda,mada moguće da je najviše zbog toga ja se osećam nelagodno kad često iskazujem nežnost,kao da je to velika slabost.

Samo se plašim da time ne uvredim svog muža.Bio je on takav i pre moje trudnoće,priznajem sad je još više.

[mna mama 4535]

Miilar složila bi se sa moon..jako mi je žao što se tako osećaš

[mna mama 4535]

Kod mene je čudna situacija.Zapravo,meni je sasvim prirodno da posle određenog vremena sve bude drugačije.Da nema više ljubljenja po ceo dan,maženja i slično.Mm je suprotan.On se ponaša kao na početku veze,iako smo godinu dana u braku.On uživa da se mazi ,jedno vreme je bio puno tužan što ja nisam imala volju da se ljubim.Ne govorim o seksu,već samo o tome kako se on traži moju punu pažnju.Kad se probudim on se približi pa me pogleda kao neko dete i kaže,kako si samo lepa kad se probudiš.Svako jutro!Ja sam rasla u porodici gde je otac uvek krio svoje emocije,i majki je više naređivao nego što je bio pažljiv.

Plašim se da ne povredim mm,a opet ne mogu da glumim nešto.Mene ti naleti nežnosti dođu,ali ne tako često kao kod mm.

Jel imate neki savet?Ili sam ja totalno OT?

Nama ženama izgleda nikako ugoditi...ne valja kada 'ne ljubi',ne valja kada 'ljubi'...mislim da treba to da ceniš..

[*andjelcic* 11446]

E, kad ljubavi vise nema?

Meni je ovo prvi brak, ali pre mm bila sam u vezi 6godina, a od tih 6god taj decko je ziveo kod mene 2 god. Ja sam ga nenormalno volela, on je bio moja prva ljubav, a zajedno smo bili od kada sam ja imala 12, a on 18godina! On je za mene bio najveci oslonac, on me je naucio da se drzim sa momkom za ruku i setam po parku, on me je naucio da se ljubim, on me je naucio da zivim sa nekim koga volim i naucio me je da volim. Tada sam mislila da nikada nikoga necu moci da volim osim njega, jer sam nje bezgranicno volela. E, to je bila lepa veza puna ljubavi, ali... uvek postoji neko ali! Ja sam bila jako mlada i bilo je normalno sto nisam znala, ali on je bio lud kada nije znao da ljubav mora da se odrzava da bi postojala!

Iako me je nenormalno voleo, poceo je previse da bude ljubomoran. Njegova mama kaze da me je previse voleo i da je zato bio ljubomoran (?!). Otisao je u vojsku u Nis, da bi meni ispunio zelju otisao je u specijalnu padobransku jedinicu. Ali u vojsci je poludeo, i poceo je da me maltretira svojom ljubomorom, jer sam ja za to vreme bila na "slobodi". To se pretvorilo u bolesnu ljubomoru, a na kraju u pacenicni psiholoski slucaj. Posle vojske se preselio kod mene. Mislila sam da je to zato sto me previse voli i ne moze vise da bude ni dana odvojen od mene kao sto je tvrdio, ali to je ustvari bilo samo zato sto je na taj nacin mogao totalno da me kontrolise i da ogranicava moje kretanje. Uhodio me je na svakom koraku, a kada me je totalno izolovao od muskog drustva i prijatelja, poceo je i da izmislja neke pacenicne situacije, gde sam ja navodno opet u kontaktu sa nekim "muskarcima". Vec je bilo ocigledno da je poostao bolestan, i to ne samo meni, vec i mojim roditeljima, jer su nase svadje postale sve zucnije i glasnije, a trajale su i do pola noci, dok ne pocrkamo od silne rasprave. On je kod mene bio od ponedeljka do petka, kada sam ja isla na predavanja (te godine sam tek upisala fakultet), a vikendom kada sam bila slobodna za njega, on je odlazio kuci u svoj grad i tamo se provodio. Radnim danima nije zeleo da izlazi sa mnom zato sto se odmarao od ludovanja vikednom, a vikendom kada sam i ja bila slobodna, on je odlazio kuci i tamo izlazio sa svojim drustvom. Jednog petka posle faksa otisla sam kod njega kuci, i tamo naletela na njega zakljucanog u sobi sa "nasom buducom kumom".

Od tog trenutka mi je pukao film, kao da sam progledala. Sva ona beskonacna i bezuslovna ljubav koju sam osecala prema njemu tog trenutka se pretvorila u mrznju. Pa ja sam bila izradjena. Bila sam pretvorena u njegovo vlasnistvo, nisam imala pravo kretanja i komunikacije sa drugima, a on me je drzao kod kuce vezanu na lancu dok se okolo zabavljao. Cak je i od mojih drugarica izmisljao drugove, tako da sam bila posvecena samo svom hobiju i njemu. Tek sam onda shvatila da ljubav moze da nestane. Tada sam ga ostavila i otisla kuci. Potrpala njegove stvari u crne kese za djubre i izbacila ispred kuce, on je tog trenutka sahranio moju ljubav. I dan danas totalno sam ravnodusna prema njemu. Ne osecam nikakvu obavezu da mu dam bilo kakvu informaciju o sebi. A on i dalje nema normalnu vezu, nista osim nekih kratkih kombinacija. Pokusavao je godinama i na razne nacine da me vrati, progonio me je objasnjavajuci kako on samo mene voli, priredjivao mi cak i neke trenutke koji bi bili mnogo prijatni da ga nisam tada mrzela.

Da tada, kada je moja ljubav nestala nisam momentalno sve presekla, zivela bih u agoniji i svarno mislim da kada ljubav nestane treba sve preseci, jer je samo jedan trenutak potreban da se ljubav pretvori u mrznju. Ako se vec ne volimo, hajde lepo da se razidjemo i sve ono sto je bilo lepo da sacuvamo kao uspomene, umesto da se mrzimo i svojom mrznjom pogazimo sve ono sto smo lepo stvarali godinama. Na zalost, to se meni desilo, i dan danas kada se setim tog decka prodje mi neka gorcina i jeza, verovatno jer nije preseceno onog trenutka kada je pocelo da se klima, od njegove vojske.

Od kada je saznao da sam se udala u crkvi (mm i ja smo se prvo vencali u crkvi i onda poceli da zivimo zajedno, a tek posle toga smo se vencali u opstini) prestao je da pokusava da me vrati sebi, ali i dalje me zove povremeno da pita jesam li dobro i kako kaze da se uveri da sam srecna, ali gadi mi se uopste bilo sta da razgovaram sa njim.

[dimitrije-aleksandra 7]

citam tekst i iz svega procitanog sam zakljucila da ga jos volis cim mu toliko vremena posvecujes tj.pises o njemu a muza si samo u zakljucku pomenula...sorry meni ova prica tako zvuci...

[IvanaKK 12]

Mozda samo dolazi do saznanja koliko je dugo bila u zabludi. Meni vise zvuci kao da je povredilo to sto je ustvari on taj koji je radio sve ono sto nije korektno, a nju doslovno ugnjetavao svojom ljubomorom i da je boli sto mu je toliko dugo i tako mnogo verovala i sto je on ustvari zloupotrebio njenu mladost.

[dimitrije-aleksandra 7]

kako god ali proslost treba ostaviti iza sebe i okrenuti se ka onom lepom a to ruzno i ne pominjati i ne misliti na to.Kapiram da je povređena ali tu je beba...suprug...lepi trenutci su ispred nje...čemu mrznja to je oblik ljubavi tuzne a ravnodusnost je nesto drugo...

[breza 1961]

Pa naslov teme je kad ljubavi vise nema tako da nam je andjelcic ispricala jedno svoje iskustvo o tome i sta ima da pominje svog muza u tome ,hvala bogu njen muz je sada u drugoj prici koja je vezana za ljubav ..tako da se ne slazem sa dimitrije 'aleksandra da je previse paznje i mesta dala toj bivsoj ljubavi...prosto nam je docaravala taj deo zivota kada joj se desavalo to umiranje ljubavi i preslisavala se kako je i da li je pravilno reagovala to jest na vreme!

[*andjelcic* 11446]

citam tekst i iz svega procitanog sam zakljucila da ga jos volis cim mu toliko vremena posvecujes tj.pises o njemu a muza si samo u zakljucku pomenula...sorry meni ova prica tako zvuci...

kako god ali proslost treba ostaviti iza sebe i okrenuti se ka onom lepom a to ruzno i ne pominjati i ne misliti na to.Kapiram da je povređena ali tu je beba...suprug...lepi trenutci su ispred nje...čemu mrznja to je oblik ljubavi tuzne a ravnodusnost je nesto drugo...

Dimitrije-aleksandra moram da te razocaram - ipak gresis. Ova se tema zove "kada ljubavi vise nema" i o tome sam upravo i pisala.

Naravno da ga se secam jer je deo moje proslosti. A ako nisi dobro procitala, cini mi se da sam napisala da se pojavila mrznja onog trenutka kada sam ga volela. A da sam sada totalno ravnodusna prema njemu.

O svom muzu sam pisala bukvalno na svim ostalim temama ovog foruma, a za njega mogu reci samo lepe reci, tako da smatram da za njega u ovoj temi nema mesta. A da postoji bilo ko drugi koga volim, zar ne mislis da sa muzem ne bih bila u braku i da mu ne bih rodila dete?!

Svako gorko precutkivanje i sakrivanje uspomena i proslosti pod tepih pokazuje gordost i strah da se uzburkaju stare prikrivene emocije i ljubav koja i dalje postoji, tako da se apsolutno ne slazem sa tobom.

A tebe bih pitala, ako vec smatras da proslost treba da bude iza i da se ne spominje, zasto zalazis u teme ovog tipa?

Joko upravo to sam i sama htela da napisem...

[*andjelcic* 11446]

Mozda samo dolazi do saznanja koliko je dugo bila u zabludi. Meni vise zvuci kao da je povredilo to sto je ustvari on taj koji je radio sve ono sto nije korektno, a nju doslovno ugnjetavao svojom ljubomorom i da je boli sto mu je toliko dugo i tako mnogo verovala i sto je on ustvari zloupotrebio njenu mladost.

Ivana ne boli me i nisam povredjena. Sve to je pre mnogo godina prevazidjeno, a sada samo znam da mi je on ipak pomogao u tome da iskristalisem mnoge stvari u svojoj glavi. Verovatno zahvljujuci iskustvu sa njim sada umem da postujem sve ono sto mi je pruzeno od muza i da znam kakvog ponasanja treba da se klonim ako zelim da sacuvam svoju ljubav, jer neke stvari vrlo lako mogu da povrede drugu stranu cak i nesvesno. Da se to nije licno meni desilo, verovatno ne bih znala da je sve to pravi nacin da se kod nekoga ubije ljubav, koliko god bezuslovna bila

[dimitrije-aleksandra 7]

anđelcicu sorry meni je tako zvucalo dok sam citala,drago mi je da nisam upravu.

A ovde sam svratila jer sam prvi put videla ovu temu..

[paper_moon 16452]

kako god ali proslost treba ostaviti iza sebe i okrenuti se ka onom lepom a to ruzno i ne pominjati i ne misliti na to.Kapiram da je povređena ali tu je beba...suprug...lepi trenutci su ispred nje...čemu mrznja to je oblik ljubavi tuzne a ravnodusnost je nesto drugo...

U pravu si da prošlost treba ostaviti iza sebe,ali nije to uvek tako lako.Posebno ako vas je neko duboko povredio kao što je on nju.I njena priča je baš za ovu temu kao primer jedne ugašene ljubavi.

Pa naslov teme je kad ljubavi vise nema tako da nam je andjelcic ispricala jedno svoje iskustvo o tome i sta ima da pominje svog muza u tome ,hvala bogu njen muz je sada u drugoj prici koja je vezana za ljubav ..tako da se ne slazem sa dimitrije 'aleksandra da je previse paznje i mesta dala toj bivsoj ljubavi...prosto nam je docaravala taj deo zivota kada joj se desavalo to umiranje ljubavi i preslisavala se kako je i da li je pravilno reagovala to jest na vreme!

Ja sam imala pre muža verenika s kojim sam živela 2 godine.On je u jednom trenutku počeo da živi veoma rđavo.Počeo je da pije.Mislila sam da će se to promeniti.Ja sam ga puno volela,ali prošla sam kroz pakao s njim i njegovim alkoholom.Završavao je u bolnici od silne količine alkohola.Pravdao se da tako ubija tugu jer ga otac ne razume,jer su u svađi.A to što sam ja patila nikome ništa?I taman kad se malo promeni opet se vrati na staro.Niko ko nije i sam prošao kroz to,ne zna koliku bol i strah žena pretrpi sa jednim alkoholočarom.Kada sam raskrstila s njim,iako sam ga volela,godinu dana sam sanjala njega-pijanog kako pravi gluposti.

Lako je reći ostavi prošlost za sobom,ali naše nesvesno treba da izbaci svo smeće,kako bi potpuno ostavili iza sebe.

Sada imam divnog muža,koji nema poroke,mnogo je divan prema meni,ali strah zbog lošeg iskustva je u početku uvek bio prisutan.Zahvalna sam Bogu što mi je dao nekoga kao što je mm.On mi je u potpunosti izlečio rane,povratio veru u ljubav,a sad i čekamo bebu

Samo što se nekad plašim da mu puno pokazujem nežnost i pažnju,jer se plašim da ne budem povređena.Nadam se da će me to proći.

[IvanaKK 12]

Ivana ne boli me i nisam povredjena. Sve to je pre mnogo godina prevazidjeno, a sada samo znam da mi je on ipak pomogao u tome da iskristalisem mnoge stvari u svojoj glavi. Verovatno zahvljujuci iskustvu sa njim sada umem da postujem sve ono sto mi je pruzeno od muza i da znam kakvog ponasanja treba da se klonim ako zelim da sacuvam svoju ljubav, jer neke stvari vrlo lako mogu da povrede drugu stranu cak i nesvesno. Da se to nije licno meni desilo, verovatno ne bih znala da je sve to pravi nacin da se kod nekoga ubije ljubav, koliko god bezuslovna bila

Odlicno, tako i treba da bude, bice da se meni ucinilo jer si jako verno docarala kako si se tada osecala.

[*andjelcic* 11446]

Da da, bila sam bas jako povredjena, ali vremenom je sve to izbledelo. Isplakala sam i bilo mi je jako tesko uopste o tome da pricam, cak mi je trebalo previse vremena da pozelim za bilo koga da se vezem, skoro godinu dana me ni jedan decko nije cak ni zainteresovao i mislila sam da su veze najvece greske, jer ljubav postoji da bi se patilo.

IH, ne mogu da vam opisem kako se sve ipak prevazidje. Zato sad i mogu tako lako da pricam o tome, i jesam za to da proslost ostaje iza u smislu da se ne cacka, ne obnavlja, ne pokusava prijateljstvo ili tome slicnom; ali mislim da nije nista strasno opisati svoje iskustvo i setiti se proslosti kao neke price. I da vam kazem iskreo, da nije bilo sveg toga, sada verovatno ne bih umela da budem ovoliko srecna

[*andjelcic* 11446]

anđelcicu sorry meni je tako zvucalo dok sam citala,drago mi je da nisam upravu.

A ovde sam svratila jer sam prvi put videla ovu temu..

dimitrtije-aleksandra, prosto sam tako opisla celu situaciju, da bih objasnila koliko je covek spreman da zmuri zato sto voli, ali da isto tako samo jedan trenutak moze sve to da pogazi. Nista vise od toga

U pravu si da prošlost treba ostaviti iza sebe,ali nije to uvek tako lako.Posebno ako vas je neko duboko povredio kao što je on nju.I njena priča je baš za ovu temu kao primer jedne ugašene ljubavi.

Ja sam imala pre muža verenika s kojim sam živela 2 godine.On je u jednom trenutku počeo da živi veoma rđavo.Počeo je da pije.Mislila sam da će se to promeniti.Ja sam ga puno volela,ali prošla sam kroz pakao s njim i njegovim alkoholom.Završavao je u bolnici od silne količine alkohola.Pravdao se da tako ubija tugu jer ga otac ne razume,jer su u svađi.A to što sam ja patila nikome ništa?I taman kad se malo promeni opet se vrati na staro.Niko ko nije i sam prošao kroz to,ne zna koliku bol i strah žena pretrpi sa jednim alkoholočarom.Kada sam raskrstila s njim,iako sam ga volela,godinu dana sam sanjala njega-pijanog kako pravi gluposti.

Lako je reći ostavi prošlost za sobom,ali naše nesvesno treba da izbaci svo smeće,kako bi potpuno ostavili iza sebe.

Sada imam divnog muža,koji nema poroke,mnogo je divan prema meni,ali strah zbog lošeg iskustva je u početku uvek bio prisutan.Zahvalna sam Bogu što mi je dao nekoga kao što je mm.On mi je u potpunosti izlečio rane,povratio veru u ljubav,a sad i čekamo bebu

Samo što se nekad plašim da mu puno pokazujem nežnost i pažnju,jer se plašim da ne budem povređena.Nadam se da će me to proći.

Mislim da ne moze proslost nikada da se zaboravi, ali da se prevazidje moze I ti si sigurno prevazisla tu ljubav, cim sada mozes da kazes tako lepe reci za muza i cim si svesna svoje srece. Ona zena koja voli drugoga, ne ume da bude srecan sa sadasnjim muzem i sva njegova neznost moze samo da joj smeta i da je nervira, a ne da joj godi

[paper_moon 16452]

Mislim da ne moze proslost nikada da se zaboravi, ali da se prevazidje moze I ti si sigurno prevazisla tu ljubav, cim sada mozes da kazes tako lepe reci za muza i cim si svesna svoje srece. Ona zena koja voli drugoga, ne ume da bude srecan sa sadasnjim muzem i sva njegova neznost moze samo da joj smeta i da je nervira, a ne da joj godi

Ne može se sigurno zaboraviti,ali vremenom bledi.Kad budemo imale 50 sigurno neće biti sveže kao sada Žena treba i pored toga što voli muškarca da voli i sebe.Ako nas neko ugrožava,on nije vredan da ostanemo s njim,bez obzira koliko ga volimo.Ja sam to osetila na sopstvenoj koži.Nikad više ne bih trpela to što sam tada.Ne samo da se ljubav ugasi,nego i preraste u strah i mržnju.Kod mene je bilo tako.

[*andjelcic* 11446]

Ne može se sigurno zaboraviti,ali vremenom bledi.Kad budemo imale 50 sigurno neće biti sveže kao sada Žena treba i pored toga što voli muškarca da voli i sebe.Ako nas neko ugrožava,on nije vredan da ostanemo s njim,bez obzira koliko ga volimo.Ja sam to osetila na sopstvenoj koži.Nikad više ne bih trpela to što sam tada.Ne samo da se ljubav ugasi,nego i preraste u strah i mržnju.Kod mene je bilo tako.

Bas tako Posle nestane sve, ljubav, mrznja i strah. Posle ostane samo jedno iskustvo koje te je samo ojacalo i naucilo nekim kljucnim stvarima.

Predpostavljam da nije bilo mog slucaja, sada mi ne bi puno znacilo sve ono sto mnogo volim, cenim i postujem kod svog muza. To sto je toliko privrzen porodici i spreman da me odmeni u svakoj mogucoj situaciji, oko bebe i oko domacinstva, sto ima puno poverenje u mene i zeli da ja ipak imam neki svoj nacin zivota, sva njegova neznost i izlivi ljubavi i jos mnogo toga NIKADA NE BI BILA OVOLIKI TEMELJ MOJE LJUBAVI da nisam imala predhodno lose iskustvo. Verovatno vecinu ovih stvari ne bih ni primecivala, smatrajuci da to jednostavno ide uz svaki brak.

I jos nesto, dok se jedna ljubav ne ugasi druga ne moze da se rasplamta, tako da ako volite a niste srecne, dozvolite sebi da ostavite i prebolite da biste napravile mesta u svojim zivotima za nekoga ko zasluzuje da bude tu...

[Ivana :)]

Pa naslov teme je kad ljubavi vise nema tako da nam je andjelcic ispricala jedno svoje iskustvo o tome i sta ima da pominje svog muza u tome ,hvala bogu njen muz je sada u drugoj prici koja je vezana za ljubav ..tako da se ne slazem sa dimitrije 'aleksandra da je previse paznje i mesta dala toj bivsoj ljubavi...prosto nam je docaravala taj deo zivota kada joj se desavalo to umiranje ljubavi i preslisavala se kako je i da li je pravilno reagovala to jest na vreme!

slazem se..

naravno, tek kad postanemo ravnodusni mozemo da pricamo o svemu ovako kako je ona opisala..

[IvanaKK 12]

E, da i ja ispricam svoju pricicu. Kada sam upoznala tatu svoje najstarije devojcice imala sam 18 god a on 28. POceli smo da se zabavljamo, ostala sam posle par meseci trudna i poceli smo da zivimo zajedno. Medjutim, ja sam kao i svaka mala glupaca tek tada skontala da ja njega ustvari ne poznajem. Nije on bas bio ono za sta se izdavao, a jos manje ono sto sam ja htela da bude. Bio je ljubomoran, posesivan, sujeveran, naporan do besvesti, voleo je da popije, ruzno je da tako kazem, ali ispostavilo se da je teska seljacina, sve cesce smo se svadjali, padale su teske reci sa obe strane, cak i pretnje. Ali, mislila sam da se neki kompromisi moraju napraviti, da ce biti bolje, pa se to nekako kotrljalo, teklo je. Kada se rodila Marija ja sam donela jednu veliku odluku, a to je da iz porodilista odem kod mame a ne kuci kod njega. I receno-ucinjeno. Obrazlozila sam svoju odluku time da su mi kod mame bolji uslovi, da ima ko da mi pomogne, i ne znam ni ja sta sam sve rekla, sto je bilo tacno, ali sam lagala da cu se vratiti. Mislim da je jos tada i njemu i meni postalo jasno da se ja nikada necu vratiti i da je to pocetak kraja. Tek tada je pocela prava psihicka tortura, zvao je svaki cas, ako se ne javim, to su bile scene zasto se ne javljam, moja mama mu je zabranila ulazak u kucu jer se i sa mojima posvadjao (tj ja sam se posvadjala sa svima kada sam presla da zivim kod njega i kada sam ostala trudna i zelela da rodim moju bebanu, a njemu je jako smetalo sto smo se pomirili), bio je grozno neugodan prema svim mojim prijateljima i komsijama, urlikao je kada dodje, sve cesce bio pijan, pravio najcrnje ispade posesivnosti, pokusavao da me ucenjuje detetom, nametao mi neke svoje primitivne stavove. Medjutim, posto nikada nije nista od toga uradio pred nasom Marijom ja sam prelazila preko svega i hladila se. Pocinjala sam da ga mrzim, a onda da ga prezirem. Poceo je da mi se gadi. Sve cesce i bolje sam ga izbegavala, seksa vise nije bilo uopste, a niti sam ja isla kod njega (ranije sam preko dana bila kod njega a nocu kod mame jer je on nocu radio, a danju bio slobodan). Ne znam kako to ide kod drugih, ali kod mene se desilo da sam se jednog 8 marta probudila i rekla sebi: Danas je gotovo! Kada je taj dan dosao do vrata sa nekim ocerupanim cveticem, ja sam se zahvalila, i rekla mu sta sam odlucila. Bila sam jako smirena i pristojna, ponudila sam mu da vidja dete kad god hoce, i a budemo u dobrim odnosima, da se nadjemo jedno drugom ako zatreba neka pomoc, ipak imamo dete i pored svega loseg, imali smo i lepe trenutke. On je prihvatio, i nedelju dana, mozda i desetak je sve bilo ok. Kao, nismo vise zajedno, ja predlozila, on prihvatio i to je to. Onda je dosao period kada je bio sav divan, sve ono sto sam ja htela da bude i sto je bio pre nego sto smo poceli da zivimo zajedno, pokusavao je da me na sve moguce nacine pridobije da opet budemo zajedno. Onda smo posle toga usli u fazu: Ja ne mogu da zivim bez tebe! Ja cu bez tebe da se ubijem! i sl...Kada ni to nije pomoglo, pocelo je zlostavljanje. Prvo je to bilo psihicko zlostavljanje, pracenje, uznemiravanje telefonom, razne gadosti ispisane po zidu moje zgrade i sl. Onda je poceo da me sacekuje kada negde krenem, ulazi za mnom u ulaz zgrade, i sramoti me na svakom koraku. Onda me jednom napao na ulici, nesto je dobacio, ja sam odgovorila u svom stilu, pitomo kao zvecarka i udario me. Pokupila sam se i otisla u policiju i prijavila ga sa potvrdom od dr da imam trag udarca itd. Sokirao se sto sam imala petlje da to uradim. Da sam bila sama mozda i ne bih imala, ali sam imala mamu i sestru uz sebe i osecala sam se jace od stene. Skroz nedodirljivo i nepovredivo. Posle dve tri nedelje me opet napao, ovaj put da bi mi oteo telefon. Telefon je uzeo i uznemiravao mi ljude iz imenika. Trazio je zbog koga ja to njega ostavljam Ja sam se opet pokupila i pravac policijska stanica Vozdovac, sve prijavila i krenula je i druga prijava. Posle toga je valjda skontao da sam ozbiljna, da cu za svaki njegov nezakonit potez da reagujem zakonito i koliko god mogu. Podnela sam zahtev za dodelu starateljstva meni i dobila sam starateljstvo nad Makicom. Pi*deo je, ali kao i svaki klasican nasilnik u porodici, cim mu se pokazu zubi, odustaje. I ona je odustao od mene. Jos neko vreme me smarao gde sam bila, s kim sam bila, sta sam radila ali moj odgovor je uvek bio:" Ne tice te se!" Besneo je, psovao i dobijao spustenu slusalicu i zakljucana vrata. Na ulici malo ili nimalo paznje. U medjuvremenu sam upoznala mm, pretio mi je da ce njemu nesto da uradi, da ga prebije i sl ali sam mu objasnila da ako mu rec kaze, istog momenta se pakujem i idem kod njegove sestre i da cu njoj da napravim skandal. E< tada je konacno skroz sjahao. Naravno, to nikada ne bih uradila jer je njegova sestra jedno sjajno stvorenje, uvek je bila fer i divna prema meni. Ubrzo je upoznao i on svoju sadasnju zenu, mm i ja smo imali planove za buducnost, hteli smo decu, zajednicki zivot i nekako u isto vreme smo ona i ja zatrudnele, ona malo pre mene. Polako su se smirile strasti, poceli smo normalno da komuniciramo, spustili smo loptu i na kraju dosli na ono sto sam na startu predlozila, da vidja dete kad god hoce i da budemo prijatelji. Kada mu se zena porodila, ja sam isla da im pomazem oko bebe. I sada smo prijatelji. Ljubavi nema, sa moje strane cak ni prijateljske, ali ima prema njegovoj zeni koja je jako dobra i koju i nase dete i ja volimo, i prema tom detetu. Iskreno se nadam da nemaju zivot kakav bismo mi imali, nego mnogo mnogo bolji. Nema ljubavi, ali ima postovanja za to sto je doveo svoje ponasanje u red, i sto mi je kasnije pomogao u nekim situacijama kada mi je njegova pomoc bila neophodna. Postujem i sto i sada mogu da se oslonim na njegovu pomoc ako zatreba. Postujem i to sto se trudi da bude dobar otac nasem detetu, i sto joj nikada nije pricao ruzno o meni (kao sto je bivsa zena mm njihovim kcerkama), i to sto nikada nije rekao da ne slusa mm nego joj je uvek govorio da mora da slusa i mene i Danijela jer je mi volimo i cuvamo.

NIkada ne bih zaboravila proslost jer bi me to dovelo u opasnost da iste greske ponavljam, ali proslost je prosla, a ja gledam sadasnjost i ono sto tek dolazi. Ljudski je oprastati, a i ko zna zasto je to dobro sto se desilo...ja znam samo da nisam sve to prosla sa njim, ne bih naucila da cenim ono sto imam sada, niti da budem toliko dosledna kada nesto odlucim bez obzira na prepreke na koje nailazim, niti da se tako borim za sebe, a sigurno ni sa sestrom ne bih bila tako bliska, i hvala zivotu sto me tome naucio, pa makar i na tezak nacin. Ostalo valjda zna onaj odozgo. Kako god, zivot tece dalje, a ja u svom uzivam i zivim svaki trenutak najbolje sto umem

[FILIPA 73]

E, da i ja ispricam svoju pricicu... Kako god, zivot tece dalje, a ja u svom uzivam i zivim svaki trenutak najbolje sto umem

Kakva životna piča, kakvi padovi...kakvi usponi... i to osoba sa nepunih dvadesetak godina...svaka čast na pokrenutim potezima...ipak život ti se osmjehnuo.

[IvanaKK 12]

Kakva životna piča, kakvi padovi...kakvi usponi... i to osoba sa nepunih dvadesetak godina...svaka čast na pokrenutim potezima...ipak život ti se osmjehnuo.

E, to su valjda posledice mog srljanja u sve i svasta, kad si balavac a hoces da se igras odraslog coveka, no, sve je dobro sto se dobro svrsi... Ovo se desavalo u periodu od 18 do 25 godina kada se rodila Andjela, moje srednje dete. Tj tada su nam odnosi vec bili 'ispeglani'