Kako da vas dete slusa?

[breza 1961]

evangelina,jos jednom ti kazem sve sto pises isto bih i ja,a ne znam bas srociti

[evangelina 18]

evangelina,jos jednom ti kazem sve sto pises isto bih i ja,a ne znam bas srociti

Malo pisem ali cvrsto stojim iza onoga sto napisem

[Kamilica 2881]

Pitanje za sve: Kako, po vasem misljenju, treba reagovati kad dete izleti na ulicu? Nije bitan uzrast, nije bitno ko je kriv, jednostavno se desilo u trenutku nepaznje i sta tad uraditi?

[moonlight 137]

Pitanje za sve: Kako, po vasem misljenju, treba reagovati kad dete izleti na ulicu? Nije bitan uzrast, nije bitno ko je kriv, jednostavno se desilo u trenutku nepaznje i sta tad uraditi?

Kamilice, nezgodno pitanje. Mislim da u takvoj situaciji ne sme da se zanemari uzrast i krivac. Ako na ulicu izleti moje dete (koje još uvek nema ni godinu dana, ali zamislimo da ima dve), onda sam kriva ja što sam tako nešto dopustila. To mi ne daje za pravo da primenim bilo kakav vid kažnjavanja deteta. Jedino što je po mom mišljenju ispravno, jeste da se detetu lepo objasni i ako treba ponovi i sto puta da je to opasno, da to ne sme da radi.

[Kamilica 2881]

Kamilice, nezgodno pitanje. Mislim da u takvoj situaciji ne sme da se zanemari uzrast i krivac. Ako na ulicu izleti moje dete (koje još uvek nema ni godinu dana, ali zamislimo da ima dve), onda sam kriva ja što sam tako nešto dopustila. To mi ne daje za pravo da primenim bilo kakav vid kažnjavanja deteta. Jedino što je po mom mišljenju ispravno, jeste da se detetu lepo objasni i ako treba ponovi i sto puta da je to opasno, da to ne sme da radi.

Dete od 2 godine bi trebalo da zna vrlo dobro sta je ulica i koliko je opasno, mislim da je preventiva sto puta ponavljati opasnost izlaska na ulicu. A pored svega ipak se desi?!

[Borjana 28]

Mislim da u takvoj situaciji ne sme da se zanemari uzrast i krivac.

Da, i u cjelosti podrzavam tvoje misljenje. Ja bih definitivno sebe okrivila, i na lijep nacin objasnila djetetu zbog cega to ne smije da radi. Ako to pak uradi sa 5 godina, tada bi se vec moglo govoriti o krivici djeteta i o kaznjavanju.

[Borjana 28]

Dete od 2 godine bi trebalo da zna vrlo dobro sta je ulica i koliko je opasno, mislim da je preventiva sto puta ponavljati opasnost izlaska na ulicu. A pored svega ipak se desi?!

Nemam dvogodisnjaka, ali mi se nekako cini da u tom uzrastu jos ne mogu shvatiti stvarnu opasnost izlaska na ulicu.

[moonlight 137]

Dete od 2 godine bi trebalo da zna vrlo dobro sta je ulica i koliko je opasno, mislim da je preventiva sto puta ponavljati opasnost izlaska na ulicu. A pored svega ipak se desi?!

Ne znam, nezamislivo mi je da dete od dve godine uradi tako nešto iz inata, pa onda moram da pomislim da preventiva nije bila dovoljna i dovoljno dobra. Kad bi mi se tako nešto desilo (a iskreno se nadam da neće), preispitala bih dobro svoj pristup detetu, svoje vaspitne metode i pokušala bih da rešim problem pričom, pričom i pričom na razne načine, dok ne budem potpuno sigurna da je dete shvatilo poentu.

Šta bi ti uradila?

[C*I*C*A*N*A 3516]

Dete od 2 godine bi trebalo da zna vrlo dobro sta je ulica i koliko je opasno, mislim da je preventiva sto puta ponavljati opasnost izlaska na ulicu. A pored svega ipak se desi?!

Mislim da je ovo zaista preterano.

Da, i u cjelosti podrzavam tvoje misljenje. Ja bih definitivno sebe okrivila, i na lijep nacin objasnila djetetu zbog cega to ne smije da radi. Ako to pak uradi sa 5 godina, tada bi se vec moglo govoriti o krivici djeteta i o kaznjavanju.

Kada moje dete uzme npr nesto sto ne bi smela,uvek krivim sebe sto sam to ostavila njoj na dohvat ruke.

I ja definitivno podrzavam vase misljenje.Ipak su to mala,mala decica koja jos uvek ne znaju mnogo o zivotu,a kamoli sta je ,a sta nije opasno.

[moonlight 137]

Mislim da je ovo zaista preterano.

Kada moje dete uzme npr nesto sto ne bi smela,uvek krivim sebe sto sam to ostavila njoj na dohvat ruke.

I ja definitivno podrzavam vase misljenje.Ipak su to mala,mala decica koja jos uvek ne znaju mnogo o zivotu,a kamoli sta je ,a sta nije opasno.

A kad tome dodaš i ogromnu radoznalost, ne možeš ih nikako kriviti!

[Neuhvatljiva 186]

Pitanje za sve: Kako, po vasem misljenju, treba reagovati kad dete izleti na ulicu? Nije bitan uzrast, nije bitno ko je kriv, jednostavno se desilo u trenutku nepaznje i sta tad uraditi?

Pa ovako, moja deca od kada su prohodala (12-13 meseci) nisu više koristila kolica i svuda smo išli pešaka...držim ih za jednu ruku i lepo se šetamo...kada naiđe auto, dešavalo se da krenu na tu stranu, ali sam uvek govorila da je to opasno, da treba da bude na trotoaru i da se na ulicu ne sme bez mame ili tate...naša ulica nije nešto naročito prometna i uvek ima i starije dece i kada naiđu kola svi viču "kooolaaaa" i sklanjaju se na trotoar...tako su i moja deca naučila...zaista se ne mogu setiti da su nekad izletela...da me nisu poslušala da ostanu uz ogradu dok auto ne prođe...EH SADA ŠTA BIH URADILA, ONO ŠTO TEBE USTVARI ZANIMA...STAVILA DETE NA TROTOAR, ČUČNULA I TIHIM, ZABRINJAVAJUĆIM GLASOM SA TUŽNIM IZRAZOM LICA REKLA DA NIKAO VIŠE TO NE SME DA SE PONOVI, JER SLEDEĆEG PUTA ĆE MOŽDA AUTO DA JE/GA UDARI, A TO ĆE MNOGO DA BOLI...treba o tome da se priča i kada ste na ulici, i kada ste u kući, kada gleda crtani, kada se igra, kada sedite u autu i vozite se, a neko prelazi ulicu...ja uglavnom baš puno pričam sa svojom decom...

[ptičica 242]

Pa ni sama nisam baš sigurna šta raditi. Verovatno puno zavisi i od samog deteta. Naša devojčica, recimo kad god naidje auto stane sa strane i ne mrda dok ne prodje. Ali to smo naučili sada na moru. U Čanju nema šetališta, pa automobili i turisti idu istom ulicom bez trotoara, a velika je gužva, pa smo je onda neprestano upozoravali i ona je to ozbiljno shvatila.

Mada kada insistira na nečemu (recimo da šeta, a neće da da ruku) ja je izgrdim ili uzmem u naručje, bez rasprave, može da plače koliko god hoće. Ubrzo uvidi da nema kud, pa kaže: '' Hoće šeta, da da ruku'' i problem bude rešen.

Mislim da roditelji moraju neprestano biti na oprezu, ali se nezgode dešavaju bez obzira na sve, nekada ih je nemoguće izbeći. Ali i deca moraju znati kakve posledice nose odredjene radnje. Puno priče i upozorenja, ali i neka packa po guzi nisu na odmet.

[Kamilica 2881]

Mislim da je ovo zaista preterano.

Sa 2 godine su svesni mnogih stvari, sve razumeju tako da ako ne znaju opasnost od ulice onda je to greska roditelja.

Juce sam bila u situaciji da majka jedva stize svog malog, on je vec bio potrcao i jednim korakom je bio na ulici, ima oko tri godine. Ona je cucnula i pricala mu nesto ozbiljno a on je sve vreme gledao u moju decu koja su u blizini jela sladoled. Ne verujem da je mali uopste slucao sta mu mama prica!

I ja puno pricam sa svojom decom i one dobro znaju da je ulica opasna, cak i ova manja prica ne-ne kad vidi kola! Ako bi se to desilo, uprkos mojoj upornoj prici, dobile bi malo po guzi, cisto da zapamte da je to sto su uradile jako opasno i da ne sme da se ponovi!

[Neuhvatljiva 186]

I ja puno pricam sa svojom decom i one dobro znaju da je ulica opasna, cak i ova manja prica ne-ne kad vidi kola! Ako bi se to desilo, uprkos mojoj upornoj prici, dobile bi malo po guzi, cisto da zapamte da je to sto su uradile jako opasno i da ne sme da se ponovi!

Slažem se...

[mna mama 4535]

Deca su različita...kada malo dete izleti na ulicu,krivica je isključivo roditeljska,na pr moja anđa ama baš nimalo nije svesna toga šta znači opasnost...uopšte ne zna šta je ulica iako ja pričam non-stop...tako da bi bilo potpuno besmisleno nju kažnjavati za takve stvari...umom slučaju bi ja mogla biti kažnjena

[bezveze 71]

Neću mnogo da pametujem,od rodjenja je učim šta sme a šta ne,sa 1 godinu je bila divna beba a već sa 1,5 postaje naporna, u parku prilazi svakoj klupi i kolicima i hoće da čeprka,kad je sklanjam pričam joj da to nesmemo, da nije naše isl.,recimo da razume al zavisi od raspolozenja dal će me poslušati ili će se ljutiti što je sklanjam...evo već polako izlazi iz te faze a vidim da dvojčica od naših prijatelja ulazi u tu fazu,mladja je od nas oko dva meseca. Što se ulice tiče, gde zivimo ulica nije prometna a gde mi je sveki jeste i desilo mi se da mi pusti ruku i da krene da trči u suprotnom smeru od stana jer su tamo klackalice i sve da vas pitam kako to da rešim,mada sam znala da moram pričati non stop pa će joj ući u glavu.Što se razumevanja tiče,ne razumu oni nešto komplikovano,ali proste stvari ite kako,ja mislim da je imala 1 god kad je skakala oko moje šolje sa kafom i dala sam joj da pipne,osetila je da je vruća i ne pada joj na pamet da je uzme a ni bilo šta što se puši,sad je naučila da duva kad vidi da se puši

Kad joj kazem donesi mi to i to,ona ode i donese,ako nije zauzeta nečim zanimljivijim,kao juče u stanu,uzela ključeve od auta i stavila ih negde,ja joj trazim al bila zauzeta otvaranjem neke kese,ubi se trazeći i na kraju kad je završila, ustala je i otišla do činije gde ih je ostavila i donela mi ih :PSve što uzme i pomeri negde kad joj trazim ona mi donese,sem ako nezna šta je to a to je retko jer smo u fazi kad mi uperi prst u nešto što nezna šta je i kaze "To".Što se batina tiče,neću ništa da pričam,jer neznam šta me čeka...

[Ivančica 939]

Da, i u cjelosti podrzavam tvoje misljenje. Ja bih definitivno sebe okrivila, i na lijep nacin objasnila djetetu zbog cega to ne smije da radi. Ako to pak uradi sa 5 godina, tada bi se vec moglo govoriti o krivici djeteta i o kaznjavanju.

Nisam verovala da ćemo se ovako zagrejati za ovu temu.

A i verovah da će neko da izloži i SVOJE iskustvo.

Ja u mojoj ulici na selu nemam trotoar.

Kada sam počela da šetam Stefana bez kolica, stalno je pokušavao da se izmigolji i otrgne se - ne zna za opasnost i hoće da trčkara i istražuje.

Milion puta sam mu ponovila "daj, mami ruku, idu kola" (iako ne idu) da bi me koliko toliko shvatio. To nije bila jedna šetnja, to je bilo danima dok me nije počeo sluša.

Nisam imala potrebu da mu pretim, još nije napunio 17 meseci, ali smo sad u fazi, daj mi ruku idemo da šetamo i on mi je uredno da.

A kako će biti za 2,3 ili 4 godine sada ne mogu da znam, i kako ću reagovati ako se bude bunio - stvarno ne bih mogla da definišem. Sa jedne strane bi pokušala sa pričom, a sa druge šta ako ne vredi?

Ovde sam već napisala da nisu sva deca ista, i da u jedne majke bude dvoje dece - jedno bubica a drugo nemirno za oboje!

Isto tako smatram da ne treba sve da sklanjam kako to moje dete ne bi dohvatilo (i da posle krivim sebe), već naprotiv - da dete nauči šta treba a šta ne treba da dira, a samim tim i šta čemu služi. I to od kako prohoda i spoznaje svet oko sebe.

Ima dece kojima ni priča ne pomaže - svega ima - a u tim slučajevima ne može se dete pustiti da padne sa 5. sprata jer nema kazne (batina ili neke druge mere) i ide se mišlju da će jednog dana ipak da vas čuje da je to opasno.

Pa i same znate vi što imate malu decu koliko će puta dete pokušati ono što mu je zabranjeno. Ja ne znam ni jednu majku čije je dete posle jednog NE - prestalo da radi to za šta mu je NE izrečeno.

[Ivančica 939]

Neću mnogo da pametujem,od rodjenja je učim šta sme a šta ne,sa 1 godinu je bila divna beba a već sa 1,5 postaje naporna, u parku prilazi svakoj klupi i kolicima i hoće da čeprka,kad je sklanjam pričam joj da to nesmemo, da nije naše isl.,recimo da razume al zavisi od raspolozenja dal će me poslušati ili će se ljutiti što je sklanjam...evo već polako izlazi iz te faze a vidim da dvojčica od naših prijatelja ulazi u tu fazu,mladja je od nas oko dva meseca. Što se ulice tiče, gde zivimo ulica nije prometna a gde mi je sveki jeste i desilo mi se da mi pusti ruku i da krene da trči u suprotnom smeru od stana jer su tamo klackalice i sve da vas pitam kako to da rešim,mada sam znala da moram pričati non stop pa će joj ući u glavu.Što se razumevanja tiče,ne razumu oni nešto komplikovano,ali proste stvari ite kako,ja mislim da je imala 1 god kad je skakala oko moje šolje sa kafom i dala sam joj da pipne,osetila je da je vruća i ne pada joj na pamet da je uzme a ni bilo šta što se puši,sad je naučila da duva kad vidi da se puši

Kad joj kazem donesi mi to i to,ona ode i donese,ako nije zauzeta nečim zanimljivijim,kao juče u stanu,uzela ključeve od auta i stavila ih negde,ja joj trazim al bila zauzeta otvaranjem neke kese,ubi se trazeći i na kraju kad je završila, ustala je i otišla do činije gde ih je ostavila i donela mi ih :PSve što uzme i pomeri negde kad joj trazim ona mi donese,sem ako nezna šta je to a to je retko jer smo u fazi kad mi uperi prst u nešto što nezna šta je i kaze "To".Što se batina tiče,neću ništa da pričam,jer neznam šta me čeka...

Odprilike smo u sličnoj situaciji, ajde da preformulišem - sličnog iskustva.

Naglasila bih ovo što si napisala:

Što se batina tiče,neću ništa da pričam,jer neznam šta me čeka...

[mna mama 4535]

Ja sam neprestano mom sinu ponavljala,(u stvari i ja i muž) kada je prohodao sa 10 meseci tu magičnu reč NE...NE...NE... ma nikada je nije ukapirao,naprotiv,mislim da je radio sve kontra...on je dete koje je imalo energije (a i sada) na pretek...stvarno je bio 'nemoguć'...sa starije dve devojčice se slabije sećam tih 'aktivnosti' jer je sa njih troje malih bila igranka bez prestanka...e sada sa Anđelonom i j i mm se drugačije postavljamo...većinom smo sklanjali probleme od nje..tek nedavno smo jasno i glasno da govorimo NE ali i to 'doziram'...moja Anđa je neviđeni zvrk..sve je interesuje..svuda hoće da zaviri..sve da dira...pa i u more uleće non-stop,iako se zagnjuri,napije vode...ali ona 'hoće' ...naravno puno priče kako sa ovim malima tako i sa velikima...što se tiče 'šljapkanja' po guzi,mislim da je malo onih koji to ne 'rade'...videćete kada dete pređe 2. godinu...sve do druge godine je čista igra i učenje'...p.s. naravno nikada priča ne prestaje

[bezveze 71]

Ja sam sklonila samo ono što je moze povrediti,vrlo često je pustim samu u sobi sa sa igračkami. ali i stvarima koje nisu igračke a sme da dira da bi naučila da se sama zabavi,kad spava i probudi se,sidje sa kreveta i igra se ,neznam dal zato što je takva ili zato što nisam ulazila u sobu kad bi počela da plače već kad prestane...

Dajem joj da jede viljuškom,mm dobija ospice od toga,ali bolje mi je da joj dam da jede viljuškom i kontroličem je nego da gleda svaku priliku da je dohvati i u zurbi da se ubode,noz joj ne bih dala.

[Ivana :)]

mi sa Lukom gotovo da i nemamo problema. mislim da sve zavisi od deteta, nece svako isto prihvatiti ono sto mu serviramo. kod njega nikada nije bilo problema sa casama i soljama na stolu, cvece nikada nije dirao, uticnice.. pa mislim da je jednom krenuo DA UKLJUCI PUNJAC ZA KONJICA- to se tako nesto igrao.

nije da je sve uvek savrseno, to su te neke dobre strane, naravno da bude kada nas izludi. ja nisam za kaznjavanje tipa prebijanje dece ali je Luka i te kako dobijao po guzi ONDA KAD NESTO SKRIVI, tek toliko da ga trgnem ako recima ne ide. svekar mi je uvek govorio NEMOJTE DA DETE KOD NAS TUCETE a on je mali i ako mu tad kad skrivi ne skrenem paznju posle to nema svrhe. veliko dete je lako posle kazniti i reci TO TI JE ZA ONO.. mm i ja smo baaaas strpljivi i sa Lukom se jako puno prica. sve sto treba da usvoji se ponavlja iznova i iznova toliko da licimo nekad na papagaje ali to stvarno pali. takav vid vaspitanja je najbolji, u nasem slucaju i sa ovim detetom-niko ne garantuje da ce drugo tako prihvatiti. mislim da je to poenta, naci caku kako prici detetu i zainteresovati ga za nesto sto zelimo..

i ,da, kao sto su neke napomenule, muke i pocinju tek od druge godine..

[Ivana :)]

Ja sam sklonila samo ono što je moze povrediti,vrlo često je pustim samu u sobi sa sa igračkami. ali i stvarima koje nisu igračke a sme da dira da bi naučila da se sama zabavi,kad spava i probudi se,sidje sa kreveta i igra se ,neznam dal zato što je takva ili zato što nisam ulazila u sobu kad bi počela da plače već kad prestane...

Dajem joj da jede viljuškom,mm dobija ospice od toga,ali bolje mi je da joj dam da jede viljuškom i kontroličem je nego da gleda svaku priliku da je dohvati i u zurbi da se ubode,noz joj ne bih dala.

boldovano- kod nas je bio isti slucaj ranije ali je luka spavao sa nama. bukvalno se probudi pre nas i sidje, izigra se sam pola sata sat i tek tad nas budi. u pocetku smo uvek bili budni ali ga ipak pustimo da vidimo sta ce i kako se igrati, ali posto generalno nema nicega sto ga moze povrediti vremenom smo se opustali pa se desavalo da ni ne cujem kad ustane...

[breza 1961]

Da kazem nesto na temu izletanja na ulicu.

Sto rece neko u jedne majke razlicita deca,pa tako i nase starije since poslusno,razumno za primer,ali zato mladje---trenira mi zivce od kada se rodio,a o izletanju na ulicu da ne pricam,radio je i jos radi.Cak i imam utisak da nekad tera inat ili je mozda bas nezreo za svoje godine i ne shvata opasnost.

Bilo je i po guzi,bilo je i price,razgovora,bilo je primera iz slikovnica,bilo je primera i pesmica( kada prelazis ulicu gde nema semafora,prvo se dobro porazmisliti mora,da te nikad auto ne zgazi,ne zgazi,oprezno ulicu prelazi,prelazi....),bilo je i primera da gledamo,proucavamo kako je stradala neka ptica,macka,kuce sa ruznim scenama creva na asfalt i sl,ali kod Luke nista za sada ne pomaze.

Nekada sam mislila da cu decu vaspitavati samo osmehom,ali ne bude uvek kako ocekujemo

[Legenda 77]

Kazna - za dete od 1-2 godine ne može da bude: e nećeš ići kod drugarice da se igraš, jer nisi bila dobra...

U svakom slučaju, kazna treba da prati uzrst deteta, a i mislim da nekakva kontrola MORA da postoji... Inače bi nam globalno bilo još "crnje"...

Jao Ivancice, mene Aleksa danas nesto nije poslusao i ja ne znam sta da mu kazem i prosto izleti iz mene: E danas te necu voditi kod Laude (pas), a on gleda u mene, nasmeja se i i vice: av, av, av, idemo.... . Toliko o kazni...

Aleksa je trenutno u nemogucoj fazi, na izmaku snage smo i mm i ja, sam privuce stolicu radnom stolu u kuhinji i za sekund je na njemu, kao hoce da kuva, naucio da otkljucava ulazna vrata a mi zivimo na spratu, dok se srusila nisam kada sam videla kako otkljucava i otvara ih, zatim na kupanju mu nije interesantan camac, bazen...vec sam hoce u reku i to da skace sa skakaonice, na toboganu hoce da se spusta ali naglavacke, ma sve naopako. Ja stvarno ne znam kako vise da ga ''unormalim'', sto se price tice ja sam kao pokvarena ploca ali trenutno ne vredi. Imamo i prut u kuci, to mi je krajnje, nisam ga upotrebila (za sad) samo pripretim i trenutno upali, ali se brzo vraca zapocetom poslu. Dakle, po citav dan slusa rec Nemoj, i meni je dosadila , a batine bi po sto puta trebao dobiti ako bih ga tukla... tako da je izgleda jedino resenje cekati da prodje faza.

Sto se ulice tice, cesto izlazi na nju jer mi nemamo ogradu ali je vec shvatio da kada naidje auto ili stane i mase mu ili bezi meni. Napominjem, uvek sam blizu njega.

[evangelina 18]

Pitanje za sve: Kako, po vasem misljenju, treba reagovati kad dete izleti na ulicu? Nije bitan uzrast, nije bitno ko je kriv, jednostavno se desilo u trenutku nepaznje i sta tad uraditi?

E po meni je jako bitno kog je uzrasta dete.Ukoliko govorimo o starijem detetu koje je vec uveliko svesno cinjenice koliko je istrcavanje na ulicu opasno, verovatno bi u pitanju bio trenutak nepaznje kad istrcava za loptom, recimo i u tom slucaju bi usledio ozbiljan razgovor i podsetnik sta bi sve moglo da se desi.Za manju decu koja nisu dovoljno zrela da razumeju opasnost koja vreba, po meni jednostavno ne postoji izgovor trenutak nepaznje, takav trenutak sebi ne dozvoljavam.Uvek proveravam da li je kapija zatvorena i uvek mi je dete u vidokrugu.Ukoliko je neophodno da se udaljim od njega radije biram da ga uzmem u ruke i obavim to sto sam nameravala, a ukoliko je to neizvodljivo s njim u rukama, ili ce ga neko prihvatiti ili cu ga staviti u ogradicu a ukoliko mi ona nije u blizini vezacu ga u kolicima i postaviti ga tako da mi bude na oku.Da mi se desi da mi dete izleti na ulicu samo ja bih bila kriva.Zasto sam dozvolila da kapija ostane otvorena? Zar sam u tom trenutku tracarila uz kafu?Imala neka vazna posla?Nikakav izgovor ne postoji ako smo vec rodile decu duzne smo da se bezuslovno brinemo o njima.