Prekid trudnoće

[broccoli 5060]

neco i k.a.m 

Sve sto osecate sada, je osecala i svaka od nas koja se nasla u slicnoj situaciji... Tuga, neverica, praznina... a okolina, pa ni oni najblizi, ne razumeju.

Moram priznati da sam vam se divila za pocetnu hrabrost i razum koju ste imale.

Ja nisam mogla nikoga ni da cujem, ni da vidim, osim mm... 

Vremenom ce postati lakse. Nova beba ne moze doneti zaborav, ali svakako donosi novu, lepsu dimenziju zivota, i snagu.

Ali telu i srcu treba vremena da se oporavi za novi izazov.

Saljem vam veliki zagrljaj i puno snage, a hrabre vec jeste

[k a m 2644]

draga,koje urodjene trombofilije imas i u kojoj nedelji ti se desio nemili dogadjaj?

Naravno,vreme ipak polako ali sigurno leci sve...tj.zaleci...

Jeco, desilo se u 20. nedelji, ali je beba kasnila u razvoju, odgovarala je 16. nedelji. 

5.03. sam imala intervenciju, a tacno znam da je beba umrlau noc izmedju 26. i 27.02.

Jos malo pa ce godina dana.

Sto se trombofilija tice, ovako:

MTHFR, 1298 A>C Alel 1:C (mutiran)

                              Alel 2: C(mutiran) i pise homozigot za mutiran alel

PA-1, -675 5G>4G Alel 2: 4G (mutiran) i pise heterozigot

Iskucala sam samo ono sto nije ok, ostalo je dobro.  

[k a m 2644]

Neco, razumemo se. I ja se o secam isto. Deluje mi da sam u depresiji, nikako da se pocupam. Ocajanje je jako tesko stanje. Kako se ti osecas sada?

broccoli  

Ima li neka tema za caskanje, uputite me. Rado bih dosla cesce da kuckam ovde sa vama. 

 

 

[MalaNina 635]

Kamm

prolazila sam kroz tvoju trudnocu u vreme kada sam i ja bila trudna, porodila sam se 24.06.i secam se cele tvoje price koja me je bas potresla.Znam da je sve jako tesko jer sam i sama proslo kroz to, samo se meni sve desilo mnogo ranije u 10 nedelji.Eto posle dve godine sam zatrudnela i sve je proslo dobro.

E sad jednostavno sam se opustila i rekla kako bude i usla u novu trudnocu.Naravno muz mi je dosta pomogao i stalno me dizao i govorio da ce sve biti ok.I sada to radi jer se i sada mnogo brinem zbog dece,obzirom da je mali imao hematom po rodjenju a za koji mesec nas ceka i operacija testisa,pa me sve to brine.

Mislim da je odlicno sto ste otisli iz stana u kucu sto si promenila sredinu,mislim da bi to trebalo da pomogne.Ne znam da li si pricala sa nekim strucnim licem, npr psihoterapeut,psiholog, cisto da se malo trgnes,depresija je gadna stvar, znam iz iskustva jer sam godinama bila anksiozna.I sad cesto umem da padnem,ali se brzo dignem srecom.Moras da se dignes i da verujes da ce sve biti dobro, i sa takvim stavom krenes u novu trudnocu.Takodje, da pored sebe imas nekog  ko ti pruza podrsku, da te stalno gura napred, da te trgne kad padas, da ti da snagu kad krenes da se pitas kako ce biti i kad pomislis na proslost, mislim na porodicu i dobrog lekara kome verujes. Ono sto je bilo moras  jednostavno negde duboko da potisnes.

Jako bih volela da te citam ponovo u trimestrima,pa onda i u caskalistu

[neca79 4328]

Neco, razumemo se. I ja se o secam isto. Deluje mi da sam u depresiji, nikako da se pocupam. Ocajanje je jako tesko stanje. Kako se ti osecas sada?

broccoli  

Ima li neka tema za caskanje, uputite me. Rado bih dosla cesce da kuckam ovde sa vama. 

 

 

ja sam nabila neku blokadu od kako sam opet trudna. Jos se nisam iskreno ni obradovala...svaki uz umrembod straha...ni ne gledam monitor..ne trazim slicice..samo cekam da je sve ok...tako guram nekako ali vec me hvata frka od amnio jer se prekid radio istim postupkom..tj sama instilacija. E taj momenat da prezivim

[k a m 2644]

Mala NIna  U isto vreme smo bili trudne. sad gledam tvoj tiker.. Kako je bebac maleni? 

Ja se stalno patim sa nekim zdravstvenim problemima, pa se iskreno ne usudjujem da se upustim. Poslednje je sto sam isla na intravensku urografiju, snimala bubrege i sad sam prilicno ozracena, pa mi je i zbog toga frka. Suprug ima trenutno Eserihiju u brisu, jos nije poceo sa lecenjem. Ne znam ni sama iskreno ni da li smem ni da li zelim, nekako sam sva nesigurna. A i pitam se da li bih uopste bila sposobna za bebu, iskreno ne osecam se dobro uopste. Umorna sam stalno, iscrpljena, neraspolozena.. Beba zasluzuje bar normalnu majku. Hvala ti puno na lepim zeljama!! I na svemu sto si napisala, puno mi znaci. 

 

neco, cestitam!  Oprosti, tek sada sam videla. Samo napred, bez straha, dace Bog i bice sve dobro!!! 

[Cipelic 3914]

Kam

Ne zuri onda draga. Bolje se prvo sredi, pa ako nekad posle pozelis bices spremnija. 

Imas caskalista trudnica, a i mama beba i decice raznih uzrasta. Ali forum je tako malo aktivan da sve trudnice pisu samo u drugom trimestru, a mame svuda po malo. Ja vise nemam pojma koliko je cije dete. Tako da pisi gde god pozelis, bice nam drago da se druzimo

[k a m 2644]

Cipelic draga  Kako je babac, kako sinak stariji, kako ti?

Volela bih da vam se pridruzim. 

 

[Goga86 5]

Konačno nađoh mjesto da se izjadam. Izgubila sam bebu prije pet mjeseci u šestom mjesecu trudnoće , samo žene koje su prošle kroz isto mogu da me razumiju. I dalje se osjećam užasno i imam neopisivi strah od nove trudnoće, ne znam kako to da prebrodim, pišite mi kako ste se vi izborile...

[Jeca 90 344]

Jeco, desilo se u 20. nedelji, ali je beba kasnila u razvoju, odgovarala je 16. nedelji. 

5.03. sam imala intervenciju, a tacno znam da je beba umrlau noc izmedju 26. i 27.02.

Jos malo pa ce godina dana.

Sto se trombofilija tice, ovako:

MTHFR, 1298 A>C Alel 1:C (mutiran)

                              Alel 2: C(mutiran) i pise homozigot za mutiran alel

PA-1, -675 5G>4G Alel 2: 4G (mutiran) i pise heterozigot

Iskucala sam samo ono sto nije ok, ostalo je dobro.  

Iste mutacije imamo,i znam da mogu da prave nazalost komplikacije kako na pocetku trudnoce tako i kasnije.E sad ,naravno,nikako ne mozemo dokazati sta je tacno dovelo do pobacaja,s tim da u kasnijoj trudnoci se eliminise losa deoba celija sto na pocetku se cesto desava.zato sledeci put ce vam ukljucuti fraxiparin i nemojte brinuti.

Sto se tice psihickog momenta,jako vas razumem,i ja sam postala anksiozna,ne smem ni da zamislim kako je izgubiti kasnije,ja sam na pocetku ali moj sok je sto je to jedva ostvarena trudnoca posle 3 i vise godine,i naravno ni sada godinu i jace od od pobacaja nisam ni blizu svom cilju.Morami se boriti,i ne dozvoliti da pored ansioznosti ne zaradimo sto ptoblema jos zdravstvenih,ja sam ih eto jos navukla ali nema posustajanja Moras verovati da ce biti dobro

[k a m 2644]

Goga, jako jako mi je zao. Nazalost tacno znam kako se osecas. Zaljem ti veliki zagrljaj. Drzi se!

Jeco, hvala na komentaru. Kakve probleme mislis da mogu praviti posle trudnoce? Mene je iskreno i od fraksiparina strah.. 

[Jeca 90 344]

Goga, jako jako mi je zao. Nazalost tacno znam kako se osecas. Zaljem ti veliki zagrljaj. Drzi se!

Jeco, hvala na komentaru. Kakve probleme mislis da mogu praviti posle trudnoce? Mene je iskreno i od fraksiparina strah.. 

Mislila sam na komplikacije u vecoj trudnoci,ne samo na pocetku...Sad vidim da ti vec imas dvoje dece tako da kad si izgurala dve trudnoce i sledecu ces ,veruj mi...nemoj da te brine fraxi ,sve je lakse od gubitka tako da ako mora da se uvede,mora ,sve za bebe

[k a m 2644]

Jeco, slazem se, zbog bebe se sve izdrzi. Ali imam neki trip od tog fraksiparina, da ce mi nesto biti nakon prestanka uzimanja. Da po prestanku uzimanja postoji veca verovatnoca za stvaranje tromba, plucnu emboliju isl. Skoro godinu dana koristis lek za razredjivanje krvi i onda odjednom prestanes. Mojoj snaji su to dva puta uradili. Ne znam da li je to ok. 

A ja verujem da je kod mene bio neki problem sa krvosnabdevanjem, Beba je kasnila u razvoju, dok nije sasvim prestala da napreduje, posteljica je bila izmenjena, zrelosti kao na kraju trudnoce isl. Pisalo je da je postojao i hematom u posteljici, ali moj dr smatra da je to zbog same intervencije, jer su mi radili reviziju na kraju, pa je posteljica bila u parcicima..

[Goga86 5]

Goga, jako jako mi je zao. Nazalost tacno znam kako se osecas. Zaljem ti veliki zagrljaj. Drzi se!

Jeco, hvala na komentaru. Kakve probleme mislis da mogu praviti posle trudnoce? Mene je iskreno i od fraksiparina strah.. 

Hvala ti kam punoooo, znaci mi svaka riječ. Ja sam moju bebu izgubila jer mi je Iscurio vodenjak, tako da nijesmo imali sanse, prošla sam i feticid, ma užas... Kasnije je obdukcijski nalaz pokazao da sam nosila zdravu djevojčicu :-(. Vjerovatno nikad neću saznati zasto nam se to desilo... 

[k a m 2644]

Gogo, grlim te jako i saosecam sa tobom. 

[leni 5767]

Kam, na hiljade nas je koje smo koristile nisko molekularni heparin, nisu to neke doze koje bi trebalo da te plase. Kao da uzimas aspirin od 81 mg tokom trudnoce.

Ovde nas je par ajtivnoh koje smo iznele zdravu trudnocu posle pobacaja, na fraksiparinu. Trebalo bi da pripremis telo na novu trudnocu uz pomoc zdrave ishrane i suplemenata.

Ovo i za tebe vazi Jeco. Pai cesto ide sa ins. rezistencijom.

Andol od 75, magnezijum, folacin, femibion, casa soka od narandze dnevno, fizicka aktivnost i zdrava ishrana.

[leni 5767]

Gogo, bas mi je zao zbog tvog gubitka

[MakiJana 4746]

Gogo  

[neca79 4328]

Hvala ti kam punoooo, znaci mi svaka riječ. Ja sam moju bebu izgubila jer mi je Iscurio vodenjak, tako da nijesmo imali sanse, prošla sam i feticid, ma užas... Kasnije je obdukcijski nalaz pokazao da sam nosila zdravu djevojčicu :-(. Vjerovatno nikad neću saznati zasto nam se to desilo... 

zao mi je puno..sta je uzrok oticanja plodove vode?

[Goga86 5]

zao mi je puno..sta je uzrok oticanja plodove vode?

 Hvala vam svima drage moje na lijepim riječima... Neco uzrok neću nikad saznati, a trudnoca mi je bila u najmanju ruku paklena .ne znam kako da krenem...  Na prvom ultrultrazvuku sam saznala da imam dva mjeska, sa jednim plodom, a da se drugi još nije razvio. Dr me uveravala da je to ok, i da dodjem za nedelju dana da ce se do tada razviti i drugi. Nijesam stigla na taj drugi ultrazvuk, Prokrvarila sam, to je užasno bilo, Odliv, ugrusci, mislila sam da je sve gotovo, međutim jedan plod je ostao i hospitalizovana sam, bila sam optimisticna, ubijedjena da će sve biti u redu...desetak dana sam u bolnici, sve se smirilo, konačno došla mojoj djevojčici kući, kad ono posle dva dana opet krvarenje, opet bolnica opet odvajanje od djevojcice ovog puta dijagnoza wanishing twin i hematom. Sve se opet stabilizovalo, i mislila sam da sam konačno odahnula, pri izlasku dr mi upisa neke mjere bebice  i posla me na tripl test, stižu rezultati rizika za down 1:288. Strah mi se uvukao u kosti, prvih dana sam plakala non stop, išla u Genetsko, al me nijesu poslali na amniosintezu, jer mi je Granični ali nizak rizik,  iako sam ja to zeljela. Išla sam u krevet i budila se sa istom mišlju, a sve drzala u sebi, jer me niko nije razumio, svi su bili tipa da umisljam, eto kao i doktori su potvrdili da je sve ok...trudila sam se da ne mislim, da se smijem, radujem, ali... Ne umijem vam objasniti kroz šta sam prolazila, ko da sam naslucivala da će se nesto strasno desiti. Malo sam se smirila, ubijedila opet sebe da će sve biti u redu kad opet... Novi problem, budim se, osjecam mokri veš, naravno pomislih da sam Prokrvarila, skačem, pogledam, nije krv. Prolaze 3_4 dana svako jutro isto, odem kod dr ona kaze vjerovatno nevoljno mokrenje jer nisko nosim. Ne sluteći šta je ja radim keglerove vežbe, i zakažem privatno expertni ultrazvuk, da smirim moje misli... Srecom je muž bio sa mnom... Doktorica nam saopštava da je po expertnom sve uredu sa bebom, al da ja nemam ni malo plodove vode, i da moramo na prekid jer u 24 nedelji beba nema šanse....odmahsu mi uzeli sve briseve, jer je razlog pucanjs plodovih ovojaka najčešće infekcija, al je meni sve bilo čisto. Meni je vodenjak pukao visoko kod grudi, zato mi je polako curkao, dok nije Iscurio skroz, a ja mislila nevoljno mokrenje.  Eto drage moje, to je ukratko mojih paklenih šest mjeseci borbe... I dalje mi je teško, okrivljujem sebe, možda su moje misli dovele do ovoga... I na kraju krajeva nijesam imala snage da vidim moju bebicu kad sam je rodila, sto sebi nikad neću oprostiti... Sad se grozno osjećam zbog toga, duša mi se kida, samo sam zazmurila i odbacila je... Da se samo mogu vratiti... Izvinite, izjadah ja svoju muku

 

[blesava 1080]

  rasplakah se

[neca79 4328]

 Hvala vam svima drage moje na lijepim riječima... Neco uzrok neću nikad saznati, a trudnoca mi je bila u najmanju ruku paklena .ne znam kako da krenem...  Na prvom ultrultrazvuku sam saznala da imam dva mjeska, sa jednim plodom, a da se drugi još nije razvio. Dr me uveravala da je to ok, i da dodjem za nedelju dana da ce se do tada razviti i drugi. Nijesam stigla na taj drugi ultrazvuk, Prokrvarila sam, to je užasno bilo, Odliv, ugrusci, mislila sam da je sve gotovo, međutim jedan plod je ostao i hospitalizovana sam, bila sam optimisticna, ubijedjena da će sve biti u redu...desetak dana sam u bolnici, sve se smirilo, konačno došla mojoj djevojčici kući, kad ono posle dva dana opet krvarenje, opet bolnica opet odvajanje od djevojcice ovog puta dijagnoza wanishing twin i hematom. Sve se opet stabilizovalo, i mislila sam da sam konačno odahnula, pri izlasku dr mi upisa neke mjere bebice  i posla me na tripl test, stižu rezultati rizika za down 1:288. Strah mi se uvukao u kosti, prvih dana sam plakala non stop, išla u Genetsko, al me nijesu poslali na amniosintezu, jer mi je Granični ali nizak rizik,  iako sam ja to zeljela. Išla sam u krevet i budila se sa istom mišlju, a sve drzala u sebi, jer me niko nije razumio, svi su bili tipa da umisljam, eto kao i doktori su potvrdili da je sve ok...trudila sam se da ne mislim, da se smijem, radujem, ali... Ne umijem vam objasniti kroz šta sam prolazila, ko da sam naslucivala da će se nesto strasno desiti. Malo sam se smirila, ubijedila opet sebe da će sve biti u redu kad opet... Novi problem, budim se, osjecam mokri veš, naravno pomislih da sam Prokrvarila, skačem, pogledam, nije krv. Prolaze 3_4 dana svako jutro isto, odem kod dr ona kaze vjerovatno nevoljno mokrenje jer nisko nosim. Ne sluteći šta je ja radim keglerove vežbe, i zakažem privatno expertni ultrazvuk, da smirim moje misli... Srecom je muž bio sa mnom... Doktorica nam saopštava da je po expertnom sve uredu sa bebom, al da ja nemam ni malo plodove vode, i da moramo na prekid jer u 24 nedelji beba nema šanse....odmahsu mi uzeli sve briseve, jer je razlog pucanjs plodovih ovojaka najčešće infekcija, al je meni sve bilo čisto. Meni je vodenjak pukao visoko kod grudi, zato mi je polako curkao, dok nije Iscurio skroz, a ja mislila nevoljno mokrenje.  Eto drage moje, to je ukratko mojih paklenih šest mjeseci borbe... I dalje mi je teško, okrivljujem sebe, možda su moje misli dovele do ovoga... I na kraju krajeva nijesam imala snage da vidim moju bebicu kad sam je rodila, sto sebi nikad neću oprostiti... Sad se grozno osjećam zbog toga, duša mi se kida, samo sam zazmurila i odbacila je... Da se samo mogu vratiti... Izvinite, izjadah ja svoju muku

 

sudbina..kad nije sudjeno nema..tako sam i ja imala intuiciju kao ti od pocetka. Moj dabl je bio super a beba je bila sa edwardsom. Ne znam jesi li citala moj post. Nisu mi dali amnio iako sam trazila. Sama sam Nifty radila i sokirala se. Snovi su mi bili pakleni. Prekid je bio u julu prosle godine.

budi jaka draga i znaj da je sudbina bila sa prodjes kroz takvo bolno iskustvo. Nista nisi mogla da uradis i promenis to. Grlim te i glavu gore. Mene je nova brza trudnoca malo izvukla. Danas sam radila amnio i veceras cekam rezultat... a ti nadji nesto sto ce ti smiriti dusu

[Goga86 5]

sudbina..kad nije sudjeno nema..tako sam i ja imala intuiciju kao ti od pocetka. Moj dabl je bio super a beba je bila sa edwardsom. Ne znam jesi li citala moj post. Nisu mi dali amnio iako sam trazila. Sama sam Nifty radila i sokirala se. Snovi su mi bili pakleni. Prekid je bio u julu prosle godine.

budi jaka draga i znaj da je sudbina bila sa prodjes kroz takvo bolno iskustvo. Nista nisi mogla da uradis i promenis to. Grlim te i glavu gore. Mene je nova brza trudnoca malo izvukla. Danas sam radila amnio i veceras cekam rezultat... a ti nadji nesto sto ce ti smiriti dusu

Draga Neco čitala sam tvoje postove, i prije i poslije mog Tripl testa, i bas kako kazes to je neka intuicija, predosjecaj...na kraju obdukcija je pokazala da je plod bio bez malormacija. znam kakav si pakao prošla, jer sam prošla kroz slicno, i samo ja tebe, ti mene i žene koje su nažalost prošle kroz ovaj pakao mogu da razumiju, drugo niko... Nikom ne možeš objasniti kako je to kad osjećas pokrete bebe(a kod mene su bili prenaglaseni jer nema plodove vode), znaš da joj nema spasa, i da je moraš ubiti, doslovce je tako,  a pri tom čekas odobrenje etičkog  nedelju dana za prekid. Kako objasniti nekome da imaš osjecaj da je sedam dana sedam godina, to mi je nekako najduži period u životu. Da ne pričam o osjecaju kad lezis na stolu, kažu ti da budeš mirna, a iglu ubrizgava ju u srce tvog čeda, i na kraju, ne znam kako je kod tebe bilo, ja sam sama u sobu rodila... Ja sam prekid imala u septembru, i evo prošlo je šest mjeseci, dr su mi rekli da toliko sačekam...ali mene jos uvek strah, vraćam se konstantno ovoj temi. Tebi se divim, i svaka ti čast na novoj trudnoci, i vjerujem da ti nije bilo ni lako danas, jer pretpostavljam da je Igla ista, ali bogu hvala ovog puta drugi razlog. Molim te kad vidiš post, napisi rezultate amniosinteze, cisto da potvrdimo ono što već prepostavljamo. Bog mora nagraditi nas, kad smo ovoliki teret ponijele. Grlim vas jako ooooo. 

[Goga86 5]

  rasplakah se

Hvala ti na saosećanju, ne daj boze nikome, niko nije zaslužio toliku kaznu, što god uradio, a ja...nekako uvek sam prvo mislila na druge, pa tek onda na sebe, preosjetljiva sam, plačem i za najmanju sitnicu, i svi su znajući me mislili da ovo psihicki necu izdržati, svi su se okupirali mnome, toliko da mi nijesu dozvoljavali da se časno oprostim od svoje bebe, odem u kupatilo da plačem, muž, sestra, majka, svekrva za mnom...I tako svaki dan dok nijesam otišla u bolnicu(jer sam 7 dana čekala odobrenje etickog), e tada sam bila sama sa sobom i sa bebom u stomaku. Ali bogu hvala imam ja mog andjela kuci, djevojčicu od cetiri godine i znala sam da zbog nje moram ostati psihički zdrava, i vjeruj mi ona mi je najviše pomogla, ona je moj spas... Ljubim te. 

[broccoli 5060]

Gogo, draga, i mene si rasplakala

Slicno sam prošla, teška trudnoća, borba, nada, strepnja... Moj život sve vreme ozbiljno ugrožen, skoro konstantno priključena na infuzije, transfuzije, pregledi, konsultacije.... I na kraju gubitak zdrave bebe

Ni ja nisam verovala da ću se ikad oporaviti, ali ipak sam smogla snage i hrabrosti za novi život, novu trudnoću... 

Šaljem ti veliki zagrljaj, i želim ti da se brzo pridružiš trudničkim temama