Prekid trudnoće

[Abej 293]

Margaritta, drago mi je što si bolje, što se boriš i što razmišljaš o novoj trudnoći. Dobro je i što si svjesna i svoje sreće i svoje tuge. Nije čudno što je i dalje povremeno osjećaš, što zamišljaš kako bi bilo...ogromna je razlika između onog kako je moglo biti i kako je sada. Zato toliko i boli. Samo se valjda vremenom nauči drugačije gledati na sve. Ta dva mala srca uvijek će kuckati u tebi, samo će te pomisao na njih manje boljeti.

Ne sjećam se detalja, da li su ti uopšte rekli koji su još mogući uzroci što se sve tako desilo? Ne znam da li si radila još neke nalaze? Znam da je teško kad ne znaš pravi razlog...Vjeruj mi, iako su mi više puta ponovili da se problem koji je imala moja beba jednostavno dešava kao greška prirode, često preispitujem samu sebe da nisam ovo, da nisam ono...a znam da nisam mogla nikako uticati na to, ali eto, čovjeku je valjda teško da prizna da je u nekih situacijama stvarno bespomoćan. Znam da je teško ne razmišljati tako, ali sigurna sam da si ti uradila sve što je do tebe.

[Ninimimididi 3273]

drage moje, znam da vam je tesko i koliko vam je tesko. Ipak je to deo svake od nas. Nemojte da vas grize savest i sto pre gledajte da vam dodje nova bebica.

Moja prva trudnoca je bila savrsena, beh mane. Rodila sam devojcicu, nasu srecu. Vrlo brzo sam ostala u dr stanju, opet sreca ali ne dugo. Krvaruckala sam po malo ali to srce se borilo, izdrzali smo do 13.nedelje i tada smo dobili ne samar nego samarcinu. Beba je bila ziva, mrdala se, srce kucalo, sve smo to videli ali se stomacic zatvorio a organi ostali napolju. Da je bar imalo sanse da se borimo, ali nije. U 15. nedelji smo prekinuli to sve. Dusu sam isplakala nisam zelela to. Posle par meseci sam rekla muzu i to kroz plac da bi zelela makar jos jednom da osetim to mrduckanje u stomakz al me bio strah da se ne ponivi opet isto. Taj mesec mi se zelja ispunila, opet tr savrsena ali puna stresa. Rodila sam opet devojcicu koja je prelepa preslatka i nemirko. I sad se pitam da li bi dobila to divno stvorenje da se nije ono desilo. Ne vredi patiti, treba uzivati u ovome sto nam je dato! Kad se nasmeje i poljubi me ne mogu da se ne istopim od srece i ne bi je dala nizasta na svetu. I sad trenutno sam pred ulaskom u deveti m cekamo batu!

I opet vam kazem, setim se tog groznog iskustva i pitam se ZASTO BAS NAMA alu valjda je moralo...

[Abej 293]

Ninimimididi, žao mi je što, nažalost, govoriš iz iskustva, ali hvala ti na podršci i što si svoju priču podijelila s nama. Divno je što u njoj ima i puno lijepih trenutaka.
Pa ti imaš pravu malu družinu! Neka su vam živi i zdravi i da vam i ovaj deveti mjesec prođe lako i brzo i srećno stigne mali bata

 

[Ninimimididi 3273]

Ninimimididi, žao mi je što, nažalost, govoriš iz iskustva, ali hvala ti na podršci i što si svoju priču podijelila s nama. Divno je što u njoj ima puno lijepih trenutaka.
Pa ti imaš pravu malu družinu! Neka su vam živi i zdravi i da vam i ovaj deveti mjesec prođe lako i brzo i srećno stigne mali bata

 

to se desilo pre dve i po godine, zaboraviti nikad necu ali se trudim da ne govorim o tome i da ne lupam glavu zasto je to tako! Verujte da mi je jos teze zato sto pre prve bebe nismo mogli imati osam god, lecili se od steriliteta i bum! Jos mi je teze sto sam morala prekinuti to srce da kuca nego da je samo stalo jer sam protiv abortusa iz hira! Ali mi je maaalo lakse jer gledam tu decu kako rastu i mislim sta bi da ih nema jer su divna. Ne bi imala njih da se drugacije desilo. Zato dajem podrsku svima koje zele ponovo dete, ipak da utehu.

[ivanaica 640]

Margarita, skroz mi je poznat taj osecaj. Pokreni sama tu temu o gubitku, ljudi ne zele da ti stavljaju so na ranu,pa i izbegavaju bilo kakvu temu vezano sa tim. I ja sam dugo vremena, nakon Tarine smrti, htela i pricala samovoljno o njoj,o trudnoci itd..

Cak sam se bila i naljutila na najblize,jer kako je istekao prvi mesec njenog odlaska, niko se vise nije usudjivao da pita o njoj. A onda,ja sam popizdela, rekla svasta nesto,da bi mi oni rekli da bi hteli da pitaju kako smo,da pricaju o njoj,ali se ne usudjuju i onog momenta kad sam ja sa srecom i osmehom pricala o njoj,oni su se otvorili..

U januaru ce biti 2 godine otkad je umrla,ali sada ne prodje ni nedelja,a da ne porazgovaramo o njoj.. Ponekad je dovoljno samo njeno ime da spomenu,da znam da se secaju.. Mnogo znaci..

[mama maza 4900]

Kod mene ne zna puno ljudi za trudnocu i gubitak, ali kad spomenem pred onim koji znaju i kad pokusam da se izjadam dobijem neki osjecaj kao da ih smaram, u smislu hajde vise idi dalje, bilo proslo, ni prva ni posljednja kojoj se to desilo, mlada, zdrava, bit ce jos djece, i gorih slucajeva ima o kojima se ne prica, tako da sam prestala da pricam. Samo jedva cekam da mamu vidim pa da sjednem i izjadam se, imam osjecaj da ce mi tek tada biti lakse i da cu dobiti utjehu koja mi je potrebna.

Neki dan kad sam saznala za rodicinu trudnocu sam sa muzem razgovarala o nasem gubitku i vidim da ni on ne razumije. Kaze mi kao razumijem da te neke stvari pogadjaju, ali ne razumijem da te toliko pogadjaju. On je sebe ubijedio da to od pocetka nije bila zdrava trudnoca i kaze da mu to pruza veliku utjehu, a ja to ne mogu tako.

[Abej 293]

Naci1, srećan rođendanac! Puno radosti ti želim!

[ivanaica 640]

Naci, i ja se pridruzujem rodjendanskim cestitkama! :-) 

Ja i dalje ne dobijam nikakva obavestenja,pa s vremena na vreme,bacim pogled da li ima nesto novo..

Cmoka!

[naci1 227]

Hvala drage moje....

[naci1 227]

[Klaker 3564]

Sreca da je tema mirna neko vreme. Usla sam samo da pozdravim svu moju hrabru druzinu ovde.

lexy priblizilo se vidim na spisku. 

naci, ivanaica i sve ostale trudne hrabrice, kako gurate?

 

 

Izmenjeno 14 Dec 2015 od strane Klaker

[Abej 293]

Klaker, kako si nam ti?

[Klaker 3564]

Abej hvala na pitanju, dobro i umorno

Ti? veliki zagrljaj za tebe

 

[Abej 293]

Divno, to je onaj slatki umor 

Često pomislim na sve vas, vi ste mi uzdanice. Poslije nekog vremena zaista bude malo lakše...i bilo je, a onda je krenuo decembar i neki važni trenuci (mamin i moj rođendan, nastupajući praznici, za nekoliko dana termin), pa se sve to poprilično poljuljalo, ali se ne dam  

Hvala ti za zagrljaj, došao je u pravom trenutku Veliki poljubac za sve djevojke.

[Abej 293]

Mama mazo, kako se ti držiš?

[mama maza 4900]

Puno bolje nego sam se drzala 

Navikla sam se negdje u podsvijesti da je to to, mada opet zazulja kad se ta tema otvori kod kuce. Neki dan me bas starija kcerka natjerala na plac. Sjedimo u kuhinji i zeza je mm da je on rodio i isprica ona njemu o mamama, bebama, stomacima, kako beba moze biti samo kod mame u stomaku, i iz vedra neba upita mene gdje je beba sto mi je nedavno bila u stomaku , a mi joj nikada nismo rekli za tu trudnocu. Ja se napravim luda i pokazem na sestricu joj, rekoh pa evo je(ona je svu trudnocu sa malenom ispratila samnom, kontrole, ultrazvuci, sve sem porodjaja) kad ce ona meni:"Ne mislim na seku, vec onu drugu bebu sto si poslije seke imala u stomaku." Ja se izgubila, otisla u wc isplakala se, a muz je ostao pricati sa njom. Ne znam sta joj je rekao, nisam ga jos pitala, al uglavnom ni ona do sada jos nije nista dodatno ispitivala. Tako mala, a tako kopca neke stvari. Samo mi nije jasno sto joj je ovoliko dugo trebalo da priupita.

Kako si ti?? Ista novo kod tebe??

[Abej 293]

Puno bolje nego sam se drzala 

Navikla sam se negdje u podsvijesti da je to to, mada opet zazulja kad se ta tema otvori kod kuce.

Drago mi je zbog ovoga, da ide nabolje Ovaj drugi dio otprilike oslikava i situaciju kod mene, polako se navikavam na tu činjenicu, zaboli još uvijek jako..svega bude, ali koprcam se nekako

Tvoja malena, duša moja, je osjetila da se nešto dešava...uh, mogu misliti kako ti je teško bilo u tom trenutku

Jesi išla skoro na neke preglede, kontrole? Kakva ti je krvna slika sada?

Ja sled.sedmice idem na kontrolu-da provjerimo kako je zarastao grlić (pošto je pukao na "porodu", pa su me zakrpili , a do proljeća i, nadam se, početka akcije uradiću vjerovatno testove na trombofiliju (za svaki slučaj) i hormone (to su mi jedino savjetovali).

[mama maza 4900]

Prosle sedmice sam dala krv na kontrolu pa sad cekam rezultate i nadam se i ja da akcija pocne cim prije. Voljela bih da u januaru to bude to, jer ako ne bude tesko da cu januar i februar imati volju za akciju. 

Iskreno se nadam da ce ti sve biti u najboljem redu pa da sto prije pises po trimestrima 

[Abej 293]

Hvala ti, i ja se nadam da će i tebi biti dobri nalazi i da što prije kreneš akcijati. Samo lagano, nemoj da kloneš ako ne bude odmah u januaru...u svakom slučaju, od srca nam želim da me dočekaš tamo u trimestrima!

[ivanaica 640]

Gde ste lavice moje? Kako ste mi? 

Klaker, kako se snalaziš? Ima li umora?  

Mi rastemo, napredujemo.. Ušla sam u 6.mesec, bebac je baš aktivan, noću mi ne da da spavam, valjda me priprema za dolazak.  

Sledeće nedelje imam Euz i malo me hvata trema. Generalno, nema razloga, bar po prethodnim pregledima, ali opet nešto mi ne da mira... Tih dana pred uz, osećam se istraumirano, u glavi stvaram svakojake scenarije, i tako...

A što se tiče bola zbog mog anđela, nekako je utišan, ako mogu tako da se izrazim. Stvarno su  mi  ova trudnoća i bebac uspeli da priguše bol i nabace osmeh na lice, ali i dalje ima dana kad se prosto raspadnem od tuge.. 5. januara bi joj bio 2.rođendan  I kako se bliže ti dani, mene neka knedla u grlu guši, ali jbg, valjda je sve to normalno....

Pre par nedelja sam imala čudan san... Na nekoj proslavi je bio nepoznati dečak koji je btw, mrtav i samo ga ja vidim i pričam sa njim. On je krenuo sa pričom o mojoj babi i dedi koji su takođe preminuli, i ja se setim da pitam za Taru, kako je ona. Reče mi da je moja baba čuva, ali da stalno plače. U tom trenutku sam se probudila i počela da jecam i da se pitam zašto plače?  I sad mi suze krenu kad se setim tog sna...

I pre par večeri sam sanjala nju i malca iz stomaka, kako leže u krevetiću i ona mu peva pesme... Taj san mi već stvara osećaj da ona bdi nad njim i da ga čuva... Anđeo naš mali....

Udavih vas ja, sorry...

Ljubim vas sve i od sveg srca vam želim sreću, koju zaslužujete.... 

[mama maza 4900]

Uhhh Ivanaica  daleko od toga da nas davis mila 

Pisi kad god imas potrebu 

Vjeruj da i meni oci zasuzise na tvoje snove, bas dirljivi 

[Abej 293]

Ivanaica, ti si naša lavica. I da znaš da nemaš sad tog nestaška u stomaku, dobila bi batinice za ovo da nas daviš...

Srce mi steglo na te tvoje snove i da bi tvojoj Tari uskoro bio 2. rođendan..., kako je tebi, ne mogu ni da zamislim. Meni to zvuči potpuno prirodno nakon svega, da naiđu takvi trenuci tuge, bez obzira na vrijeme koje prođe...snovi koji te uznemire i oni koji te umire, kao i taj strah pred preglede, pa ko se ne bi plašio nakon svega...iako vjerujem da će ovaj put biti sve u redu, vjerovatno i ti. Divno je što ipak uživaš u trudnoći i što vam je taj maleni vratio osmijeh na lice...i smjestio se u vaša srca pored vašeg malog anđela, baš kao u tom krevetiću u snu 

[ivanaica 640]

Hvala vam,drage moje,sto ste tu,kad mi trebate! I ja sam uz vas,uvek,kad osetite potrebu da se istresete svih losih i dobrih osecaja....

Tangerine, kako napreduje tvoja trudnoca? Verujem da ti je krivo sto se selite,ali sto se mora,nije tesko...

Ljubac za vas,Abej, Mamina maza, Tangerine...

[lexy 465]

Ivanaica idi u crkvu i zapali svecu za Taru ja sam isla kod jednog starog monaha i on mi je tako rekao. Kaze ako roditelji mnogo oplakuju dete koje je umrlo da je stalno mokro i da place da se voda sliva niz njega i da je tuzno.... Pali joj uvek svecu. 

KLAKER Priblizilo se bas neznam da li se nekom desavalo da bebi budi slabe oscilacije srca na ctg u i kad sam posle ponovila bilo je dobro, pa mi je doktor opet. Rekao da dodjem u cetvrtak.... Bas sam se bila prepala. :-/ 

[ivanaica 640]

Tangerine, trudnoca za sada napreduje dobro, da ne ureknem.  Nadam se da ce i do kraja sve biti ok. Mene porodjaj ocekuje najverovatnije krajem marta, jer mi opet rade carski,sto sa ove tacke gledista,i nije predaleko i proci ce bas brzo... Jedva cekam! 

 

Lexy, moja vera je iskreno,poljuljana od trenutka kada je Tara umrla i kad god je rec o bilo kojem verskom prazniku, osecam neku nelagodu. Ranije sam bila veci vernik,postovala crkvu i veru,ali stekla sam utisak,da onda kad mi  je Njegova pomoc za moje molitve bila najpotrebnija, i nisu bile uslisene, osecam se prevarenom. I otisla bih do crkve,upalila svecu,iako nije bila krstena,ali u ovom osecaju mi je to licemerno s moje strane,ali svakako hvala na predlogu.. 

Ima li treme kod tebe,draga moja? Ubrzo ces maziti i uzivati sa svojom bebicom.. Bas mi je drago! :-)