Prekid trudnoće

odgovora

Objavljeno

Kam, ne mislim na hp (to je nalaz posteljice?) nego na obdukcioni nalaz same bebe, ja sam na to cekala oko mesec dva. To cekaju da se skupi vise pa onda sve zajedno odrade. 

Sad u mom konkretno slucaju nista posebno nije ni to pokazalo-asfiksiju jedino. 

Jao Tangerine, mogu zamisliti tu agoniju jos. :(

Ja se nadam da ti nece ni krenuti mleko. Valjda je individualno, al kontam da je najgore proslo. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Kam, ja bih najpre proverila trombofilije. Sad sam pronasla moje nalaze, isto imaju razne promene ali nista sto bi ukazivalo na to. Nalaz obdukcije je radjen na medicinskom fakultetu, a HP posteljice u samoj bolnici- tu ne pise bas nista specijalno, na ovom drugom pise nesto poput toga sto je tebi pisalo i na kraju uzrok smrti, tako da je moja greska, tebi su sigurno uradili sve odmah tu.

 

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Da, mala garava. Sve su odjednom uradili, posteljicu, bebu i pupcanik i dobili smo jako brzo taj nalaz. Posle toga ne salju nigde dalje nego kremiraju. Ne bismo znali da nismo pitali. Na nalazu pise da je u pitanju bio zdrav muski plod bez ikakvih anomalija.Posteljice je pokazivala neke promene tako da je mozda to bio razlog.

Ispitacu sigurno sve! Ja ne mogu da dozvolim da ne znam razlog ili ne daj Boze da mi se ovako nesto ponovi. Mozda cak od ove nedelje krenem kod opsta prakse i interniste jer je ovaj bubreg ili kuk ponovo boli kao sto je i u trudnoci.. pa bar da pokupim upute. Posle se hematolog i endokrinolog svejedno zakazuju. Iskreno ne planiram trudnocu za najmanje godinu dana pa mi se i ne zuri. Pocela sam da sumnjam da ovaj bubreg ima veze sa anemijom, a anemija sa pobacajem. Pise da je posteljica bila slabokrvna. Negde u to vreme meni je naglo pao hgb na 96 pa uprkos terapiji za mesec dana na 91.. i trebalo je da se javim 23.01. na kontrolu kod hematologa koja je bila zakazana jos u oktobru. On je meni samo pratio KS na 3 meseca, bez terapije. Ali meni moja dr gin nije htela da da da idem, kao vec imam terapiju, ona me leci. Posle UZ srca kod interniste i razgovora sa njom kada je ona rekla da ne cekam nego da ipak odem kod hematologa, a ja ovoj prenela.. napala me koja je to dr koja trazi,  sta ona zna i zasto se mesa. U isto to vreme nekako ja kukam za bubreg i idem za novogodisnje praznike u hitnu pa kod urologa zbog toga.. nista pesak.. ja se tripujem da je od eserhije jer je imam u brisevima, ali u urinu kao nemam bakterije..A sad kad premotam film secam se da me je hematolog prosle godine u sklopu pitanja oko anemije pitao imam li problema sa bubrezima. Mogu da budu oslabljene funkcije i da ne filtriraju dobro krv. Mm citao po netu, pise da je anemija normalna u trudnoci ali da je opasan trenutak kad postane patoloska. To je prva stvar za koju cu da se uhvatim kad odem kod hematologa i nece dobro biti ako tada nisam otisla jer nije htela da mi da uput. 

Cak i sad nisam sigurna sta me boli. Sam kraj kuka me boli, od bubrega, skroz ceo levi profil, sa strane sve. Pitala sam dr moze li da bude na tom mestu zalepljena materica za kicmu pa da da taj bol.. ili da je tu bila posteljica (mada je sad nema pa me i dalje boli).. kaze nema pojma, uretra ili kicma. Izgleda da sam zrela za generalku. :(

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Zene drage, moze li pomoc?

Proslo je 10 dana od pobacaja.. pslednja 3,4 dana nisam skoro uopste krvarila. Zadnja dva dana bukvalno nista, nisam ni ulozak nosila. Sinoc posle nuzde dal od naprezanja ili cega prokrvarim sveze crveno i onako blagi bolovi kao menstrualni. Nocas sam mirno spavala, nije bilo ni bolova ni krvarenja. Od jutros pomalo krvarim ali sad tamnije crveno, verovatno ta krv od juce. Inace juce sam malo vise bila napolju na nogama, a i malo sam se smrzla vise, nisam mogla da ugrejem noge kad sam dosla kuci. Ziva sam sad isprepadana da me ne vrate ponovo u bolnicu. Zvala sam moju dr, ona moze tek sutra da me primi jer danas radi citologiju. A inace mi je rekla da u petak dodjem na vaginalni ultrazvuk. Ne znam da li je ovo hitno ili smem da cekam. I da li je normalno da krvarenje stane pa s eponovo javi? Nije mnogo obimno, kao za dnevni ulozak. Nema parcica isl samo krv..

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Mislim da je o normalno,hoce opet da krene krvarenje od veceg napora,tako je meni bilo,ne brii,verovatno se jos materica cisti...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Hvala ti draga.. danas pomalo ide, samo kad se obrisem. 

Videcu kako ce mi biti pa cu da odlucim da li da idem sutra ili bolje da sacekam do petka pa da mi uradi i taj UZ. Mada danas lezim, odmaram..

Vuciguraj voli ovo

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Jao ja zamalo nadrljah danas. Otisla sam danas kod moje dr na UZ i kazem joj da od utorka uvece ponovo krvarim. I ona me pogleda i kaze nije dobro, jako prosiren kavum, ima krvi u materici, i odmah da mi da uput za klinicki za reviziju. :( Ja joj kazem nemojte kad vas molim, ajde kao onda kapi i AB, ja rekoh ne smem kapi, od njih imam grceve u nogama.. pa sta mi onda preostaje kaze ona. Ajde da onda pijete 3,4 dana AB ako i dalje ne stane krvarenje da idem odmah gore da legnem. :( Da vam ne pricam kako sam bila ocajna. Resim da odem odmah u klinicki, da cujem sta ce da kazu. I primi me jedna mlada dr, znam je iz osnovne i htela prvo da mi odmah ambulantno radi reviziju, pa da me pusti kuci. Ja joj kazem da sam imala komplikacije posle intervencije, da nisu mogli lako da mi zaustave krvarenje, da je dolazio kardiolog zbog mog prolapsa... Ona kao onda nista, da te primimo pa neka oni gore rade. I kao ajde da me i ona pogleda na vaginalnom sondom. I gledala, pa zvala drugu dr da dodje.. njih 3 gledalo. I kaze nista, ovo je samo zaostala krv, nema posteljicnog tkiva. Krv me moze da izadje zbog polozaja, jer mi je materica zavaljena. I kao bolje da me ne cackaju ponovo, da ne naprave jos gore. I resise da me puste kuci, da setam sto vise, lezim na stomaku, i popijem jos 1 kutiju dovicina. A za 7 dana da se javim na UZ kod moje dr ponovo. Ziva sam se prepala, ne mogu da vam objasnim. Kod mene izgleda nista ne moze da bude normlano, sve mora da se komplikuje...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Draga moja, meni je missed sa prvom trudnocom bio u 10. nedelji. Posle intervencije uopste nisam krvarila pod antibioticima sam bila dve nedelje, temperatura non stop, i bolovi kao da cu da dobijem, zavaljena materica isto. Sesti dan pocne krvarenje i do te mere je bilo da ja nisam mogla ustati sa wc solje. Al mi je posle toga bilo mnogooo bolje... 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Kam,nadam se da ce krv isteci sama,bas bzv sto ne mozes da pijes kapljice,meni su one pomogle kada mi je ostala jedna tackica na uz-u...I ja sam se bojala revizije kao djavola :(

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Kam draga, nemoj da se plasis da se kod tebe nesto posebno iskomplikovalo... 

Meni je dr u Visegradskoj objasnila, da kad se prekine trudnoca tako na pola, i hormoni i sve ostalo u organizmu su prosto "zbunjeni"... dakle ne ide sve prirodnim tokom kako bi trebalo, vreme je potrebno organizmu da se vrati u kolosek, materici da se vrati u prirodan polozaj...:(

Ipak, kontrolisi se redovno, sve sto ti je sumnjvo prijavi dr, plus ti imas dodatnih zdravstvenih problema...

Grlim te jako, i saljem snagu!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Evo me drage moje da se javim. Bila sam danas na kontroli. Konacno je sve ok. Na UZ se vide dve tanke linije, kaze dr da je to sad ovo sto ponekad imam u tragu samo posle toaleta kad se obrisem braonkasto/zuskasto kroz sekret, kao pred kraj menstruacije. Posle onog traumiranje od prosle nedelje sam krvarila jos nekih 4,5 dana, posle vise ne. 

Isla sam kod opste prakse i interniste i pokupila upute za ogtt sa insulinemijama, hormone i antitela stitaste i parastitaste zlezde, pregled endokrinologa, hematologa, klirens kreatinina jer me i dalje bole bubrezi. Internisticki sam ok. U ponedeljak idem kod hematologa, pa cu videti sta ce mi on reci. Tada cu taman izvaditi i krv za stitnu i zakazati endokrinologa. Ne zuri mi se, polako cu da ove analize radim..

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

nazalost prijavljujem se na ovu temu. i dalje neverujem da je tako..drago mi je da sam trenutno ovde usamljena. cekam ponedeljak i prijem u NF za prekid trudnoce u 19. nedelji. dabl test odlican, sama odlucim da uradim dalje analize, rezultat amnio trisomija 18. toliko retka a eto je kod mene. da sam loto igrala ne bih pogodila, ali zato Edvardsa jesam. ironija...

zasto? kako? sto meni? pitanja bez odgovora. svako drugacije reaguje, a ja toliko tuge imam da jedva cekam novu trudnocu jer ce me jedino to psihicki spasiti. necu cekati koliko budu rekli vec cim se ustali ciklus pravicemo novu bebu. imam samo strah da se ne ponovi neki drugi  poremecaj. da imam bar pet godina manje mozda bih i pravila vecu pauzu ali me je sve vise strah sto vise meseci prolaze.

i mrzim kad mi neko kaze pa dobro imas dvoje dece? ma jeli, odakle pravo? zar tako manje boli? malo se smejem, malo placem, i tako danima. samo da sto pre prodje ova agonija, da se vratim kuci mojoj deci i mm..i da sto manje ostanem u bolnici. ta samoca ce najteze pasti, daleko od mojih. kako ubrzati minute...sate? kako nocu spavati? 

kako biti jak, pozitivan, optimista?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Neco, nemam puno vremena da pisem, ali znaj da mislim na tebe i da mi je posve tesko i zao sto prolazis kroz to.

Znam, svijet ti se rusi sad i svi pokusaji utjehe sa strane su samo rijeci, vjerovatno dozivljene i kao suvisne, grube, nerazumne, ali mnogo je zena, nazalost, koje su prosle kroz slican gubitak i razumiju tvoj bol i te kako.

Iz vlastitog iskustva ti mogu reci da ce te vrijeme nauciti da zivis sa tim. Bol i praznina nece nestati, ali vremenom ces ih prihvatiti kao dio tebe i nosit ces ih u sebi i uz njih zivjeti sretno.

Sto se tice komentara da hvala Bogu imas dvoje djece, mogu ti samo reci da mi se cini da bih umrla da mi se gubitak desio a da vec nisam imala niti jedno dijete. Moje djevojcice su ublazile bol. Njihovi zagrljaji, poljupci, smijeh me spasili dubokog pada u depresiju. Natjerale su me da izadjem iz tame i vratim se u svjetlost i budem sretna pored svega kroz sta sam prosla. A da ih nije bilo cini mi se da bi mi svaka majka bila neprijatelj jer ona bi bila upravo ono sto ja nisam, majka.

Od srca ti zelim da se sto prije oporavis i krenes dalje u nove pobjede :babymommy:

Zoe86, leni i Kikiriki volite ovo

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

@Abej mila, gdje si?? Ne pises odavno?? Imal sta novo?? Nadam se da si dobro i da ces nas uskoro obradovati lijepim vijestima. Ljubim te i grlim :babymommy:

Abej voli ovo

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Neco draga, statistika se surovo poigrala sa tobom. Edvards je težak poremećaj i pitanje je koliko bi beba poživela. Bilo bi ti još gore da bebu upoznaš, da čuješ njen plač, vidiš lice. Beba bi se neizmerno mučila a šanse bi joj bile male.  Zato budi hrabra, pregrmi ovo, isplači se što više možeš. 

pupsik i Tangerine volite ovo

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Neco,mislim na tebe i sve sto cu ti napisati je da ces izdrzati i da ces preziveti,a onda ces prezivljavati dan za danom...Nekada.ve boleti vise,nekada manje,ali ce vremenom biti lakse...

 

Abej, Kikiriki i broccoli volite ovo

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Hvala vam svima... primljena sam. Sutra ce mislim zapoceti proceduru. Dobijam inekciju u stomak..kad krenu bolovi spustaju me u porodiliste. Bio mi je Krajinovic da se dogovorimo za epidural. Kaze da ce jos i ubrzati ceo porodjaj. Ne znam koliko ce trajati ali zelim kuci sto pre..jutros mi je najbolnije bilo dok sam gledala Makija kako spava a ja idem i znam da se necu vratit neko vreme

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

u tebe sam....

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Draga Neco, uzasno mi je zao sto kroz sve ovo prolazis. Sjecam se sebe koliko mi je bilo tesko kad sam shvatila da cemo izgubiti bebu i kroz sta cu sve morati da prodjem. Vjeruj da i danas cesto pomislim i kazem mm-dobro smo mi i ostali citavi poslije svega. Ali koliko god se sad sve cinilo strasno, nekako ces usput pronaci neku nevjerovatnu snagu u sebi, koju mozda nisi ni znala da imas, da sve preguras, i samu proceduru i ono sto te ceka poslije, jer nemas izbor, bar ne bolji. I koliko god jako bitno bilo to sto si saznala sad, a ne kasnije, to ti vjerovatno ponekad uopste nece biti utjeha, bar meni nije uvijek bila..pa krenu pitanja 'zasto bas meni' , zasto bas mi da budemo tih 1:10 000..i cini ti se da si u zacaranom krugu. Mene je ova grupa zena ovdje spasila, sve su divne osobe..pa sam se zapitala-zasto se desilo bas njima?! Sve je to normalno i sve smo to i mi prosle. Vremenom se sve manje pitas i sve vise prihvatas cinjenicu da je iz nekog razloga moralo da se desi bas tebi, meni, njima..i tad ce ti zaista biti lakse. Meni je najvece olaksanje bilo kad sam dosla do tog trenutka o kojem su mi djevojke ovdje pisale-da shvatis da si i pored tog bola koji nosis u sebi ponovo srecna.

Put koji prolazis nije nimalo lak, ali bice i trenutaka kada ces se iznenaditi koliko si nesto dobro podnijela i uz podrsku najblizih ces uspjeti...polako, korak po korak. Gledaj da sebi olaksas sve sto vise mozes. Super je sto ces imati epidural i sto nisi prvorotka, jer bi trebalo sve da ide i lakse i brze. Poslije ces se usredsrediti na fizicki oporavak sto ce ti malo skrenuti misli prvih dana, pa onda polako, sto kazu cure-dan po dan. Meni je isto jako tesko pao taj odlazak u bolnicu i jedva sam cekala da se vratim kuci, ali poslije valjda zbog olaksanja sto je sve fizicki gotovo i nije mi bilo strasno tih par dana koliko sam ostala u bolnici, prosli su ipak brze i lakse nego sto sam ocekivala, nadam se da ce i tebi.

 Okruzi se voljenima i pusti da te paze i maze. Radi onako kako se osjecas, meni je to puno olaksalo cijelu situaciju. I ako ti prija pisi ovdje, tu smo da sve preguramo zajedno. Od srca ti zelim da sto bezbolnije kroz sve prodjes.

broccoli, Kikiriki i Vuciguraj volite ovo

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

 

@Abej mila, gdje si?? Ne pises odavno?? Imal sta novo?? Nadam se da si dobro i da ces nas uskoro obradovati lijepim vijestima. Ljubim te i grlim :babymommy:

mama mazo, hvala ti sto mislis na mene:wub:Dobro sam, sve se nadam bice nesto novo, pa da vam se tada javim..i nadam se da hocu uskoro;)

broccoli, neca79 i mama maza volite ovo

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Ja da se javim...danas sam izasla iz bolnice..osecam se prazno i pretuzno..na trenutke mislim super sam a onda briznem u plac. U ponedeljak sam primljena i tad je zapocet prekid. Imala sam srece da je doktor hteo da se sto pre zavrsi znajuci kako mi je...inace se samo sredom odrzava eticki odbor za odobrenja. Ubrzali su proceduru.

U 2 po podne uradjena je instilacija, psihicki najbolniji momenat u mom zivotu zauvek. U 5 mi je naprso vodenjak..u 2 ujutru prebacena sam u porodiliste. U 5 dobila epidural i u 9 se porodila. Bebu nisam imala hrabrosti da vidim..kajem se i ne..ne znam sta bi mi teze palo. 

Za sada toliko..idem da se isplacem i zaspim ako mogu..svima vam hvala na podrsci.

Ako nekoga nesto zanima rado cu objasniti dodatno jer ionako nigde nema detalja o ovakvim stvarima a kada se nadjemo ne daj Boze u ovoj situaciji svako iskustvo znaci.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Ja da se javim...danas sam izasla iz bolnice..osecam se prazno i pretuzno..na trenutke mislim super sam a onda briznem u plac. U ponedeljak sam primljena i tad je zapocet prekid. Imala sam srece da je doktor hteo da se sto pre zavrsi znajuci kako mi je...inace se samo sredom odrzava eticki odbor za odobrenja. Ubrzali su proceduru.

U 2 po podne uradjena je instilacija, psihicki najbolniji momenat u mom zivotu zauvek. U 5 mi je naprso vodenjak..u 2 ujutru prebacena sam u porodiliste. U 5 dobila epidural i u 9 se porodila. Bebu nisam imala hrabrosti da vidim..kajem se i ne..ne znam sta bi mi teze palo. 

Za sada toliko..idem da se isplacem i zaspim ako mogu..svima vam hvala na podrsci.

Ako nekoga nesto zanima rado cu objasniti dodatno jer ionako nigde nema detalja o ovakvim stvarima a kada se nadjemo ne daj Boze u ovoj situaciji svako iskustvo znaci.

neco drzi se. Ti Si hrabra zena.

Kikiriki voli ovo

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

koliko je bio rizik na Oba testa? 1 према колико? Јел тежак порођај физички? За емоционално знам...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

koliko je bio rizik na Oba testa? 1 према колико? Јел тежак порођај физички? За емоционално знам...

dabl 1:178 low risk..na svoju ruku sam radila dalje analize jer su rekli nisam za ac.

Fizicki je bolniji iako je beba manja jer telo nije sremno za porodjaj ali epidural je obezbolio i ubrzao. 2 prsta sam bila otvorena i to je bilo dovoljno s tim da mi je babica bas pomogla. Inace ide na 3 prsta 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Napravite nalog ili se prijavite da biste odgovorili

You need to be a member in order to leave a comment

Napravite nalog

Postanite član/ica Bebac porodice i uključite se u diskusije na forumu.


Napravite novi nalog

Prijavite se

Već imate nalog na Bebac forumu? Prijavite se ovde.


Prijavite se

  • Članovi/članice na temi   0 članova

    No registered users viewing this page.