Dečije pesmice

[mama maza 4900]

Mama voli bebu i od te pesmice pocinje da me boli mozak

Jedno 10 miliona snimaka imamo gdje I. pjeva "Mama voli I.", pa "I.voli mamu", pa babo, nane, dido, itd, itd...sa gitarom, bez, sa mikrofonom, bez, obucena ovako, onako, bez majice, ma u svim mogucim pozama i oblicima 

A sad ona pjeva to A., "I.voli A.naVJVise na svijetu" 

A A.naVJVise voli "Bila mama Kukunka"  , a I.joj pjeva tu sa svim nasim imenima 

[iraela 2067]

joj....snowflake,twinkle,twinkle....na tom smo bile par mjeseci....sad sluša na njemačkom,zgodni su crtići i riječi....

 

[Šećerlema 359]

Драге маме и драга децо,

Зовем се Јасмина Обрадовић (овде пријављена као Шећерлема) и пишем песме (и за велике и за мале) Песмице које ћу овде поставити сам написала захваљујући свом сину. Његова опажања, питања, закључци о свету око нас, били су занимљиви, шаљиви и понекад необични. То ме је навело да их на овај начин сачувам од заборава. Инспирисане су његовим бисерима које сам и  препричавала на овом форуму. Надам се да ћу ускоро објавити и збирку ових песама. Волела бих да чујем Ваше коментаре, били би ми драгоцени.  Ево дакле тих песама:

Мрља

Маму наљутио тата,

па јој је крива,

мрља од блата.

 

Фркће по кући и гунђа,

покварила јој се и пунђа.

 

Мама трља ли трља,

за све јој крива мрља.

 

Сапуница бућка и пени,

све пршти, риба се чисти,

 

онда је криво и мени

јер каже: -Сви сте ви исти!

 

Немогуће! Шта ту фали?

Па тата је тако велик`,

а ја сам тако мали.

 

Разлике сад има неке:

Тата прави велике,

а ја баш мале флеке!

Маца

Добили смо једну мацу,

малу, слатку, безимену.

Погледала мама брацу

и ребус тад даде њему:

-Како би јој име дао?

Како би је ти позвао?

Погледао бата само,

па збуњено тад рекао:

-Мацо, мацо, додзи^* `вамо!

Чудна кока

Играо се мали Јаша

лоптицом по соби.

Гурао, шутирао,

па идеју доби!

 

Сео онда кришом

на лопту шарену,

погледао весео,

па рече у трену,

озарен од среће цео:

-Ја сам јаје снео!

-Ја сам јаје снео!

[Šećerlema 359]

Јасмина Обрадовић

Кијавица

Ишао сам код докторке Гоце,

рекла ми је неће дати боце.

Одмах ми се растужило лице,

када видех оне штрцалице¹.

 

Јуче ми је прегледала грлце,

узела је једну зинулицу²,

Дала ми је неки розе сируп,

излечила грозну кијавицу.

 

________________

1,2- оригиналне кованице мог сина: 1-штрцалица: шприц, 2-зинулица: шпатула

 

Наочари

Јуче ми се срце здробило,

лице нови изглед добило.

Шта ако се ником не свидим?

Зашто баш ја добро не видим?

 

Кажу само: -Носити се мора,

на врху носа оба прозора!

Прошла је на срећу та трема,

када ми је намигнула Ема!

 

Пунонога

Наш батица две године има,

згодитака баш пуно у њима.

Трчи, прича, смеје се и пева,

али не зна где је нога лева.

 

-Колико ти бато ногу имаш?

Питала га једном тетка Цака.

-Пуно! Наглас јој је рекао

и у главу цмокић је стекао.

 

Слова

Фрижидер наш носи

капут од магнета.

Има ту магнета

из целога света.

Неке нам је чак

донела и тета.

 

Где има празнина нова,

ту су нам магнети-слова.

Причају разне приче,

а ова моја ето ниче,

баш у време ручка.

 

Мама спрема, бата трчка,

али нешто мучи тату.

Фалила му со за салату.

 

Намршти се татин брк.

-Донесите со!

У кухињу, трк!

И донесох баш то:

-Магнет слово „С“

и магнет слово „О“!

 

 

Izmenjeno 31 Oct 2017 od strane Šećerlema

[Šećerlema 359]

Јасмина Обрадовић

Господар ваздуха

Дошло ми је изнебуха:

-Ја сам господар ваздуха!

...Али то је тајна

и ако је таква,

мора бити трајна:

Једном је ветар дувао,

са баком сам шетао,

од ветра је чувао.

Док сам само трепнуо,

кришом ветру пришао,

рукама сам шљепнуо

и он се утишао.

Нека са чује и нак се зна:

Мора тај опасник да се утиша!

Не може он баш тако да дува,

баки треба неко да је чува!

Чуј ти ветре, ево стиже

(још мало па цар!)

главом и брадом:

Ваздуха господар!

Певалица

Клацкалица:

клац-клац-клац.

Јабучица:

мљац-мљац-мљац.

Певалица:

пев-пев-пев.

Зевалица:

зев-зев-зев.

Иде да спава,

малена глава!

 

Нећу

Нећу да сам лепотанче,

то је пола лепотана.

Зашто није мој брат Брана,

половина лепотана?

То је као пола кишобрана,

или пола сунцобрана.

Леп сам цео целцат,

исто као и мој брат.

 

Тајна

Драга децо,

чујте сада!

И одрасли

су исто деца!

Порасли

им само бркови и брада!

Порасле им штикле,

па им се чини

да су на висини.

А бриге им никле,

где су биле шишке,

па сад испод мишке,

носе тешке ташне,

око врата машне.

Па се мало дуре,

јер их сваште стеже,

па све некуд јуре,

ко да некуд беже.

А тек кол`ко лани,

били су шмизлани,

и оне праве шмизле,

и брали су трешње и рибизле.

Њима само мало фали,

да се сете да су мали.

У томе је тајна,

немојте им рећи.

Тога се плаше,

па могу утећи.

Пустите понекад,

да оду у свој свет,

па када се врате,

баш у пола пет,

грлите

их и мазите

често,

па уместо

озбиљни и строги,

биће насмејани,

разиграни,

опет босоноги!

 

Куцовук

Шумом влада страшан мук.

Около се шуња вук.

Сви се плаше, беже, трче,

а он би да буде куче.

Шетао је тужан сав:

-Нека будем чак и мрав,

ил` кит плав или лав,

ал` највише волим оно само:

Ав! Ав! Ав! Ав! Ав! Ав! Ав!

За друге сам лења буба,

сви се плаше мојих зуба.

Мисле да сам некултуран,

да сам смешан као ћуран.

Зашто ли им само сметам?

Ја бих с` неким да се шетам.

Ко ме види одмах муца,

ја бих да сам слатка куца.

Окрећем сад други лист,

бићу као пудла чист.

Бићу тако важан сав,

па уместо: Ау! Ау!

Вичем само: Ав! Ав! Ав!

 

Мали шмекер

Данима ме бриге муче,

срца лупа, силно туче.

Уна има кикице,

Тина лепо лице,

Маја има пегице,

а Ана штиклице.

Мене муче давојчице.

Дуња лепо пева, плеше,

Сташа је сва као вила,

Машине ме очи теше,

а Ема је тако мила.

Због њих ми је шарен свет,

к`о да имам нека крила,

да их макар волим пет,

мирна би ми глава била!

Схватио сам, у чудној сам доби:

Девојчице су мој прави хоби!

Мали цар

-Колико сам рекла пута,

рече бати мама љута,

-фиока да се не отвара?

По кући нам је сввуда лом!

-Пет! Одговорио је бата,

одважно баш попут цара

и настави он по свом.

 

 

[Šećerlema 359]

Јасмина Обрадовић

Изгубитис

Жалила се стара буба Мара,

како јој се изгубила шара.

Жалила се комшиници кици:

-Можда су је видели где свици?

Питала је бубицу Љубицу,

(по занимању винску мушицу,

Дрозофилу Меланогастер*):

-Да ли можда нема неки фластер?

Не може сред белог света,

без те туфне да се шета!

-О како је тешко када се остари!

Где ли су ми сада оне наочари?

Па их стави на окице старе...

-Гле! Па ту су ми све шаре!

________________

* Стручни назив: Drosophila melanogaster

Имена

Друга му је сад година,

а имена разна има:

Чекић му је чукалица,

тестера је стружулица,

дрндалица је мењач,

офингер је качалица,

а фудбалер је шутач!

За по соби игранке,

он обува собанке.

Диван је и чаробан,

читав његов свет,

шта ли ће измислити,

до година пет!

Хладолед

Купили су сладолед

маленоме мравићу,

са укусом јагоде,

али ипак мораше,

са њим да се нагоде:

-Лагано га поједи,

да грло не заболи!

Али није могао,

јер га много воли.

-Хеј, ти! О`лади мало!

Рекоше у шали.

Збунио се силно тад,

двогодишњи мрав мали.

Није знао шта да ради,

дувао је у сладолед,

да га лепо он охлади!

[Šećerlema 359]

Јасмина Обрадовић

Рођендан

 

Када ће тај диван дан,

Деда Мразов рођендан?

Када ћемо поклоне

ми њему носити,

кад он нашу јелку,

поклонима кити.

Мислим да је њему,

много хладно горе,

па ћу му поклонити,

карту баш за море!

Баба рода

Баба чапља воли децу,

окруже је, запиткују је,

она тихо и стрпљиво,

приче лепе декламује.

 Угости их колачима,

чајем, лимунадом,

друже се код куће,

ил` шетају градом.

 Баба чапља и баба рода,

већ оседеле старице,

још су од вртића,

најбоље другарице.

Појави се једног дана,

баба Рода на вратима

баба чапљиног стана,

са мирисним колачима.

 Сенку деца угледаше,

и кљун поста велик` рог,

па углас повикаше,

уплашени баш од тог.

 Беж`те!

Тако вам Бога!

Ено иде

баба Рога!

 Сакрише се иза врата,

фотеља и степеница,

загрлио секу бата,

а свима у страху лица.

 Тада уђе баба рода,

истог трена лакну њима.

Смејаше се дуго томе,

и причаше причу свима!

Све је на броју

Мама пита

свога малог сина:

-Која животиња

дуги врат има?

 -Жирафа! Оговори лако.

Опет пита мама тако:

(мислећи на ноја)

-И која још? И још која?

 -Још једна жирафа!

Рече, као из рукава,

пољуби је нежно

и оде да спава!

Питалице бескрајнице

Чим се бата замисли

и прави чудно лице

знамо да смишља

нове питалице.

-Шта ли је иза Васионе,

крофне,

или шарене бомбоне?

-Шта је то што светлост звездама даје

и одувек траје, траје, траје?

-Да ли прженице,

једу само женице?

Глава ми се питала,

морам да питам и тебе и тату:

 -Ако си дојила мене и бату,

одакле ли си млеко сипала?

-Шта ће сому они брчићи?

Ако у Грчкој живе Грци,

онда живе и Грчићи*!

-Зашто не постоје

медицински сестрићи?

-Да ли крвни судови могу да се перу?

-Зашто не заливамо, дрвену бандеру?

-За топлу нам супу треба

и лепеза поред хлеба!

-Хајде да се попнемо,

мама ми до месеца,

да могу да нас виде,

сва на свету деца!

И тако се нижу,

сва питања нова,

и тако се расте,

до самога крова.

Беба

Једном је и планина,

мала беба била,

мамила је висина,

па се издужила.

Била је тад само,

малени облутак,

и као што сви знамо,

порасла за тренутак.

Од тога бебуљка,

што се стално мрда,

преко брежуљка,

нарасла до брда.

Играла се с облацима,

голицали је цврчци,

шапутала с птицама,

засмејавали је смрчци.

Ето тако расте брдо,

таман тако брже не сме,

нек` је дате здраво и тврдо,

као камен из ове песме!

Свадба

Рече мама: -Благо мени,

трогодишњи син, хоће да се жени!

Цвет ујутру убере и у вртић носи,

својој цури даје за украс у коси.

Све цуре одреда, увелико просио,

ал` је само једна и једина Ема.

Јутрос ево новога проблема.

Двориште је деда јуче покосио.

Младожења се љути: -Ах ти деда, деда!

Како ли ће сада да га гледа,

мила девојчица Ема,

када овога тужног јутра,

цвета за њу нема!

У цвећару деда идеш

да купиш тај цвет,

иначе се руши,

цеo мој мали свет!

Где је тата?

Питао се мали бата,

где ли је јарац тата?

Читала му бака,

да је седам јарића,

чекало козу мајку,

са пијаце да се врати.

И онда следи део,

што је тужан бати,

када је вук несити

све јариће појео.

-Где је ту тата да их штити?

У бајку ће морати

да ушета тата,

да покаже како се

роговима барата!

Неће вук смети,

туда ни да сврати,

јер ће тата јарац,

скроз да га премлати!

И када туд пролази,

хватаће га трема,

јер ће храбри тата,

скроз да га излема!

Свако ће јаре весело,

унаколо да скаче,

а вук ће се снуждити

и почеће да плаче!

Пјутови

Бака само прети, да ће прут да бере,

зато што се Јаков, без разлога дере.

Наиђе му тако, да се баш без везе,

мала уста сама бекеље и кезе.

Опет иде баба љута, да убере два-три прута.

Бар прутева много има.

(Само прети, ал` никад не туче.)

Ал` је Јаков вуче, ал` је Јаков цима:

-Немој баба бијеш мене „пјутовима“*!

____________

*прутевима

Бајкер

Један Риста, мала глиста,

има хоби необичан.

Он би да је мотоциклиста

и томе је врло вичан.

Машта он да вози,

по целоме свету,

али да вози само,

не дају детету.

Занима га куда лете лепе ласте.

Иш`о би за њима на своме мотору.

Зато мора да сачека, мало да порасте,

а до тад се нада, добром одговору.

Мотор му је бели, поклонио дека,

да се са њим игра, док тако дуго чека.

Мрааааааак

Цвокоћу ми зуби, од тог мрклог мрака,

срце ми се стегло, у души је студ.

Шта ли се то цакли, каква је то варка?

Шта ћу, куд ћу? Ни сам не знам куд.

Сав се тресем од те чудне језзззе,

шире ми се очи, па се знојим сав,

плашити се мрака, стварно је без везе,

али шта ћу, када нисам лав!

Стотину ме очију сад гледа

жмирка нешто, мерка ме и чека,

нека баба или можда деда,

што долазе негде из далека.

И све мислим да ме нешто вреба,

где да одем, да се спасем сад?

Знам да више нисам мала беба,

да победим страх, ја сам врло рад!

Шта је то што мене плаши?

Када ничег нема, осим мрака тог,

понеки цврчак само се огласи,

или неки пас, можда мало строг.

Снуждило се мало моје лице,

у оку се сузица појави,

онда видим светлост са улице,

кроз ролетне, тако варку прави!

Спортиста

Видели смо једног жабца Владу,

да се спрема за Олимпијаду.

Ако некад не победи,

то га много, много једи.

 Од јутра до мрака, вежба, скаче...

Он чак иде и у теретану,

има своје верне навијаче:

мрава, роду, чапљу и врану.

 Ал` га мучи што ли не уведу,

скок у даљ, ал` у воду барску,

по песку, сварно није у реду,

заслужују критику другарску.

Навијачи

Свраке не знају

лепо да певају.

-Мама, ја ћу да их научим!

-Чекај, не иде то тако,

испричаћу ти сине причу,

а почиње баш овако:

Свака сврака, мала птица,

има живот необичан.

Гледа пуно утакмица,

са целом својом породицом.

Ни по чему није сличан,

ни са једном живом птицом.

-Како гледају утакмице?

-Зар то стварно раде птице?

-Да! Баш од сврачка деке

и од баке сврачице,

све су свраке

и сви сврачци,

праве навијачице

и навијачи!

Обуку боје црно-беле,

„Партизан“ је њихов тим,

уз победе се веселе,

поносе се врло тим!

-Додај лопту, приђи тамо!

Фаул! Трчи! Напред само!

Го! Кош! Ура! Црно бели,

победите, то смо хтели!

Тако свака сврака, воли врло,

да навија из свег гласа,

после тог их боли грло,

ето зато гласу нема спаса!

Шест сати

Устајао мали пуж,

викендом у сати шест.

Љута мама пужица

и њен драги пужић муж.

Пашћу одмах у несвест.

-Знаш ли да је сати шест?

-Није, не!

Десет је!

-Шест!

-Десет!

-Шест!

-Десет!

-Ево плаче сад

и малени брат!

Знаш ли ти уопште

да гледаш у тај сат?!

-Ево гледам! Рече тад.

Насмеши се мама,

цмокну га у теме.

-Гледаш лепи, мали мој,

ал` не знаш које је време!

Јесен

Говоре кроз дан упијене боје.

Свако мирно чека, још много сунаца.

Ливаде и шуме ушушкане стоје.

Распукло се злато, у много праваца.

 

Шкрипи киша из набреклог свода,

Сањари маслачак о ветру далеком.

Згрчени дечак ужурбано хода.

Путују облаци набујалом реком.

 

Небо у нови дан крочило раскошно.

Исписана светлост по плаветном своду,

просула путању свом живом, у ходу,

а са собом понела све што оста трошно.

 

У крошњама шуште нове песме.

Ваздух мирише на јабуке и грожђе.

Свежина најављује промене, ал’ не сме,

да гласно прозбори да нам јесен дође.

[nemanjamitrovic 0]

https://www.youtube.com/watch?v=udcE8tvEEfk&list=PLbT3cOa2hGZI1hTo38wDKarcKPlP1SE6q  

[Ivana Popovic 14]

Potreban nam je tekst pesmice o klackalici, samo ne znam kako da je pronađem na internetu, pa neka neko napiše ako zna. 

Prva strofa počinje: "Povela me mama u zababište juče......"

Druga strofa počinje sa: "Klac, klac klackalica, vrteška, tobogan..."

Ne znam koliko strofa ima pesmica, ali nam treba u celini. Prosledite mi link ili ispišite stihove, jer imamo predškolca koji želi da nauči mlađu sestricu da peva, a ne može da se seti kako ide pesmica