kako da naviknem bebu na krevetac

odgovora

Objavljeno

Moja beba ima 7 meseci, i ne spava u svom krevecu, nego sa nama... Pokusavala sam da ga prebacim u krevetac kada zaspi, medjutim probudi se posle pola sata... Posto se rasiri u krevetu kada zaspi, ja se sva ukocim...tako da bih volela da ga naviknem na krevetac, ali ne znam kako :( ... On je navikao da kada se nocu probudi da sisa, povuce par puta i nastavi da spava... Ima li neko neki savet????

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Drage mame,

nadam se da ce vam pomoci kao i meni metodologija koja je primenjiva a treba vam samo malo upornosti. Iskreno receno, zbog intezivnih grceva koji su trajali neprekidno nekoliko noci zaredom a onda se nastavili u pauzama, moj sin se toliko olenjio i navikao na ruke da nisam nikako mogla da ga vratim u njegov krevetic. Nije pomagalo ni to da ga stavim izmedju sebe i supruga u nas krevet, ni u lezaljku, ni u nosiljku...ama bas nigde sem u narucju. Moje dete je za kratko vreme zaboravilo svoj krevet. Posto je lepo napredovao a i otezao, njegovo spavanje na rukama postajalo je sve problematicnije i neizdrzivije po mene, posebno sto nocima nisam smela da se uspavam plaseci se da cu ga ispustiti. Kada je postalo nesnosno resim se da malo surfujem po internetu ne bih li nasla neki savet ili procitala neki medicinski casopis. Naisla sam na jedan eksperiment sa kojim resih da pokusam, a sastoji se u sledecem: kada okupate i nahranite svoju bebu, presvucite je i prirpremite za spavanje. Unesite dete u sobu i spustite u krevetic. Prosapucite detetu neku neznu rec i izadjite iz sobe na 3 minuta. Ako se dete otudjilo ili nije naviklo na krevetic ili da bude samo, sasvim je izvesno da ce poceti da place jer ocekuje da se vratite odmah i uspavate ga onako kako je naviklo. Nemojte to ciniti. Merite vreme, u sobu se ne vracajte pre nego sto isteknu 3 minuta bez obzira na to kako jako place i vama se cinilo to kao da maltretirate sopstveno dete. Nakon isteka vremena

udjite u sobu, utesite dete. cak mozete i da ga pomilujete i izgovorite par recenica ali tihim glasom i ne dozvolite da dete oseti da se sekirate zbog svojih postupaka ili da ste uznemireni. NIKAKO, NI POD TACKOM RAZNO NE UZIMAJTE DETE U RUKE, A TAKODJE NE SMETE SE NI VRATITI NI MODELU NA KOJI JE DETE NAVIKLO. Cilj vaseg ulaska kod deteta jeste da ga umirite. Po isteku oko dva minuta izadjite iz sobe, bez obzira na to da li se dete smirilo ili ne. Sada cekajte nesto duze, pet minuta, potom jos jednom sedam minuta, pa devet minuta. I tako dok vase dete ne zaspi ali se ne vracate na pocetna 3 minuta nego ako vec dodjete do 9 minuta a da dete jos nije zaspalo onda ponavljajte nadalje 9 min dok se ne uspava. Mozda izgleda tesko ali je potrebna upornost. Svakako, prvog dana i prvog puta primene ove metodologije jeste tesko ali drage mama ne sekirajte se necete izgubiti detetovu ljubav ako malo disciplinujete i sebe i dete.

Ako dete tokom sprovodenja eksprimenta kenka, negoduje i mrmlja, sacekajte, mozda ce se samo postepeno umiriti. Ako zelite da eksperiment uspe morate ga primenjivati barem svake veceri. U roku od 5 dana dete ce vec samo da se uspavka bez icije pomoci. Ja sam metodologiju primenila, prvi dan je bilo tesko, sat vremena sam pokusavala da ga uspavam, vec sledeci dan posle treceg minuta se uspavkao i nakon toga sam se uspavljivao u svom kreveticu. Tako cete dete nauciti ne samo da spava u svom kreveticu nego i da se samo uspavljuje, tako da je ova metodologija svakako spas za vase ruke, vas san i vase zivce. Kome god sam preporucila ovaj nacin uspavljivanja deteta uspelo je, nekom je trebalo manje nekom vise vremena ali svakako nikom nije trebalo vise od 5 puta primene kompletnog tretmana do 9.og minuta.

:rolleyes:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Metoda koju si opisala prestavlja jednu struju. Ja sam baš JAKO protiv te metode. Smatram da bebu ne treba ostavljati da plače! Nije prirodno niti normalno. Kada beba plače ona signalizira da joj je nešto potrebno, pa makar to bila mamina blizina. Čekati da beba odustane od plakanja je po meni surovo!

Čak mi je prirodnije da beba želi da spava sa mamom, nego sama.

Moj bebac je od drugog meseca bila sa mnom u krevetu i sam je otišao u krevetić kad je došlo vreme. :)

Taj period traje kratko, i treba uživati u njemu, a ne pokušati da se on što ranije prekine.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Metoda koju si opisala prestavlja jednu struju. Ja sam baš JAKO protiv te metode. Smatram da bebu ne treba ostavljati da plače! Nije prirodno niti normalno. Kada beba plače ona signalizira da joj je nešto potrebno, pa makar to bila mamina blizina. Čekati da beba odustane od plakanja je po meni surovo!

Čak mi je prirodnije da beba želi da spava sa mamom, nego sama.

Moj bebac je od drugog meseca bila sa mnom u krevetu i sam je otišao u krevetić kad je došlo vreme. :)

Taj period traje kratko, i treba uživati u njemu, a ne pokušati da se on što ranije prekine.

Mojim komšijama koji imaju dete od 8 godina taj period još uvek traje...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Mojim komšijama koji imaju dete od 8 godina taj period još uvek traje...

:blink: :blink: :blink:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Ja se potpuno slažem sa Phoenix.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Metoda koju si opisala prestavlja jednu struju. Ja sam baš JAKO protiv te metode. Smatram da bebu ne treba ostavljati da plače! Nije prirodno niti normalno. Kada beba plače ona signalizira da joj je nešto potrebno, pa makar to bila mamina blizina. Čekati da beba odustane od plakanja je po meni surovo!

Čak mi je prirodnije da beba želi da spava sa mamom, nego sama.

Moj bebac je od drugog meseca bila sa mnom u krevetu i sam je otišao u krevetić kad je došlo vreme. :)

Taj period traje kratko, i treba uživati u njemu, a ne pokušati da se on što ranije prekine.

Moje dete inače nije mnogo plakalo.

Mama jako brzo uoči razlike u plakanju - glad, mokro je, i sl.

Ja moje dete i sad ne puštam da plače. :D

Mnogi mi zameraju, ali i ja smatram da je to surovo. Ja jednostavno ni sad ne mogu da se naviknem da mi dete plače a ja da ga pustim... Ne mogu... :rolleyes:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Neke od vas bih trebala da demantujem, ali to necu ciniti, ne zbog ponosa niti svoje profesije vec zbog ljudskosti i uvazavanja toga da svako ima pravo na svoje misljenje. No, cini mi se nekako obaveznim da iznesem neke cinjenice i nepobitne istine, ne kao opravdanje ove metode vec kao nesto sto stvarno stoji. Ova metoda se vec neko vreme primenjuje a nastala je zahvaljujuci dr Neveni Lovrincevic psihologu, osobi koja se duze vreme bavi klinickom psihologijom, psihodijagnostikom, savetovanjem i sistemskom porodicnom psihoterapijom.Iz oblasti roditeljstva i decje psihologije objavila je nekoliko knjiga koja su prevdene na vise jezika a njene metode primenjuju se i u drugim zemljama. Nema klinickog psihologa iz oblasto decje psihologije koji nije cuo za nju. Naravno da nisam sam prosurfovala netom i nasla tamo neku metodu i primenila je a da se prethodno nisam konsultovala sa strucnim osobama. Posto sam od pedijatra dobila povratnu informaciju da je sa mojom bebom sve uredu, da je dobro nahranjena, cista, zdrava i lepo napreduje ostalo je pitanje zastp moje dete spava vrlo malo, manje od 10 sati a i to malo nece da spava ako nije na rukama a kada je budno takodje na rukama? To je morate i same priznati veoma malo sna ne samo za bebu nego i za majku koja treba da bude odmorna, takodje kao i beba sita, srecna i zadovoljna kako bi i beba bila sita. Takodje, majka koja nema u kuci pomoc od druge osobe nece postici da realizuje ni druge poslove vezane za bebu i sebe, a da ne pricamo o poslovima nevezanim za bebu. Odgovor koji sam dobila jeste da je dete postalo pomalo besno i da od ruku pod hitno mora biti odviknuto ukoliko zelimo kasnije samostalno dete i dete koje ce se lakse identifikovati sa muskim clanom porodice. Iz razgovora sa strucnima osobama dobila sam zeleno svetlo za primenu ove metode, jer sam svakako bila na ivici da se razbolim a sa druge strane zelela sam da pomognem detetu kako kasnije ne bi bilo problema sa osamostaljivanjem jer sam dobila upozorenje tipa: "Majka lepo je to sto udovoljavate detetu ali ne zaboravite da ne treba da mislite samo sada i odmah i ovog trenutka nego morate i unapred i za kasnije". Svakako nagovesteno mi je da svaki moj postupak nosi i neke posledice a u nasem slucaju to je bila navika deteta da bude samo u rukama, razmazenost i bes (a ja sam bila ubedjena da bebe ne mogu biti besne i razmazene). Ne kazem da je lako ostaviti dete samo, ali svakako ne moze se nazvati surovim nesto sto ce imati dobar ishod i po dete i po majku. Vec sam naglasila da necete izgubiti detetovu ljubav ako malo place. Svakako, ovo je za moje iskustvo bilo mnogo manje placa nego kada je dete besno. Moje dete se vec drugi dan posle 3.eg minuta samo uspavalo a nadalje vise nije bilo plakanja i besa. Cak je sada srecnije i zadovoljnije dete a i ja sa njim.

P.S. Moja prijateljica ima sina od 11 godina i jos uvek spava sa roditeljima, a u poslovnom okruzenju imam koleginicu kojoj cerka od 20. godina i sin od 18. godina jos uvek ulaze u krevet da spavaju sa roditeljima iako imaju svoje sobe i idealne uslove za samostalnost i nezavisnost. Roditelji priznaju da ih nisu na vreme navikli da se sami uspavljuju i u svom krevetu vec u njihovoj blizini. Drage mame, sada mi recite da li je ovo normalno? Da li ce moja koleginica doziveti da joj kroz koju godinu deca dovedu i zeta i snajku u krevet? Ipak sam stava da je bolje sto mi je dete otplakalo oko 25 minuta za dva dana eksperimentisanja nego da se celog zivota "krije ispod moje suknje". Takodje, forumasicama koje su ostro odreagovale na ovu metodu bih rekla da sam podelila svoje iskustvo jer ce nekom mozda biti znacajno i od pomoci. U temi KAKO DA ODVIKNETE DETE OD RUKU ima puno mama (kako sam iscitala malocas) koje su primenile istu ili slicnu metodu i rezultirala je pozitivnim ishodom... Da li je moguce da smo sve mi surove mame????? :blink:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

gagaj,ja sam jedna od surovijih majki,ne skacem na svaki plac i ne smirujem ih istog trenutka. :rolleyes:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Moja bebana je navikla na krevetac, prve dve nedelje po izlasku iz porodilista smo spavale zajedno jer je sikila i na sat - dva pa nisam imala snage da ustajem deset puta, a posto se sad ne budi nocu, ili se probudi samo jednom dobije da rucki i nastavi da spava. Realno, nocu, ako je dete nahranjeno, napojeno, suvo i cisto i zdravo nema zbog cega da place, ja je malo nosam, i kad pocne da zmirka spustim je u krevetac, poljubim i izadjem, i ona pava. Ako slucajno place a sve gore navedeno je ispunjeno, nije ni gladna ni mokra, znaci da place jer joj trebam JA, njena mama, i ja je necu pustiti da place, odem, umirim je, ako treba jos malo nunam i to je to, dete se smiri i nastavi da spava u svom krevecu. Inace ja licno sam protiv toga da se dete ostavlja i uspavljuje placuci, mozda posle par dana to prodje i dete navikne, ali ja nocu nemam nikakvu precu obavezu nego da budem sa svojim detetom. Budi se jako rano, oko 6, i onda siki, ostanemo svo troje u bracnom krevetu mazimo se, druzimo, onda tajo ide da se sprema za posao a nama pocinje novi dan. :)

Inace ja sam spavala sa mamom do 4-5 godine, doduse samo nas dve jer mi je tata poginuo, tako da ako dete hoce da spava sa roditeljima i ako moze onda dobro, ako hoce samo u svoj krevet/krevetac jos bolje, ja sam ZA. Mojoj bebani je izgleda jos uvek svejedno, jer gde je spustim tu spava, kako ce biti kasnije, videcemo.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

gagaj, u jednom se slažem sa tobom - a to je da svako ima pravo na svoje mišljenje.

Moje je to da treba slušati svoj instinkt, koji ipak kod većine majki kaže da dete ne treba ostavljati da plače, bez obzira što su mu osnovne fiziološke potrebe zadovoljene. Dovoljno je pogledati u svet sisara oko nas. Nema ni kod jedne vrste primera gde majka uči svoje odojče da spava dalje od nje.

Ne poredim nas sa majmunima i medvedima, ali u toj nekoj prvoj liniji smo ipak isti ili pak u najvećoj meri isti.

Po meni, je prirodno i normalno da bebe žele da budu što bliže majci sve vreme.

Što se primera gde deca do 20.te spavaju sa roditeljima u krevetu tiče - bojim se da tu nije razlog "što ih nismo na vreme odvikli", već je neki sasvim drugi psihološki problem u pitanju.

Ne razumem koje su to nepobitne činjenice i istine koje si iznela? I da ne ulazimo u filozofsku raspravu - ali ko je odredio i rekao za nešto da je nepobitna činjenica?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Ja ne volim spavati noću u krevetu sa detetom...ne odmorim se nikako i to mi je i problem kada idemo negde u goste, na odmor, pa spavamo zajedno...

A naviknuti ga upravo kako je gagaj napisala...mora plakati...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Ja ovde nigde ne vidim filozofsku raspravu. Sve napisano odnosi se na cistu psihologiju, pedagogiju i roditeljstvo. Cinjenice i istine odnose se na upoznavanje sa metodom, autorom metode kao i iznosenje cinjenica koje su se odnosile na moje dete.

Draga Phoenix postujem tvoje misljenje ali cu ipak da dodam nesto: Jako me iritira komparacija sa zivotinjama. Razlika izmedju ljudi i zivotinja je ta sto ljudi rade razumski a zivotinje nagonski, instiktivno. Izmedju to dvoje treba praviti razliku, a ti si poistovetila ljude i zivotinje navodeci, citiram: "Ne poredim nas sa majmunima i medvedima, ali u toj nekoj prvoj liniji smo ipak isti ili pak u najvećoj meri isti". Ipak si nas uporedila. Ja ipak u radu sa decom preferiram vise razum nego instikt. Interesuje me da li biste recimo kao vaspitacice uspele 30-oro dece koja istovremeno placu uspele da umirite koristeci se instiktom ili pak razumom? Ili, zamislite da nijedno od njih 30 nece da spava u kreveticu vec zele svi kod vas u ruke jer zele bliskost sa vama? Bez obzira sto ste im vaspitac, ipak su to necija deca za koju snosite odgovornost, i ocekuje se da se vrate srecna i zadovoljna kuci?

Slazem se da je spavanje starije dece sa roditeljima psiholoski problem, ali bih rekla da to nije problem deteta nego problem lezi mnogo dublje i zahteva potpunu analizu kompletne porodicne situacije - i gde dolazimo - opet se vracamo na postupke roditelja.

Po drugi put ponavljam: iznela sam svoje iskustvo tako da ko zeli i kome je potrebno moze isprobati svetski priznatu metodu. Nekom ce ovo biti spas i dragoceno iskustvo.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

I ja sam cula za tu metodu, cesto je preporucuju starije zene, koje nisu imale bas puno vremena za uspavljivanje djece, ili su imale vec jedno sa sobom i muzem u krevetu, pa su morale navici bebu da se sama uspavljuje. Dva ili tri minuta placa mi ne djeluje puno, ukoliko ce rijesiti problem na duze staze, ali mozda samo tako pricam jer to nisam morala da iskusim... :unsure:

Onaj plac od devet minuta je za mene nevjerovatan... Toliko sigurno ne bih izdrzala. Imala sam srecu sto se Miha uspavljivao sam od rodjenja, ali... Negdje sa 9 mjeseci, kada se pocinjao podizati u krevecu, plasila sam se da ne ispadne (mm nije bio tu par dana, pa nije mogao spustiti dusek), i uspavljivala sam ga na svom jastuku. Poslije tih par dana, on nije vise mogao da se uspava sam u svom krevecu. :( Sada se to desi jako rijetko, pretezno ga ja nakon sto popije mlijeko i zaspi, prebacim u krevetac, a u nas krevet prelazi u 6 h, kada se moj ranoranilac i budi- na dozu jutarnjeg mazenja sa mamom i tatom. :):wub:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Gagaj, ne moramo da poredimo ljude i životinje, ali ako te ne mrzi, baci pogled na ovaj link iz Filipinog posta.

Važnost faze naručja

Zanimljiv tekst, ko ima vremena, neka pročita.

Slažem se da vaspitačica ne može držati u naručje tridesetoro dece od jednom, ali koja je verovatnoća uopšte da njih tridesetoro to želi, i to baš u isto vreme? A majka je jedna jedina i nezamenljiva.

Uostalom, to su već deca dovoljno zrela da idu u vrtić!

Potpuno mi je normalno i prirodno da je bebi lepše u maminom zagrljaju, a ne u krevetcu. Vasilije ne spava u mom krevetu, a ipak nisam primenjivala ovu metodu. Bilo je dana kada je bio besan i nervozan, ali mi je bilo lakše da ga držim nekih pola sata dok čvrsto zaspi, pa da ga onda spustim u krevetac, a ne da slušam njegov plač devet minuta.

I još nešto - ja sam do svoje sedme godine slušala pred spavanje mamine priče za laku noć i stvarno sam uživala u tome. Kada neko kaže "srečno detinjstvo", to je prva stvar koja mi padne na pamet! :)

Što se ove metode tiče, ne osuđujem, naravno, ali nikada je ne bih primenila na svom detetu.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Gagaj, ne moramo da poredimo ljude i životinje, ali ako te ne mrzi, baci pogled na ovaj link iz Filipinog posta.

Slažem se da vaspitačica ne može držati u naručje tridesetoro dece od jednom, ali koja je verovatnoća uopšte da njih tridesetoro to želi, i to baš u isto vreme? A majka je jedna jedina i nezamenljiva.

Uostalom, to su već deca dovoljno zrela da idu u vrtić!

Potpuno mi je normalno i prirodno da je bebi lepše u maminom zagrljaju, a ne u krevetcu. Vasilije ne spava u mom krevetu, a ipak nisam primenjivala ovu metodu. Bilo je dana kada je bio besan i nervozan, ali mi je bilo lakše da ga držim nekih pola sata dok čvrsto zaspi, pa da ga onda spustim u krevetac, a ne da slušam njegov plač devet minuta.

I još nešto - ja sam do svoje sedme godine slušala pred spavanje mamine priče za laku noć i stvarno sam uživala u tome. Kada neko kaže "srečno detinjstvo", to je prva stvar koja mi padne na pamet! :)

Što se ove metode tiče, ne osuđujem, naravno, ali nikada je ne bih primenila na svom detetu.

Potpisujem.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

metoda koju je gagaj spomenula je veoma poznata i omiljena kod pedijatara. Ja sam probala, akolio god mi je bilo tesko, ali sam posle 3 minute odustala jer se moje dete pocelo gusiti od placa! Mia ima 14 meseci i stvarno bih volela da je stavim u krevetic i ona spava, ali kako kad vidim da je toliko upporna da ce radije naskoditi sebi? Tako da je i dalje sa nama u krevetu pa je prebacim kada zaspi. Ako znate neku metodu osim ove, molim vas pisite.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Gagaj, ne moramo da poredimo ljude i životinje, ali ako te ne mrzi, baci pogled na ovaj link iz Filipinog posta.

Slažem se da vaspitačica ne može držati u naručje tridesetoro dece od jednom, ali koja je verovatnoća uopšte da njih tridesetoro to želi, i to baš u isto vreme? A majka je jedna jedina i nezamenljiva.

Uostalom, to su već deca dovoljno zrela da idu u vrtić!

Potpuno mi je normalno i prirodno da je bebi lepše u maminom zagrljaju, a ne u krevetcu. Vasilije ne spava u mom krevetu, a ipak nisam primenjivala ovu metodu. Bilo je dana kada je bio besan i nervozan, ali mi je bilo lakše da ga držim nekih pola sata dok čvrsto zaspi, pa da ga onda spustim u krevetac, a ne da slušam njegov plač devet minuta.

I još nešto - ja sam do svoje sedme godine slušala pred spavanje mamine priče za laku noć i stvarno sam uživala u tome. Kada neko kaže "srečno detinjstvo", to je prva stvar koja mi padne na pamet! :)

Što se ove metode tiče, ne osuđujem, naravno, ali nikada je ne bih primenila na svom detetu.

Podržavam 200%

Dodala bih samo za decu koja idu u vrtić - drugačije je i deci kada uspavljuju pored vaspitačice, a totalno drugačije pored mame.

Moja bratanica se redovno uspavljivala u krevetu, prebace je u krevetac, sa 18 meseci je krenula u vrtić i nikad nisu imali problem sa spavanjem.

Mama je mama, i dete nema potrebe da plače.

Kao što već napisah, neće tako do škole, ja svoje ne bih mogla da pustim da tako plače dok se ne navikne.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Draga Phoenix postujem tvoje misljenje ali cu ipak da dodam nesto: Jako me iritira komparacija sa zivotinjama. Razlika izmedju ljudi i zivotinja je ta sto ljudi rade razumski a zivotinje nagonski, instiktivno. Izmedju to dvoje treba praviti razliku, a ti si poistovetila ljude i zivotinje navodeci, citiram: "Ne poredim nas sa majmunima i medvedima, ali u toj nekoj prvoj liniji smo ipak isti ili pak u najvećoj meri isti". Ipak si nas uporedila. Ja ipak u radu sa decom preferiram vise razum nego instikt. Interesuje me da li biste recimo kao vaspitacice uspele 30-oro dece koja istovremeno placu uspele da umirite koristeci se instiktom ili pak razumom? Ili, zamislite da nijedno od njih 30 nece da spava u kreveticu vec zele svi kod vas u ruke jer zele bliskost sa vama? Bez obzira sto ste im vaspitac, ipak su to necija deca za koju snosite odgovornost, i ocekuje se da se vrate srecna i zadovoljna kuci?

Slazem se da je spavanje starije dece sa roditeljima psiholoski problem, ali bih rekla da to nije problem deteta nego problem lezi mnogo dublje i zahteva potpunu analizu kompletne porodicne situacije - i gde dolazimo - opet se vracamo na postupke roditelja.

Po drugi put ponavljam: iznela sam svoje iskustvo tako da ko zeli i kome je potrebno moze isprobati svetski priznatu metodu. Nekom ce ovo biti spas i dragoceno iskustvo.

Mislim da upoređivanje situacije gde majka uspavljuje svoje dete i vaspitačice koja treba da uspava 30.toro zaista nema nikakve veze jedno sa drugim, niti sa onim što smo ranije ovde pisale.

Tebe iritira poređenje sa životinjama. A vidiš, mene nervira kad neko odbija da primeti i prizna sličnosti!

Čovek jeste razumno biće, ALI ima i instinkte, koje i mamalije imaju (mama = sisa, zgodno, ne? ;) ). Šta više, ne znam ni jednu majku koja razumski reaguje na plač svog deteta. Najčešće je to instinkt koji nam izaziva prvu reakciju.

Elem, da ne dužim - i dalje se baš protivim gore navedenoj metodi. Smatram da bebe ne treba ostavljati da plaču, i da im je prirodnije mesto uz majku, nego uplakanima u krevetiću ili u drugoj sobi!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Tek sad sam videla tekst koji je Filipa okačila..

Evo dela teksta koji mi se baš dopao

Suprotno ovome je očajna neudobnost dojenčadi koja su pažljivo polegnuta u kolijevku ili kolica, nježno pokrivena i ostavljena dok im se ne ohladi želja za živim, toplim tijelom koje je, po prirodi, njihovo pravo mjesto �“ tijelo koje pripada nekome tko će "povjerovati" njihovom plaču i olakšati njihove potrebe širom otvorenih ruku.

Zbog čega dolazi do nekompetentnosti u našem društvu? Od djetinjstva pa nadalje, uče nas da ne vjerujemo našem instinktivnom znanju. Govore nam da roditelji i nastavnici znaju najbolje i da, kad se naši osjećaju ne slažu s njihovim idejama, mi smo ti koji griješe. Uvjetovani da ne vjerujemo vlastitim osjećajima, lako nas je uvjeriti da ne vjerujemo bebi čiji plač govori: "Ti bi me trebao/la držati! … Ja bih trebao/la biti uz tvoje tijelo! … Ne ostavljaj me!" Umjesto toga, mi prelazimo preko našeg prirodnog odgovora i slijedimo obrazac koji diktiraju "stručnjaci" za njegu djeteta. Gubitak vjere u našu urođenu stručnost ostavlja nas da se okrećemo od jedne knjige prema drugoj, kako svaki uzastopni modni hir propada.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Jako me iritira komparacija sa zivotinjama. Razlika izmedju ljudi i zivotinja je ta sto ljudi rade razumski a zivotinje nagonski, instiktivno. Izmedju to dvoje treba praviti razliku, a ti si poistovetila ljude i zivotinje navodeci, citiram: "Ne poredim nas sa majmunima i medvedima, ali u toj nekoj prvoj liniji smo ipak isti ili pak u najvećoj meri isti". Ipak si nas uporedila. Ja ipak u radu sa decom preferiram vise razum nego instikt.

Kod dece do godinu dana razum baš i ne funkcioniše :lol::D . Ipak se kod bebica sve svodi na instinkte i nagone.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Ja neznam za ostale mame ali ja nemogu zamisliti to vece da se ne mazim s mojom srecom dok je uspavljujem,to me totalno opusti,znam da je kraj dana i da se dobro izmorila i kad obavimo ritual kupanje,flasica,nezno ljuljuskanje i mazenje je ono najlepse a prija i njoj i meni,ona ubrzo sklopi okice i cvrsto zaspe i tad je uglavnom spustim u krevetac a ponekad spava samnom kad muz radi nocnu al najvise zbog toga sto se puno vrti pa joj se nogice i rukice zaglave u resetkama pa se probudi,retko se desi i da joj ispadne duda pa pocne plakati,ja joj dam i ona nastavi,nezelim da se uspavljuje sama,jednostavno zelim da sam tu za nju i da joj pruzim svu potrebnu utehu i ljubav,to je ono sto me cini majkom i sto me ispunjava,zelim da uzivam u tome jer nepostoji lepsi osecaj barem za mene....A kad dodje jutro moja mezimica me nezno sutne u glavu,jer je odavno budna i dosadilo joj da se igra sama a mama se ne budi,a kad je pogledam onako kao namrgodjeno,ljuto ona mi pruzi najlepsi osmeh na svetu koji me iznova ohrabri i da snage za jos jedan buran dan!Ne zelim da me neko shvati pogresno,kao prosipam fore kako sam ja dobra mama i to ili da pomisli da osudjujem necije misljenje,iskreno govoreci mene licno nezanima sta ce ko da radi sa svojim detetom jer svako ima svoje misljenje i svoje nacine vaspitavanja,igranja i sl i verovatno je svako pronasao neki svoj nacin da uskladi obaveze,dete,kucu,porodicu,posao-ko je koliko surov nije na meni da sudim ali mislim da se treba opustiti i pustiti majcinski instikt da odradi svoje a u medjuvremenu svu svoju ljubav i pozitivnu energiju usmeriti ka tom malom stvorenju,jer ce vreme brzo proci i sigurna sam da ce nam to svakoj veoma faliti!!!!!!!!!!!!!!!! ;) ;) ;) ;) ;) ;) ;) ;) ;) ;)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Drage majke, napisite iskustva koja su dovela do pozitivnog rezultata, osim ove "brutalne", jer ja stvarno ne mogu da je mucim.

Ima li iko ko je posle godinu dana navikao dete na krevetic?Ili kada da pokusam, i kako?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

I meni je najlepse da ona bude pored mene, ali je problem kada je moram ostaviti nekome da je uspavljuje, kao i cinjenica da ja ne mogu mirno spavati kada se ona razbaca pored mene u krevetu.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

I meni je najlepse da ona bude pored mene, ali je problem kada je moram ostaviti nekome da je uspavljuje, kao i cinjenica da ja ne mogu mirno spavati kada se ona razbaca pored mene u krevetu.

upravo zbog ovoga smo mi starijoj kupili deciji krevet i stavili ga do zida,pa nas krevet do njenog da nemoze da padne,i od tada je spavala u njemu,tj. ja legnem pokraj nje dok ne zaspi... od kada se seka rodila sama je trazila krevetac,stavim je i izadjem iz sobe,sada spavaju tako,jedna u jedan,druga u drugi i mi u sredini :wacko: s tim sto bebu ponekad ljuskam,a ponekad samo stavim i zaspi sama...

ja iskreno nemam zivaca da ih slusam da placu,vodim se time da ce sve to brzo proci,i nije mi tesko ni da ih ljuljam ako treba,jer to ce biti samo sad,a kad odrastu nece ni hteti da se uspavljuju sa mamom

Share this post


Link to post
Share on other sites

Napravite nalog ili se prijavite da biste odgovorili

You need to be a member in order to leave a comment

Napravite nalog

Postanite član/ica Bebac porodice i uključite se u diskusije na forumu.


Napravite novi nalog

Prijavite se

Već imate nalog na Bebac forumu? Prijavite se ovde.


Prijavite se

  • Članovi/članice na temi   0 članova

    No registered users viewing this page.



  • Postovi

    • Test za utvrđivanje trudnoće
      Započeo/la Breskvica123 · Objavljeno
      Devojke molim Vas za pomoc.  Da li je ovo pozitivan test jer je druga linija dosta bledja, kasni mi vec 5 dana, uradila sam test 2 dana posle kasnjenja i bila je bledja od ove ali posle 10 minuta, a sada kada sam ponovila test odmah posle 2-3 minuta mi je pokazalo drugu jako svetlu crticu kao sto mozete videti na slici. Mnogo Vam hvala na odgovoru. 
    • VTO - procesi
      Započeo/la testic · Objavljeno
      Imaaaa.... Vec nekoliko dana razmisljam o ovome. Pre 5 godina bilasam deo ove price, ne znate koliko mi je pomoglo. Tu podrsku, razumevanje i optimizam mogla sam samo ovde da dobijem. Iako su svi iz moje okoline bili divni prema meni ovo je bio moj kutak. Nije mi bilo tesko da citam sve sto drugi pisu. Ako ima jos zena koje se pripremaju za vto zaista bi bilo divno da ovde razmenimo iskustva. 
    • Beta HCG
      Započeo/la Jecka.p · Objavljeno
      Drage dame, da li je neka od vas imala situaciju da je beta hcg iz krvi 11 na 12 dan posle ovulacije bila negativna a da je kasnije ipak ustanovljena  trudnoća? Naime, folikul je pukao u petak (26-og marta uveče), danas 07.04. Rađena beta manja od 0,1. Znači nema trudnoće. Jedino što mi je čudno što me od prošle nedelje bole grudi i što me pre par dana žigao stomak. Imala sam osećaj da je to to. Pa me zanimaju iskustva ako je neko imao slično? Hvala!
    • Čekamo plusiće
      Započeo/la anonimna2606 · Objavljeno
      Lijepi pozdrav svima, imam jedno pitanje vezano za planiranje trudnoće nakon kontracepcijskih tableta. Godinu i pol dana uzimala sam Belaru, 04.03., dobila sam menzes i prestala sam sa uzimanjem tableta, 09.03., kada bi trebala krenuti sa novom kutijom.
      Cijeli treći mjesec imali smo odnose gotovo svaki dan bez zaštite, i 01.04. sam dobila menzes (ciklus 27 dana), inače pod tabletama su ciklusi bili 28 dana.
      Ima li netko iskustva koliko je optimalno vrijeme da se dogodi trudnoća nakon uzimanja kontracepcijskih tableta?
      Hvala unaprijed
    • Čekamo plusiće
      Započeo/la anonimna2606 · Objavljeno
      Lijepi pozdrav svima, imam jedno pitanje vezano za planiranje trudnoće nakon kontracepcijskih tableta. Godinu i pol dana uzimala sam Belaru, 04.03., dobila sam menzes i prestala sam sa uzimanjem tableta, 09.03., kada bi trebala krenuti sa novom kutijom.
      Cijeli treći mjesec imali smo odnose gotovo svaki dan bez zaštite, i 01.04. sam dobila menzes (ciklus 27 dana), inače pod tabletama su ciklusi bili 28 dana.
      Ima li netko iskustva koliko je optimalno vrijeme da se dogodi trudnoća nakon uzimanja kontracepcijskih tableta?
      Hvala unaprijed
  • Teme

  • Ko je online? (See full list)

    There are no registered users currently online