Strah od porođaja

odgovora

Objavljeno

Uh...ja se od dana kada sam saznala šta reč " porođaj " znači tresem kad pomislim na isti - bilo je to davno davno davno :) obzirom da sam bliže klimaksu nego reproduktivnom periodu - da prevedem: Imam 39 godina, ovo će mi biti prvo dete, sedmi sam mesec, trudnoća se vodi kao visokorizična zbog godina i karcinoma štitne žlezde koji sam operisala. Na sve to dodajem poglede doktora koji su me u startu gledali " u fazonu ": au bolje ti abortiraj i skrati muke i sebi i nama...dijagnoze: preteći pobačaj..toliko negativno!!!! - da sam sanjala kako se budim u lokvi krvi..do toga da u wc nisam smela da odem iz straha da će mi  "ispasti " beba, bolje reći fetus.. Ovaj period u životu, koji mnoge žene opisuju kao najlepši a neki zovu " blagosloveno " stanje..ja zovem " užas neopevani " i da nemam dragog ( dečka, muža..nebitno ) kakvog imam verovatno sada ne bih bila 7 mesec. Dodaću čuđenja lekara: krvna slika super, pritisak dobar, težina u redu, svi ( pardon ) prokleti testovi ok...nisu mi dozvolili da se nasmejem, a kamoli opustim. Na to dodajem strah koji me sve više hvata..jer se pitam da li sam u stanju da sve to izguram..da li će osoblje raditi svoj posao ili će i dete i mene unakaziti ( bespotrebno ) kao na dve operacije karcinoma štitne žlezde...dodajem da nisam slušala tuđe priče, da ne pričam sa trudnicama u čekaonici..jer ne volim da me trpaju u stereotipe..  " ne treba, hvala - ni da idem preko reda, ni da mi ustupate mesto jer nisam invalid "...ne mogu na žalost da kažem kako NEIZMERNO VOLIM NEROĐENU BEBU  ( voleću je sigurno kad mi do mozga dopre šta je priroda u stanju da uradi..jer je moja, deo mene i deo nekog koga volim..ali polako...da kažem čuveni izvikani citat: Ni Rim nije sazidan za dan- jer je nisam videla..osim na ultrazvuku, koji kapiraju samo doktori..pa ni na 4D - iskreno imam disk, pogledala sam 1 i sa mužem - mada za neke specijaliste tvrdim da treba da ga zovu Hipokrat :), više  zaključila da je horor. Muž, pomenuti specijalista nad specijalistima mi je divan čovek..bio i pre stanja: " slonica sam i sad ne nosim klasične, nego dnevne uloške zbog utogestana " - koji verovatno više i ne deluje ( ali ne želim da budem..kako me opisaše na amniocentezi ( zvanoj - nikad više, idioti jedni jer koja je svrha svega..da se smirim što nema Dauna, a može da ima 1001 glupost koju ne vide " pacijentkinja koja ne sarađuje " )...nemam potrebu da ga maltretiram da mi kupuje " škampe na buzaru " u 4h ujutru..da mi masira stopala..ili govori da nisam debela ( kaže da sam mu lepa )..ali ipak stanemo na vagu - teža sam - debela sam. Plače mi se ponekad zbog svega..ali eto, matora sam iskuliram i nastavim sa kućnim poslovima, jer rekoh nisam invalid i ne zloupotrebljvam svoju stomačinu. Baš zbog tog stava se plašim..jer nisam druželjubiva...zanima me samo moj život..rado dam savet AKO GA TRAŽE, ali se ne ljutim ako nisam u pravu...u prevodu: slušam lekare koji treba da znaju o ovom stanju više od mene i isključivo gledam svoja posla. Poseta baš i nema..pa neće imati ko da mi pruži podršku..vođena iskustvom lekari neće..jer imam utisak da je samo beba bitna..tj da je na prvom mestu..i meni je..rekoh da je ne volim..još..navikavam se na njene pokrete i nemam vremena da mislim kako će izgledati..od straha. Nadam se samo da će povući na roditelje i da neće biti prepotenti kreten sa diplomom ili deo stereotipa..uniformisano klonirano bez mozga stvorenje koje prati trendove. Oni koji me znaju, kažu da sam divna žena i da ću biti još bolja majka..i ja se prepotentno slažem...ali opet je tu strah od porođaja..činjenice da će opet da se frljaju stručnim izrazima koje ne razumem ( ne znam kako bi njima bilo da im deklamujem ekonomske izraze i pitam recimo koju vrstu kalkulacije troškova koriste pri obračunu cene koštanja prisustva oca na porođaju i kako će se ta cena kretati u narednih 10 godina ako predvidimo rast kamatne stope od 1,3% na vlasničke hartije od vrednosti na evropskom tržištu kapitala, al ok ) i neću znati da li je u redu ili nije..ne pada mi na pamet da sad pohađam i ubrzani kurs akušerstva...šavovi...ok, ali ne planiram da prekinem sa seksom...epidurana anestezija...da li ću je dobiti..da li da podmićujem i koga..da li na carski..još mi to dođe kao super opcija ako je totalna anestezija..ali, ali neposlušna sam...ne volim infuziju..umem da ubrzam tok iste, ili malo prospem jer zaboga ko se najeo od soli, ili šećera i vode...nije mi muka, odmah ustajem bez obzira na šavove i bolove..ali onda se setim protokola: lezi na odeljenju..pa ćeš onda videti dete...možda i muža koji je jedini zaslužio da bude tu i ja želim da bude tu...razvlačiće te tako kao invalida ( opet ) par dana i tretirati kao duševnog bolesnika ako ti bude ok...ako budem nešto pitala tretiraće me i kao debila...jer po nekima ja bih već sad trebala da se vučem " na suvo " za sise i da sve znam. E, ne znam i plašim se svog neznanja i odsustva želje stručnog lica ( a ne neke trudnice koja dan noć priča kako se i kad beba ritnula..podrignula i taj je taj PODRIG bio znak izuzetnog stanja bebe ) da mi objasni. Da ne širim temu koju nazivam OGROMAN STRAH OD POROĐAJA jer ću od silnog straha zaboraviti šta treba da spakujem u TORBU..ah tu čuvenu TORBU čiji sadržaj većina normalnih žena ima u svakom trenutku..a nedostajući deo ima svaka dežurna apoteka..a i naknadno se može doneti, verujem da nisu baš toliko rigorozni. Ne želim neku utehu, jer prvi put pišem na forumu i ne želim da me nepoznati teše..plašiću se svejedno. Pitanje mi je vrlo teško da formulišem, a i ako uspem teško je dati odgovor na njega...pa ću morati da ga totalno pojednostavim: Ima li načina da ipak do carskog reza dođe na moj zahtev???? - ne mislim da idem u privatnu kliniku, poludela nisam da bacam pare - i da li imam pravo da se osećam dobro i kažem to ako tako bude ( nisam samoubica )??? i da uzmem svoju bebu, ili MLADUNČE ( imam valjda pravo tako da je zovem ) ako je dobro??? i ODEM KUĆI NA SOPSTVENU ODGOVORNOST - DRAGI ĆE MI NOSITI TU ČUVENU TORBU DA MI PORED KONACA I KIČMA NE PUKNE JER ČUJEM DA JE BAŠ "HEAVY" DA MI STAVIMO NAŠE MLADUNČE U BOX ( NEKI TO ZOVU I KREVETAC ) I BRINEMO BRIGU ŠTA ĆEMO DALJE I KAKO..LAKO SMO GA ( JE ) STVORILI ALI PRAVE BRIGE I STRAHOVI TEK PREDSTOJE??? SAMO ME JE ZANIMALO TO...MOGU LI SADA DA SE PLAŠIM OZBILJNE STVARI..kako od malog bića stvoriti ( ispravnog ) ČOVEKA ili da nastavim da se plašim što ću na tom užasnom mestu biti sama i što smatram da mi u ovoj državi realno preti opasnost da me neki kompleksaš sa titulom unakazi..jer on smatra da sam loše..a meni je dobro??? Imam li nekog izbora?

Hvala 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Ti bi trebalo prvo da potražiš stručnu pomoć nekog psihologa. 

Za dalje ne znam stvarno.

eleena, neca79, andjelita i 5 ostalih volite ovo

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Kada sam pocela da citam mislila sam da su te samo preplasili lekari i okolina,kad sam citala dalje pomislila  sam isto sto i Marg...kad sam stigla do mladunceta,prestala sam da citam...

Mirka90 i ivannnica volite ovo

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

polakoooooo...ti si sebi nabila strahove bez potrebe.prvo znas li koliko zena u tom dobu radjaju savrseno zdravu decu? drugo, milijarde zena sirom planete se poradjaju pa ces i ti.trece, i sama sam bila panicar, ali sam shvatila da takvim razmisljanjem ama bas nista ne menjam- niti mogu doprineti niti mogu bilo sta uciniti.tako da,posto apsolutno nista ne mozes uciniti po pitanju toga, moj ti je savet da se manes straha.ne mozes ti strahovanjem sad spreciti nesto.veruj mi da ne mozes!!! okreni se svom dragom,mazi stomak, pevaj bebi, pricaj joj i zaista ti kazem pozitivne promene ce uslediti.godine su samo broj,nikad prepreka.ti si zena- buduca majka, ratnica, lavica.ti mozes sve za svoje dete zapamti!!!! i dodji u caskaliste ' treci trimestar' bice ti lakse.tu smo jedne za druge.pozdrav i dodji.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Uh...ja se od dana kada sam saznala šta reč " porođaj " znači tresem kad pomislim na isti - bilo je to davno davno davno :) obzirom da sam bliže klimaksu nego reproduktivnom periodu - da prevedem: Imam 39 godina, ovo će mi biti prvo dete, sedmi sam mesec, trudnoća se vodi kao visokorizična zbog godina i karcinoma štitne žlezde koji sam operisala. Na sve to dodajem poglede doktora koji su me u startu gledali " u fazonu ": au bolje ti abortiraj i skrati muke i sebi i nama...dijagnoze: preteći pobačaj..toliko negativno!!!! - da sam sanjala kako se budim u lokvi krvi..do toga da u wc nisam smela da odem iz straha da će mi  "ispasti " beba, bolje reći fetus.. Ovaj period u životu, koji mnoge žene opisuju kao najlepši a neki zovu " blagosloveno " stanje..ja zovem " užas neopevani " i da nemam dragog ( dečka, muža..nebitno ) kakvog imam verovatno sada ne bih bila 7 mesec. Dodaću čuđenja lekara: krvna slika super, pritisak dobar, težina u redu, svi ( pardon ) prokleti testovi ok...nisu mi dozvolili da se nasmejem, a kamoli opustim. Na to dodajem strah koji me sve više hvata..jer se pitam da li sam u stanju da sve to izguram..da li će osoblje raditi svoj posao ili će i dete i mene unakaziti ( bespotrebno ) kao na dve operacije karcinoma štitne žlezde...dodajem da nisam slušala tuđe priče, da ne pričam sa trudnicama u čekaonici..jer ne volim da me trpaju u stereotipe..  " ne treba, hvala - ni da idem preko reda, ni da mi ustupate mesto jer nisam invalid "...ne mogu na žalost da kažem kako NEIZMERNO VOLIM NEROĐENU BEBU  ( voleću je sigurno kad mi do mozga dopre šta je priroda u stanju da uradi..jer je moja, deo mene i deo nekog koga volim..ali polako...da kažem čuveni izvikani citat: Ni Rim nije sazidan za dan- jer je nisam videla..osim na ultrazvuku, koji kapiraju samo doktori..pa ni na 4D - iskreno imam disk, pogledala sam 1 i sa mužem - mada za neke specijaliste tvrdim da treba da ga zovu Hipokrat :), više  zaključila da je horor. Muž, pomenuti specijalista nad specijalistima mi je divan čovek..bio i pre stanja: " slonica sam i sad ne nosim klasične, nego dnevne uloške zbog utogestana " - koji verovatno više i ne deluje ( ali ne želim da budem..kako me opisaše na amniocentezi ( zvanoj - nikad više, idioti jedni jer koja je svrha svega..da se smirim što nema Dauna, a može da ima 1001 glupost koju ne vide " pacijentkinja koja ne sarađuje " )...nemam potrebu da ga maltretiram da mi kupuje " škampe na buzaru " u 4h ujutru..da mi masira stopala..ili govori da nisam debela ( kaže da sam mu lepa )..ali ipak stanemo na vagu - teža sam - debela sam. Plače mi se ponekad zbog svega..ali eto, matora sam iskuliram i nastavim sa kućnim poslovima, jer rekoh nisam invalid i ne zloupotrebljvam svoju stomačinu. Baš zbog tog stava se plašim..jer nisam druželjubiva...zanima me samo moj život..rado dam savet AKO GA TRAŽE, ali se ne ljutim ako nisam u pravu...u prevodu: slušam lekare koji treba da znaju o ovom stanju više od mene i isključivo gledam svoja posla. Poseta baš i nema..pa neće imati ko da mi pruži podršku..vođena iskustvom lekari neće..jer imam utisak da je samo beba bitna..tj da je na prvom mestu..i meni je..rekoh da je ne volim..još..navikavam se na njene pokrete i nemam vremena da mislim kako će izgledati..od straha. Nadam se samo da će povući na roditelje i da neće biti prepotenti kreten sa diplomom ili deo stereotipa..uniformisano klonirano bez mozga stvorenje koje prati trendove. Oni koji me znaju, kažu da sam divna žena i da ću biti još bolja majka..i ja se prepotentno slažem...ali opet je tu strah od porođaja..činjenice da će opet da se frljaju stručnim izrazima koje ne razumem ( ne znam kako bi njima bilo da im deklamujem ekonomske izraze i pitam recimo koju vrstu kalkulacije troškova koriste pri obračunu cene koštanja prisustva oca na porođaju i kako će se ta cena kretati u narednih 10 godina ako predvidimo rast kamatne stope od 1,3% na vlasničke hartije od vrednosti na evropskom tržištu kapitala, al ok ) i neću znati da li je u redu ili nije..ne pada mi na pamet da sad pohađam i ubrzani kurs akušerstva...šavovi...ok, ali ne planiram da prekinem sa seksom...epidurana anestezija...da li ću je dobiti..da li da podmićujem i koga..da li na carski..još mi to dođe kao super opcija ako je totalna anestezija..ali, ali neposlušna sam...ne volim infuziju..umem da ubrzam tok iste, ili malo prospem jer zaboga ko se najeo od soli, ili šećera i vode...nije mi muka, odmah ustajem bez obzira na šavove i bolove..ali onda se setim protokola: lezi na odeljenju..pa ćeš onda videti dete...možda i muža koji je jedini zaslužio da bude tu i ja želim da bude tu...razvlačiće te tako kao invalida ( opet ) par dana i tretirati kao duševnog bolesnika ako ti bude ok...ako budem nešto pitala tretiraće me i kao debila...jer po nekima ja bih već sad trebala da se vučem " na suvo " za sise i da sve znam. E, ne znam i plašim se svog neznanja i odsustva želje stručnog lica ( a ne neke trudnice koja dan noć priča kako se i kad beba ritnula..podrignula i taj je taj PODRIG bio znak izuzetnog stanja bebe ) da mi objasni. Da ne širim temu koju nazivam OGROMAN STRAH OD POROĐAJA jer ću od silnog straha zaboraviti šta treba da spakujem u TORBU..ah tu čuvenu TORBU čiji sadržaj većina normalnih žena ima u svakom trenutku..a nedostajući deo ima svaka dežurna apoteka..a i naknadno se može doneti, verujem da nisu baš toliko rigorozni. Ne želim neku utehu, jer prvi put pišem na forumu i ne želim da me nepoznati teše..plašiću se svejedno. Pitanje mi je vrlo teško da formulišem, a i ako uspem teško je dati odgovor na njega...pa ću morati da ga totalno pojednostavim: Ima li načina da ipak do carskog reza dođe na moj zahtev???? - ne mislim da idem u privatnu kliniku, poludela nisam da bacam pare - i da li imam pravo da se osećam dobro i kažem to ako tako bude ( nisam samoubica )??? i da uzmem svoju bebu, ili MLADUNČE ( imam valjda pravo tako da je zovem ) ako je dobro??? i ODEM KUĆI NA SOPSTVENU ODGOVORNOST - DRAGI ĆE MI NOSITI TU ČUVENU TORBU DA MI PORED KONACA I KIČMA NE PUKNE JER ČUJEM DA JE BAŠ "HEAVY" DA MI STAVIMO NAŠE MLADUNČE U BOX ( NEKI TO ZOVU I KREVETAC ) I BRINEMO BRIGU ŠTA ĆEMO DALJE I KAKO..LAKO SMO GA ( JE ) STVORILI ALI PRAVE BRIGE I STRAHOVI TEK PREDSTOJE??? SAMO ME JE ZANIMALO TO...MOGU LI SADA DA SE PLAŠIM OZBILJNE STVARI..kako od malog bića stvoriti ( ispravnog ) ČOVEKA ili da nastavim da se plašim što ću na tom užasnom mestu biti sama i što smatram da mi u ovoj državi realno preti opasnost da me neki kompleksaš sa titulom unakazi..jer on smatra da sam loše..a meni je dobro??? Imam li nekog izbora?

Hvala 

imas izbora za carski naravno.objasni svom lekaru  imas jednostavno strah.nisi jedina.

KacaMarko voli ovo

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Ko jos može da izabere carski sa dijagnozom strah? :) čisto sumnjam da to u drzavnoj službi može :) 

koliko vidim nema ni zdravstvenih indikacija za carski. 

Svakako iz svega sto sam procitala složila bih se i te kako sa Margaritom.Nista mi nije cudno,nego se kroz ceo tekst provlači sve crno , tamno i loše. Previše negativnog nije dobro ni za tebe a ni za bebu. 

Bolje se na vreme obratiti nekom za pomoć i možda sprečiti da dođje do postporodjajne depresije. Koja je gora od depresiju u kojoj se verovatno i sada nalazis, jer nećeš biti sama nego ce živo biće biti zavisno od tebe.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Moze carski na zahtev. Ako te vec gledaju kao fenomen s tom dijagnozom onda ce se i lekari pre opredeliti za carski.

Inace, to je uobicajena dijagnoza. Ako si imala bar jedan spontani vodice te kao Abortus imminens odnosno preteci pobacaj- i ja sam je imala.

I veruj mi, nisi ti nista posebno tezak slucaj, svega i svacega sam se nagledala i naslusala, pa rodile zivu zdravu decu. Niti su tvoje godine neki poseban fenomen, mislim da bar 10% trudnica ima 35 plus. 

A slazem se sa ostalima, potrazi strucnu pomoc jer ako sada vec imas takve strahove, plasim se da ces nakon porodjaja tek poludeti. 

Sve najlepse zelim!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno (Izmenjeno)

Pa ti imas strah od svega :huh: obrati se psihijatru, imas jos vremena da smirena docekas bebu (ako to uopste zelis...) A tu dijagnozu sam i ja imala zbog niske posteljice. Tako da nisi poseban slucaj. Postoji mogucnost da ides na carski zbog straha. Ali to dr odredjuje.

 

Izmenjeno od strane MakiJana

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

i dodji u caskaliste, bice ti lakse!! :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Uh, dok sam procitala ostatak zaboravih da si spomenula dijagnozu na početku. Onda da, može da se trazi carski. 

Nego mi se čini da je bolje da uzmeš epidural, sada i carski često radi samo sa njim, ne uspavljuju te. Pa kad si vec budna, sto ne bi da se porodis prirodno ako je sve u redu?

ali da, svakako da ostaje da treba da se konsultuješ sa psihologom.

malagarava, da mi je znati čega si se ti nagledala. :) 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

i da,evo jedna nasa trudnica ma.za.m je zena koja ima godina i ti,i celu trudnocu provela fantasticno,rodila na carski sina i sve je ok!! eto,nemas razloga za toliku brigu i paniku.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Kod nas bar moze carski na dogovor u svakom porodilistu ima lekara koji rade i privatno i mozes ici kod njih na preglede i dogovoriti carski mada strah jeste indikacija ako je bas jako izrazen to psiholog utvrdjuje plus starijim prvorotkama obicno zakazu carski a pod starijim mislim 40+ jer karlicne kosti nisu elasticne vise pa da ne rizikuju. U svakom slucaju obavezno idi kod psihologa.

merima voli ovo

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Meni de cini da tvoj problem nisu godine ( a mediciniski tek realno nisu, pa nemaš ti 50 godina pobogu) nego ti neosnovani i preterani strahovi, da ne kažem bolesni. 

Hoću da verujem da te hormoni pucaju samo tako i da inače nisi u tom stanju. Definitivno potraži pomoć psihijatra.

Carski može da se ugovori. A i ukoliko treba da platiš, zašto da ne? Pa bolje da platiš nego da crknes od straha. (Nisam pristalica podmićivanja naravno, al j...š principe sad kad žena polude).

merima i eleena volite ovo

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Ja sam castila anesteziologa i opet bih. 

merima voli ovo

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Pretera ga. Jeste blagosloveno stanje i nije "stomacina" nego tvoje kako kazes "voljeno" dete. Ja moj stomak nikad tako nazvala nisam. Sem sto okrivljujes druge da su crni i negativni prvenstveno si ti takva. I topao savet ,nemoj se uvrediti,porazgovaraj sa nekim strucnjakom,psihijatrom jer ova koliciba depresije i pesimizma nije zdrava ni za teve ,ni za dete ni za okolinu. Cim nastupis ovako niko nece ni imati zelju da ti pomogne i ucini da ti bude lakse.

Nisam ni htela da citam do kraja jer mi se okrenuo zeludac od toga na koji nacin pristupas trudnoci. Zao mi je ali kao ni svi ti lekari nemam sta lepo da ti kazem kada je ovo nacin na koji pristupas problemu. Promeni stav i posmatranje cele price i videces kako ce se i okolina promeniti

merima, Mirka90, lulu. i 3 ostalih volite ovo

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Sad poceh da citam gore napisan post..nisam mogla iscitati do kraja ..Moja trudnoca je bila 100% zeljena i desila se odmah nakon sto sam pozelela da se ostvarim kao majka.Imala dijagnozu preteci abortus.placeta previa...hematom i sto slicnih sranja..no lezi i cuti i uzivaj dok ti sve donose..(prvo sam bila besna zato sto ne mogu da izlazim na ispite jer sam mesecima zivela na relaciji krev.wc.ali kada sam promenila ugao gledanja stvari opustila sam se i pocela da uzivam) o samom porodjaju uopste nisam razmisljala i kada bi neko poceo da prica o bolovima.ja bih samo rekla uzimam epidural  i promenila temu.Bogom dan epidural nije delovao,i ne zalim se od njega jedini efekat je sto nisam osetila sivenje (pobogu ni noge nisam osecala) ali sam na porodjaj otisla sa recima:MAMA IDEM DA SE PORODIM KAZE DOKTORKA DO POPODNE CU VIDETI BEBU.Ona i dan  danas prepricava sa koliko entuzijaznma sam to rekla.Kada se D rodio pa um,prvih mesec dana je bio zamotuljak koga treba nahraniti,okupati...nosati..tek posle mesec dana kada sam dosla k' sebi gde sam i sta se desava rodila se ona prava velika ljubav.(valjda kada su hormoni malo popustili itd itd) uglavnom poenta price je da sve zavisi od tacke gledista..ma koliko nesto ruzno bilo uvek postoji pozitivna strana za onog ko zeli da je vidi!! Ali treba biti svestan i psihicki spreman da trudnoca i dete sa sobom nose obaveze da zivot nikada nece biti isti.meni se okrenuo za 180 stepeni i sada posle 3 godine ne zalim se,mogu reci da sam jako srecna i ispunjena :)O PORODJAJU SE NE RAZMISLJA TO SE PROSTO PRIRODNO DESi za kraj savet buducim mamicama.ne slusajte drugarice,mame,strine..svaki porodjaj je drugaciji.svaka zena drugacije podnosi bol,a tu je i carobni epidural koji u 90% slucajeva deluje kako treba ;)

miliccam voli ovo

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Uh uh ala su me napljuvali ovde da sam za psihijatra..što SVOJ stomak...nazivam STOMAČINOM..i sllll...pa da li je neko ovde iole raspoložen za šalu? Jok..samo ozbiljno..i pakujte torbe i u trećem mesecu.

Da, napisala sam da se bojim porođaja...ali jer sam imala posla sa kretenima od lekara..sada nađoh vezu, kojoj verujem..ne plaćam...i još je lepa i čista bolnica Mišović...i nešto me više nije toliko strah..Strašno koliko su ljudi u stanju da osuđuju sve one koji ne dele isto mišljenje..moja trudnoća je željena...ali zaista koliko uživate u gorušici, stalnim pregledim, gojenju i slično..još seks da mi zabrane pa da puknem. Pozdrav za sve netolerantne..jer ja se možda ne slažem sa nekima..ali ih i ne nazivam ludima..tako da forum nije mesto za mene..imam divnog muža i hvala onima koji su imali razumevanja za moj strah.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

@KacaMarko trazila si savet a tvoj post je bio sve samo ne saljiv. Mozes ti sada da okreces pricu ali ne pije vodu. Sta, sada smo mi ludace koje osudjuju. Uostalom, dati nekome savet da poseti psihologa nije osuda. Ja prva odem tamo ako imam veci problem, pa zato oni i postoje.

drago mi je ako si resila svoj problem i divno je sto imas podrsku muza, to i jeste osnov stabilnosti. Sve najbolje ti zelim.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Ako ti potrebu za psihijatrom smatraš kao potrebu za ludake, svaka ti čast

Pregleda valjda imaš i van trudnoce, to je nesto sto je normalno, kao kod zubara kada ideš.

normalno je da niko ne uživa u gorušicu , povracanju  ali zato te teši to sto se nalazi u @stomacini" 

a gojenje zavisi samo od tvoje ishrane, ukoliko se ne desi bas neki ozbiljan poremećaj sa hormonima 

Lično, nisam nesto uživala u trudnoćama , ali eto rodila sam tri puta i želim četvrto . Niko nikada nije ni rekao da je trudnoca bajka. Samo strahovi, neizvesnost, razni bolovi, muke, ali opet tvoj post nikako nije bio saljiv, ali svako izgleda ima drugaciji humor 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Drage trudnice, evo jedan tekst: Strah od porođaja

Nadam se da će biti od pomoći :)

Earl Grey voli ovo

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Uh čini mi se da ovde nikog nisam nazvala pogrdnim imenom, a kamoli ludačom...niti napisala da ludaci idu kod psihijatra...samo da me nervira netolerantnost i neprihvatanje tuđeg stava. Da, teši me moja STOMAČINA...i ako se muž i ja pitamo biće još stomačina...trudnoća mi ne prija i ne volim da se motam po lekarima..a za one koje su pitali: u normalnom stanju ne idem kod lekara...uopšte :). Pošto je forum oduvek bio mesto za istomišljenike ili te u protivnom ignorišu..izbace..blokiraju..a iskreno ovde nisam pročitala ništa pametno osim nekih " srceparajućih " priča koje imam i u novinama..bolje da vas pozdravim i još jednom zahvalim devojkama ili ženama koje su bez ikakvog suvišnog komentara odgovorile na moje pitanje. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Kaca Marko posto ti sve tako lijepo znas i nemas sta pametno da cujes na forumu, ne znam sto mu se vracas i sta te briga, kad tvrdis da nije, sto su ti zene dobronamjerno rekle da potrazis pomoc strucnog lica? Jos si se i uvrijedila. Vjeruj mi, sve muke sadasnje ce ti kad prodju biti smijesne kad te sastavi nespavanje, hronicni umor i brdo obaveza. Napisala si kilometarski post da bi pitala da li mozes da trazis carski i odmah kuci, ja bih ti preporucila da se kod dr raspitas to za carski, a za to odmah kuci ne znam zbog vakcine da li je moguce. Otisla si vec u mislima na fakultet i hoce li ti dijete biti kompleksas, a nisi docekala jos ni prvi osip, ili temperaturu, povracanje, i sta sve ne... Polako. Korak po korak. Bile mi pametne ili ne, bezobrazne ili zlatne, cinjenica je da si ti dosla ovdje dobrovoljno i pokazala veliku sujetu od koje nisi mogla da vidis zapravo vrlo ok savjet - da se ispricas sa strucnim licem koje ce ti pomoci.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Napravite nalog ili se prijavite da biste odgovorili

You need to be a member in order to leave a comment

Napravite nalog

Postanite član/ica Bebac porodice i uključite se u diskusije na forumu.


Napravite novi nalog

Prijavite se

Već imate nalog na Bebac forumu? Prijavite se ovde.


Prijavite se

  • Članovi/članice na temi   0 članova

    No registered users viewing this page.