Alkoholizam

odgovora

Objavljeno

Mislim da je danas smješten u jednu zdravstvenu ustanovu, dobila sam takvu informaciju. Vidjećemo šta će biti...ali ja baš nisam neki optimista! Koliko vidim alkohol je naš globalni problem...dao Bog da se osvijesti i shvati važnost života i porodične sreće...

to ce samo privremeno resiti problem,jer akoon ne odluci da se menja-nista se nece promeniti.cim on krivi druge i tako nerealno sagledava stvari znaci da on sebe uopste ne smatra delom problema,pa samim tim on sebi daje za pravo da kroz alkohol ,,trazi resenje od problema``.samo nek ona ode glavom bez obzira,lako je dati drugu sansu ,ako se on jrednog dana uljudi.ovim je dobila samo par dana mira,akad se on opet vrati-pitanje je sta je ceka! :(

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Vidjećemo šta će se dogoditi...javljam informacije...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Filipa, sta ima novo po pitanju tvojih komsija?

Ako je suprug na lecenju, to znaci daje centar za socijalnirad intevenisao. Sigurna sam da nije samoinicijativno otisao na sredjivanje... Verovatno je uslovljen na neki nacin.

Koliko si bliska sa tom mladom ženom koja je žrtva? Jeste li ikada razgovarale? Da li ti se ikada poverila?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Situacija nije sjajna...nakon predoziranja tabletama završio je u pomenutoj ustanovi, ali kratkotrajno. Dubiozno stanje se nastavlja.

Maltretiranje ne prestaje, a sistem je takav da za prisilnu hospitalizaciju treba niz uslova, meni nejasnih. Ne znam šta će na kraju biti...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Ne znam kako je sad,dobroviljno da ide u bolnicu,ali pre nekoliko godina je postojala mogucnost da potpisu dva clana porodice,da ode na prinudno lecenje.Jos posebno ako su vec bili evidentirani problemi.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Problem je što to niko ne predlaže, dolazi policija, vode ga ispumpavanje, infuziju...i na kraju mu prepišu brdo antidepresiva(bukvalno mu u ruke stave) i pošalju ga na ulicu. Meni je to užasno, nekoga pod halucinacijama pustiti da slobodno šeta ulicama????

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

To je zalosno...Na kraju kad se desi nesto,svi ce se kao angazovati,na u pogresnom trenutku i usmeriti na pogresne ljude...To je nase iskustvo...Moja mama je padala po ulicama,halucinirala,izmisljala,lagala samo da je KAO ne bi provalili...Dok jednu noc policija nije dosla po mog brata da ga hapsi zbog porodicnog nasilja...Bio je na sudu,momak od 19 god.To joj nikad oprostiti necu.Jer takvi ljudi gaze po rodjenima,samo da bi sebe opravdali.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Istina Nataša...tako je i kod njega, optužuje roditelje, čak je i jednom zvao policiju za zlostavljanje od strane oca...

A roditelji divni, kao i supruga...

Nataša, šta je bilo sa tvojom majkom?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Razumem,jednostavno ne mogu da imaju normalan zivot,da funkcionisu od njega...

Moja mama je pocela piti kad sam imala 10,a brat 7 god.Nikad nikom nismo rekli kako zivimo,svi su samo naslucivali,nas bilo sramota,samo medjusobno pricali,drzali se zajedno.I tako 13 god,svasta je bilo.Samo mi drago sto smo opstali u normalne ljude,posebno taj moj brat koga sam gledala kao da sam ga rodila.I ponosna na njega,zavrsio skolu,radi,ne drogira se,ne visi po kafanama,i NE PIJE.Napio se kad sam se ja porodila.Valjda mu se taj alkohol smucio.Taj sud je kapa koja je prelila casu.

A ona je umrla pre tri god.Samo se zatvorila u sobu,mislili smo da krizira,tad smo imali malo mira.Posto je ona pila od zore do spavanja,non stop.Drugi dan smo primetili da stvarno nije dobro,polako se oduzimala,na noge nije mogla.Tad je pristala na lecenje,i naravno i tad je imala opravdanja.Pocela posle par sati da halucinira.Ja je obilazila,davala vode...ujutro smo je nasli mrtvu.Plakala sam,al ne mogu da vam opisem bes zbpg takvog ponasanja,sto je unistila svoj zivot,sto nismo imali normalno detinjstvo...

e od tad ja sam pocela pricati o tome,konacno izbacila iz sebe...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Nataša...svaka čast na hrabrosti i održavanju čistog razuma. Divim se tebi i tvom bratu...hvala što si svoju priču podijelila sa nama.

Ovo je globalni problem, samo ljudi ne pričaju o tome...

Ponekad pomislim da bi bilo bolje da ti ljudi što prije skončaju svoj život, da se prestane maltretiranje dragih ljudi!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Problem jeste,mislim da se moze ravnati sa narkomanijo,samo manje se prica o tome.

I volela bi da postoji ta opija nasilnog lecenja,pod milicijom ili sudom.I to je vrsta zlostavljanja.

Nek pomisli ko sta hoce,ja sam pocela ziveti kad je ona umrla,konacno osetila dom.Sad imam svoju porodicu i za nju sam spremna uciniti sve,da ostanemo zajedno i normalno funkcionisemo,borila bi se do zadnjeg trenutka.I sad mi svi neki drugi problemi,npr sto se para tice,finan krize,izgledaju tako mali,samo da imamo osnovno,i da se drzimo zajedno.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Malo sam istraživala, postoje brojne ustanove, NVO...za liječenje narkomanije, ali nigdje ne postoje ustanove za ovaj problem(mislim na RS)...postoji Psihijatrija, ali nema nekakvog pozitivnog efekta!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Mozda ima u okviru tih bolnica.Moja mama je bila u Novom Sadu,mesec dana.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Alkoholizam je podjednako teška bolest zavisnosti kao i narkomanija. Jeste da opijati (heroin i slični preparati) izaivaju jaču zavisnost, alkohol s druge strane ima snažnu socijalnu podršku. Takvo nam društvo - za sve živo se nazdravlja. Zato se teže i leči - u smislu da se alkoholičari teže privole na lečenje.

Bolesti zavisnosti su, (nastanak, održavanje, konsekvece, prevencija, lečenje...) mene jako jako interesovale.

Nažalost - efikasnost svake terapije bilo koje bolesti zavisnosti meri se ne potpunim izlečenjem, nego dužinom perioda apstinencije. U stručnim krugovima se tretiraju kao hronične bolesti sa fazama apstinencije (uzdržavanje od alkohola) i recidiva (period vraćanja poroku) koje se smenjuju. Što su periodi apstinencije duži a recidivi ređi - to je terapija uspešnija.

Jako se teško leče.

Mislim da je u ovoj priči važnije dati podršku ženi i ohrabriti je da donese neke odluke. Kod alkoholizma je pitanje vremena kad će alkoholičar fizički nasrnuti na suprugu. Ne želim da pričam priče kojih sam se nagledala radeći na psihiijatriji. Jezive su.

Kakvo je to moralno, socijalno, intelektualno propadanje osobe... Tuga.

Nataša, drago mi je što si dočekala svoj mir kao jaka i stabilna osoba.

Filipa, da li poznaješ lično tu ženu?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

....alkohol s druge strane ima snažnu socijalnu podršku.....

Nažalost - efikasnost svake terapije bilo koje bolesti zavisnosti meri se ne potpunim izlečenjem, nego dužinom perioda apstinencije. U stručnim krugovima se tretiraju kao hronične bolesti sa fazama apstinencije (uzdržavanje od alkohola) i recidiva (period vraćanja poroku) koje se smenjuju. Što su periodi apstinencije duži a recidivi ređi - to je terapija uspešnija.

Ovo je apsolutno tacno.

Mama Bojana, kada osoba koja je u fazi apstitencije duze od 4 godine, gde u tom periodu nije imala period recidiva (znaci potpuna apstinencija) moze da se "definise" kao izlecena osoba?!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Poznajem ju, jako dobro!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Ana, alkoholizam se ne leči kao upala pluća ili upala bešike... To je recidivna bolest. Osoba o kojoj govoriš jeste uspešno lečena, ali do kraja života mora da se pridržava pravila uzdržavanja od alkohola, jer i jedna čašica alkohola može da deluje kao okidač i da dovede do gubitka kontrole. Znači - povećani oprez i samokontrola do kraja života. To i nije strašno, bitno je samo da okolina poštuje odbijanje te osobe kad je nuđena alkoholom - znači nema navaljivanja.

To naravno ne znači da je kvalitet života takvih osoba lošiji. Jednostavno - kao kad neko ima sklonosti za formiranje tromba u kardio-vaskularnom sistemu i zbog toga mora da ima oodređeni režim ishrane i sistem svakodnevih laganih fizičkih vežbica, tako i lečni ialkoholičar mora da se pridržava svoje "dijete".

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Odgovor za FILIPu

Inače, alkoholičari se nikada ne prijavljuju na lečenje dobrovoljno. NIKAD. Dolaze na lečenje kad im je fizičko zdravlje jako ugroženo, ili kad im preti otkaz na poslu, ili kad porodica postavi ultimatum...

Npr, jedan moj bliski rodjak je alkoholičar. Žena mu se napatila sa njim. Bila sam svedok kad je na nju nasrtao sekirom (ali se toga naravno posle "nije sećao"), Jednom ju je tako tukao po glavi da je zbog hematoma koji se tada pojavio izgubila moć govora - pritiskao joj je neki centar za govor. Osim toga, počela je da dobija epi napade... :( Posle operacije joj se govor povratio... Ona se vratila njemu... Džaba su je deca (to su odrasli ljudi sa formiranim porodicama) opominjala, ljutila se na nju... to je njen život... pomirila se sa tim.

Prijavili su to centru za socijalni rad, pa su ih tamo zvali više puta na razgovore. Iz Centra su po službenoj dužnosti prijavili tužilaštvu slučaj... Ali ta žena je sve to stopirala.

Šta porodica može? Moji roditelji su je više puta primali kod nas na nekoliko dana, štitili je kad je bilo potrebno... Najgore je što se ta žena predala. Tom mom rođaku je dobro stradala jetra i krvni sudovi - obilazi lekare i svaki mu savetuje da smanji piće. On uvek tvrdi da ga lekari lažu. "Nemaju oni pojma, nije to zbog pića".

Šta sam htela reći:

1. potrebna je ta tzv. spoljašnja motivacija (pomenula sam je u prvom pasusu) da bi se neko uopte javio na lečenje. To nije dovoljno za uspešno lečenje, ali je dobar početak ako se lečenje obavlja u kvalitetnoj instituciji u kojoj se neguje multidisciplinarni pristup. Najpre se vrši detoksikacija i osvežavanje organizma, onda se primenjuju različiti vidovi farmako, psiho i socioterapije. Farmakoterapija se bazira na averzivnom uslovljavanju - daju se lekovi koji izazivaju snažne negativne reakcije organiznma ukoliko se kombinuju sa lekovima. U psihoterapiji se vrši jačanje motivacije (ide se ka pomeranju motivacije sa spoljašnje na unutrašnju - sa pozicije "ovde sam zbog drugih" na poziciju "ovde sam zbog sebe". Bitno je da terapeut bude dobro istreniran, da zna da radi svoj posao); socioterapija podrazumeva rad u grupama podrške i samopomoći uz uključivanje članova porodicee.. Dakle - tim stručnjaka čine lekari, psiholozi i socojalni radnici.

Ne znam kako funkcioniše odeljenje za lečenje bolesti zavisnostu u BL (pri psihijatrijskoj klinici). Trebalo bi da je kvalitetno - ipak je BL univerzitetski grad

Možda ima tamo i privatnih specijalizovanih klinika, ali su one, kao i svuda, verovatno skupe.

Znam samo jednog izvrsnog psihoterapeuta u BL - zove se Igor Krnetić. Ima svoj sajt.Možda i na sajtu možeš da nađeš neku korisnu informaciju (ja dugo nisam proveravala taj sajt). Mada, opet kažem, zavisno od stepena težine bolesnii, ipak je preporučljiviji multi-pristup.

2) Osim da bih demosnstrirala da ni alkoholičarioi koji piju decenijama ne priznaju to kao problem, htela sam da ispričam koliko žena strada ukoliko nema dovoljno samopoštovanja i hrabrosti da se zaštiti od takvog života. Filipa, ta žene mora da ojača, da više veruje u sebe... Da li ima prijateljice u BL? Mnogo bi značilo kad bi našla posao. Ona u svojoj glavi mora da nosi misao JA VREDIM. JA ZASLUŽUJEM BOLJE. MOJA DECA ZASLUZUJU BOLJE. Znači - prijatelji (ako sam razumela, ti sebe smatraš njenom prijateljem) i porodica moraju da joj osnažuju samopoštovanje.

Osim toga, bilo bi dobro da ona porazgovara sa nekim psihologom, bar nekoliko sastanaka - čisto da dobije i stručnu podršku. Da li bi mogla da nadje nekoga u BL ko bi radio sa njom pri nekoj instoituciji bez naplate?

3) Radi njene i sigurnosti dece potrebno je obavestiti Centar za socijalni rad o postojanju alkoholozma u toj porodici. Neka ih imaju u bazi. Verujem da su ih iz bolnice već obavestili.

Dakle - treba razdvojiti problem muževljevog alkoholizma od problema ženinog manjka samopouzdanja. Ti možeš da deluješ na polju ovog dugog problema.

Mnogo mi je žao što prolazi kroz to. Situacija je veoma komplikovana.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Mama Bojana hvala na odgovoru...

Uglavnom sam čula za dr Krnetića, međutim pošto je on prihvatio razgovor, ukućani su se raspitivali oko psihijatara, dvoumili su se između pomenutog doktora i doktora Saše Arnauta.

I dogovore oni seansu kod doktora Arnauta...

Otišli su on i supruga, a njegova majka je naručila...pri samo dolasku kaže njemu dr:

Što si ti uopšte došao kod mene kada ja vidim da si ti alkoholičar? Da li si došao samo da mamu skineš sa one stvari? :blink:

Kaže supruzi(pred njim): Ja stvarno ne znam šta ti radiš s njim, da li podnijela zahtjev za razvod braka?

Ja nisam mogla vjerovati kakav je to pristuo, i za pola sata nadmenosti i vređanja uzeo 25 eura

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Mama Bojana hvala na odgovoru...

Uglavnom sam čula za dr Krnetića, međutim pošto je on prihvatio razgovor, ukućani su se raspitivali oko psihijatara, dvoumili su se između pomenutog doktora i doktora Saše Arnauta.

I dogovore oni seansu kod doktora Arnauta...

Otišli su on i supruga, a njegova majka je naručila...pri samo dolasku kaže njemu dr:

Što si ti uopšte došao kod mene kada ja vidim da si ti alkoholičar? Da li si došao samo da mamu skineš sa one stvari? :blink:

Kaže supruzi(pred njim): Ja stvarno ne znam šta ti radiš s njim, da li podnijela zahtjev za razvod braka?

Ja nisam mogla vjerovati kakav je to pristuo, i za pola sata nadmenosti i vređanja uzeo 25 eura

On je verovatno lekar, sa nekom akademskom titulom i bez ikakvog treninga iz psihoterapije. To zakljucujem po aroganciji sa kojom je nastupio.

Zapanjena sam.

Htela sam da predlozim i neku NVO za zaštitu žena, ili za zaštitu ljudskih prava... (ovo prvo je bolje jer tamo imaju prilagodjene radionice za žene žrtve porodičnog nasilja; u centrima za ljudska prava više se radi na obezbedjivanju pravne pomoći kad zatreba - to je kad dodje do kraja, nema grupa samopomoći i sl.)

Međutim, i tamo bi sigurno osnaživali tu ženu u pravcu razvoda. U prvom tipu NVO posredno, u drugom direktno. Iskreno - i ja mislim da je to najbolje za nju. To nikako ne sme da se radi direktno, već indirektno, podižući joj samostalnost, samopoštovanje, veru u sebe... Kad su tuđi životi u pitanju, niko nema prava (pa ni vrhunski lekar) da bude direktivan i nameće rešenja koja samsmatra ispravnim.

Ali, opet, najpre se mora preduzeti sve da se muž privoli lečenju. Naročito ako žena ima snage i volje da prodje sa njim kroz to. Neka porodična ucena za odlazak na psihijatriju?... Možda bi se tamo postigao neki napredak. Objasnila sam u prethodnom postu kako bi to trebalo da funkcioniše.

P.S.

Da je kojim slučajem ona alkoholičarka, garantujem da bi bila najurena iz kuće još davnih dana.

Tako je na Balkanu:

muž alkoholičar - cela poorodica stane uz tebe

žena alkoholičarka - svi te odbacuju.

P.P.S.

Dok sam radila na psihijatriji, jedna koleginica mi je poslala depresivnu pacijentkinju sa rečima: "Molim te razvedi je od muža" :) Njen suprug inače nije akoholičar, ali je psihopata i mnogo je maltretirao. Ja toj ženi nikad nisam rekla "Vi treba da se zavedete". cilj je u stvari da ona nauči da ceni i štiti sebe i donosi odluke koje su u njenom interesu.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Pozitivno u tome svemu je što je ona veoma jaka ličnost. Ja bih se vjerovatno vrlo brzo slomila. Na nju to ne utiče toliko...rekla mu je ubi se od alkohola mene to ne zanima, iz kuće ne idem jer nemam gdje a ni ne želim da raskućiš ono što smo stekli...

Pomoći ću ti koliko ja smatram da je dovoljno od mene, ostalo me ne zanima. To su bile njene riječi, stvarno je jaka...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Žao mi i njihove dece.

Ako je ona jaka osoba, to je bar nešto. Imaju deca na koga da se ugledaju. Tvoje je samo da joj se nadjes kad se oseti slabom i da je podsetiš na lepe stvai u njenom zivotu, kao i da je podsetiš na to koje su njeni kvaliteti i snage. Naravno, i da joj ponudiš sklonište u situacijama do kojih može doći (a za koje se nadam da se neće dešavati)

Ako on tako mlad toliko pije, verujem da će brzo propasti i fizički... Onda joj neće moći ništa.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Situacija nije sjajna...nakon predoziranja tabletama završio je u pomenutoj ustanovi, ali kratkotrajno. Dubiozno stanje se nastavlja.

Maltretiranje ne prestaje, a sistem je takav da za prisilnu hospitalizaciju treba niz uslova, meni nejasnih. Ne znam šta će na kraju biti...

Nema tu leka ako se on sam ne resi da prekine takvim zivotom.Jos mi je smesna prica kada su mog oca jedva naterali da ode na lecenje,bilo je to pre mnogo godina,s tim sto je on bio takav slucaj da je bez problema mogao i mesecima da izdrzi bez alkohola ali zato kada ga se dohvati bezi od njega.Uglavnom,bio je u pomenutoj ustanovi i nakon 2 nedelje apstinencije bez nekih ociglednijih znakova kriziranja,doktor ga je pozvao na razgovor.Kada ga je upitao "pa dobro sta ces ti ovde ako vec mozes da izdrzis bez alkohola bez nekih vecih problema,ovaj mu je odgovorio>Ma znam bre nego sam dosao samo da bih nekako izvukao malo ranije penziju :blink: .Izbacen je na glavacke,i nije postojala sansa da se u istu vrati.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Filipa, pitija je da li su nekad reagovali iz centra za socijalni rad. Porazmisli o tome da ti prijaviš tu porodicu.

Ako si deca često svedoci očevog pijanluka i nenormalnog ponašanja po kući mogu da imaju posledice. Tipična posledica kod dece alkoholičara je nevoljno dnevno umokravanje. Zamisli kroz šta bi to dete moglo da prolazi u školi (kad stigne do nje) ako se umokri tamo. Prozvaće ga smrda ili slično. Znam jer radim u školi.

Ovo sam dodala kako predlog šta još možeš da uradiš (osim pružanja podrške ili skloništa ako zatreba). Bitno je da ona ostane svoja kako bi mogla da lepo brine o deci.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Napravite nalog ili se prijavite da biste odgovorili

You need to be a member in order to leave a comment

Napravite nalog

Postanite član/ica Bebac porodice i uključite se u diskusije na forumu.


Napravite novi nalog

Prijavite se

Već imate nalog na Bebac forumu? Prijavite se ovde.


Prijavite se

  • Članovi/članice na temi   0 članova

    No registered users viewing this page.



  • Postovi

    • Porodilište - Sombor
      Započeo/la JovanicaC · Objavljeno
      Pošto sam se ja na ovoj temi raspitivala o Somborskom porodilištu, red je da i ja dam svoj doprinos.  Iskreno, ja sam prezadovoljna. Ne znam stvarno na šta se žene toliko žale u vezi ovog porodilišta. Osoblje je divno, ljubazno i trude se da svim ženama izađu u susret. Ja sam otišla tamo bez apsolutno ikakve veze i prošla sam super, kao i ostale žene iz moje sobe. Svima su nam pokazali kako da dojimo bebe i sve smo otišle kući bez problema sa dojenjem. Laktacijske sestre obično uveče dođu i same se nude da vam pomognu. Porodio me je dr Terzić koji je veoma pristupačan i duhovit. Zasmejavao me je tokom kontrakcija - onda šta više da vam pričam. Sve pohvale za mladu, divnu, umiljatu babicu Tihanu koja me je povremeno mazila i tešila i to ne samo mene nego i ženicu pored. Preslatka je. Ona je i izvadila mog bebca. Pored nje je super i sestra Renata i još par njih ali nažalost ne znam im imena... Ako neko od njih čita ovo - želim da se zahvalim svima  i da kažem da ću se sledeći put porađati s mnogo manje straha jer znam da sam u sigurnim rukama. Hvala vam do neba.   Što se tiče ostalih stvari u porodilištu... Hrana je super, stvarno. Dobijale smo sokiće, voćne jogurte, pudinge, voće, peciva... Jedino ručak je bio klasičan, bolnički... Higijena je ok, čistačice čiste sobu par puta u toku dana.  Jedino, posteljina je katastrofa, iscepana, flekava - pa ne bi bilo loše da ponesete svoju jastučnicu. Preko čaršafa svakako stavljate podmetače...    To je to, uglavnom, ako neka buduća mama ima pitanja, rado ću odgovoriti.   
    • Najraniji simptomi trudnoće
      Započeo/la Jasmina.S. · Objavljeno
      sacekaj 15danadana za twst ili, posle 7dana uradi. Betu meni je kasnilo 7dana i 8sam dobila
    • Najraniji simptomi trudnoće
      Započeo/la Mika92 · Objavljeno
    • Najraniji simptomi trudnoće
      Započeo/la Mika92 · Objavljeno
      Cao ja sam nova na forumu, dugo vas pratim divne ste. Imam neke nedoumice imala sam zadnji ciklus 29 jula i trajao je svega 3 dana od toga samo jedan dan normalno. Međutim grudi ne prestaju da me bole, imam bol u stomaku kao da cu svakog trenutka dobiti, često idem na wc. A trenutno su mi plodni dani. Inače ja i suprug pokušavamo 6 godina da dobijemo bebu. Grudi od zadnjeg ciklusa nisu prestale da me bole, pa me zanima jel imala neka slično iskustvo. 
    • Najraniji simptomi trudnoće
      Započeo/la Mika92 · Objavljeno
  • Teme

  • Ko je online? (See full list)

    There are no registered users currently online