Svekrva-noćna mora ili ne?

[*andjelcic* 11446]

I ja ti savetujem da se pre svega ne nerviras zbog bebe, a i zbog same sebe, jer ako se sada nerviras zbog takvih stvari, za kratko vreme ces da poludis. Tajna je u tome da se pravis da je sve slusas i da ces svaki njen savet uzeti u razmatranje, i da ga posle ne prihvatis. Naravno, govoris joj da je sve to u redu i da cete o tome tm i ti morati dazmislite pa da porazgovarate, iako vec znas da ta ideja ne dolazi u obzir. Posle joj kazes kako ste porazgovarali i dosli do zakljucka da to ipak ne biste tako uradili jer ste se ranije ipak dogovorili drugacije. Ta taktika ce uvek upaliti da je na fin nacin otkacis.

Ja hvala bogu nisam imala potrebe za takvim taktikama, ali sam primetila da kod mojih sestara pali, svekrva se oseca uvazenom sto u svom braku razmatras njene predloge, a ti si srecna jer taj njen predlog ipak nije usvojen. A ja se nadam da je tvoja svekrva dovoljno kul da bi to i kod nje upalilo

[Marina :) 2]

Citam vise od sat vremena ove price, pa da podelim i svoju sa vama. Nas odnos je sve gori... Zivimo u istoj kuci (svekar i svekrva u prizemlju, muz i ja sa bebom na spratu). Celu moju trudnocu, ni jednom nisu dosli gore kod nas, nas dvoje smo za svaku novost silazili dole kod njih. Pre porodjaja, moja mama mi je pomagala oko svega, peglala i sredjivala sprat i kupovala stvari za bebu, koje su nam falile. Oni nisu pitali ni za sta, a kamoli da li nam fali nesto od opreme.

Kad se beba rodila, bila je dosadna i stalno izlazila da drnda bebu (bukvalno) i daje svoje "strucne savete", tipa- zasto joj dajem Aptamil, ona ce joj prokuvati kravsko mleko?! Ali i takve ispade smo prosli. Posle nekog vremena mm im je rekao da izbace pse iz sobe da bi mogli da silazimo kod njih (sve je dlakavo,namestaj i njihova garderoba!) Naravno, to nisu uradili. Posto je tako, dete im ne odnosimo, rekli smo sto puta da izadju kad hoce da je vide. I izajdu, jednom u nedelju dana a nekad ni toliko.

Ne pitaju da li ima pelenu ili mleko, kad je praznik kupi joj drecavu trenerku kod kineza, na sta se meni dize kosa na glavi!

Kad se vidimo, nit smrdi nit mirise. Nekad mi izgleda ok, nekad nadrndana. Mom muzu znaju da se obrate kada im nesto treba, inace ne provode zajedno vreme. Verujem da im nije svejedno sto ne provode vreme sa bebom, jer ja mi smo kod mojih svaki dan. Ne znam kako da se ponasam, desi se da se ne vidimo po nedelju - dve.

Ako imate neki savet, recite slobodno...

[Ivančica 939]

E, idealan savet je ne živeti sa njima, pa ako je moguće i biti udaljen jedno 20km od njih

[IvanaKK 12]

E, idealan savet je ne živeti sa njima, pa ako je moguće i biti udaljen jedno 20km od njih

DEFINITIVNO!!! A ako ti to nije izvodljivo, gledaj da budes ocigledno srecna i da se na tebi vidi da ti ni najmanje ne nedostaju ni oni ni nista njihovo

[Mama SWAT 62]

Citam vise od sat vremena ove price, pa da podelim i svoju sa vama. Nas odnos je sve gori... Zivimo u istoj kuci (svekar i svekrva u prizemlju, muz i ja sa bebom na spratu). Celu moju trudnocu, ni jednom nisu dosli gore kod nas, nas dvoje smo za svaku novost silazili dole kod njih. Pre porodjaja, moja mama mi je pomagala oko svega, peglala i sredjivala sprat i kupovala stvari za bebu, koje su nam falile. Oni nisu pitali ni za sta, a kamoli da li nam fali nesto od opreme.

Kad se beba rodila, bila je dosadna i stalno izlazila da drnda bebu (bukvalno) i daje svoje "strucne savete", tipa- zasto joj dajem Aptamil, ona ce joj prokuvati kravsko mleko?! Ali i takve ispade smo prosli. Posle nekog vremena mm im je rekao da izbace pse iz sobe da bi mogli da silazimo kod njih (sve je dlakavo,namestaj i njihova garderoba!) Naravno, to nisu uradili. Posto je tako, dete im ne odnosimo, rekli smo sto puta da izadju kad hoce da je vide. I izajdu, jednom u nedelju dana a nekad ni toliko.

Ne pitaju da li ima pelenu ili mleko, kad je praznik kupi joj drecavu trenerku kod kineza, na sta se meni dize kosa na glavi!

Kad se vidimo, nit smrdi nit mirise. Nekad mi izgleda ok, nekad nadrndana. Mom muzu znaju da se obrate kada im nesto treba, inace ne provode zajedno vreme. Verujem da im nije svejedno sto ne provode vreme sa bebom, jer ja mi smo kod mojih svaki dan. Ne znam kako da se ponasam, desi se da se ne vidimo po nedelju - dve.

Ako imate neki savet, recite slobodno...

Posto smo odprilike u istoj situaciji (mislim na zajednicko zivljenje tj. zajednicka kuca) evo da ti udelim savet . Koliko sam shvatila vi ste njih ponudili tj rekli im da ako zele da se druze sa bebom ili izbace zivotinje ili dodju kod vas, te uopste nemoj da te grize savest da li je njima tesko sto ne provode vreme sa vama. Sto bi rekli ponudjen k'o pocascen. Da im je stalo izbacili bi zivotinje ili bi presli tih nekoliko stepenika i provodili svo slobodno vreme kraj svog unuceta. Sto vec neko rece osmeh na lice, cak i kada ti je tesko, jer takvim ljudima jedino sto smeta je tudja sreca.

[Marina :) 2]

Slazem se, najbolje resenje je ziveti odvojeno, ali na zalost to trenutno nije moguce u nasoj situaciji.

A meni oni ne nedostaju, niti mom detetu treba nesto od njih, hvala Bogu ima sve sto je potrebno. Ali ponekad mi je toliko neprijatno, da ne mogu da kuliram. Kada su videli da stvari nisu kako njima odgovara, poceli su da "dizu nos" i ponasaju se sve hladnije.

To su takvi ljudi, pretpostavljam da se tu ne moze mnogo toga promeniti.

[Ivančica 939]

Slazem se, najbolje resenje je ziveti odvojeno, ali na zalost to trenutno nije moguce u nasoj situaciji.

A meni oni ne nedostaju, niti mom detetu treba nesto od njih, hvala Bogu ima sve sto je potrebno. Ali ponekad mi je toliko neprijatno, da ne mogu da kuliram. Kada su videli da stvari nisu kako njima odgovara, poceli su da "dizu nos" i ponasaju se sve hladnije.

To su takvi ljudi, pretpostavljam da se tu ne moze mnogo toga promeniti.

Svi oni dižu nos, kad vide da se suprotstavljaš i da odgovaras kad jednostavno ne možeš više da ćutiš i trpiš.... Ništa novo... Nek dignu nos, to traje dva dana, pa oni opet posle idu iz početka...

A i nikad se ne menjaju, možda samo ubace u prvu neko vreme, ali se uvek vrate u šestoj brzini.... Puni energije

[NanaS 29]

Moja svekrva je super (izgleda da sam imala srece). Ziveli smo zajedno nekih god dana, a onda smo kupili stan i vise ne zivimo u istom mestu, ali smo blizu.

Svu zimnicu su nam oni napravili i doneli u kutijama, kada dete ode kod njih na par dana znam da ce dobro da ga cuvaju, kada nam trebaju uvek su tu za sve, znaci mozemo da se oslonimo na njih u svakom pogledu.

[*andjelcic* 11446]

Ja ne znam sta bih radila kada bih imala problema sa svekrvom kao sto imate vi.

Ne bih mogla da podnesem cinjenicu da moj muz ima nesto protiv mojih roditelja, a posebno majke koja me je rodila, jer mi je ipak ona najbitnija osoba na svetu, pa i za nijansu bitnija od muza. Verujem da bi mi to bio dobar razlog za razvod, ili za odluku da se za takvog coveka ne udam uopste. I ne bih mogla da kazem svome muzu ni jednu jedinu rec za njegovu majku jer predpostavljam da bi i njega to pogodilo kao i mene.

I na koju stranu onda, da trpim njegovu majku ili da svesno pogodim svog muza cinjenicom da je njegova majka losa?

Ja vam drzim palceve da imate sto bolje odnose sa njegovim roditeljima, jer to je jedan od glavnih preduslova da on postuje vase roditelje, koji su vam predpostavljam mnogo bitni u zivotu...

[B.mama 2133]

Citam vise od sat vremena ove price, pa da podelim i svoju sa vama. Nas odnos je sve gori... Zivimo u istoj kuci (svekar i svekrva u prizemlju, muz i ja sa bebom na spratu). Celu moju trudnocu, ni jednom nisu dosli gore kod nas, nas dvoje smo za svaku novost silazili dole kod njih. Pre porodjaja, moja mama mi je pomagala oko svega, peglala i sredjivala sprat i kupovala stvari za bebu, koje su nam falile. Oni nisu pitali ni za sta, a kamoli da li nam fali nesto od opreme.

Kad se beba rodila, bila je dosadna i stalno izlazila da drnda bebu (bukvalno) i daje svoje "strucne savete", tipa- zasto joj dajem Aptamil, ona ce joj prokuvati kravsko mleko?! Ali i takve ispade smo prosli. Posle nekog vremena mm im je rekao da izbace pse iz sobe da bi mogli da silazimo kod njih (sve je dlakavo,namestaj i njihova garderoba!) Naravno, to nisu uradili. Posto je tako, dete im ne odnosimo, rekli smo sto puta da izadju kad hoce da je vide. I izajdu, jednom u nedelju dana a nekad ni toliko.

Ne pitaju da li ima pelenu ili mleko, kad je praznik kupi joj drecavu trenerku kod kineza, na sta se meni dize kosa na glavi!

Kad se vidimo, nit smrdi nit mirise. Nekad mi izgleda ok, nekad nadrndana. Mom muzu znaju da se obrate kada im nesto treba, inace ne provode zajedno vreme. Verujem da im nije svejedno sto ne provode vreme sa bebom, jer ja mi smo kod mojih svaki dan. Ne znam kako da se ponasam, desi se da se ne vidimo po nedelju - dve.

Ako imate neki savet, recite slobodno...

Slicna je situacija i kod mene s tim sto ne zivimo zajedno, krivo mi je sto dete vidjaju malo ali sta ja da radim, neka dodju ali oni nece zasto nemam pojma, malo pomalo oguglala sam na sve to

[Marina :) 2]

Slicna je situacija i kod mene s tim sto ne zivimo zajedno, krivo mi je sto dete vidjaju malo ali sta ja da radim, neka dodju ali oni nece zasto nemam pojma, malo pomalo oguglala sam na sve to

Oguglala sam i ja pomalo, ali ipak mi je neprijatno. Ja nisam navikla na takvu vrstu ne-komunikacije sa najblizima. Ali u ovoj porodici je to tako odavno, ni sa najrodjenijima se ne vidjaju (mm stric, ujak...) niko od njih ne dolazi. Sta reci vise.

[paper_moon 16452]

Ja bih voljela da dobijem savjet od vas.Imam problem koji ne znam kako resiti.Moja svekrva je na teskim lekovima za depresiju,govori mi da se nocu budi vristeci iz sveg mozga,jer joj se cini kao da neko seta po kuci.Sanja svog mrtvog sina.A ja treba da se porodim i ona mi govori kako ce doci kod nas i biti mjesec dana najmanje.Ja to ne mogu,vec osecam strah ne od porodjaja koliko od situacije poslije porodjaja.Pri tome ima slabu kicmu zena,kako ona da mi pomogne?Meni bi najvise odgovaralo da budem sama sam muzem,a i moja majka je blizu i rekla je da ce obavezno doci.

Moja svekrva je uporna,ona vec sve isplanirala,ali vjerujte mi ja se strasno plasim.I ne znam kako reci muzu,kako reci njoj,a da me pogresno ne shvati?I boze oprosti,ja je ne bih mogla ostaviti samu sa bebom ni 5 minuta.

Da li ja grijesim,i sta bih mogla uraditi a da ne uvredim svekrvu i muza?

[Suncokret 2152]

Marijachi, baš nezgodna situacija. Ja te potpuno razumem i mislim da bih se osećala isto kao i ti, ne bi mi bilo prijatno. Šta tvoj muž kaže na sve to? Naravno, majka mu je, al' opet... ne bi trebalo još i to dodatno da te opterećuje posle porodjaja, ipak ćeš biti u osetljivoj fazi, mala beba, još i ona sa tim svojim ponašanjem....

[Nela87 0]

.

[Ivančica 939]

Ja bih voljela da dobijem savjet od vas.Imam problem koji ne znam kako resiti.Moja svekrva je na teskim lekovima za depresiju,govori mi da se nocu budi vristeci iz sveg mozga,jer joj se cini kao da neko seta po kuci.Sanja svog mrtvog sina.A ja treba da se porodim i ona mi govori kako ce doci kod nas i biti mjesec dana najmanje.Ja to ne mogu,vec osecam strah ne od porodjaja koliko od situacije poslije porodjaja.Pri tome ima slabu kicmu zena,kako ona da mi pomogne?Meni bi najvise odgovaralo da budem sama sam muzem,a i moja majka je blizu i rekla je da ce obavezno doci.

Moja svekrva je uporna,ona vec sve isplanirala,ali vjerujte mi ja se strasno plasim.I ne znam kako reci muzu,kako reci njoj,a da me pogresno ne shvati?I boze oprosti,ja je ne bih mogla ostaviti samu sa bebom ni 5 minuta.

Da li ja grijesim,i sta bih mogla uraditi a da ne uvredim svekrvu i muza?

Ženska, ti odmah da si pričala sa mužem. Sve ovo tšo si nam napisala i njemu da kažeš, nema čega da se bojiš

On je tvoj muž, a i zna u kakvom mu je stanju majka.

Ja verujem da će toj ženi biti lakše kad bude došla beba, ali ti svakako u tom stanju ne treba na mesec dana. Recite joj da može da dođe kad hoće, ali da nema potrebe da ostaje.

Već sam ti i rekla da misliš na sebe, toj ženi ne možeš ti da pomogneš, jer ni ona sama ne radi ništa da njeno stanje bude bolje, samo još više propada.

Znači sa mužem pričaj, sve karte na sto, nemoj da čekaš da dođe beba pa da se zakomplikuje, biće ti samo teže da se dodatno opterećuješ i nerviraš.

Imam osećaj da tvoj muž i dalje sa tobom ništa od toga ne komentariše, jer mu je tako lakše, ali veruj moraće kad tad, i bolje sad pre nego se porodiš.

Pokreni priču i sve mu reci, kao ovde nama. Možda jedan razgovor ne reši pitanje, budi strpljiva i uporna (ovo ne znači da se svađaš, već politički ... ti već umeš sa njim )

[paper_moon 16452]

Ženska, ti odmah da si pričala sa mužem. Sve ovo tšo si nam napisala i njemu da kažeš, nema čega da se bojiš

On je tvoj muž, a i zna u kakvom mu je stanju majka.

Ja verujem da će toj ženi biti lakše kad bude došla beba, ali ti svakako u tom stanju ne treba na mesec dana. Recite joj da može da dođe kad hoće, ali da nema potrebe da ostaje.

Već sam ti i rekla da misliš na sebe, toj ženi ne možeš ti da pomogneš, jer ni ona sama ne radi ništa da njeno stanje bude bolje, samo još više propada.

Znači sa mužem pričaj, sve karte na sto, nemoj da čekaš da dođe beba pa da se zakomplikuje, biće ti samo teže da se dodatno opterećuješ i nerviraš.

Imam osećaj da tvoj muž i dalje sa tobom ništa od toga ne komentariše, jer mu je tako lakše, ali veruj moraće kad tad, i bolje sad pre nego se porodiš.

Pokreni priču i sve mu reci, kao ovde nama. Možda jedan razgovor ne reši pitanje, budi strpljiva i uporna (ovo ne znači da se svađaš, već politički ... ti već umeš sa njim )

Problem je što ona njemu priča kako je njoj mnogo bolje.A onda se čuje sa mnom ili mojom majkom,ispriča najstrašnije stvari,tipa kako ima napade,i kaže nemojte reći mm.Ja ćutim,jer mi ona rekla,ali možda si u pravu.I treba da mu kažem.Ja se najviše plašim da ne ispadne bzv situacija u trenucima kad je beba tu.Druga stvar,udaljeni smo 600 km,pa kad ona dodje ne može ostati baš kratko.

Ivančice poslušaću tebe,kao i mnoge moje prijateljice,i konačno otvoreno pričati s njim.Javljam šta je bilo.Hvala

[Ivančica 939]

Marijači, sve mu reci, neće mu biti prijatno ali treba da zna, i ovo za to što tvojoj mami i tebi govori za napade a njemu ne. I to ne samo zbog sebe da mu kažeš već i zbog svekrve. To je važna stvar, treba da zna, tako možda stvano može da joj se pomogne...

Čekam da se javiš i da znaš da mislim na tebe.

[paper_moon 16452]

Juče sam ozbiljno razgovarala sa mužem o svemu.On ne da se nije ljutio nego mi je rekao da ne dolazi u obzir da bilo ko bude kod nas mjesec dana.Rekao je će joj objasniti sve,i da su 2-3 dana sasvim dovoljna.Osim ako ja ne budem želela da mi neko duže ostane i pomogne.Eto takav je mm.A ja se plašila da će loše reagovati.

Sinoć mi je rekao da smo mu beka i ja najbitnije,a ostali po strani.

Izgleda da je najgore da krijemo nešto u sebi.Hvala Ivančice.

[Ivančica 939]

Juče sam ozbiljno razgovarala sa mužem o svemu.On ne da se nije ljutio nego mi je rekao da ne dolazi u obzir da bilo ko bude kod nas mjesec dana.Rekao je će joj objasniti sve,i da su 2-3 dana sasvim dovoljna.Osim ako ja ne budem želela da mi neko duže ostane i pomogne.Eto takav je mm.A ja se plašila da će loše reagovati.

Sinoć mi je rekao da smo mu beka i ja najbitnije,a ostali po strani.

Izgleda da je najgore da krijemo nešto u sebi.Hvala Ivančice.

Ženska, pa to je divno!!!! :)

Samo otvoreno i iskreno sa mužem, i u dobru i u zlu... Baš si me obradovala....

Nema na čemu da se zahvaljuješ. :*

[paper_moon 16452]

Marijači, sve mu reci, neće mu biti prijatno ali treba da zna, i ovo za to što tvojoj mami i tebi govori za napade a njemu ne. I to ne samo zbog sebe da mu kažeš već i zbog svekrve. To je važna stvar, treba da zna, tako možda stvano može da joj se pomogne...

Čekam da se javiš i da znaš da mislim na tebe.

Rekla sam mu i za napade,on je bio pomalo ljut na nju što mi priča o tome a njemu ništa.Nije imao pojma da je u tako lošem stanju.Njoj samo dr može pomoći,ja sam pokušala i izgubila volju.Samo je mene bacila dole sa raspoloženjem.A pomak nula.Sad neće ni da priča sa mnom,žao mi je zbog toga.Ali ja sam htjela samo da zaštitim svoju bebu i sebe.

[paper_moon 16452]

Marijači, sve mu reci, neće mu biti prijatno ali treba da zna, i ovo za to što tvojoj mami i tebi govori za napade a njemu ne. I to ne samo zbog sebe da mu kažeš već i zbog svekrve. To je važna stvar, treba da zna, tako možda stvano može da joj se pomogne...

Čekam da se javiš i da znaš da mislim na tebe.

Rekla sam mu i za napade,on je bio pomalo ljut na nju što mi priča o tome a njemu ništa.Nije imao pojma da je u tako lošem stanju.Njoj samo dr može pomoći,ja sam pokušala i izgubila volju.Samo je mene bacila dole sa raspoloženjem.A pomak nula.Sad neće ni da priča sa mnom,žao mi je zbog toga.Ali ja sam htjela samo da zaštitim svoju bebu i sebe.

[FILIPA 73]

Izgleda da je najgore da krijemo nešto u sebi.

Upravo tako....nadam se da će sve biti OK....opusti se, misli na bebu...druži se i voli sa mužem...

Možda samo još jedan savjet...

Nemoj sada dozvoliti ni da tvoja majka bude dugo...dva/tri dana...po potrebi....

[Ivančica 939]

Rekla sam mu i za napade,on je bio pomalo ljut na nju što mi priča o tome a njemu ništa.Nije imao pojma da je u tako lošem stanju.Njoj samo dr može pomoći,ja sam pokušala i izgubila volju.Samo je mene bacila dole sa raspoloženjem.A pomak nula.Sad neće ni da priča sa mnom,žao mi je zbog toga.Ali ja sam htjela samo da zaštitim svoju bebu i sebe.

Njen sin treba da zna šta se sa njom dešava, kako bi joj najbolje pomogao.

A to što neće da priča sa tobom je očekivano, ona ne želi da sin zna u kakvom je stanju pa je ljuta.

Ti sama ne možeš da joj pomogneš, ali zajedno sa mužem i možeš, naravno ako svekrva dozvoli da joj se pomogne.

Život ide dalje, njoj je teško da prihvati, ali ti treba da zaštitiš i bebu i sebe, i drago mi je što si razgovarala sa mužem i što sad neke stvari mogu da se promene.

:*

[Violeta 71]

Mislim da sa muzem uvek trebaju da budu otvorene karte.sa njim delimo zivot i nema sta tu da se krije mnogo(bar so se tice ozbiljnih stvari).Naravno neke stvari za koje ti se svekrva poveri ne trebe govoriti muzu,ali za ovako ozbiljnu stvar naravno da treba da mu kazes,jer ko ce joj najbolje pomoci ako ne njen sin.Marijachi To sto sada ne prica sa tobom,nemoj sebe da krivis,proci ce je.

Kada se budete videle lepo popricaj sa njom o svemu o tome.Videces da ce se sve srediti

I usput jos nesto a kazem.

Nekako se uvek iznenadim kada cujem da posle porodjaja dolazi svekrva da pomogne a ne majka.Malo mi je to cudno.Nekako su to osetljivi i malo tezi dani za porodilju,a pred majkom smo opustenije,mozemo sve da joj kazemo.Pred svekrvom ipak imamo neku dozu granice,a tada nam to ne treba.

Ok da svekrva dodje da pomogne,ali kada se mi malo oporavimo.

To je moje misljenje.Volela bih a cujem vase.

[MamaMjau 369]

Evo jednog bisera: Jel znate da po HASANU moramo da imamo magacin i za hemiju