Svekrva-noćna mora ili ne?

[Mishie 1545]

Uh koliki mi je pritisak digla juče, još nisam sebi došla!

Milion puta sam krenula da pišem na ovu temu ali svaki put sam brisala. Vjerujte o njoj bih mogla roman u nastavcima da pišem. Ja licemjerniju osobu od nje još nisam upoznala.

Srećom ne živimo zajedno, mada u moj je brak upetljana uveliko.

Ljudi moji dok smo se ja mm zabavljali ja sam tu ženu jako cijenila i bila mi je može se reći draga. Zvala me na kafice, da prošetamo, ako joj je bilo šta trebalo znala je da me zvrcne i ja sam joj uvijek izlazila u susret i činila usluge. Mislila sam da ćemo se baš lijepo slagati.

Međutim, ubrzo nakon sklapanja braka sa njenim sinčićem primjetila sam i uveliko osjetila kakva je to žena. Prvu godinu dana braka, stanovali smo u istoj zgradi s njima, samo jedan sprat više i to je bila godina mučenja.

Preselili smo se u drugu zgradu u stan koji smo mm i ja kupili i koji ću otplaćivati još godinama i to kada sam ja bila u sedmom mjesecu trudnoće. Ni prstom nisu mrdnuli ni ona ni svekar kad smo se selili da nam pomognu oko bilo čega.

Kad sam bila trudna i saznala da nosim djevojčicu njen komentar je bio "Ih curica, ja ne volim što je žensko, bolje bi bilo da je muško". Kretenka. Poslije porođaja a koji je bio užasan i jako stresan nikada nije došla da nešto pripomogne. Dolazila bi ali samo da podbada i ujeda i popije kafu kod nas koju sam joj ja sva razvaljena tada kuvala. Da mi nije bilo mame u tom periodu ja ne znam šta bih. Ona mi je u svemu bila i još uvijek je najveća podrška. Ja i mm smo već treću godinu u braku ali još nikad nas nije pozvala kod njih na ručak. U stvari ona ni ne kuva ni ne sprema ništa, samo se kinđuri i ispija kafe i puši sa svekrom jednu na drugu.

Svome sinu i dalje diriguje šta i kako i on je slijepo sluša i stoga problemi i napeta situacija u mome braku.

Zbog stresa u porodici, stresa na poslu a naročito poslije stresnog porođaja, moje zdravstveno stanje se narušilo. Prije dva mjeseca su mi postavili dijagnozu, reumatoidni artritis. Sad sam na terapiji mtx (citostatik) jedan put sedmično. Juče su s&s banuli iznenada kod nas da vide dijete. Imaju takav običaj, da banu nenajavljeni i pola sata posjede da se kaže da su došli da vide svoje prvo unuče. I na koncu svega ona meni govori: "Ma znala si ti za tu bolest i ranije samo si ćutala i krila". Aaaa ljudi moji došlo mi je da je počupam samo tako, jedva sam se suzdržala.

[Mishie 1545]

Draga Mishie, meni je lako pametovati iz ove perspektive, ali samo cu ti reci da cuvas svoje zdravlje, zbog sebe i svog deteta. Kad ti drugi put bude dala takvu opasku, a joj samo uzvrati sa: jest' tako je, a kazu i da ce kisa sutra..." Tako da joj stavis do znanja da su ti njene reci bitne kao i lanjski sneg, i to sve sa osmehom na licu. Pomiri se sa tim da ce oni uvek biti takvi, i ogradi svoj zivot. Ne komentarisi sa muzem o njima, ne pominji ih, jednostavno ih obrisi i ponasaj se prema njima sa ljubaznoscu ali kao prema nebitnim likovima. Nema te druge. Poenta svega ovo je naravno to da se ne bi nervirala i stetila sama sebi. Znaci, izbrises emocije - izbrises stres. Sta ces, zivot je borba i moras tako.

Uh millar draga, teško mi je ostanem hladnokrvna kad me nonstop nečim provocira. Juče sam se tako izdrala na nju, sve pred svekrom koji je zinuo na moju reakciju. Dosta mi je što sam se razbolila i jedva se krećem i psihički se borim da me boleščura ne slomi, ne želim da budem pesimista ali jako mi je teško palo to što me u ovim godinama sve to snađe i još mi dođe ona da sipa so na ranu i kaže kako sam ja bila i prije braka bolesna pa sam to krila. Ona je žena bolesnog uma, pa uporno pokušava i mene da sludi! Najgore od svega je to što ja nemam podršku muža. Njegova mama je za njega zakon, iako vidi sve šta ona radi. Isto tako, njegova rođena sestra (koja ima 16 godina) ne podnosi naše dijete. Neku veče ja sam šetala po gradu i gurala T. u kolicima srela sam je na trgu. Mene je jedva otovrivši usta pozdravila sa "đesi" a u dijete nije ni pogledala a kamoli da se zaustavi i da je pomiluje. Nemam riječi. I pored svega mm je večers zapucao u Sarajevo po nju jer se mala vraća sa mora i treba neko da je pokupi u Sa i to na maminu naredbu, bez da je meni išta i pominjao ranije da će ići. Samo se spakova i reče odoh ja u Sa.

[Mishie 1545]

Pokušaću ubuduće da se kontrolišem i kuliram njene provokacije. Hvala ti na savjetima. Znam da si 100% u pravu za sve što kažeš. Ja sam inače po prirodi jako osjetljiva osoba i drugi to primjete lako i zato im dođem kao dobra podloga za provokacije. A naročito njoj. Ona se hrani time kad vidi da se ja potresem i planem. Mogla bih 20 strana da ispišem o njoj ali ne želim da trošim vrijeme a ni živce jer nije vrijedna toliko.

Pokušaću da slijedim tvoje savjete. Naravno da mi je moja djevojčica najvažnija a i zdravlje takođe i svjesna sam da dodatni stres samo može pogoršati moje stanje a to ni u kojem slučaju ne želim i zato ću nastojati da stavim slušalice u uši ubuduće kad oni dođu a s mužem se definitivno mora obaviti temeljan razgovor o svemu.

[wida 1568]

Svekrva dolazi,drzite mi palceve da ostanem mirna...sreca moja te sam trenutno gluva na jedno uvo

[MatroNadja 7362]

Svekrva dolazi,drzite mi palceve da ostanem mirna...sreca moja te sam trenutno gluva na jedno uvo

:lol: Drzimo palceve, i samo spremi sto vise slatkisa, da joj uposlis usta!

[wida 1568]

:lol: Drzimo palceve, i samo spremi sto vise slatkisa, da joj uposlis usta!

greota bacati slatkise kad je kriza evo muz me poslao da vidim sta ima na fejsu

[Mama Dy 34]

Uh millar draga, teško mi je ostanem hladnokrvna kad me nonstop nečim provocira. Juče sam se tako izdrala na nju, sve pred svekrom koji je zinuo na moju reakciju. Dosta mi je što sam se razbolila i jedva se krećem i psihički se borim da me boleščura ne slomi, ne želim da budem pesimista ali jako mi je teško palo to što me u ovim godinama sve to snađe i još mi dođe ona da sipa so na ranu i kaže kako sam ja bila i prije braka bolesna pa sam to krila. Ona je žena bolesnog uma, pa uporno pokušava i mene da sludi! Najgore od svega je to što ja nemam podršku muža. Njegova mama je za njega zakon, iako vidi sve šta ona radi. Isto tako, njegova rođena sestra (koja ima 16 godina) ne podnosi naše dijete. Neku veče ja sam šetala po gradu i gurala T. u kolicima srela sam je na trgu. Mene je jedva otovrivši usta pozdravila sa "đesi" a u dijete nije ni pogledala a kamoli da se zaustavi i da je pomiluje. Nemam riječi. I pored svega mm je večers zapucao u Sarajevo po nju jer se mala vraća sa mora i treba neko da je pokupi u Sa i to na maminu naredbu, bez da je meni išta i pominjao ranije da će ići. Samo se spakova i reče odoh ja u Sa.

Meni se cini da ti netreba da budes ljuta na svekrvu vec na muza.

[MalaCrnka89 249]

Moja "svekrva" je ostavila mog dragog kad je ima 2,5 godine, tako da nismo u kontaktu. U jednu ruku mi je krivo sto nemam svekrvu al ovakva mi ni ne treba!

[wida 1568]

Moja "svekrva" je ostavila mog dragog kad je ima 2,5 godine, tako da nismo u kontaktu. U jednu ruku mi je krivo sto nemam svekrvu al ovakva mi ni ne treba!

ruzno je sto ga je ostavila ali ti ces draga biti postedjena veeeeelike kolicina stresa i gomile bespotrebnih svadja

[MalaCrnka89 249]

Verujem u to... dok je njena majka ziva ona ce da ostane u senci, a kad njena majka ode, sigurna sam da ce da trazi mog muza. A onda ce on lom da napravi, znam!

[Tuga noci 0]

Drage moje, molim vas za pomoc, jer ja vise ni samam ne znam sta da radim. Godinu dana sam zivjela u zajednici sa njegovima i sve je funkcionisalo supe prvih 7 dana. POsle toga pocinje ljubomora od strane svekrve i njegove sestre koja je najmladja u porodici pa je navikla da joj se sve ugadja. Msm nije ona djete, ima 18 godina tako da je dovoljno odrasla da razmislja svojom glavom al ajd. Svekrva je svaki dan nabijala na nos kako on voli vise zenu nego mamu, a mama je jedna, zena ima stotinu i sl. Ja sam mu rekla da se okrene njoj malo vise nebi li se smirila, ali nista. Ona sve gora i gora. Sto se tice poslova po kuci zena kile nece i sve spadne na mene. Ni za to se nisam bunila, izdrzala sam koliko mogu. Kada sam ostala trudna niko se ni sekunde nije obradovao, cini mi se da bi sretniji bili da su culi da je krava steona. Cijelu trudnocu, pa sve do sad(usla sam u deveti mjesec) niko se nije ni nasalio da me zastiti lod nekog posla. MM se naravno nije usudio da ikad kaze bilo sta da me odbrani vec je naprotiv uvjek bilo kako mama kaze. Kada izadjemo u grad ili odemo do prijatelja(jednom u mjesecu) ili ne do Bog do mojih, nosevi se dignu i sa nama se ne prica po 2-3 dana.Sa njegovom sestrom sam se zblizila jer sam uvjek bila na njenoj strani, bila sam joj podrska u svemu, ali je ona tu bila za mene samo kad ima interesa.Inace princeza samo zna da se sminka, a nista da raskloni za sobom. Prije 3 mj.moj muz se razbolio, sve ga boli, ali uzrok se ne zna. Svi nalazi uredu. Niko nece da nas vozi u dz vec pjesacimo ja i on sami 4 km. On nekad u putu i povraca tako da ga ne smijem pustiti da ide sam, a oni i pored kola pred kucom ni ne pitaju treba li prevoz.Ja kad idem na kontrolu kod ginekologa idem pjeske. Ne moram napominjati da se sva preznojim i usmrdim dok predjem 4km pjeske, pa 12 u taxiju.Za bebu nikad niko ni da pita, jebe im se jel zivo, zdravo. Kuca kad se krecila, ja istresam tepihe, a oni ni ic. Ajd da ne duljim vise, sad na kraju je ispalo da sam ja kriva za bolest njihovog sincine kome ni dlaka s glave nije falila dok ja nisam dosla, cak su i gatarama isli i hodzama, ma strahota jedna. I predloze nam da idemo od njih, mi preselimo, ja ispadnem kurva, receno mu je da cu se svalerati cim on okrene ledja, ispade da ni djete nije njegovo, da sam ja najgora, da ce mu otvoriti oci i sl.... Znaci, sve gore od goreg. A sto je najgore on ne reaguje,, ne brani me ni sekunde. Ja sam pristala na to da radim test ocinstva ali pod uslovom da ih tuzim kad rezultati stignu. MM zna da je djete njegovo, ali ne zeli da ih tuzim... Ne znam sta da radim. POmozite molim vas....

[Ivančica 939]

Uh, uh, uh... To sve tvoj čovek treba da rešava po kratkom postupku.

Ne sviđa mi se što on ne reaguje , ako već ne ide sa njima - a svako je na svojoj strani, nema poseta svekra i svekrve, niti bilo kakav kontakt da imaš sa njima. On nek ide kad hoće, ti i dete - jok! Kad se vrati od njih ni reč da ti ne priča o njima, niti da ti prenosi bilo šta što bi te uznemirilo. Izvini, ali oni buše jer mogu, a tm do god bude ćutao neće biti bolje.

Sedi sa njim, i bez vike, polako se ispričajte. Nek ste i sto puta vodili tu temu, sad opet, sa tvojim odlučnim stavom da prekidate svaki kontakt za dobro svih vas.

Nadam se da tm nije toliko nemoćan pred svojima da kaže - nema šanse da to uradim. Ponavljam on nek ide, ti nema šta da komuniciraš sa njima i gledaš ih, posle ovog testa za očinstvo a i svega što si prošla!

[Hellen 14345]

Drage moje, molim vas za pomoc, jer ja vise ni samam ne znam sta da radim. Godinu dana sam zivjela u zajednici sa njegovima i sve je funkcionisalo supe prvih 7 dana. POsle toga pocinje ljubomora od strane svekrve i njegove sestre koja je najmladja u porodici pa je navikla da joj se sve ugadja. Msm nije ona djete, ima 18 godina tako da je dovoljno odrasla da razmislja svojom glavom al ajd. Svekrva je svaki dan nabijala na nos kako on voli vise zenu nego mamu, a mama je jedna, zena ima stotinu i sl. Ja sam mu rekla da se okrene njoj malo vise nebi li se smirila, ali nista. Ona sve gora i gora. Sto se tice poslova po kuci zena kile nece i sve spadne na mene. Ni za to se nisam bunila, izdrzala sam koliko mogu. Kada sam ostala trudna niko se ni sekunde nije obradovao, cini mi se da bi sretniji bili da su culi da je krava steona. Cijelu trudnocu, pa sve do sad(usla sam u deveti mjesec) niko se nije ni nasalio da me zastiti lod nekog posla. MM se naravno nije usudio da ikad kaze bilo sta da me odbrani vec je naprotiv uvjek bilo kako mama kaze. Kada izadjemo u grad ili odemo do prijatelja(jednom u mjesecu) ili ne do Bog do mojih, nosevi se dignu i sa nama se ne prica po 2-3 dana.Sa njegovom sestrom sam se zblizila jer sam uvjek bila na njenoj strani, bila sam joj podrska u svemu, ali je ona tu bila za mene samo kad ima interesa.Inace princeza samo zna da se sminka, a nista da raskloni za sobom. Prije 3 mj.moj muz se razbolio, sve ga boli, ali uzrok se ne zna. Svi nalazi uredu. Niko nece da nas vozi u dz vec pjesacimo ja i on sami 4 km. On nekad u putu i povraca tako da ga ne smijem pustiti da ide sam, a oni i pored kola pred kucom ni ne pitaju treba li prevoz.Ja kad idem na kontrolu kod ginekologa idem pjeske. Ne moram napominjati da se sva preznojim i usmrdim dok predjem 4km pjeske, pa 12 u taxiju.Za bebu nikad niko ni da pita, jebe im se jel zivo, zdravo. Kuca kad se krecila, ja istresam tepihe, a oni ni ic. Ajd da ne duljim vise, sad na kraju je ispalo da sam ja kriva za bolest njihovog sincine kome ni dlaka s glave nije falila dok ja nisam dosla, cak su i gatarama isli i hodzama, ma strahota jedna. I predloze nam da idemo od njih, mi preselimo, ja ispadnem kurva, receno mu je da cu se svalerati cim on okrene ledja, ispade da ni djete nije njegovo, da sam ja najgora, da ce mu otvoriti oci i sl.... Znaci, sve gore od goreg. A sto je najgore on ne reaguje,, ne brani me ni sekunde. Ja sam pristala na to da radim test ocinstva ali pod uslovom da ih tuzim kad rezultati stignu. MM zna da je djete njegovo, ali ne zeli da ih tuzim... Ne znam sta da radim. POmozite molim vas....

O Boze, ne znam ni sta da kazem na ovo. Deluje mi neverovatno sta sve neke zene moraju da trpe.

Dobro je sto si se odselila od njih, za pocetak.

A sto bi radila test ocinstva? Jel tvoj muz isto ne veruje da je on otac deteta?

Neces valjda zbog lude familije da dokazujes nekom nesto?

[zlatni papagaj]

Drage moje, molim vas za pomoc, jer ja vise ni samam ne znam sta da radim. Godinu dana sam zivjela u zajednici sa njegovima i sve je funkcionisalo supe prvih 7 dana. POsle toga pocinje ljubomora od strane svekrve i njegove sestre koja je najmladja u porodici pa je navikla da joj se sve ugadja. Msm nije ona djete, ima 18 godina tako da je dovoljno odrasla da razmislja svojom glavom al ajd. Svekrva je svaki dan nabijala na nos kako on voli vise zenu nego mamu, a mama je jedna, zena ima stotinu i sl. Ja sam mu rekla da se okrene njoj malo vise nebi li se smirila, ali nista. Ona sve gora i gora. Sto se tice poslova po kuci zena kile nece i sve spadne na mene. Ni za to se nisam bunila, izdrzala sam koliko mogu. Kada sam ostala trudna niko se ni sekunde nije obradovao, cini mi se da bi sretniji bili da su culi da je krava steona. Cijelu trudnocu, pa sve do sad(usla sam u deveti mjesec) niko se nije ni nasalio da me zastiti lod nekog posla. MM se naravno nije usudio da ikad kaze bilo sta da me odbrani vec je naprotiv uvjek bilo kako mama kaze. Kada izadjemo u grad ili odemo do prijatelja(jednom u mjesecu) ili ne do Bog do mojih, nosevi se dignu i sa nama se ne prica po 2-3 dana.Sa njegovom sestrom sam se zblizila jer sam uvjek bila na njenoj strani, bila sam joj podrska u svemu, ali je ona tu bila za mene samo kad ima interesa.Inace princeza samo zna da se sminka, a nista da raskloni za sobom. Prije 3 mj.moj muz se razbolio, sve ga boli, ali uzrok se ne zna. Svi nalazi uredu. Niko nece da nas vozi u dz vec pjesacimo ja i on sami 4 km. On nekad u putu i povraca tako da ga ne smijem pustiti da ide sam, a oni i pored kola pred kucom ni ne pitaju treba li prevoz.Ja kad idem na kontrolu kod ginekologa idem pjeske. Ne moram napominjati da se sva preznojim i usmrdim dok predjem 4km pjeske, pa 12 u taxiju.Za bebu nikad niko ni da pita, jebe im se jel zivo, zdravo. Kuca kad se krecila, ja istresam tepihe, a oni ni ic. Ajd da ne duljim vise, sad na kraju je ispalo da sam ja kriva za bolest njihovog sincine kome ni dlaka s glave nije falila dok ja nisam dosla, cak su i gatarama isli i hodzama, ma strahota jedna. I predloze nam da idemo od njih, mi preselimo, ja ispadnem kurva, receno mu je da cu se svalerati cim on okrene ledja, ispade da ni djete nije njegovo, da sam ja najgora, da ce mu otvoriti oci i sl.... Znaci, sve gore od goreg. A sto je najgore on ne reaguje,, ne brani me ni sekunde. Ja sam pristala na to da radim test ocinstva ali pod uslovom da ih tuzim kad rezultati stignu. MM zna da je djete njegovo, ali ne zeli da ih tuzim... Ne znam sta da radim. POmozite molim vas....

Мислим да је највећи проблем окружење, тачније одакле сте!? То је више типично за мање средине, мање образоване људе и у опште мислим да је проблем у васпитању.

Ту сте где сте, покушајте да се прилагодите и да преокренете мало ствари у своју корист. Дајте им до знања да сте сада равноправан члан породице и да Вам треба помоћ.

Свако добро!

Срећно!

[Ivančica 939]

Мислим да је највећи проблем окружење, тачније одакле сте!? То је више типично за мање средине, мање образоване људе и у опште мислим да је проблем у васпитању.

Ту сте где сте, покушајте да се прилагодите и да преокренете мало ствари у своју корист. Дајте им до знања да сте сада равноправан члан породице и да Вам треба помоћ.

Свако добро!

Срећно!

Дајте им до знања да сте сада равноправан члан породице и да Вам треба помоћ.

Ovo je teško, pogotovo ako je ovo

То је више типично за мање средине, мање образоване људе и у опште мислим да је проблем у васпитању.

[Nice 8803]

Da, Zlatni papagaj je u pravu, to je čudo jedno kako u nekim sredinama i danas u 21. veku se na ženu gleda kao na niže biće a na snahu kao nekog što je u porodicu došao da služi. I upravo zato se slažem i sa Ivančicom da ona sama teško tu može nešto promeniti.

Ključni problem svih žena koje ovde pišu je upravo u tome da njihovi muževi ne mogu, ne žele ili jednostavno ne znaju kako da objasne svojim roditeljima da su žena i deca od momenta sklapanja braka prioritet u životu.

Nekad se naši roditelji i nesvesno bez zle namere znaju dobrano umešati u našr živote, kažem nesvesno i bez zle namere jer ima i nas koji trčimo da im se požalimo na svaku sitnu prepirku sa bračnim drugom. Oni naravno teško tu mogu biti objektivni i celu stvar na kraju shvate mnogo ozbiljnije nego što jeste i eto problema i tenzija. Mi se u međuvremenu ohladimo i pomirimo ali tenzije ostanu. Znam nažalost par primera raspada brakova zbog takvih stvari. Tako da ne možemo uvek kriviti ni naše ni muževljeve roditelje jer se često ni sami ne postavimo kako treba i reagujemo ishitreno.

Dakle, ključno je to da se mi, u ovom slučaju muževi od ovih žena psihički i emotivno da tako kažem distanciraju od svojih roditelja, da oni sami dodele svojoj supruzi mesto koje joj pripada pa da samo vidite kako će ostali to da poštuju. Žao mi je ako sam bila gruba, nije mi bila namera da uvredim bilo koga ali mi se to ovde nameće kao ključni problem.

[Vladana I 318]

Ovo sto se desava nekim zenama je stvarno strasno,ne mogu da verujem da ima takvih osoba- svekrva.

Ja sam pisala vec na ovoj temi pre nekog vremena,ok sam se slagala sa svekrvom,precuti ona meni,precutim ja njoj. Ali ocigledno da ni to ne moze doveka,ne svadjamo se,ne zelim da pocinjem svadju jer ipak zivimo u istoj kuci ali nekako se oseca u vazduhu da nije sve najbolje.Uglavnom se ne slazemo zbog dece,jasno sam svima stavila do znanja da ne zelim da se mesaju u vaspitanje moje dece ali ona u poslednje vreme uvek ima neki komentar na to. Primera radi,juce ceo dan moja Natasa piski u gace (trenutno se odvikavamo od pelena) na sta je ona prokomentarisala da je ozebla jer necu da je oubucem.Ili kad joj ostavimo mladju cerkicu da je pricuva ona joj umesto rucka da mleko,iako joj svaki put napomenem da treba da ruca i ostavim joj kupovnu kasicu da se ona ne bi mucila da joj kuva.To su sve sitnice kojih je u poslednje vreme sve vise i ne znam koliko ce jos proci da jedna od na dve ne pukne a stvarno ne bi zelela da dodje do svadje.

[*andjelcic* 11446]

A gde nam je nestala tema o svekrovima? Htela sam samo da napisem koliko mi jos uvek nedostaje moj svekar, iako je preminuo pre vise od godinu dana, jos uvek ponekad mnogo pozelim da je ovde sa nama jer znam da bi sve bilo drugacije.

Mnogo je zeleo da dozivi rodjenje deteta, koje nije doziveo, i cesto razmisljam o tome koliko bi bio divan deda mom detetu. Kad vidim koliko je moj tata srecan sa Milanom, pitam se samo koliko bi svekar bio srecan iako znam da bi i njegova ljubav i sreca bili neprocenljivi.

Jednostavno mi u nekim trenucima jako nedostaje.

[MatroNadja 7362]

A gde nam je nestala tema o svekrovima? Htela sam samo da napisem koliko mi jos uvek nedostaje moj svekar, iako je preminuo pre vise od godinu dana, jos uvek ponekad mnogo pozelim da je ovde sa nama jer znam da bi sve bilo drugacije.

Mnogo je zeleo da dozivi rodjenje deteta, koje nije doziveo, i cesto razmisljam o tome koliko bi bio divan deda mom detetu. Kad vidim koliko je moj tata srecan sa Milanom, pitam se samo koliko bi svekar bio srecan iako znam da bi i njegova ljubav i sreca bili neprocenljivi.

Jednostavno mi u nekim trenucima jako nedostaje.

O mico...pa tu je on, sa vama ce uvek i biti Vidis da je i zenu u snu pohodio, nije to sala

[Ivančica 939]

A gde nam je nestala tema o svekrovima?

Spojena je sa ovom

[Kikiriki 4927]

Tugo noci....okreni novi list. Muža pod ruku, pamet u glavu. Budite samostalni, nemojte ni od koga da zavisite, pa ako vas hoće, hoće. A ako neće, imaćete svoj mir, svoju porodicu. I nikakvo popuštanje DRAGOJ mami, to ti je bila greška. Tvoj muž treba da bude što bliže tebi, što dalje od mame. On je sada u vašoj porodici, iako je iz njihove potekao.

[*andjelcic* 11446]

I meni svekar nedostaje, tj. zbog moje dece. On je ziv, ali nije u mogucnosti da dodje. Jako je vezan za moju decu a njegove unucice. Moj sin je jako nemirno i aktivno dete, od kad se rodio, i jedino je moj svekar imao mnooogo strpljenja da radi i igra se sa njim, i ovaj bi ga iz prve poslusao. Znam da svekar jako pati sto ne moze da bude sa mojojm decom, i da mu mnogo vise fale i nedostaju nego mom tati, i eto, zbog toga mi je bas jako tesko.

Da li postoji neki nacin da bar na neko vreme on dodje kod vas? Mnogo mi je drago da je on toliko privržen deci. Moj tata je takav prema Milanu, iako je sa mnom i mojim sestrama bio sušta suprotnost, bio je uvek grub i oštar, smatrao je da je to jedini način da nas pravilno vaspita, ako je oštar i ozbiljan bez previše pokazivanja emocija.

Od kad sam se udala moj tata je jako osetljiv na mene za mene bi sve učinio i samo da trepnem on se stvori ovde, a sa Milanom ima toliko strpljenja da je to neverovatno. Ja sam sa tatom prvi put jela zajedno za stolom kad sam imala više od 15godina, jer tata nije mogao da gleda kako mu se deca svinje za stolom, prvi put sam sa njim imala ozbiljan razgovor kao dva odrasla čoveka kada sam upisivala srednju školu... a on sada grabi svaku situaciju da nahrani Milana, ili još bolje da mu Milan sedi u krilu i da zajedno jedu, a Milan je tada sa tatom toliko miran i poslušan da je to neverovatno. Kao da jedu dva odrasla čoveka... tata ga uči nekim stvarima koje mene nikada nije, objašnjava mu sitnice koje znam da Milan još uvek ne može da razume, ali moj tata mu bez problema do najsitnijih detalja objašnjava kako funkcioniše rad motora automobila ili slične stvari; a Milan mu sedi u krilu i gleda kao odrastao čovek, upija svaku njegovu reč...

E ovo je sad priča o Milanu i mom tati, a zam da bi moj svekar imao potpuno isti pristup i odnos sa Milanom kao moj tata, to je neverovatna ljubav i to obostrana, i zato mi je mnogo žao što svekar nije doživeo da samo jednom "porazgovara" sa unokom koji uzgred nosi njegovo ime. A možda bi mi bilo još teže da je svekar doživeo rođenje deteta, nego što mi je sada kad mi je svekar preminuo na rukama u šestom mesecu trudnoće, hvaleći se u bolnici medicinskim sestrama kako ću roditi unuka koji će NOSITI NJEGOVO IME.

[Kikiriki 4927]

NAkon dva sata pod bakinim čuvanjem, dete opet ima osip!!! Umesto gaća ona mu je obukla prljavi pampers za kupanje!!! I nije ga ni jednom obrisala kad mu je menjala veš. Sad trčkamo u gaćicama po dvorištu. Agrrrrrr

[alena 1]

Ja se iskreno divim svekrvi moje sestre, ona obozava moju Maju, stvarno je voli, to se odmah vidi, mnogo dobra zena..ne da joj uopste da radi puno ili da dize tesko..pogotovo dok je bila trudna i da ne pricam..kupuje joj svasta, cak joj i pare daje kradom da ne vidi svekar jer je on malo uobrazen.. Ma svaka joj cast, hocu ja jednu takvu.

E moja je svekrva bila isto tako dobra zena,umrila je u februaru i stvarno mi je zao nemogu reci da sam je voljela kao svoju mamu jer bih lagala al sam je postovala jer je bila stvarno dobra osoba koja nije pametovala i zavlacila se u tudje zivote,bila je kod nas prosle godine u posjeti ja sam se tek bila porodila i to je jedino unuce od njih 8 da je docekala i vidjela onako kao novorodjence,jer sva su joj djeca po svijetu rasuta a ona je zivjela sama u bosni,koliko smo puta htjeli da dodje i zivi ovdje jer je tu jos djever i jetrva pa malp kod nas malo kod njoh ali ona nije htjela kaze najljepse joj kod njene kuce svima nama svaka cast al mi imamo svoj zivot,sad kad odemo kuci bice nam neobicno bez nje jer nas je stvarno postovala,nemogu da kazem nista za vas sto imate probleme sa svekrvom jer ja hvala bogu to nisam dozivjela

[*andjelcic* 11446]

Jaoj resila sam da ne pisem vise na ovoj temi, jer se samo jako iznerviram, ali moram

Kad smo Mika i ja bili u bolnici s je dosla ovde da kuva i pere njenim sinovima. Kad smo dosli Mika i ja, ona meni kaze ovako "Od juce je pretekla za rucak boranija, pa to mogu da jedu oni koji nisu jeli, tj ti, a za danas sam spremala musaku za ostale." Ona vrlo dobro zna da ja ne jedem boraniju koju ona sprema jer ona u nju stavlja jako puno belog luka, a ja beli luk ne mogu ni da pomirisem. Ja sam za rucak jela plazmu u mleku (to sam samo onako klopala dok ne smislim sta cu da rucam ), a ona posle rucka osu paljbu po meni kako sam bezobrazna, njoj iz inata necu da jedem boraniju, A ONA SPREMALA ZA MENE! Nista, ja iskulirala, rekla sam joj da mi se ne jede boranija, sta da joj kazem

A ona je sutradan ujutru, hvala Bogu otisla kuci...