Smrt nama dragih osoba / Gubitak roditelja

[YelenaC 765]

Nikad ne znas sta ce da te zadesi. Uzas jedan!

[NSanja]

Tako mi je tesko danas , moja kuma je pre 5 godina ostala bez majke , rak dojke , jedna fantasticna , pozitivna , nasmejana i hrabra zena Njen muz je u 27 godini ostao invalid ( saobracajka ) ona ga je naucila da sa tim zivi uz osmeh na licu , sto kaze moja kuma , dok mi je mama bila ziva nismo osetili da imamo invalida u kuci ... posle njene smrti otac joj se uz nepokretnost nogu i slogirao i eto ziveo tako jadanik jos koju godinu i nocas je i on umro ... Zao mi je tih dvoje divnih mladih ljudi ali najzalije mi je njihove dece Oboje su tako mladi ostali bez oba roditelja, dusa mi se cepa zbog njihove tuge... Jako mi je tesko danas i ne znam kako cu podneti susret ...

_________________________

I have added cool emoticons to this message.

To see them go to http://x.exps.me?965cafdd2a5677a3e2731332034f51a2

[Ivančica 939]

Tako mi je tesko danas , moja kuma je pre 5 godina ostala bez majke , rak dojke , jedna fantasticna , pozitivna , nasmejana i hrabra zena Njen muz je u 27 godini ostao invalid ( saobracajka ) ona ga je naucila da sa tim zivi uz osmeh na licu , sto kaze moja kuma , dok mi je mama bila ziva nismo osetili da imamo invalida u kuci ... posle njene smrti otac joj se uz nepokretnost nogu i slogirao i eto ziveo tako jadanik jos koju godinu i nocas je i on umro ... Zao mi je tih dvoje divnih mladih ljudi ali najzalije mi je njihove dece Oboje su tako mladi ostali bez oba roditelja, dusa mi se cepa zbog njihove tuge... Jako mi je tesko danas i ne znam kako cu podneti susret ...

_________________________

I have added cool emoticons to this message.

To see them go to http://x.exps.me?965cafdd2a5677a3e2731332034f51a2

Drži se. Na ovaj post sam ostala bez txt-a.

[Borjana 28]

NSanja, jako mi je zao...

[Tigrica 8]

Tako mi je tesko danas , moja kuma je pre 5 godina ostala bez majke , rak dojke , jedna fantasticna , pozitivna , nasmejana i hrabra zena Njen muz je u 27 godini ostao invalid ( saobracajka ) ona ga je naucila da sa tim zivi uz osmeh na licu , sto kaze moja kuma , dok mi je mama bila ziva nismo osetili da imamo invalida u kuci ... posle njene smrti otac joj se uz nepokretnost nogu i slogirao i eto ziveo tako jadanik jos koju godinu i nocas je i on umro ... Zao mi je tih dvoje divnih mladih ljudi ali najzalije mi je njihove dece Oboje su tako mladi ostali bez oba roditelja, dusa mi se cepa zbog njihove tuge... Jako mi je tesko danas i ne znam kako cu podneti susret ...

_________________________

I have added cool emoticons to this message.

To see them go to http://x.exps.me?965cafdd2a5677a3e2731332034f51a2

NSanja,mnogo mi je zao!

[paper_moon 16452]

Zao mi je zbog svih vasih gubitaka,primite moje saucesce.ono sto ja na ovim stranicama trazim je savet.Naime,mm je izgubio brata jos u februaru ove godine.Decko je imao svega 25 godina,i umjesto na svadbu isli smo iz Crne Gore za Srbiju na sahranu.Njegova majka je totalno skrhana zena,izgubila je sina prvenca.Ona je sada na teskim lekovima,svaki dan me zove i place.Ja sam zatrudnela mesec dana poslije njegove sahrane.Mm ne prica o bratu uopste.Uvijek je nasmejan,raduje se dolasku bebe.Svaki nas UZ ceka sa nestrpljenjem.Nekako mi se cini da se jos vise vezao za mene.

A mene nekad slomi svekrvina tuga i ne znam kako da je utesim.I pocela sam jedno vreme sanjati groblje,jer ona mi o tome cesto prica.

Ne znam kako da joj pomognem a ujedno i da uzivam u svojoj trudnoci bez crnih misli?

I da li je sebicno to sto ja vise ne mogu da slusam o svemu tome?

Napominjem,mm mi nikad nije spomenuo svog brata.Samo tog kobnog dana.A na sahrani je poceo da pada u nesvest kad je video telo,ja sam ga pridrzala i molila njegove da ga oslobode da gleda svog mrtvog brata.

Izvinite sto se ovako raspisah.

Svaki savet je dobrodosao.

[NSanja]

Zao mi je zbog svih vasih gubitaka,primite moje saucesce.ono sto ja na ovim stranicama trazim je savet.Naime,mm je izgubio brata jos u februaru ove godine.Decko je imao svega 25 godina,i umjesto na svadbu isli smo iz Crne Gore za Srbiju na sahranu.Njegova majka je totalno skrhana zena,izgubila je sina prvenca.Ona je sada na teskim lekovima,svaki dan me zove i place.Ja sam zatrudnela mesec dana poslije njegove sahrane.Mm ne prica o bratu uopste.Uvijek je nasmejan,raduje se dolasku bebe.Svaki nas UZ ceka sa nestrpljenjem.Nekako mi se cini da se jos vise vezao za mene.

A mene nekad slomi svekrvina tuga i ne znam kako da je utesim.I pocela sam jedno vreme sanjati groblje,jer ona mi o tome cesto prica.

Ne znam kako da joj pomognem a ujedno i da uzivam u svojoj trudnoci bez crnih misli?

I da li je sebicno to sto ja vise ne mogu da slusam o svemu tome?

Napominjem,mm mi nikad nije spomenuo svog brata.Samo tog kobnog dana.A na sahrani je poceo da pada u nesvest kad je video telo,ja sam ga pridrzala i molila njegove da ga oslobode da gleda svog mrtvog brata.

Izvinite sto se ovako raspisah.

Svaki savet je dobrodosao.

Nije sebicno sto ne mozes vise da slusas to , i ne bi ni trebala , ali verujem da im je svima mnogo tesko jer su to ne zalecive rane.

Ja sam ostala bez najboljeg druga kad je imao samo 20 godina , to je bilo pre deset godina , i dan danas kad sretnem njegovu mamu zena mi pada na rame i place , bez reci se rastanemo svaki put , to je najveca tragedija koja jednog coveka moze da zadesi , da izgubi svoje dete ... Pokusaj da izbegavas te teme dok cekas bebu a kad beba dodje ona ce im skrenuti malo misli i onda i muza nateraj da otvori dusu , bice mu lakse sigurno , jer verujem da sad cuti da te ne bi optercivao ...

Zao mi je sto prolazis kroz to i nadam se da cete to izgurati junacki , i bebac i ti !

[FILIPA 73]

Marijači...vjerujem da ti je jako stresno slušati o toj tragediji, svaki dan...a opet vjerujem i da tvoja svekrva nema s kim podijeliti tugu..

U svakom slučaju, dani trudnoće trebaju biti veseli i srećni i pokušaj na bilo koji, suptilni način da se toga oslobodiš..

Kao prvo, stavi identifikaciju dolaznog poziva na telefon...2 puta reci da si bila u šetnji, a na 3 se javi....

[IvanaKK 12]

Zao mi je zbog svih vasih gubitaka,primite moje saucesce.ono sto ja na ovim stranicama trazim je savet.Naime,mm je izgubio brata jos u februaru ove godine.Decko je imao svega 25 godina,i umjesto na svadbu isli smo iz Crne Gore za Srbiju na sahranu.Njegova majka je totalno skrhana zena,izgubila je sina prvenca.Ona je sada na teskim lekovima,svaki dan me zove i place.Ja sam zatrudnela mesec dana poslije njegove sahrane.Mm ne prica o bratu uopste.Uvijek je nasmejan,raduje se dolasku bebe.Svaki nas UZ ceka sa nestrpljenjem.Nekako mi se cini da se jos vise vezao za mene.

A mene nekad slomi svekrvina tuga i ne znam kako da je utesim.I pocela sam jedno vreme sanjati groblje,jer ona mi o tome cesto prica.

Ne znam kako da joj pomognem a ujedno i da uzivam u svojoj trudnoci bez crnih misli?

I da li je sebicno to sto ja vise ne mogu da slusam o svemu tome?

Napominjem,mm mi nikad nije spomenuo svog brata.Samo tog kobnog dana.A na sahrani je poceo da pada u nesvest kad je video telo,ja sam ga pridrzala i molila njegove da ga oslobode da gleda svog mrtvog brata.

Izvinite sto se ovako raspisah.

Svaki savet je dobrodosao.

Nije sebicno, i uz svo razumevanje nje kao majke, mislim da bi morala da ima malo vise obzira jer si ti trudna i ipak cekas dete njenog deteta. Tvoj muz sigurno jako mnogo misli o svom bratu ali je verovatno i svestan toga da se vreme ne moze vratiti unazad i nece da muci ni sebe ni tebe. Svojoj svekrvi ne mozes nazalost nikako pomoci (to ti kazem iz perspektive osobe koja je izgubila oca i pokusavala da utesi njegove roditelje tj moje babu i dedu). Ali mozes pomoci sebi. Prosto kada pocne da prica o tome, diskretno menjaj temu. I tako svaki put. Prosto pocni da pricas o bebi. To je jedino sto meni deluje prihvatljivo.

[Ivančica 939]

Zao mi je zbog svih vasih gubitaka,primite moje saucesce.ono sto ja na ovim stranicama trazim je savet.Naime,mm je izgubio brata jos u februaru ove godine.Decko je imao svega 25 godina,i umjesto na svadbu isli smo iz Crne Gore za Srbiju na sahranu.Njegova majka je totalno skrhana zena,izgubila je sina prvenca.Ona je sada na teskim lekovima,svaki dan me zove i place.Ja sam zatrudnela mesec dana poslije njegove sahrane.Mm ne prica o bratu uopste.Uvijek je nasmejan,raduje se dolasku bebe.Svaki nas UZ ceka sa nestrpljenjem.Nekako mi se cini da se jos vise vezao za mene.

A mene nekad slomi svekrvina tuga i ne znam kako da je utesim.I pocela sam jedno vreme sanjati groblje,jer ona mi o tome cesto prica.

Ne znam kako da joj pomognem a ujedno i da uzivam u svojoj trudnoci bez crnih misli?

I da li je sebicno to sto ja vise ne mogu da slusam o svemu tome?

Napominjem,mm mi nikad nije spomenuo svog brata.Samo tog kobnog dana.A na sahrani je poceo da pada u nesvest kad je video telo,ja sam ga pridrzala i molila njegove da ga oslobode da gleda svog mrtvog brata.

Izvinite sto se ovako raspisah.

Svaki savet je dobrodosao.

O, Marijachi, kako teška i nezgodna situacija...

Ja mogu da ti kažem da nije sebično da tražiš da prestaneš da slušaš o tome, a i ipak si trudna, ne bi trebalo da se i dalje uzrujavaš.

Kako da je utešiš, to mislim ne može niko... Tm i ti zajdeno ako uspete, ali nemoj sama da nosiš to na leđima.

Popričaj sa mužem, vidi kako ćete da joj zajedno pomognete, neka se i on uključi - morate otvoreno da porazgovarate.

A kad dođe vaš bebac, biće totalno drugačije, baki će to biti velika uteha.

Možda da probate i sad da joj više pričate o bebi i da joj tako skrećete priču, nekako nenametljivo sa njene tuge...

[paper_moon 16452]

Hvala vam svima.Vasi postovi mi puno znace jer ja nemam s kim to da podelim.Ja njoj pricam o bebi cesto,i ona se na tren obraduje.Cak pocne i da se smeje od uzbudjenja.Eto kupila je materijal pa sije posteljinu za krevetac.Samo s vremena na vreme sva slomljena pocne da place i kaze kako li ce ona,da joj je on najdraze dijete,jer je prvo.Kaze videces i sama da je prvo dete najdraze.Mm ima i brata blizanca,on ni ne ide kuci jer mu je tesko.Ja ne znam kako je to sa decom,al zar nisu sva ista?

Moj svekar kad je bio kod nas pricao je kako su svi oni gotovi,i mm samo to krije.

O Boze,ja sam ga u tom trenu omrzla,jer je rekao da je mm gotov..Htela sam mu reci nije on gotov nije...on je srecan sa mnom..

Jesam ja losa osoba?Ja samo zelim da moje bebce odrasta u radosti i smehu.I da vidi oca uvek raspolozenog.

[Ivančica 939]

Hvala vam svima.Vasi postovi mi puno znace jer ja nemam s kim to da podelim.Ja njoj pricam o bebi cesto,i ona se na tren obraduje.Cak pocne i da se smeje od uzbudjenja.Eto kupila je materijal pa sije posteljinu za krevetac.Samo s vremena na vreme sva slomljena pocne da place i kaze kako li ce ona,da joj je on najdraze dijete,jer je prvo.Kaze videces i sama da je prvo dete najdraze.Mm ima i brata blizanca,on ni ne ide kuci jer mu je tesko.Ja ne znam kako je to sa decom,al zar nisu sva ista?

Moj svekar kad je bio kod nas pricao je kako su svi oni gotovi,i mm samo to krije.

O Boze,ja sam ga u tom trenu omrzla,jer je rekao da je mm gotov..Htela sam mu reci nije on gotov nije...on je srecan sa mnom..

Jesam ja losa osoba?Ja samo zelim da moje bebce odrasta u radosti i smehu.I da vidi oca uvek raspolozenog.

Ti si samo realna i želiš da uživaš sa svojim mužem i u trudnoći.

Rane tvog svekra i svekrve su jo jako sveže, tako da će se dešavati da tako nekad kažu nešto a da pri tom i ne misle zaista tako.

Skrhkani su, i trebaće punooo vremena da se malo pridignu.

Razgovaraj sa mužem o njegovima a i njegovom bolu, otvoreno, bar pokušaj, mislim da je bolje da pričate, nego da to tako drži zatvoreno u sebi, i zbog vas i zbog njegovih roditelja.

[breza 1961]

Marijachi,jako mi je zao sto prolazis kroz to!

Ja kad sam bila trudna sa Lukom sestra mm je bila obolela od karcinoma(sada je ok) i znam da je mm bio potpuno slomljen,a meni je bilo mnogo tesko i krivo sto on nije nasmejan zbog nase bebe bar.Imala sam osecaj kao da moja trudnoca ne moze da ga uveseli i kako je pala u drugi plan i mnogo mi je bilo tesko zbog toga,tako da razumem da ti je zao posebno sto je to jos strasnija stvar koja se desila porodici tm.

Popricaj sa muzem ako moze da utice na njih da ne pokazuju tugu u tolikoj meri pred tobom.

Imas pravo na srecu i uzivanje u svojoj trudnoci,bez obzira na sve crno oko tebe!

[Tika]

Hvala vam svima.Vasi postovi mi puno znace jer ja nemam s kim to da podelim.Ja njoj pricam o bebi cesto,i ona se na tren obraduje.Cak pocne i da se smeje od uzbudjenja.Eto kupila je materijal pa sije posteljinu za krevetac.Samo s vremena na vreme sva slomljena pocne da place i kaze kako li ce ona,da joj je on najdraze dijete,jer je prvo.Kaze videces i sama da je prvo dete najdraze.Mm ima i brata blizanca,on ni ne ide kuci jer mu je tesko.Ja ne znam kako je to sa decom,al zar nisu sva ista?

Moj svekar kad je bio kod nas pricao je kako su svi oni gotovi,i mm samo to krije.

O Boze,ja sam ga u tom trenu omrzla,jer je rekao da je mm gotov..Htela sam mu reci nije on gotov nije...on je srecan sa mnom..

Jesam ja losa osoba?Ja samo zelim da moje bebce odrasta u radosti i smehu.I da vidi oca uvek raspolozenog.

Bas grozna situacija.

Ja sam izgubila brata od strica (za koga sam bila jaaako vezana) pre tri godine,i iskreno kada sam bila trudna izbegavala sam da idem kod strica i strine,inace svaki odlazak odbolujem,a kamoli u tom periodu.Jednostavno nisam mogla da se nosim sa tim.

E,sad,tvoja situacija je skroz nezgodna jer se radi o najbliskijim ljudima tvog muza,pa ne mozes tek tako da ih izbegnes,ali sto neko rece,najbolje je da pazljivo poricas sa muzem,ili nekako da eskiviras indirektno.

Elem,mladji sin mog strica i strine se posle nekog vremena ozenio i dobio devojcicu,i oni su svi od tog trenutka nekako oziveli.

Boli,i bolece uvek,ali veruj mi,dolazak bebe ce malo da ih trgne,ne mogu oni sada toga da budu svesni dok ne dozive.A do tada,pokusaj stvarno da eskiviras na razne nacine,ili pricaj o tome koliko si uzbudjena sto ce doci beba.

Zelim ti puno snage.

[Mara77 3]

Marijaci,zao mi je sto prolazis kroz ovo.Nije uopste lako...Vec su ti zene ovde dale savete,i svi su manje vise isti,a i ja bih se slozila sa njima.Treba da popricas sa muzem o svemu iskreno,da mu pruzis podrsku,ali i objasnis da i tebi treba ista.

Svekar i svekrva su neutesni,ali ipak mislim da ce kada dodje beba biti drugaciji..bebe unose radost u svaku kucu...

Nije sebicno sklanjati se od losih situacija,imas prava na to.Uzivaj u trudnoci,i iskuliraj koliko mozes.Ipak,imas svoju malu porodicu,i ona ti je najbitnija.

[Tika]

I ovo htedoh da ti kazem-nemoj da im zameris ako kazu nesto neprimereno tipa toga sto je tvoj svekar rekao da su oni svi gotovi.

Potpuno razumem da je to skroz nefer prema tebi,ali ne primaj k srcu,logicno je da nisu bas svesni sta pricaju.

[Ivana :)]

sve devojke su rekle ono sto i ja mislim.

ono sto bih naglasila je da trebas da dopres do rm i da otvoreno porazgovarate. to sto ne spominje brata pokojnog i ne prica nista vezano za njega, sto je veseo i nasmejan samo znaci da je to zatvorio u sebi a nista ne valja drzati u sebi.

on neka razgovara sa svojom majkom ili joj ti vec otvoreno reci da te to sve lomi i da si pod velikim stresom a ne zelis to zbog bebe, i ne trebas to da dozivljavas.

kad bebac dodje, sve ce biti drugacije. oni ce sigurno malo zivnuti.

shvati da su nepromisljene izjave nesto sasvim normalno a svima nama zelim da nikad ne saznamo kako im je.

[paper_moon 16452]

Hvala vam puno.Nekako mi je lakse kad procitam i drugo misljenje jer sam ja sada u haosu.Sve u svemu,nema nista teze nego kad covjek izgubi svoje dete.Ja znam da je moj svekar slomljen,a svekrva u veoma losem stanju.Tako bih voljela da im bebica pomogne da se trgnu.U jednom postu sam procitala da je bilo i takvog slucaja.

Ako se to i ne desi,vi ste u pravu-beba je sad najbitnija.Sledeci put cu reci svekrvi da mi je sada tesko o tome slusati,kao sto ste me savjetovale bez grize savjesti.

A svi vi koji ste izgubili nekoga,drzite se,i budite srecni s onima koji su jos uvek tu medju vama.Ja sada znam koliko je to bitno.

[paper_moon 16452]

Marijachi,jako mi je zao sto prolazis kroz to!

Ja kad sam bila trudna sa Lukom sestra mm je bila obolela od karcinoma(sada je ok) i znam da je mm bio potpuno slomljen,a meni je bilo mnogo tesko i krivo sto on nije nasmejan zbog nase bebe bar.Imala sam osecaj kao da moja trudnoca ne moze da ga uveseli i kako je pala u drugi plan i mnogo mi je bilo tesko zbog toga,tako da razumem da ti je zao posebno sto je to jos strasnija stvar koja se desila porodici tm.

Potpuno te razumem.Sad jos vise verujem da me muz beskrajno voli,kad je uvek tako nasmejan i cita svaku nedelju trudnoce.Prozivljava moju trudnocu sa mnom i ne da mi da padnem u neku melanholiju ili tugu.Juce mi je rekao kako bi najvise voleo da ostanemo na jednom detetu,sto me iznenadilo.Kaze:mi cemo biti najbolji tim,ti ja i nasa devojcica.Iznenadilo me jer je pre smrti brata uvek govorio kako bi voleo da ima troje dece.Valjda to nema veze s tim.

Malo se udaljih od teme.Moj zakljucak je da smrt bliske osobe puno promeni ljude,i najgore kad to osetis na sopstvenoj kozi..

[Phoenix 4271]

Svi se nadamo da se na ovu temu nećemo upisivati, ali eto, došao je moj red.

U subotu sam izgubila mog tatu. Posle skoro dvogodišnje borbe sa opakom bolešću koju ne volim ni da imenujem, izgubili smo bitku. Poslednje 3 sedmice je bio u bolnici, i iako su nam lekari govorili da ništa više ne mogu da učine, tračak nade je postojao u njegov oporavak.

Dan ranije, u petak, lekar je mami i meni na surov način rekao da je najbolje da pokupimo stvari i više ne dolazimo. Bila sam potpuno šokirana jer mi je tako nešto bilo nezamislivo jer je on bio potpuno svestan do poslednjeg trenutka, te smo taj dan ostale neuobičajeno dugo u poseti, a on se na tih način oprostio sa nama. U subotu, kad smo došle, on je već spavao i svega nekoliko minuta nakon što sam izašla iz sobe i izdahnuo.

Neopisivo mi je žao što je morao da prođe kroz sve muke kroz koje je prošao.

Još uvek ne mogu da se pomirim sa tim da ga više nema. Još uvek se pitam zašto nismo dobili još samo jedan dan sa njim.

[Suncokret 2152]

Phoenix duboko saosećam s'tobom .....

[YelenaC 765]

Draga Phoenix, saosecam se sa tvojim bolom... gubitak je nenadoknadiv i uvek bolan... Grlim te najsnaznije i zelim ti da se sto pre izboris sa tugom koja te sada opseda.

[Lenočka 44]

Phoenix, moje saučešće...

[Ivančica 939]

Phoenix, moje saučešće.

Znam kako se osećaš, to je neopisiv bol i tuga, :( trebaće ti vremena da se oporaviš i prihvatiš, ja ti šaljem veliki zagrljaj za utehu.

[breza 1961]

Phoenix,saucesce... :(