Smrt nama dragih osoba / Gubitak roditelja

[sirga 2]

PORVA,

Primi moje saucesce.

[mama Bojana 19]

Porva, primi moje iskreno saučešće.

Moji roditelji su zivi i relativno zdravi. Nisam se suocila sa gubitkom kakav je tvoj. Kakav je to gubitak i kakav strah i nesigurnost u nama taj gubitak moze da stvori!

Cuvaj uspomenu na svaki zajednicki trenutak, a vrednosti koje ti je tata usadio i njegov odnos prema tebi neka ti uvek budu izvor sigurnosti i nade - samo pomisli na ono sto je on video u tebi. To je verovatno njegov najveci poklon tebi (ljubav i vera u tebe). Sigurno je bilo divno imati takvog oca. Imas zadatak da istu ljubav poklonis svojoj deci

Jesam li ja prizvala smrt svog tate?

Umro je 22. novembra.

Sahrana je bila u utorak. Kisa kisa kisa... A doslo je preko hiljadu ljudi. Samo u kuci nam je bilo vise od 700 zapaljenih sveca. Mi ukucani nismo ni znali koliko ga ljudi vole i postuju. Bio je samo profesor knjizevnosti i mnogo je voleo ljude. U skoli u kojoj je radio su povodom njegove smrti organizovali komemorativnu sednicu kojoj su prisustvovali i profesori i djaci.

Dosli su sadasnji i bivsi ucenici. Doslo je cak nekoliko ljudi koje ne poznajemo i predstavilo se mojoj mami: "Mi smo iz profesorove prve generacije (ljudi kojima je predavao pre 32 godine)"

Dosli su i ljudi iz planinarskog udruzenja jer je bio njihov clan.

Dosli su i iz crvenog krsta jer je dao krv vise od 50 puta.

Nije bolovao ni dana i umro je u snu, bez najave. Prevario nas je jer je uvek govorio da ce ziveti sto godina, a mi smo mu verovali.

Meni i bratu je svojim zivotom dao primer i ostavio amanet - kakav covek treba da bude da bi bio covek.

Ponosna sam na svog tatu.

Zelim da budem roditelj kakav je on bio.

[Phoenix 4271]

mama Bojana, moje iskreno saučešće. Sigurna sam svojoj deci biti isto tako dobar roditelj kao što je tvoj tata bio tebi.

[ChiMama 12]

Mama Bojana,Porva,jako mi je zao...

Stoji mi knedla u grlu samo na pomisao...

[Marija85 0]

Moje iskreno saucesce

[Tamara/Mina 7]

Citajuci tvoj post vidi se koliko ga volis... Izdrzi i misli na bebe a tata ce uvek biti pored tebe, u tvojim mislima... Moje saucesce...

[Kristal 3287]

Bojana, primi moje saučešće.

[Borjana 28]

Mama Bojana, jako mi je zao... Cuvaj ga u srcu, kao svi mi koji smo izgubili nekog od roditelja. Imala si divnog oca, i imas divne stvari koje ces da pamtis...

[ptičica 242]

Moje iskreno saučešće.

[Marijeta 81 6]

mama Bojana, iskreno saucesce.

[viki77 36]

Jako mi je zao,mamaB. Budi jaka i cuvaj bebice.Znam da utehe nema....

[FILIPA 73]

Mama Bojana...jako mi je žao...čitam tvoj post koji si uputila Porvi...pa tvoj nakon nekoliko dana...Čudni su putevi Gospodnji...

Drži se, čuvaj bebe i znaj da te otac gleda...

[Maki-D 465]

MamaB, moje iskreno saučešće...

[Ana* 835]

Bojana iskreno saucesce

[Nanny 3582]

Bas mi je zao kad ovako nesto procitam...

MB, moje iskreno saucesce...

[MamaMjau 369]

Jesam li ja prizvala smrt svog tate?

Umro je 22. novembra.

Sahrana je bila u utorak. Kisa kisa kisa... A doslo je preko hiljadu ljudi. Samo u kuci nam je bilo vise od 700 zapaljenih sveca. Mi ukucani nismo ni znali koliko ga ljudi vole i postuju. Bio je samo profesor knjizevnosti i mnogo je voleo ljude. U skoli u kojoj je radio su povodom njegove smrti organizovali komemorativnu sednicu kojoj su prisustvovali i profesori i djaci.

Dosli su sadasnji i bivsi ucenici. Doslo je cak nekoliko ljudi koje ne poznajemo i predstavilo se mojoj mami: "Mi smo iz profesorove prve generacije (ljudi kojima je predavao pre 32 godine)"

Dosli su i ljudi iz planinarskog udruzenja jer je bio njihov clan.

Dosli su i iz crvenog krsta jer je dao krv vise od 50 puta.

Nije bolovao ni dana i umro je u snu, bez najave. Prevario nas je jer je uvek govorio da ce ziveti sto godina, a mi smo mu verovali.

Meni i bratu je svojim zivotom dao primer i ostavio amanet - kakav covek treba da bude da bi bio covek.

Ponosna sam na svog tatu.

Zelim da budem roditelj kakav je on bio.

Mama Bojana primi moje saucesce...

[Ana22 17]

Primi moje najdublje saucesce. Roditelji su kao andjeli cuvari, cak i kad ih ne vidis prosto znas da su tu. Tvoj tata ce uvek biti sa tobom, i kad god ti je tesko glavu gore jer on je zauvek deo tebe i tu je u tvom srcu i to nista i niko ne moze da promeni.

[mna mama 4535]

Jako mi je žao,nadam se da si dobro...primi moje saučešće.

[Baca 30]

Bojana,moje iskreno saucesce

[Topaz 120]

MB .... zao mi je .... primi moje najiskrenije saucesce ..... a lijepe stvari sacuvaj u srcu ....

[mama Bojana 19]

Hvala vam na recima saucesca i utehe. Podrska puno znaci.

Zelim da podelim sa vama jos nesto. Posle tatine smrti shvatila sam koliko je zivot kratak i koliko smo krhki.Ne gubite vreme na gluposti nego iskoristite svaki sekund da voljenima pokazete koliko su voljeni. Prekasno se setimo propustenih prilika.

Ostala mi je od tate ljubav, da je dajem dalje kao pelcer. Zivot se ne vrti u krug nego ide dalje - cuvacemo bebice.

[Bubamara 3]

Porva, mama Bojana baš ste me rasplakale. Toliko mi je žao i znam da ne postoje reči koje vas mogu utešiti. Primite moje iskreno saučešće.

[porva 2]

Mama Bojana osecam se kao kreten nisam dugo dolazila na bebac tako da nisam bila u toku imala sam obaveze oko spremanja prvog podjendana moje najvece radosti mojoj Sari a i meni je sutra rodjendan tako da sa zakasnjenjem zelim da ti izjavim NAJDUBLJE saucesce za tvoj gubitak znam kako ti je u potpunosti te razumem i nepostoje reci kojima se to moze opisati kad odjednom nema nekog ko ti je bio tako drag ja se osecam prazno fali mi sve vezano za njega i znam bez obzira na sve da nikad necu da prebolim taj gubitak ipak ovaj surov zivot ide dalje da postoji neka rec koja bi ti umanjila bol ja bih ti je uputila ali ne postoji jedino sto mogu da ti kazem je da se drzis znam da je tesko ali moras radi tvoje dece zaista mi je zao zao i zao cuvaj se i izvini veliki pozdarav iz kg od porve

[Ivana :)]

mozda ne bih trebala pisati u ovoj temi.. moji roditelji su jos zivi.. ali moj tata je ziv tako da smo svi vec mrtvi od njega i bolesti koja ga lomi vec , pa ceo zivot!!! on ima dijabetes i sve to nije problem i ne bi bio da se on pridrzavao saveta dr.. mnogo sam besna i ogorcena.. ne mogu da ga ne volim ali mislim da sam postala ravnodusna u pogledu njegove bolesti.. pre tri godine je potpuno oslepeo, pre par godina je imao problema i sa prostatom pa je operisan ali.. stalno mu mama stavlja pelene sad.. imao je problema sa karotidama pa je padao u nesvest po nekoliko puta na dan.. najgore od svega sto je u mom secanju su njegovi padovi u hipoglikemiju od pre, pa vise od deset godina.. umirao nam je po nekoliko puta mesecno i ipak ostajao ziv. dva puta mu je secer skako i na 32, to ljudi ne mogu da shvate a mi smo morali sa tim da zivimo.. odsekli su mu dva prsta na nozi.. kada je bio u bolnici zbog karotida ugradjeni su mu stentovi ali je tada imao slog koji je ostavio velike posledice i leva strana mu je bas dosta ostecena.. i sad on vise ne moze nista sam.. do pre tog sloga, pa iako slep mogao je po kuci sam do wc, do kuhinje... a sad je totalno na maminoj kicmi koju je bdv ona operisala pre desetak godina i nije se nikada bas oporavila..

tesko mi je jako da gledam mamu koliko se muci oko njega, tesko mi je jer znam koliko je bio nemaran, koliko nije zasluzio ni od nje ni od nas da ga toliko gledamo.. pa ipak nama je roditelj a ona je istrpela sve i ostala uz njega..

ne znam sta cu osecati kada dodje taj dan.. samo molim boga, neka me ne shvatepogresno oni koji su izgubili roditelja, da ga ne muci jos dugo.. da ne muci moju jadnu majku koja je toliko propatila u zivotu.

iskreno saucesce oniam koji su izgubili najmilije..

[Borjana 28]

Ivana... zao mi je sto prolazite kroz to...

Mogu samo da zamislim kako vam je.

Kada je mom ocu ustanovljen rak pluca, nisam htjela da vjerujem u to. Bjezala sam od istine, pricajuci o nekim drugim stvarima sa njim, trazeci samo ono najsvjetlije i najzdravije u njegovim rijecima, stavu i ponasanju... On nije izgledao mnogo bolestan, ali smo svi znali koliko pati sto ne moze da radi, da hrani svoju porodicu, gledajuci mene i mamu kako po cijeli dan radimo da bi se prehranili. Njemu je to padalo teze od svih dana provedenih na pretragama po bolnicama, od bolova koje je krio od svih... On je samo molio Boga da ne padne u postelju, govoreci da mu je lakse prihvatiti smrt, nego nepokretnost... I, kao da je neko odozgo cuo njegove molitve, umro je brzo, ne pateci se mnogo. To mi je jedina utjeha...

Mozda sam negdje to vec napisala, ali samo da kazem da mi je jedna slika stalno pred ocima- on i majka vece prije nego sto ce on umrijeti, sjede ispred tv-a i drze se za ruke, iako su bili u 50-tim....

Zaista mi nedostaje...