Emocije u trudnoći

[ljubicica 0]

Na samom pocetku trudnoce,a i kasnije mnoge zene se susrecu sa naglom promenom raspolozenja,pa mislim da je dobro imati ovakvu temu na forumu u takvim trenucima!

[ljubicica 0]

Pozdrav svima koji imaju ovaj problem!Nadam se da cemo razgovorom na ovu temu pomoci jedni drugima!

[Queen 2]

Jaoj emocije.... i promena raspolozenja

Kol'ko god sam se trudila da budem "normalna" nisam uspevala.

Za svaku glupost i sitnicu sam mogla da se rasplacem a posle mi taj razlog bude smesan. Neverovatno nesto.

Jaa sam tada otisla od kuce, od svojih i ma kolko mi je super bilo sa dragim, sami u stanu... nekako sam stalno mislila na moje, nedostajali su mi i to me cesto teralo da placem...pogotovu nocu, kad legnem da spavam.

To je bilo u pocetku, dok se stomak jos nije video a kasnije, kad je trudnoca malo odmakla, bilo je sve ok. Bila sam "normalna"

[ljubicica 0]

I JA SAM IMALA SLICAN PROBLEM I U PRVOJ I U DRUGOJ TRUDNOCI,SVAKAKVE GLUPOSTI SU MI PADALE NA PAMET NA KOJE SAD KAD SU SE HORMONI MALO SMIRILI NE ZELIM NI DA POMISLIM.... ALI ETO I TO JE PROSLO, A MISLILA SAM DA NIKAD NECE!!!!

[Sanjakis 11]

Uh...ja sam uzasno nervozna i sto kazete rasplacem se za svaku sitnicu.Valjda ce da prodje uskoro to...sve me pogadja do besvesti.I samo bi se svadjala....uzas!!!

[Bombica Praskavica 2]

U prvoj trudnoći sam nonstop plakala.

U drugoj sam bila MNOOOOOGO nervozna !

[dunja 4]

jao i ja u prvoj trudnoci sam tolko puta cak i u skoli na radnom mestu plakala, neki od kolega tacnije koleginice su me jako nervirale. sad sam jos uvek na porodiljskom bolovanju al i u drugoj trudnoci. mnogo mi je lakse, nisam toliko razdrazljiva i placljiva kao u prvoj..i nema ko da me nervira.. mada se rasplacem uz film, znate onaj film betoven, onaj ker, smesno, al rasplakala sam se sto je onaj zlobnik veterinar iskidao svoju kosulju i stavio laznu krv kako bi napakostio sirotom keru.

[Sanjakis 11]

mada se rasplacem uz film, znate onaj film betoven, onaj ker, smesno, al rasplakala sam se sto je onaj zlobnik veterinar iskidao svoju kosulju i stavio laznu krv kako bi napakostio sirotom keru.

I ja dunja placem uz filmove....i znam taj film i tu scenu!!!Sinoc sam gledala "Greek Idol" i bio je jedan decko koji je slep...ali kada je poceo da peva....nije muz mogao da me smiri dva sata koliko sam ja plakala!Nikad u zivotu nisam cula lepsi i nezniji glas koji udara pravo u srce!!!!

[zaklina 1]

A jà se rasturih og tuge za mojom Srbijom...

[Jana 11]

A jà se rasturih og tuge za mojom Srbijom...

Пошто сам две године заредом трудна, можете мислити како ми је са самом собом.

После порођаја су кренуле најцрње мисли везане за бебу, а сад сам у благој депри, нисам изашла из куће 4 дана до данас, а и једва идем, притиска ми беба органе, нисам се још од претходне трудноће опоравила.

Крећем се на потезу тв-комп и није ни чудо што мм делујем као поремећена особа којој стално нешто смета и фали.

Ај да кажемо да је то због хормона, мада, видећу кад све прође каква сам у ствари.

[Jana 11]

Шта је депресија, тј симптоми?

[secer 154]

Pozdrav svima koji imaju ovaj problem!Nadam se da cemo razgovorom na ovu temu pomoci jedni drugima!

joj zaista ne znam kako je biti u depresiji u toku trudnoce ali posle trudnoce znam.....

[ninuska.h 70]

Mislim da depresija u trudnoci i nije ona prava, to su samo oscilacije raspolozenja, zabrinutost, strahovi, hormoni...

Ali postporodjajna depresija moze biti opasna bolest, a moze proci brzo i bezazleno. Nadam se da je necu iskusiti. A u trudnoci smo mi malo lude sa nasim emocijama, ja nisam srela trudnicu koja je bas stalno happy, ali ako neko oseca da ima problem, neka podeli sa nama, probacemo biti podrska i pomagati

[Andrijana 3]

Ma mene je najvise ubijalo to sto od pocetka ne radim,moram da mirujem,ceo dan u kuci...

Muz po ceo dan na poslu,jos ako se zadrzi,ja sizim....

Ma meni je bilo katastrofa!

sad sam okupirana pripremama za bebu,ali zna da me drmne...

[ninuska.h 70]

Meni je u pocetku bilo strasno, placem ko luda , ne znam zasto pa se smejem, pa nervoza....

Ali hvala bogu smirilo se. Mozda jednom mesecno blagi napad hormona ali nista vise.

Sad me zapravo pocinje hvatati strah od porodjaja i od svega toga, ovo mi je prvo dete, ja u sedmom mesecu.

[Andrijana 3]

I ja sam imala te faze da placem,ali me mnogo vise hvatala nervoza i to da bih se svadjala.

[ninuska.h 70]

Ja sam isto u situaciji da moram da mirujem, retko ko mi dolazi, svi zauzeti, muz radi 12 sati na dan....pa da to ubija i kada nisi trudna.

Dzabe ja citam i nalazim zanimacije, ne volim biti dugo zatvorena, ja bih stalno isla...i spavala

[ninuska.h 70]

:D

i ja sam imala prvo fazu plakanja pa onda svadjanja, bas sam bila opasna

Ali se sada vec kontrolisem

[Jana 11]

Ми смо у мојој претходној трудноћи (прошле године у ово време) реновирали стан и кад тад нисам одлепила ... муж није радио већ је сваки дан био са мајсторима у једном а ја сама, у другом стану. Да није било серије Викторија, полудела бих. А иначе не пратим серије и сл.

Тешко ми је било по порођају, бес, љутња, а све испољавала на мужу, страх од повреде детета, црних мисли мали милион.

Сад у трудноћи мааало брже пролази време, али опет сам утучена јер: имам 200кг (фигуративно, али нисам далеко), једва идем (кад изађем из куће једном недељно, цркнем кад се вратим и боле ме препоне 2 дана и онда шизим што сам уопште излазила, а морам јер ме убише комп и тв.

И у бедаку сам јер ништа не могу да радим око бебе због стомака, рекли ми да се не зезам, може постељица да се откачи, па раде муж и једна старија бабица у пензији око бебе.

А мени жао, оћу да пукнем.

А тек ме чека пост порођајни синдром.

[ninuska.h 70]

Znaci, svima vam smeta to sto i meni, nema puno kretanja i neke ogranicenosti. Pa jos ostali nemaju vremena da nas po ceo dan maze i zabavljaju

[Jana 11]

Znaci, svima vam smeta to sto i meni, nema puno kretanja i neke ogranicenosti. Pa jos ostali nemaju vremena da nas po ceo dan maze i zabavljaju

Ех срам их било )

ццц а баш је тако

[ninuska.h 70]

Mislim da bi se muskarci bukvalno raspali vec u trecem cetvrtom mesecu da mogu biti trudni

[ljubicica 0]

Pa ovako drage moje-Ja sam se prosle godine lecila od depresije,pila sa m zoloft i bromazepam u kombinaciji,posle jakog stresa zbog gubitka majke dobila sam neki panicni strah od kojeg jednostavno nisam umela da se otarasim,svaki dan mi je bilo sve gore i gore dok nisam skontala da mi je potreban psihijatar!Jednostavno nisam zelela da sebi priznam da nesto nije u redu,imala sam neke napade panike,tahikardije,nervozu i strah jednostavno nisam znala sta mi se desava,a desava se sve cesce i cesce.Svi nalazi dobri,sve dobro a meni lose.Dobila sam terapiju,pila je 7 meseci i bilo mi je fenomenalno,preporodila sam se,pomogla mi je da skontam sta mi se desava i da sve to je u stvari u mojoj glavi.Mesec dana nakon prestanka s terapijom ostala sam trudna i prvo sto mi je palo na pamet-kako cu sad ako mi opet bude onako lose,ali nije,jednostavno sam naucila da to sve prevazidjem i teram dalje!!!Naucila sam da se kontrolisem i kad ne ide sve glatko,skontala sam da mogu da se borim i bez terapije!!!Sada sam u 23-oj nedelji i prosle su hormonske krize,a i evo nam proleca,lepog vremena,hajde u setnju korisno je, i to je jedan od nacina da se borite sa nervozom.Ljubim vas sve i uzivajte u trudnoci!!!! ZIVOT JE LEP!!!!

[ninuska.h 70]

Ima puno mudrosti u prici Ljubicice.

Ljudi cesto odbijaju pomoc strucnjaka, a mozda bi pomoglo par poseta i saveta. To nije sramota, ne znaci da je neko lud ako poseti psihijatra, samo mu treba pomoc da se usmeru ka izlazu iz teskog stanja.

I ovo za uzivanje u trudnoci, potpisujem!

[secer 154]

Pa ovako drage moje-Ja sam se prosle godine lecila od depresije,pila sa m zoloft i bromazepam u kombinaciji,posle jakog stresa zbog gubitka majke dobila sam neki panicni strah od kojeg jednostavno nisam umela da se otarasim,svaki dan mi je bilo sve gore i gore dok nisam skontala da mi je potreban psihijatar!Jednostavno nisam zelela da sebi priznam da nesto nije u redu,imala sam neke napade panike,tahikardije,nervozu i strah jednostavno nisam znala sta mi se desava,a desava se sve cesce i cesce.Svi nalazi dobri,sve dobro a meni lose.Dobila sam terapiju,pila je 7 meseci i bilo mi je fenomenalno,preporodila sam se,pomogla mi je da skontam sta mi se desava i da sve to je u stvari u mojoj glavi.Mesec dana nakon prestanka s terapijom ostala sam trudna i prvo sto mi je palo na pamet-kako cu sad ako mi opet bude onako lose,ali nije,jednostavno sam naucila da to sve prevazidjem i teram dalje!!!Naucila sam da se kontrolisem i kad ne ide sve glatko,skontala sam da mogu da se borim i bez terapije!!!Sada sam u 23-oj nedelji i prosle su hormonske krize,a i evo nam proleca,lepog vremena,hajde u setnju korisno je, i to je jedan od nacina da se borite sa nervozom.Ljubim vas sve i uzivajte u trudnoci!!!! ZIVOT JE LEP!!!!

znas za koga uvek ima nade?! za onog ko je iskren prvo prema sebi, a to znaci i biti svestan svog problema.....a to si ti......nenormalan procenat svetske polulacije boluje od razlicitih vrsta depresije, tako da to nije nista strasno i cudno....srbija je na balkanu i nama je u genima da gutamo i cutimo i pravimo se da je sve ok.....ali lepo sto si se izvukla iz necega sto i nije tako prijatno.....a da je zivot lep, jeste,ali sve zavisi kojim ocima cemo ga gledati.....