Emocije u trudnoći

odgovora

Objavljeno

Hvala vam,mnogo mi je lakse kad mi neka zena kaze da je i ona kroz to prosla i da je to neki normalan strah kod nas...A ja sam bas mislila da je trudnoca nesto najlepse,a meni je cela trudnoca prosla u nekom strahu, ali sad bas pred kraj je nepodnosljivo.Ako mi verujete svaki cas ocekujem bebin pokret,da osetim i tada sam smirenija.

Jeste najlepši period, ali je i najosetljiviji..javljaju se često tada strahovi, ali šta ćemo..tu smo gde smo heheh

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Hello svim mladim mamama i trudnicama.

Nova sam na forumu, uclanila sam se da bih saznala nesto o spavanju novorodjenceta, posto smisljamo kako da preudredimo sobu za dolazak bebe, a inace sam 21 nedelja trudnoce.

Nalteh na ovu temu i mogu da kazem samo da ne prepoznajem samu sebe...mnogo sam zabrinuta, a potpuno sam nesposobna d abilo sta preduzmem jer mi je rizicna trudnoca. Ceo dan sedim u kuci sama, muz s posla dolazi u 18h, ja ne radim i nisam u stanju bilo st ada preduzmem..pritom naravno da svi rade i imaju svoje obaveze popodne, pa apsolutno nemam zivot...sto je potpuna promena u odnosu na moj zivot pre trudnoce...

MM i ja s toliko svadjamo da je par puta doslo do toga da ce da se iseli i d ame ostavi samu..da ne pominjem sada koji su uzroci svemu tome...inace kad sam ja sjajan, kao sto sam ranije uvek bila, on je neverovatno pazljiv, ako sma ja nervozna ili depresivna on poludi...u sustini nije mi nikakva podrska...S druge strane nemam ni podrsku (emotivnu) sa strane moje porodice, sto nisam nikad ni ocekivala da cu dobiti...tako da me celokupna situacija mnogo plasi i uznemirava...

MM koji je bio mnogo pazljiv prema meni pre trudnoce pretvorio se u nekog kog ne poznajem...

Imam prijatelje s kojima mogu da casakam i da im se iplacem na ramenu, ali u ovoj situaciji potreban mi je cvrst oslonac..koji mi on ne pruza...a nemam gde da ga nadjem..

:(

Sinoc smo vodili raspravu oko uredjenja spavace sobe...ja ne dozvoljam da decji krevetac bude pored prozora i radijatora, a njemu se takva raspored en svidja..ta svajda je otisla u takve razmere da je on u 1h izasao iz stana i vratio se jutros rano...(ja mu nisam otkljucala vrata...na sta lici da ide i dolazi kad hoce?)....tako da je konacano usao u stan malopre...i sad smo oboje ljuti...

Draga Le piaf,zao mi je sto prolazis kroz sve to.Trudnoca bi trebalo da bude samo radost i nista vise,i za tebe i za tvog muza.Ja sam imala problem u prva 2-3 meseca trudnoce.Svadjala sam se sa muzem veoma zestoko oko najmanjih sitnica..nije razumeo da su mi hormoni poremetili razum,nije razumeo zapravo da sam trudna!Mnogo sam patila,svake nedelje bila u bolnici sa nekakvim problemima...do trenutka kada je video prvi put bebu na UZ.Tada je shvatio da je to malo bice stvarno i zivo,i da zavisi od mene u potpunosti-ako je meni lose i njemu je.Razgovarali smo dugo tada,ja sam ga zamolila da precuti sva moja dzangrizanja,jer to nisam ja vec hormoni rade,a sama sam obecala da cu se truditi da se opustim i razumem ga.Trazila sam podrsku od njega,jer ako je nemam-necu moci sama da izguram.To maleno bice je njegova beba i zasluzuje da bude dobro!

Poslednja 3 meseca su nam idila!Nikada nam nije bilo lepse,a moj muzic je zaljubljeniji u mene vise no ikad...

Skupi zato svu snagu koju imas(a bebac ce ti je dati),i cak i ako ti se nesto ne svidja sto on kaze-uradi,predji preko toga...kuliraj,a on ce videti kako se menjas,i,i sam ce se razmisliti.Budi strpljiva,znam da je tesko,ali vredi,veruj!Iskoristi svaki trenutak da mu kazes kako si srecna zbog bebe,da stavis njegovu ruku na stomak kad se bebac mrdne,i sl...muskarci su mnogo osetljiviji nego sto mislimo.

Srecno!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Svaka zena koja ima normalnu trudnocu i ne mora da lezi u bolnici je srecnica i ne treba da se prepusta losim mislima.Ja sam za celu trudnocu lezala 7 puta po 15 dana i to u Beogradu a zivim u Loznici.

Na pocetku trudnoce sam bila non stop u blazenom stanju jer sam nakon 7 god. braka ostala u drugom stanju.Medjutim sa svakim novim odlaskom u bolnicu postajala sam sve anksioznija.Imala sam napade panike.Po ceo dan lezis u bolnici okruzena bolesnim trudnicama koje nemaju nikakve teme za razgovor osim prepricavanja nekih tamo slucajeva raznih trudnica sa fatalnim ishodima i sl.

Napad panike tahikardija znojenje strah od neceg nedefinisanog i od svega...Katastrofa.Cak mi je i pritisak skakao.

Sreca pa me je to hvatalo samo dok sam u bolnici i par dana pred odlazak u istu.

I zato kada vas god obuzmu crne misli treba da pomislite da na ovom svetu postoji na hiljade trudnica kojima je bas u tom trenutku mnogo gore nego vama.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Koliko puta ste ostale same izmedju cetiri zida, bez ikoga, osim svog malenog andjela u stomaku sa kojim ne mozete jos uvek ni pogled ni osmeh da podelite? Mène samoca strasno boli. Ne znam da li je to samo gubitak volje ili depresija za koju kazu da je sasvim razumljiva za trudnice, narocito za one kojima je trudnoca nesto nepoznato, Ali meni tada suze naviru n'a obraze a secanja se samo prelamaju pred ocima. Moja jedina nesreca jeste majka koja je tako daleko od mène, cak u Srbiji, 2000km dalje od mène, a tako bi mi bilo lakse da u svemu svoje strahove i zelje delim sa njom. Ponekad se pitam da li je mom muzu vazniji drug koga mora da obidje bar 1 nedeljno ili njegovo dete koje zivi u meni i oseca sve sto neprebolno osecam i jà?

Imate li vi trenutke kada se osecate beskrajno nemocno i usamljeno?

tebi je verovatno tesko jel si daleko i odvojena od svojih , daleko od prijatelja.kad se budes porodila , vise nikad neces biti sama , vise ces setati , upozneces neke druge mame s bebama i imaces puno posla .zato ti savetujem da ovaj period pokusas da uzivas u toj samoci , tako ces prikupiti i snage koja ce ti kasnije biti potrebna . nemoj da si tuzna , pomisli samo da cekas bebu i sta te sve lepo ceka i budi srecna.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

ma sve nas trudnace tresu hormoni...ti si em jako mlada,em u tudjini.sve ti je novo ,od stanja u kome se nalazis do bracnog zivota,druge zemlje,jezika i kulture.procice.

tebi sad nedostaje ti razumevanje ljudi u tvom okruzenju,a to najvise boli.

bice ok,ne brini.ljubim

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Zaklina,vrlo dobro znam kako se osecas...a verovatno i mnoge buduce mame.I ja sam bez svojih najblizih,u drugoj zemlji.Nekada mi prija da budem sama,a nekada ne.Nedostaje mi to sto ne mogu samo da zvrcnem i dodje mi prijateljica,ili mama,ili ja odem do njih.Cujemo se telefonom,ali nije to -to.Moj muz radi stalno,pa veci deo vremena sam sama.Nekada sam bas uplasena,razmisljam sta ako nesto podje lose,a ja nemam nikog blizu,da pomogne...ali,eto,sta da kazem...nekako gledam da ispunim svoj dan.Imam jednu kucu,pa se sa njom druzim:)I,kada mi je najteze,samo pomislim kako cu uskoro imati drustvo moje bebe,sto je nezamenljivo,i odmah bude bolje:)

Glavu gore!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

.kad se budes porodila , vise nikad neces biti sama ,

E ovo je poenta, secam se u bolnici je jedna zena plakala svakog dana i bila tuzna, a rodila zdravo i pravo dete. I dodje doktorka i pita sta je sa Vama, a ona kaze, pa davno nisam videla moje. Doktorka joj je samo rekla, pa Vi sad imate "nove svoje" :)

Vec su ti zene rekle, izadji, setaj, budi radosna, drugo stanje je nesto najlepse, zamisljaj kako ce biti kad dodje bebac, kako ces ga kupati, maziti, voditi u setnju. Znam da te drmaju hormoni, to je normalno, za svaku trudnicu, ali nadji snage, i zbog sebe i zbog bebe.

I ja sam se tako ljutila na moga muza sto ide jednom u tri meseca na neku rekreaciju, ali sto je neko vec napisao, mora i on da zivi tih devet meseci :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Moje promene raspolozenja.... pa to je za pricu...

Pre neko vece sam plakala uz film: Lara Kroft - pljackasi groblja :blink:

a bukvalno sam ridala uz emisiju Vreme je za bebe...

E sve to ne bi bilo toliko lose, da mi emocije ne variraju do tog stepena da se npr u voznji kad mi neko zasvira saspem paljbu najsocnijih psovki da bi se i kocijas postideo na mom recniku i dobijem takav napad besa, bez ikakvog povoda

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Jao ja sam u trudnoci bila najpozitivnija osoba na planeti, a i sire :lol: Mnogo sam bila sretna, nisam se traumirala ni oko cega (iako sam imala 7 ispita da ispolazem, dve veridbe i dve svadbe da organizijem, papiri i preseljenje u drugu drzavu na sve to...) i bila sam pravi mali smesko. Nisam preterano citala po netu, uglavnom knjige i TV programe sa bebi tematikom sam gledala, nisu me pogadjale negativne informacije jer sam nekako bila sigurna da ce sve biti 100% ok. Sreca pa je i bilo ;)

Takodje i sa mm-om- mnogo smo bili zaljubljeni (sta bili, jos smo :lol: ) i nisam mu zvockala i zanovetala (ko sad recimo :rolleyes: ). Nauzivao se covek i sexa i skuvanih jela, sredjene kuce i opeglanih kosulja. E kad sam krenula da radim stres je doneo svoje pa sam uglavnom smesko, al ne 100%-tni :P

Ti si divna

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Inace plakala sam i u porodilistu kada mi je sestra rekla da se oprostim od muza, ne zato sto sam se bojala nego sto je rekla "oprostite se", to mi je bilo jako strasno. Kada me je pitala zasto placem rekla sam joj "ma ja tako celu trudnocu placem"

:lol: Slatko me nasmeja. Trudnice su najsladje

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Hmm... Ja nisam negativna i tuzna. Bas sam nekako smeksala. Neznija sam i briznija za druge. Volim da se nasalim, da utesim ... Ali sam LABILNA. Idem neki dan na posao i blazeno razmisljam o tome kako ce moj zivot izgledati kad imam decu i neznano otkuda, padne mi na pamet epska pesma "Smrt majke Jugovica". Setim se i stihova na kraju pesme kad dva vrana gavrana bace Damjanovu ruku u krioce majci (kap u prepunoj casi, vec je cula da su joj muz i ostali sinovi poginulu na glupm ravnom Kosovu!). Sve ja to lepo zamislim u slikama. "Uze majka Damjanovu ruku, okretala prevrtala njome, pak je ruci tiho govorila: Moja ruko, zelena jabuko, gde si rasla, gde si usahnula? A rasla si na kriocu mome, usahnula na Kosovu ravnom...." I tu vise nisam mogla da budem tvrda srca, pa se na sred ulice ubih od plakanja :)

A slicno mi se desilo kad smo mm i ja bili u Interexu, u nabavku. Parkira covek auto i, opet neznano odakle, padne mi na pamet Desankina "Krvava bajka"... Mozete misliti na sta sam licila od te pesme...

Kazem, uglavnom sam dobra i blazena, ali umem da zaprepastim cak i sebe...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Hmm... Ja nisam negativna i tuzna. Bas sam nekako smeksala. Neznija sam i briznija za druge. Volim da se nasalim, da utesim ... Ali sam LABILNA. Idem neki dan na posao i blazeno razmisljam o tome kako ce moj zivot izgledati kad imam decu i neznano otkuda, padne mi na pamet epska pesma "Smrt majke Jugovica". Setim se i stihova na kraju pesme kad dva vrana gavrana bace Damjanovu ruku u krioce majci (kap u prepunoj casi, vec je cula da su joj muz i ostali sinovi poginulu na glupm ravnom Kosovu!). Sve ja to lepo zamislim u slikama. "Uze majka Damjanovu ruku, okretala prevrtala njome, pak je ruci tiho govorila: Moja ruko, zelena jabuko, gde si rasla, gde si usahnula? A rasla si na kriocu mome, usahnula na Kosovu ravnom...." I tu vise nisam mogla da budem tvrda srca, pa se na sred ulice ubih od plakanja :)

A slicno mi se desilo kad smo mm i ja bili u Interexu, u nabavku. Parkira covek auto i, opet neznano odakle, padne mi na pamet Desankina "Krvava bajka"... Mozete misliti na sta sam licila od te pesme...

Kazem, uglavnom sam dobra i blazena, ali umem da zaprepastim cak i sebe...

E, Bojana, ja sam profesor književnosti i radila sam do 9. meseca i čitala i pričala sa klincima i o tim, a i o tragičnijim književnim delima. Ne znam da li znaš onu užasnu pesmu S. Jesenjna: Pesma o keruši , neću da ti je prepričavam ako je ne znaš. Kada sam je obrađivala sa klincima u 7. mesecu, imala sam knedlu u grlu.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

E, Bojana, ja sam profesor književnosti i radila sam do 9. meseca i čitala i pričala sa klincima i o tim, a i o tragičnijim književnim delima. Ne znam da li znaš onu užasnu pesmu S. Jesenjna: Pesma o keruši , neću da ti je prepričavam ako je ne znaš. Kada sam je obrađivala sa klincima u 7. mesecu, imala sam knedlu u grlu.

Jao... Znam, kad joj bace sedmoro malenih pa ide za njima i trazi ih ... :( dobro da si uspela da progutas knedlu, deca ne dozivljavaju to toliko duboko, ne znaju (uglavnom) nista o svim gubicima, tugama, ljubavima i dilemama koje su inspirisale knjizevnike... Mislili bi da si malo sasava. Ne znaju nista o trudnoci... B) Mada u tim godima vec mogu da naprave ludost.

I ja radim u skoli, ali kao psiholog :ph34r: (koji mnogo voli knjizevnost)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

E, Bojana, ja sam profesor književnosti i radila sam do 9. meseca i čitala i pričala sa klincima i o tim, a i o tragičnijim književnim delima. Ne znam da li znaš onu užasnu pesmu S. Jesenjna: Pesma o keruši , neću da ti je prepričavam ako je ne znaš. Kada sam je obrađivala sa klincima u 7. mesecu, imala sam knedlu u grlu.

jaooo...kerusa je puna naboja!! svaka ti cast,ja mislim da bi se rasplakala na casu :lol:

ne treba mi mnogo da pustim suzu

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Hmm... Ja nisam negativna i tuzna. Bas sam nekako smeksala. Neznija sam i briznija za druge. Volim da se nasalim, da utesim ... Ali sam LABILNA. Idem neki dan na posao i blazeno razmisljam o tome kako ce moj zivot izgledati kad imam decu i neznano otkuda, padne mi na pamet epska pesma "Smrt majke Jugovica". Setim se i stihova na kraju pesme kad dva vrana gavrana bace Damjanovu ruku u krioce majci (kap u prepunoj casi, vec je cula da su joj muz i ostali sinovi poginulu na glupm ravnom Kosovu!). Sve ja to lepo zamislim u slikama. "Uze majka Damjanovu ruku, okretala prevrtala njome, pak je ruci tiho govorila: Moja ruko, zelena jabuko, gde si rasla, gde si usahnula? A rasla si na kriocu mome, usahnula na Kosovu ravnom...." I tu vise nisam mogla da budem tvrda srca, pa se na sred ulice ubih od plakanja :)

A slicno mi se desilo kad smo mm i ja bili u Interexu, u nabavku. Parkira covek auto i, opet neznano odakle, padne mi na pamet Desankina "Krvava bajka"... Mozete misliti na sta sam licila od te pesme...

Kazem, uglavnom sam dobra i blazena, ali umem da zaprepastim cak i sebe...

uf ,covece, ala imas asocijacije!!! :lol: samo ti je falila jos ,,hasanagenica`` :lol: i ja sam placka,rasplacem se za svasta,padne mi na pamet svasta...potpuno te razumem

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Unaprjed se izvinjavam ako postoji ova tema ... ja je nisam mogla naci

Mene muci nesto ......

Mnoooooogo sam nervozna i toga sam svjesna. Nastojim da moji ukucani to ne primjete i ne osjete a ja u sebi pucam. Nisam takva ranije bila, cak sam u prvoj trudnoci bila sva blazena i na sedmom nebu. Sada mi sve smeta, od razbacanih igracaka pa na dalje. Dovoljno je da samo jednu riječ ili rečenicu shvatim pogrešno i da planem. MM naravno to bas i ne razumije pa nastaju konflikti.

Na svaku sitnicu se rasplacem i preemotivno dozivljavm svijet oko sebe. Cak sam se rasplakala kada sam sa cerkom gledala pepeljugu :blink::blink::blink:

Ne znam da li je to "posljedica trudnoce", da li ce proci, da li treba da potrazim neku strucnu pomoc .....

da li je neko od vas imao takvih iskustava i kako se nosio sa tim jer ja sizim

PS. ... sretna sam sto sam trudna i stvarno nemam razloga da budem nezadovoljna svojim zivotom.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

:lol:

hormoni draga,hormoni,nista strasno,proci ce...

mene u trudnoci nisu terali da placem,sem iz ljutnje,sve me je nerviralo,nedao bog da me neko popreko pogleda a mani da mi kaze nesto,nije mi ssamo jasno kako me je muz istrpeo...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

:lol:

hormoni draga,hormoni,nista strasno,proci ce...

mene u trudnoci nisu terali da placem,sem iz ljutnje,sve me je nerviralo,nedao bog da me neko popreko pogleda a mani da mi kaze nesto,nije mi ssamo jasno kako me je muz istrpeo...

nadam se da ce ti hormoni ubrzo prestati da DIVLJAJU I SKACU PO MOJIM ZIVCIMA jer to deeeeefinitivno utice na moj zivot.

Eto, od nervoze sam iz torbe izbacila nalaze jer me je naravno nervirala hrpa papira koje prevrcem svaki put kada trazim kljuceve i sada NEMAM POJMA GDJE SU A SUTRA MORAM NA PREGLED I DA PONESEM NALAZE ili da se izvlacim kod doktorice kako "sam ih negdje izgubila" ... krajnje neodgovorno!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

imas temu koju sm ja postavila pre par meseci,,stres i kako se borite sa njim``

ovo sto ti se dogadja je sasvim normalno...hormoni su krivi za sve :lol:

ja se rasplacem u trenutku,zbog svega zivog...a tek sto mi stalno ispadaju stvari!! hocu da poludim,kao da imam rupe na sakama...to je vec preslo svaku eru,da me prosto izludjuje :lol:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

soory, moja greska :rolleyes: neka neko spoji teme .....

M ja sam pocela da zaboravljam stvari tipa pola sata trazim kljuceve od auta i sl tome .... strasno me nervira ....

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Sve je to normalno u trudnoći.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Nani, u trudnoci je sasvim normalno ne biti normalna. Sreca da postoji ovaj forum gde ces naici na potpunu empatiju i podrsku.

Kad ce prestati da te rade hormoni??? To niko ne zna... Bolje da cesto praskas i places nego da te cesto boli glava...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

ne zove se ovo dzaba DRUGO STANJE :lol::lol::lol:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

ne zove se ovo dzaba DRUGO STANJE :lol::lol::lol:

O DAAAA!!! :lol:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Nani, u trudnoci je sasvim normalno ne biti normalna.

;););););) he,he ...... :D izvlakus prava

ne zove se ovo dzaba DRUGO STANJE :lol::lol::lol:

to ja stalno MM ponavljam .... ali on nikako da skonta :D

Share this post


Link to post
Share on other sites

Napravite nalog ili se prijavite da biste odgovorili

You need to be a member in order to leave a comment

Napravite nalog

Postanite član/ica Bebac porodice i uključite se u diskusije na forumu.


Napravite novi nalog

Prijavite se

Već imate nalog na Bebac forumu? Prijavite se ovde.


Prijavite se

  • Članovi/članice na temi   0 članova

    No registered users viewing this page.



  • Postovi

    • Porodilište "Gradska bolnica Zvezdara" - Beograd
      Započeo/la daliborskoric · Objavljeno
      Моја прича је оваква: долазимо колима трудна жена и ја пред породилиште КБЦ Звездара у три ујутро, лупам на једна врата, закључана, трчим до других 30м даље-закључана. Лупам, излази после мало времена чувар једини, нигде живе душе. Жена изашла из кола код првих врата и не може ни да коракне, не може ни да седне назад па да идемо колима у рикверц. Крећемо пар метара одједном се укопа и почиње да виче: ааах! Беба је кренула!...Сестра дошла с колицима, оним креветом на точкове и стала изнад других степеница, не може да спусти колица јер нема стазе. Стојим укипљен, немам појма шта да урадим, чувар и сестра ме бело гледају, супруга виче из све снаге јер јој је кренуо порођај, на крају више из очајања него од памети узимам је у руке, има скоро 80 кила трудна и носим преко изломљених једних степеница, па преко других на колица. То траје прилично, једва померам ногу пред ногу, миц по миц, полако једва успем да се попнем и на друге степенице, она јечи сво време. Рука ме боли и данас јер сам ваљда истегао лигаменте ваљда као они људи који кад је саобраћајна несрећа, од неке додатне снаге подигну рукама аутомобил. Гурам са сестром колица до лифта, па на спрат, кажу ми дај торбе, трчим до кола, враћам се за 3 минута и чујем сестре како вичу и бебин плач. Значи жена се породила након 5 минута од уласка у болницу. Једно питање на које немам одговор је - шта би било да нисам успео да подигнем супругу и да је унесем? Ова болница уопште нема одговор на тако једноставан проблем- шта ако жени крене порођај пре доласка у болницу, како је унети? Лимене стазе за колица коштају неколико стотина евра, реновирање степеника ваљда исто да не буду као бабини зуби. Ако држави ово није приоритет онда не знам шта јесте. Онда би се могла стаза направити са 2% од плата радника. Да сам ја управник болнице финансирао бих је лично, небих дозволио да ми мужеви уносе жене користећи надљудску снагу извучену из нагомиланог стреса. После видим изнад шалтера плакету за "најбољи пријем у болницу", не знам на шта се ово односи, ваљда на љубазност кад неко дође сам до шалтера.
      Супруга оцењује бабице и сестре високим оценама, десетком, ја јој верујем, за пријем то јест спремност за ванредне ситуације дајемо много мању оцену, минималну. Оцене заправо нема, јер је у питању права срамота за здравство и једну установу овог типа. Далибор Шкорић 
    • Drugi trimestar
      Započeo/la Jasmina.S. · Objavljeno
      Da li se nekoj trudnici.desilo posle depilacija da na preponi izadju bubuljice?Malo me bolucka.6sam mesec a,odnose nemam od kako sam trudna ? A vikend je u ponedeljak cu kod lekara .
    • Bebina guza
      Započeo/la bepce · Objavljeno
      A da li mu se guza osula od kake, ili je konstantno osuta?   
    • Bebina guza
      Započeo/la JecaAleksej · Objavljeno
      Drage moje mi bas imamo problem moj decak ima 7 meseci i ojed ne popusta doktorka nam dala triderm i mazali smo ga 5 dana  jer ne sme vise.posle 2 dana ojed se vratio cak sam i pelene promenila i sta nisam mazala ...molim za pomoc...hvala
    • mirovanje u trudnoci
      Započeo/la KruelaDeviL · Objavljeno
      Ako dr kaže ne,onda je to ne. Slušaj dr. Možda os može da cimne ili nešto... svak trudnoća je drugačija pa tako i trudnica. Ja sam radila sve do zadnjeg dana,ali nije mi zabranjeno ništa i imam 26godina. 
  • Teme

  • Ko je online? (See full list)

    There are no registered users currently online