Emocije u trudnoći

odgovora

Objavljeno

Na samom pocetku trudnoce,a i kasnije mnoge zene se susrecu sa naglom promenom raspolozenja,pa mislim da je dobro imati ovakvu temu na forumu u takvim trenucima!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Pozdrav svima koji imaju ovaj problem!Nadam se da cemo razgovorom na ovu temu pomoci jedni drugima!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Jaoj emocije.... i promena raspolozenja :)

Kol'ko god sam se trudila da budem "normalna" nisam uspevala.

Za svaku glupost i sitnicu sam mogla da se rasplacem a posle mi taj razlog bude smesan. Neverovatno nesto.

Jaa sam tada otisla od kuce, od svojih i ma kolko mi je super bilo sa dragim, sami u stanu... nekako sam stalno mislila na moje, nedostajali su mi i to me cesto teralo da placem...pogotovu nocu, kad legnem da spavam.

To je bilo u pocetku, dok se stomak jos nije video :) a kasnije, kad je trudnoca malo odmakla, bilo je sve ok. Bila sam "normalna" :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

I JA SAM IMALA SLICAN PROBLEM I U PRVOJ I U DRUGOJ TRUDNOCI,SVAKAKVE GLUPOSTI SU MI PADALE NA PAMET NA KOJE SAD KAD SU SE HORMONI MALO SMIRILI NE ZELIM NI DA POMISLIM.... :lol: ALI ETO I TO JE PROSLO, A MISLILA SAM DA NIKAD NECE!!!!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Uh...ja sam uzasno nervozna i sto kazete rasplacem se za svaku sitnicu.Valjda ce da prodje uskoro to...sve me pogadja do besvesti.I samo bi se svadjala....uzas!!! :unsure::unsure::unsure:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

U prvoj trudnoći sam nonstop plakala.

U drugoj sam bila MNOOOOOGO nervozna !

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

jao i ja u prvoj trudnoci sam tolko puta cak i u skoli na radnom mestu plakala, neki od kolega tacnije koleginice su me jako nervirale. sad sam jos uvek na porodiljskom bolovanju al i u drugoj trudnoci. mnogo mi je lakse, nisam toliko razdrazljiva i placljiva kao u prvoj..i nema ko da me nervira.. mada se rasplacem uz film, znate onaj film betoven, onaj ker, smesno, al rasplakala sam se sto je onaj zlobnik veterinar iskidao svoju kosulju i stavio laznu krv kako bi napakostio sirotom keru.

Plusic i Jelenabg82 volite ovo

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

mada se rasplacem uz film, znate onaj film betoven, onaj ker, smesno, al rasplakala sam se sto je onaj zlobnik veterinar iskidao svoju kosulju i stavio laznu krv kako bi napakostio sirotom keru.

I ja dunja placem uz filmove....i znam taj film i tu scenu!!!Sinoc sam gledala "Greek Idol" i bio je jedan decko koji je slep...ali kada je poceo da peva....nije muz mogao da me smiri dva sata koliko sam ja plakala!Nikad u zivotu nisam cula lepsi i nezniji glas koji udara pravo u srce!!!!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

A jà se rasturih og tuge za mojom Srbijom...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

A jà se rasturih og tuge za mojom Srbijom...

Пошто сам две године заредом трудна, можете мислити како ми је са самом собом.

После порођаја су кренуле најцрње мисли везане за бебу, а сад сам у благој депри, нисам изашла из куће 4 дана до данас, а и једва идем, притиска ми беба органе, нисам се још од претходне трудноће опоравила.

Крећем се на потезу тв-комп и није ни чудо што мм делујем као поремећена особа којој стално нешто смета и фали.

Ај да кажемо да је то због хормона, мада, видећу кад све прође каква сам у ствари.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Шта је депресија, тј симптоми?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Pozdrav svima koji imaju ovaj problem!Nadam se da cemo razgovorom na ovu temu pomoci jedni drugima!

joj zaista ne znam kako je biti u depresiji u toku trudnoce ali posle trudnoce znam..... ;)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Mislim da depresija u trudnoci i nije ona prava, to su samo oscilacije raspolozenja, zabrinutost, strahovi, hormoni...

Ali postporodjajna depresija moze biti opasna bolest, a moze proci brzo i bezazleno. Nadam se da je necu iskusiti. A u trudnoci smo mi malo lude sa nasim emocijama, ja nisam srela trudnicu koja je bas stalno happy, ali ako neko oseca da ima problem, neka podeli sa nama, probacemo biti podrska i pomagati ;)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Ma mene je najvise ubijalo to sto od pocetka ne radim,moram da mirujem,ceo dan u kuci...

Muz po ceo dan na poslu,jos ako se zadrzi,ja sizim....

Ma meni je bilo katastrofa!

sad sam okupirana pripremama za bebu,ali zna da me drmne... :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Meni je u pocetku bilo strasno, placem ko luda , ne znam zasto pa se smejem, pa nervoza....

Ali hvala bogu smirilo se. Mozda jednom mesecno blagi napad hormona :) ali nista vise.

Sad me zapravo pocinje hvatati strah od porodjaja i od svega toga, ovo mi je prvo dete, ja u sedmom mesecu.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

I ja sam imala te faze da placem,ali me mnogo vise hvatala nervoza i to da bih se svadjala. :angry::angry::angry:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Ja sam isto u situaciji da moram da mirujem, retko ko mi dolazi, svi zauzeti, muz radi 12 sati na dan....pa da to ubija i kada nisi trudna.

Dzabe ja citam i nalazim zanimacije, ne volim biti dugo zatvorena, ja bih stalno isla...i spavala :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

:D :D

i ja sam imala prvo fazu plakanja pa onda svadjanja, bas sam bila opasna

Ali se sada vec kontrolisem :P

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Ми смо у мојој претходној трудноћи (прошле године у ово време) реновирали стан и кад тад нисам одлепила ... муж није радио већ је сваки дан био са мајсторима у једном а ја сама, у другом стану. Да није било серије Викторија, полудела бих. А иначе не пратим серије и сл.

Тешко ми је било по порођају, бес, љутња, а све испољавала на мужу, страх од повреде детета, црних мисли мали милион.

Сад у трудноћи мааало брже пролази време, али опет сам утучена јер: имам 200кг (фигуративно, али нисам далеко), једва идем (кад изађем из куће једном недељно, цркнем кад се вратим и боле ме препоне 2 дана и онда шизим што сам уопште излазила, а морам јер ме убише комп и тв.

И у бедаку сам јер ништа не могу да радим око бебе због стомака, рекли ми да се не зезам, може постељица да се откачи, па раде муж и једна старија бабица у пензији око бебе.

А мени жао, оћу да пукнем.

А тек ме чека пост порођајни синдром.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Znaci, svima vam smeta to sto i meni, nema puno kretanja i neke ogranicenosti. Pa jos ostali nemaju vremena da nas po ceo dan maze i zabavljaju :(

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Znaci, svima vam smeta to sto i meni, nema puno kretanja i neke ogranicenosti. Pa jos ostali nemaju vremena da nas po ceo dan maze i zabavljaju :(

Ех срам их било :))

ццц а баш је тако

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Mislim da bi se muskarci bukvalno raspali vec u trecem cetvrtom mesecu da mogu biti trudni

Tasa021 voli ovo

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Pa ovako drage moje-Ja sam se prosle godine lecila od depresije,pila sa m zoloft i bromazepam u kombinaciji,posle jakog stresa zbog gubitka majke dobila sam neki panicni strah od kojeg jednostavno nisam umela da se otarasim,svaki dan mi je bilo sve gore i gore dok nisam skontala da mi je potreban psihijatar!Jednostavno nisam zelela da sebi priznam da nesto nije u redu,imala sam neke napade panike,tahikardije,nervozu i strah jednostavno nisam znala sta mi se desava,a desava se sve cesce i cesce.Svi nalazi dobri,sve dobro a meni lose.Dobila sam terapiju,pila je 7 meseci i bilo mi je fenomenalno,preporodila sam se,pomogla mi je da skontam sta mi se desava i da sve to je u stvari u mojoj glavi.Mesec dana nakon prestanka s terapijom ostala sam trudna i prvo sto mi je palo na pamet-kako cu sad ako mi opet bude onako lose,ali nije,jednostavno sam naucila da to sve prevazidjem i teram dalje!!!Naucila sam da se kontrolisem i kad ne ide sve glatko,skontala sam da mogu da se borim i bez terapije!!!Sada sam u 23-oj nedelji i prosle su hormonske krize,a i evo nam proleca,lepog vremena,hajde u setnju korisno je, i to je jedan od nacina da se borite sa nervozom.Ljubim vas sve i uzivajte u trudnoci!!!! ;) ZIVOT JE LEP!!!!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Ima puno mudrosti u prici Ljubicice.

Ljudi cesto odbijaju pomoc strucnjaka, a mozda bi pomoglo par poseta i saveta. To nije sramota, ne znaci da je neko lud ako poseti psihijatra, samo mu treba pomoc da se usmeru ka izlazu iz teskog stanja.

I ovo za uzivanje u trudnoci, potpisujem!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Pa ovako drage moje-Ja sam se prosle godine lecila od depresije,pila sa m zoloft i bromazepam u kombinaciji,posle jakog stresa zbog gubitka majke dobila sam neki panicni strah od kojeg jednostavno nisam umela da se otarasim,svaki dan mi je bilo sve gore i gore dok nisam skontala da mi je potreban psihijatar!Jednostavno nisam zelela da sebi priznam da nesto nije u redu,imala sam neke napade panike,tahikardije,nervozu i strah jednostavno nisam znala sta mi se desava,a desava se sve cesce i cesce.Svi nalazi dobri,sve dobro a meni lose.Dobila sam terapiju,pila je 7 meseci i bilo mi je fenomenalno,preporodila sam se,pomogla mi je da skontam sta mi se desava i da sve to je u stvari u mojoj glavi.Mesec dana nakon prestanka s terapijom ostala sam trudna i prvo sto mi je palo na pamet-kako cu sad ako mi opet bude onako lose,ali nije,jednostavno sam naucila da to sve prevazidjem i teram dalje!!!Naucila sam da se kontrolisem i kad ne ide sve glatko,skontala sam da mogu da se borim i bez terapije!!!Sada sam u 23-oj nedelji i prosle su hormonske krize,a i evo nam proleca,lepog vremena,hajde u setnju korisno je, i to je jedan od nacina da se borite sa nervozom.Ljubim vas sve i uzivajte u trudnoci!!!! ;) ZIVOT JE LEP!!!!

znas za koga uvek ima nade?! za onog ko je iskren prvo prema sebi, a to znaci i biti svestan svog problema.....a to si ti......nenormalan procenat svetske polulacije boluje od razlicitih vrsta depresije, tako da to nije nista strasno i cudno....srbija je na balkanu i nama je u genima da gutamo i cutimo i pravimo se da je sve ok.....ali lepo sto si se izvukla iz necega sto i nije tako prijatno.....a da je zivot lep, jeste,ali sve zavisi kojim ocima cemo ga gledati.....

Share this post


Link to post
Share on other sites

Napravite nalog ili se prijavite da biste odgovorili

You need to be a member in order to leave a comment

Napravite nalog

Postanite član/ica Bebac porodice i uključite se u diskusije na forumu.


Napravite novi nalog

Prijavite se

Već imate nalog na Bebac forumu? Prijavite se ovde.


Prijavite se

  • Članovi/članice na temi   0 članova

    No registered users viewing this page.



  • Postovi

    • 4d ultrazvuk
      Započeo/la Jovana12345 · Objavljeno
      Drage zene, pazite gde idete na euz. Moje iskustvo sa klinikom ultramedika je bilo jako negativno. Dr je na izvestaju napisao da je pregled radio koristeci 3d tehnologiju, da bi mi kasnije priznao da ipak nije jer je beba bila u takvom polozaju da je mogao samo 2d. Dok na izvestaju pise suprotno. Sada cekam pregled kod drugog doktora jer u ovaj nalaz naravno ne verujem. 
    • Trudnoća bez ikakvih simptoma
      Započeo/la Andrejica · Objavljeno
      Zdravo svima,imam pitanje. Dali se nekom desilo da ostanete trudni al' da dobijate menstrualni ciklus.  
    • Expertni ultrazvuk
      Započeo/la tegy18 · Objavljeno
      Pozdrav mame. Da li je neko radio Expertni u NS, u poliklinici Consulium? Da li doktorice ok? Ili imate neku drugu preporuku.
    • Nemiran san kod bebe
      Započeo/la NikaTea · Objavljeno
      Da li mogu da dobijem Vaš kontakt telefon/mail?
    • Kad je najbolje vreme početi bebu navikavati na nošu?
      Započeo/la Emma46 · Objavljeno
      Moje dete ne piski noci u pelenu. Nikada i nije. Obucem ga u 21h i u 5 ujutru kad se budi da sisa, pelena je suva. Od kad se rodio. Kakio je za ovih 7 meseci mozda 20x u pelenu. Svaki put moramo da ga skinemo da bi kakio. Sad ja njega treba da cekam do 2god da mu skinem pelene. Vristi kad mu se oblaci pelena, samo je cupa i pokusava da skine. Ne moze on ostaviti pelene tako mali, ali moje misljenje je da on vec pokazuje zelju da mu se skine plastika sa guze. Jer mu to nije prirodno ni prijatno. I kaki na nosi. Ne piski, to obavi cim ga skinem. Ali se na njemu vidi jasno i kad hoce da kaki i kad hoce da piski. Da li ja previse analiziram moje dete ili je on specifican ne znam, ali je jako jasno kad zeli u vc. A sad su se doktori i proizvodjaci pelena slozili da dete treba da nosi pelene 2god jer nije psihicki spremno za to pre(gore su znaci koje dete od 2god pokazuje kada je spremno za odvikavanje od pelena, koje sam ja licno videla na mnogo beba, ne samo na mom detetu, ali pedijatar je rekao mami ne jos ). Ali zato svi upisuju decu na strani jezik sa 2-3god. Za to su spremni, ali za osnovnu, urodjenu fiziolosku potrebu nisu.  Ne zelim da forsiram neke stvari, ali cista logika mi je da nije zdravo za kozu ni za samo razvijanje osecaja i kontrole nuzde dugo nosenje pelena. Kako ce da razviju osecaj za to ranije kad ih mi teramo da budu upisani i ucimo da je to ok. Ispada da deca prvo nauce bukvalno sve drugo sto mogu pre nego sto krenu u skolu a sto nije urodjena ljudska potreba, ali da piske sami to najteze savladaju.  
  • Teme

  • Ko je online? (See full list)

    There are no registered users currently online